Žena je u zemljama članicama EU manje i među menadžerima, tek 33 odsto njih se nalazi na nekom rukovodećem položaju. Kada se radi o nižem obrazovanju, procenat žena i muškaraca je podjednak, slično je i srednje obrazovanih kojih je među ženama između 25 i 64 godine 45 odsto, među muškarcima iste dobi 49 odsto.

Evropska statistika pokazala je da stopa zaposlenosti među muškarcima veća, 74 odsto njih radilo je tokom 2019, u poređenju sa 63 odsto žena. Međutim, stopa zaposlenosti se menja i dosta razlikuje u zavisnosti od toga koliko dece je u porodici.

Na primer, stopa zaposlenosti kod žena bez dece bila je 67 odsto, kod muškaraca 75 odsto, za žene sa jednim detetom stopa “skače” na 72 odsto, a kod muškaraca na 87 odsto. I dok žene ostaju na tom nivou sa dva deteta, među muškarcima sa dvoje dece stopa zaposlenosti ide do 91 odsto. Sa troje i više dece procenat zaposlenih žena pada na čak 58 odsto, dok je kod muškaraca na 85 odsto.

Foto: Shutterstock

Žene su češće zaposlene na povremenim poslovima, tzv. part tajm, njih je 30 odsto tokom 2019. radilo na poslovima koje ne zahtevaju puno radno vreme, za razliku od muškaraca kod kojih je taj procenat bio tek osam odsto. U Holandiji je procenat žena koje rade tako bio čak 75 odsto, muškaraca 28 odsto, što je najveći procenat u EU i za jedne i za druge. U Nemačkoj i Austriji 47 odsto, a u Belgiji 41 odsto žena radilo je na poslovima koji ne zahtevaju puno radno vreme.

Eurostat je u publikaciji koju je objavio na svom sajtu podsetio i da muškarci zauzimaju bolje pozicije u kompanijama i da je tek trećina menadžerskih pozicija namenjena ženama. Ni u jednoj od zemalja članica EU nema više žena nego muškaraca među menadžerima, najviše ih je u Letoniji 46 odsto, Poljskoj 43, Švedskoj i Sloveniji 40 odsto. Najmanje žena na rukovodećim mestima je na Kipru 21 odsto, Luksemburgu i Hrvatskoj 26 odsto, Danskoj, Češkoj i Holandiji 27 odsto.

U skaldu sa tim, žene i zarađuju manje i to u proseku 14,8 odsto manje. Najveće razlike u platama su u Estoniji (22,7 odsto), Nemačkoj (20,9 odsto), Češkoj, Austriji i Slovačkoj, dok su najmaje u Rumuniji (tri odsto), Luksemburgu 4,6 odsto, Italji i Belgiiji gde je razlika pet, odnosno šest odsto.

The post Žene obrazovanije, ali manje plaćene: Uprkos diplomi nema mesta za menadžerke, već samo za menadžere appeared first on Obrazovanje.

Preporuka o kombinovanom učenju predviđa kratkoročne mere kao direktan odgovor na izazove koje je nametnula globalna zdravstvena kriza, kako bi se ojačao obrazovni sistem i otpornija Evropa, navodi se u izveštaju STA.

Mere podrazumevaju kombinaciju učenja u školi, u drugom okruženju, učenje licem u lice i uz korišćenje različitih digitalnih i analognih alata.

Foto: Shutterstock

-Ove mere o kombinovanom učenju su konkretan odgovor na pandemiju koja je radikalno omela obrazovanje. Ministri su se složili da bi države članice trebalo da preuzmu veću odgovornost, da su im potrebne konkretne političke smernice, kao i bliže veze na političkom i tehničkom nivou – ocenila je ministarka obrazovanja Slovenije Simona Kustec.

Ministar nauke i obrazovanja Hrvatske Radovan Fuhs ocenio je da se hrvatski obrazovni sistem dobro snašao tokom pandemije, prenela je ranije HINA.

-Slušajući kolege iz drugih zemalja, mislim da je Hrvatska prilično dobro već primenila ono o čemu smo danas razgovarali – kombinaciju učenja u školi, učenja licem u lice i korišćenja modernih tehnologija, tačnije svih tehničkih i softverskih mogućnosti koje mogu da se primene u nastavnom procesu- izjavio je Fuhs na konferenciji za novinare i ocenio da bi ideju o kombinovanom učenju trebalo nastaviti i kada pandemija kovida-19 bude prošla.

Deo sednice Saveta za obrazovanje, omladinu i sport EU bio je posvećen mladima jer se Evropska godina mladih obeležava 2022. godine. Usvojeno je nekoliko rezolucija, uključujući i onu o očuvanju gradskih prostora koji omogućavaju učešće mladih.

The post Evropljani promenili model nastave u školama: Nove mere za đake, a sve zbog pandemije appeared first on Obrazovanje.

On je ocenio da će, s tim u vezi, biti „doneta najbolja moguća odluka za decu“. Ružić takođe smatra da „nije realno da deca predškolskog uzrasta i da učenici do petog i šestog razreda u ovom momentu bez vanredne situacije pređu na onlajn nastavu jer je osnovno pitanje ko će čuvati tu decu“.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Reforme u obrazovanju

Povodom reformi u obrazovanju, odnosno usklađivanjima sa standardima Evropske unije, Ružić je rekao da je EU za te namene sa više od 100 miliona evra podržala „reformu svih nivoa obrazovanja u Srbiji“, kao i da je u okviru toga obezbeđena podrška za uvođenje dualnog obrazovanja, u kome trenutno učestvuje oko 10.000 učenika i više od 800 kompanija.

Ružić je dodao da se najznačajnije reforme odvijaju zahvaljujući podršci EU, koja je i najveći donator u oblasti obrazovanja.

-Želimo da sebe pozicioniramo u akademskom i obrazovnom svetu na način koji će korespondirati sa najmodernijim sistemima u Evropi – rekao je Ružić.

Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre je rekao da „obrazovanje mora da bude prilagođeno vremenu, i da se obrazovanje menja jer mora da se prilagođava potrebama tržišta rada“.

-Obrazovanje treba da bude i visokokvalitetno i relevantno i zato moramo da inoviramo. EU je dala preporuke zemljama članicama, ali i Srbiji kao kandidatu – rekao je Žiofre.

Prema njegovim rečima, poglavlje 26 u pretpristupnim pregovorima je ono u kome je Srbija napravila „najveći napredak“ i privremeno je zatvoreno uz ocenu „umerene pripremljenosti“.

The post Za mlađe osnovce spremljen plan: Poznato kada će se doneti odluka o konačnom modelu nastave za sve appeared first on Obrazovanje.

Tim povodom sporazum su danas potpisali ministar prosvete Branko Ružić, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre i direktorka Unicefa u Srbiji Dejana Kostadinova, označavajući početak ovog projekta koji sprovodi Ministarstvo prosvete u saradnji sa Unicefom.

Na skupu je rečeno da je Srbija od 2009. godine, kada je uvedeno inkluzivno obrazovanje, napravila velike korake, ali da je još uvek mnogo dece iz osetljivih grupa, posebno dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i iz romske zajednice, koja nisu integrisana u redovan školski sistem. Projekat „Učimo svi zajedno“ će, između ostalog, doprineti da se poveća broj učenika sa smetnjama u razvoju koja se upisuju u redovan obrazovni sistem, a da se smanji broj dece koja pohađaju specijalne škole.

Ministar prosvete Branko Ružić je rekao da je deci sa smetnjama u razvoju omogućeno da se školuju po individualnom obrazovnom planu (IOP) u redovnim ili specijalnim školama kojih u Srbiji ima 48, napominjući da po IOP-u uči više od 22.500 učenika.

Govoreći o tome šta je urađeno u ovoj oblasti, ministar je podsetio da u svakoj obrazovnoj ustanovi postoji Tim za inkluziju i da je na nivou svake lokalne samouprave uspostavljena interresorna komisija, koja preporučuje dodatnu podršku iz obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite.

Foto: Tanjug/ Sava Radovanović

Ružić je kazao da se kontinuirano pruža podrška nastavnicima da razvijaju svoje kompetencija za rad u inkluzivnom okruženju, te da je u proteklih pet godina više od 5.000 nastavnika pohađalo različite obuke koji ih osnažuju za rad.

– Kroz ovaj projekat osnovaćemo resurs centre kao potpuno nove organizacione jedinice u obrazovnom sistemu i nabaviti savremene asistivne tehnologije za decu sa smetnjama u razvoju. Za početak je planirano osnivanje tri resursna centra koji bi regionalo pokrivali teritroriju cele Srbije, a predviđeno da se taj broj kasnije poveća – istakao je Ružić.

Emanuele Žiofre je precizirao da će projektom biti obuhvaćeno minimum 10 odsto škola u Srbiji kroz jačanje kompetencija 4.000 stručnjaka iz obrazovanja i iz drugih oblasti, kao i oko 1.000 profesionalaca iz svih interresornih komisija u Srbiji. Na skupu se čulo da će značaj inkluzivnog obrazovanja biti promovisan i kroz partnerstva na nacionalnom nivou putem uspostavljanja Nacionalne koalicije za inkluzivno obrazovanje i javnih kampanja u 20 opština u Srbiji.

Učionica u doba korone
Foto: Profimedia

– UNICEF je dugogodišnji partner Ministarstva prosvete u izgradnji inkluzivnog obrazovanja. Danas je naše partnerstvo još jače zahvaljujući Evropskoj uniji koja podržava ovaj značajan proces. Projekat koji započinjemo će obezbediti da deca sa kompleksnim potrebama u učenju dobiju neophodnu podršku. Ne smemo, međutim, zaboraviti da se inkluzivno obrazovanje ne odnosi samo na obrazovni sektor, nego obuhvata i institucije zdravstvene i socijalne zaštite, porodice, poslovni sektor. Samo kroz udružene snage i posvećenost svih aktera moguće je ostvariti inkluziju u obrazovanju – istakla je Dejana Kostadinova.

Projekat čiji je pun naziv “Unapređeni ravnopravni pristup i završavanje preduniverzitetskog obrazovanja za decu kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrška“ traje tri godine.

The post Za obrazovanje u Srbiji EU daje 4,7 miliona evra: Akcenat na jednoj grupaciji đaka, apsolutna uključenost u školske aktivnosti appeared first on Obrazovanje.

Promociji su prisustvovali šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper, šef Odseka za ljudska i manjinska prava Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Snežana Vuković, kao i koautori knjiga Rolf Golob i Svetlana Lazić. Snežana Vuković ocenila je da su upravo ovakvi priručnici ono što je nedostajalo i da predstavljaju važnu alatku za vaspitni sistem.

-Oni nam pomažu da u saradnji sa roditeljima vaspitavamo decu tako da svi u društvu budemo sinhronizovani: škola, mediji, roditelji. Ovi priručnici imaju veliku primenljivost, ne samo u programima Ministarstva prosvete, već i u društvu – navela je ona.

Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu ocenio je da odgajanje dece danas postaje sve veći izazov.

-Roditelji formiraju budućnost društva kroz svoju decu. To na njih stavlja veliku odgovornost. Društvene mreže, pandemija, neizvesnost oko toga gde se društvo kreće – o svemu tome se svakodnevno razgovara u porodicama. Uveren sam da većina roditelja u Srbiji želi da njihova deca budu odgajana tako da poštuju ljudska prava, različitosti i demokratske vrednosti – rekao je Flesenkemper.

Foto: Shutterstock

Jedan od autora knjiga Rolf Golob rekao je da „demokratija nije samo institucija, već i nalaženje rešenja zajedno u okviru porodice, škole i društva“.

-Nismo želeli da napišemo još jednu u nizu knjiga o vaspitavanju dece, hteli smo da napravimo nešto što će roditeljima pomoći da decu vaspitavaju u demokratskom duhu. Slušati jedni druge, čak i one najmlađe, u duhu je demokratske porodice i to je jedna od tema o kojima smo pisali- naveo je on.

Knjiga „Odrastanje u demokratskoj porodici“ namenjena je roditeljima dece iz dve starosne grupe, od 6 do 10 godina i od 11 do 14 godina, dok je knjiga „Život u demokratskoj porodici“ usmerena na adolescente, od 15 do 19 godina. Iako su prvenstveno namenjene roditeljima, publikacije se mogu koristiti u školama.

Projekat „Kvalitetno obrazovanje za sve“ se sprovodi u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022.

Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju obrazovnog sistema i njegovo usklađivanje sa standardima i praksama EU. Od 2003. godine, EU je donirala više od 100 miliona evra za reformu obrazovnog sektora.

The post Kvalitetno obrazovanje za sve: Vreme je za demokratizaciju dece unutar porodice, roditelji na zadatku appeared first on Obrazovanje.

Cilj nagradnog konkursa, koji je Ministarsvo za evropske integracije raspisalo u avgustu je da neposredno uključi mlade akademske građane u otvorenu argumentovanu debatu o bitnim aspektima pristupnog procesa i članstva Srbije u Evropskoj uniji.

Radovi bi trebalo da odgovore na jedno od pet pitanja: Kako postići viziju zajedničke budućnosti Srbije i EU u okviru mogućeg učešća Srbije u radu Konferencije o budućnosti Evrope; Koje su pouke pandemije za postizanje otpornosti na moguće slične krize u budućnosti i održivosti društava i ekonomije EU; Može li se sprovođenjem Zelene agende za Zapadni Balkan ubrzati oporavak od socio – ekonomskih posledica pandemije, kao i zelena i digitalna transformacija u Srbiji; Da li je novim načinom vođenja procesa pristupanja, tj. primenom nove metodologije, oživljena politika proširenja EU i Zašto je očuvanje evropskih vrednosti ključno za opstanak EU, a njihovo jačanje važno za povećanje dobrobiti svih građana na Zapadnom Balkanu.

Foto: Shutterstock

Komisija sastavljena od profesora Univerziteta u Beogradu procenjivaće kvalitet pristiglih radova, a za autore tri najbolja predviđeni su honorari u iznosu od 85.000, 55.000 i 35.000 dinara.

Osim tri najbolje rangirana, Ministarstvo će u elektronskom zborniku studentskih radova objaviti i ostale radove koji ispune kriterijume. Konkurs je otvoren za studente programa osnovnih akademskih studija i programa master akademskih studija svih univerziteta u Srbiji.

Sve informacije o konkursu možete da pronađete na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva za evropske integracije ili na e – adresi: office@mei.gov.rs.

The post Rok je do 1. novembra: Akademci, šaljite radove, obezbeđen je i honorar appeared first on Obrazovanje.

Na samitu EU-Zapadni Balkan ranije ovog meseca na Brdu kod Kranja lideri EU i njenih članica i lideri sa Zapadnog Balkana pokrenuli su Agendu za Zapadni Balkan o inovacijama, istraživanjima, obrazovanju, kulturi, mladima i sportu koja predstavlja sveobuhvatnu i dugoročnu strategiju saradnje EU i regiona.

Evrokomesarka za inovacije i istraživanja Marija Gabrijel rekla je povodom pokretanja Agende da saradnja EU i Zapadnog Balkana nudi “nenadmašne mogućnosti”.

Kako je istakla, Agenda će studentima, istraživačima, inovatorima i kulturnim poslenicima sa Zapadnog Balkana otvoriti mogućnosti za pristup novim tržištima i pomoći im da budu konkurentniji i grade održiv napredak. Povećanim investicijama u istraživanja, obrazovanje, kulturu, mlade i sport, Agenda i akcije predložene u njoj doprineće ekonomskom i društvenom razvoju regiona i saradnji.

-EU podržava jaču saradnju zainteresovanih strana sa Zapadnog Balkana i članica EU kako bi se olakšala uspešna primena ciljeva Agenda- navela je Evropska komisija.

Foto: Shutterstock

Glavni stubovi Agende su politička, tematska i regionalna platforma.

Ciljevi političke platforme su put ka održivoj budućnosti kroz stimulisanje ekonomije koja podržava oporavak i nova radna mesta, negovanje društava zasnovanih na znanju, podrška sistemskim promenama i reformama… a s obzirom na strateški značaj regiona i podršku njegovim procesima integracije kroz pojačano angažovanje EU.

Tematski deo Agende predviđa bolje usklađivanje sa strateškim prioritetima EU i podrazumeva transformaciju nacionalnih sistema istraživanja i inovacija, borbu protiv klimatskih promena i podršku digitalnoj transformaciji, promociju sprovođenja Zelenog dogovora EU na Zapadnom Balkanu.

Regionalni segment Agende treba da donese bližu regionalnu ekonomsku integraciju kroz planinirane investicije u razvoj ljudskog kapitala i digitalnu transformaciju.

Kao ciljevi tog dela navedeni su unapređenje kvaliteta obrazovanja i obuka, smanjenje rodnog i digitalnog jaza, unapređenje mobilnosti i povezanosti, kao i saradnje u oblasti kulture.

The post Stop odlivu mozgova sa Zapadnog Balkana: EU ima novu strategiju za obrazovni sistem appeared first on Obrazovanje.

Grupu čine kompanije, organizacije i pojedinci iz više sektora, a njome će rukovoditi Generalni direktorat za obrazovanje i kulturu (DG EAC) i Generalni direktorat za komunikacijske mreže, sadržaje i tehnologije (DG CNECT).

Inicijativa je deo Akcionog plana EK za digitalno obrazovanje koji je počeo da se primenjuje ove godine u nastojanju da se odgovori na dvostruke izazove tranzicije u digitalno doba i postapandemijski svet. Slična ekspertska grupa na visokom nivou za borbu protiv lažnih vesti i širenja dezinformacija na interentu oformljena je 2018. godine.

Foto: Shutterstock

-Danas, kritičko mišljenje i procenjivanje kvaliteta informacija kojima pristupamo onlajn je isto toliko važna veština kao čitanje i pisanje. Želimo da osnažimo naše mlade ljude da doprinesu svetu onlajn debata i diskusija. Da bismo uspeli, radićemo, preko ove ekspertske grupe, sa našim nastavnicima i edukatorima, kao pravom pokretačkom snagom promene u obrazovanju i obuci – izjavila je evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Marija Gabrijel.

Glavni cilj grupe, dodala je, jeste da se mladima usadi “kritički duh” nepohodan za preispitivanje sadržaja na koje nailaze na internetu i za razlikovanje činjenica od fikcije. Grupa ima 25 članova, uključujući akademike, ljude iz medija, obrazovnog sektora i sajberbezbednosti, a uključuje i istraživačke institute, nevladine organizacije i međunarodne i agencije EU.

Njihov zadatak će biti da oblikuju zajedničke pristupe obrazovanju mladih i unapređenju njihovih digitalnih veština i svesti, a koji će biti primenjivani u svim zemljama EU.

Komisija je, u okviru svog plana za Digitalnu deceniju, postavila cilj da do 2030. godine 80% stanovnika Evrope ima osnovne digitalne veštine. Taj procenat je 2019. bio 56%. U grupi je angažovana i kompanija Fejsbuk.

The post Kakva digitalna budućnost čeka Evropljane: Najvažniji zadatak na prosvetnim radnicima appeared first on Obrazovanje.