Jovanović, student master studija Akademije tehničkih nauka, svrstan je među 50 najboljih mladih inovatora na svetu, a tek je praktično na početku svoje karijere. Povodom Međunarodnog dana obrazovanja bio je gost gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića, koji mu je pružio podršku, poručujući da će Grad nastaviti da vodi računa o mladim ljudima.

-Želimo da zadržimo poziciju lidera u regionu u različitim oblastima, a u oblasti inovacija Igor i njegov tim su se već dokazali i u prethodnom periodu radili su na čitavom nizu novih otkrića u oblasti uštede energije, električnih punjača…- rekao je Radojičić.

On je dodao da su razgovarali o tome kako da se projekti implementiraju u Grad Beograd.

-Jedna od oblasti u kojoj je Igor učestvovao je reciklaža i određeni benefiti koje građani mogu da imaju u gradu. Pitanje mobilnosti i električnih automobila je važno i aktuelno s obzirom na pitanja u ekologiji, pa ćemo ići sa pilot realizacijom, a ukoliko se to pokaže uspešnim radićemo na većem uzorku- poručio je Radojičić.

Jovanović kaže da je fokus njegovog rada na oblasti elektromobilnosti, pametnim sistemima za zagrevanje velikih i manjih objekata, kao i na reciklaži.

-Sada smo se bazirali na elektropunionice za sve modele električnih automobila i vozila, ali i ujedno i na inovaciju koju smo implentirali u 12 objekata za uštedu električne energije. Naš sistem radi po posebnom principu mehatroničkog sistema koji može da ostvari veliku uštedu u električnoj energiji povezivanjem na termoakumulacione peći ili elektrokotlove- pojasnio je Jovanović.

Foto: Beoinfo

Kako ističe, rezultat je najviše bio opipljiv kada su uporedili račune EPS-a iz 2019. i 2020. i kada su, kaže, izračunali da je zahvaljujući inovaciji, zabeležena ušteda električne energije do 40 odsto. Jovanović ističe da na projektima trenutno radi troje inovatora, iz Deronja, Rume i Kragujevca.

-Usmereni smo na mlade ljude koji mogu da implementiraju sve te inovacije, ali i da iskoristimo starije koji imaju dosta znanja, ali nisu mogli da se pojave ranije u javnosti. Neki od njih su nagrađivani inovatori u Srbiji i dobijali su Tesline nagrade za pronalaske- rekao je Jovanović.

On ističe da se želi napraviti brend i prepoznatljivost, prevashodno u Srbiji, ali i u svetu, a jedna od ideja je da se u narednom periodu osnuje Centar za međunarodnu saradnju sa Afrikom i Azijom.

-Pa da se baziramo na Kinu, Egipat, Bahrein, Pakistan i u nekom narednom krugu i na Rusiju i Tursku. Trenutno imamo više zainteresovanih strana, kao što su Indonezija, Indija i Egipat, oni žele da svoje inovacije uz naše implentiraju u Srbiju- rekao je Jovanović.

Podršku dobijaju, kaže, od lokalne samouprave u Kragujevcu i njihovog Tehnološkog parka, Centra za strateške projekte iz Beograda, a u 2019. godini najvišu ocenu za najbolje tehnološke inovacije dobili su od Ministarstva za tehnološki razvoj i PKS. Prema Jovanovićevim rečima, novac dobijaju i od takmičenja, koji kasnije ulože u nove inovacije.

-Baziramo se na obrazovanju, inovacijama i međunarodnoj saradnji i to su nam sledeći projekti u narednom periodu. Trenutno imamo više od 15 aktivnih mladih ljudi iz Srbije i regiona- rekao je Jovanović, koji je odbio stipendiju za studije u Rusiji, jer želi da se usavršava u svojoj zemlji.

The post Mladi srpski inovator među 50 najboljih na svetu: Igor ima rešenje kako uštedeti električnu energiju appeared first on Obrazovanje.

Radojičić je izjavio da je u poređenju sa podacima iz septembra i oktobra situacija „mnogo bolja”, i da je, ako se podaci iz predškolskih ustanova preslikaju prema školama, „pravi trenutak” da deca krenu na nastavu u školskim klupama.

Gradonačelnik je rekao da je poboljšanju epidemiološke situacije doprinelo uvođenje kovid propusnica, navodeći da su tokom vikenda u Beogradu inspekcije i komunalna milicija kontrolisali “890 objekata i 435 prevoznih sredstava”.

Foto: Shutterstock

Prema njegovim rečima, od uvođenja kovid propusnica ukupno je u Beogradu prekontrolisano 15.800 objekata, a kazne zbog nepoštovanja protivepidemijskih mera su napisane u vrednosti većoj od 11 miliona dinara.

-Nije cilj da kažnjavamo, ali moramo da pošaljemo jasnu poruku da mere moraju da se poštuju. I smanjenje broja novozaraženih je sigurno efekat kovid propusnica- rekao je Radojičić..

On je dodao da su kovid propusnice dovele i do povećanja broja vakcinisanih protiv koronavirusa, navodeći da su poslednji podaci za Beograd „61,8 vakcinisanih prvom dozom, 59,4 vakcinisanih sa dve doze, dok je skoro 30 odsto građana primilo i treću dozu”.

The post Objavljeni najnoviji podaci: I roditelji i deca imaju koronavirus, kakvo je stanje bilo u novembru? appeared first on Obrazovanje.

Gradonačelnik je istakao da je Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda u oktobru ove godine potpisao ugovor sa Mašinskim fakultetom za realizaciju nekoliko značajnih projekta iz oblasti ekologije i domena zaštite životne sredine.

Kako je naglasio saradnja sa mladim ljudima, mladim inovatorima je ono što je posebno važno, i zato Grad želi da sarađuje sa univerzitetima, a saradnja sa Mašinskim fakultetom je jedan odličan primer takve saradnje.

Foto: Beoinfo

– Interaktivna tabla za edukaciju dece o selekciji otpada i reciklaže je samo jedan od zajedničkih projekata. Projekat predstavlja izradu table, aplikacije, koja će na novi, metodički, interaktivni način doprineti razvijanju svesti o potrebi i mogućnosti ličnog angažovanja dece u selekciji i reciklaži otpada. Ovaj projekat je veoma važan za ekološku edukaciju dece predškolskog i školskog uzrasta, ali i generacijsko povezivanje jer stimuliše uključivanje u brigu o zaštiti životne sredine svih članova porodice. Za izradu ovog projekta grad Beograd je iz budžeta izdvojio blizu 2, 4 miliona dinara, a završetak projekta se očekuje krajem 2022. godine– istakao je Radojičić.

Gradonačelnik je dodao da Grad Beograd sa Mašinskim fakultetom radi i veoma važan projekat iz oblasti očuvanja životne sredine, a to je lociranje i mapiranje divljih deponija iz vazduha na teritoriji Gradskih opština Palilula i Voždovac.

Foto: Beoinfo

– Zadovoljan sam što će na osnovu ovih aktivnosti biti izvršen unos inicijalnih podataka u izabranu centralnu bazu i na taj način ćemo izraditi katastar divljih deponija na ovim opštinama. Na osnovu sprovedenog mapiranja biće predložena i dalja rešenja za buduće aktivnosti na uvođenju sistema monitoringa i mapiranja divljih deponija iz vazduha za čitavu teritoriju grada Beograda. Projekat će biti završen do kraja 2021. godine. Takođe želim da naglasim da radimo i strategiju za 2022/23 godinu o tretmanu građevinskog otpada. Osim toga, sarađujemo u nizu projekata u vezi sa poboljšanjem funkcionisanja gradskog saobraćaja, kao i u vezi sa racionalnom potrošnjom goriva, a sve u cilju smanjenja zagađenja životne sredine – rekao je prvi čovek prestonice.

On je naglasio da Grad Beograd ima dugu istoriju odlične saradnje sa Mašinskim fakultetom.

Foto: Beoinfo

–Važno je da se stručni ljudi uključuju u unapređenje i razvoj grada. Mladi studenti i asistenti svoje inovativne ideje implementiraju u Beograd. Kroz edukaciju dece učimo mlade generacije da budu spremni za nove izazove– zaključio je gradonačelnik.

The post Nova sredstva za ekološke teme tokom školovanja: Studenti smislili aplikaciju koja rešava problem deponija appeared first on Obrazovanje.

Radojičić je istakao značaj potpisivanja sporazuma jer će, kako je rekao, omogućiti našim mladim ljudima da svoja znanja i inovacije inplementiraju u svojoj zemlji.

–  Jedan od strateških prioriteta Beograda jeste koncept Smart Sitija, a veštačka inteligencija i projekti koji će nastati inplementacijom ovog sporazuma će doprineti daljem razvoju ovog koncepta u Beogradu. Grad Beograd je uradio značajan broj projekata iz ove oblasti, a trenutno je u fazi njihovog uvezivanja, kao i izrade dugoročne strategije  razvoja ovog koncepta- ukazao je gradonačelnik.

Foto: Beoinfo

Gradonačelnik je dodao da je JKP „Parking servis” jedno od najuspešnijih gradskih preduzeća koje u svojoj delatnosti prednjači kada je reč o projektima iz oblasti Smart Sitija. Reč je o projektima koji doprinose unapređenju usluga koje ovo preduzeće pruža našim sugrađanima.

–Posebno smo ponosni na naš „Parking servis” koji konstatno putem inovacija unapređuje parkiranje u glavnom gradu. „Oko sokolovo” je dobar primer iz ove oblasti koju su prepoznali mnogi gradovi u Srbiji i regionu. Sporazum koji je potpisan doprineće da inovacije iz oblasti veštačeke inteligencije budu kroz nove projekte  inkorporirane u nova dostignuća kako u oblasti privrede tako i u svakodnevnom životu.
To će doprineti s jedne strane povećanju konkuretnosti naše privrede, a sa druge strane unapređenju kvaliteta života naših sugrađana- zaključio je gradonačelnik Radojičić.

Premijerka Brnabić je čestitala potpisnicima sporazuma jer su, kako je istakla pokazali izvanrednu inicijativu i preduzimljivost, a sa ciljem podizanja kvaliteta života građana Beograda.

–Sigurna sam da će ti uspešni projekti biti replicirani po gradovima širom Srbije, a takođe i ponuđeni Evropi i svetu. Time ćemo se dodatno etablirati kao lideri u novim tehnologijama, ali i u modernizaciji javne uprave, kako na republičkom tako i na lokalnom nivou – navela je Brnabić.

Foto: Beoinfo

Ona je dodala da Srbija danas ima potencijal da bude jedan od lidera u informacionim tehnologijama.

–Ove godine će iz domena softverskog programiranja Srbija ostvariti izvoz od blizu dve milijarde evra, te ostvariti suficit veći od milijardu evra. Dobro smo se postavili, otvorili smo pored Beograda i naučno- tehnološke parkove u Novom Sadu, Nišu i Čačku. Uveli smo i obavezni predmet „Programiranje i kodiranje” u osnovnim školama, ali i omogućili poreske olakšice za kompanije koje ulažu istraživanje, razvoj i nove tehnologije. Na kraju smo završili i Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao  26. zemlja u svetu i prva zemlja u ovom delu Evrope  – ukazala predsednica Vlade Srbije.

Ministar Ružić je rekao da je ovo veliki dan za Grad Beograd, Naučno-tehnološki park, inovacije i implementaciju veštačke inteligencije u sve pore našeg društva.

–Inovacije i veštačka inteligencija treba da olakšaju svima nama život, ubrzaju procese, uštede vreme i energiju. Ovim sporazumom idemo ka tom cilju, a kakav Beograd kao metropola i zaslužuje – naveo je Ružić i podsetio da je na globalnom nivou veštačka inteligencija najbrže rastuća tehnologija, koja utiče na sve grane privrede.

Foto: Beoinfo

Direktor Instituta za veštačku inteligenciju Dubravko Ćulibrk je podsetio da je insistitut osnovan u martu ove godine i da već daje zavidne rezultate.

–Cilj je da napravimo ekonomiju zasnovanu na znanju ali primenom veštačke inteligencije. Veštačka inteligencija se već smatra tehnologijom široke primene, poput električne energije, i ako je ne usvojimo i ne primenimo na adekvatan način, možemo doživeti ekonomski zaostatak – ukazao je Ćulibrk.

The post Prestonica postaje pametni grad: Stručnjaci za veštačku inteligenciju spremili novi projekat koji donosi fenomenalnu budućnost appeared first on Obrazovanje.

– Beograd je ponosan na ovaj jubilej koji danas slavimo, a to je sto godina postojanja Srednje medicinske škole na Zvezdari. Oko pedeset hiljada učenica i učenika se do sad obrazovalo u njoj i nakon toga svoje dalje obrazovanje usmerilo u različitim pravcima, od studiranja medicine, do poslova medicinskih i rendgen tehničara, laboranata, farmaceuta, sanitarnih inspektora. U ovom važnom trenutku pandemije vidimo koliko su to važne oblasti medicine. Iz godine u godinu škola je išla linijom razvoja, povećavao se broj i učenika i nastavnika, i izrasla u najveću medicinsku školu u zemlji. Trenutno škola ima oko 1.600 učenika – rekao je Radojičić.

Gradonačelnik je precizirao da je obišao učenike na časovima prakse, ukazujući da je imao priliku da se uveri koliko su posvećeni.

Foto: Beoinfo

– Programi ove škole se ostvaruju preko teorijske i praktične nastave koja se odvija delom u školi, a delom u zdravstvenim ustanovama – nastavnim bazama: u više od sto apoteka, pedeset laboratorija, kliničkim centrima i institutima za zdravstvenu zaštitu. Drago mi je što mogu da kažem da su učenici i nastavnici, ugledni đaci koji su učili u ovoj školi dobitnici Oktobarske nagrade grada Beograda „Dositej Obradović” i drugih brojnih nagrada značajnih medicinskih institucija i kliničkih centara u Srbiji. Zbog toga mislim da bi ova škola u budućnosti trebalo da dobije status škole od nacionalnog značaja – istakao je gradonačelnik Beograda.

Gradonačelnik je posebno istakao značaj odseka za sanitarno-ekološke tehničare, u čijem fokusu je bavljenje pitanjima očuvanja životne sredine i unapređenja ekologije. Tom prilikom učenici su izneli stav da su najveći zagađivači u Beogradu gust saobraćaj i individualna ložišta, navodeći da je i njihova škola jedna od onih škola koja je zamenila način grejanja i sa individualnog prešla na daljinski sistem grejanja. Učenici su se saglasili sa gradonačelnikom da su osnovni pravci u očuvanju životne sredine rasterećenje saobraćaja u centralnim gradskim zonama, uvećanje zelenih površina u gradu, gašenje kotlarnica i prelazak na daljinski sistem grejanja.

Foto: Beoinfo

Gradonačelnik je dodao da ga veoma raduje to što su mladi spremni i žele zajednički da rešavaju ova pitanja u narednim godinama. Takođe je ukazao da su uspešni bivši učenici ove škole, ali i oni koji se trenutno u njoj školuju heroji doba u kome živimo, naročito u poslednje dve godine u vreme pandemije korona virusa. Naime, škola je bila uključena u realizaciju procesa imunizacije protiv korona virusa.

– Srećan sam što mogu da kažem da se na poziv Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, škola uključila u proces masovne imunizacije stanovništva. Od januara 2021. do 3. maja 2021. godine 24 učenika i osam nastavnika su volontirali na vakcinalnom punktu na Sajmu sedam dana u nedelji. Ovi mladi ljudi znaju koliko je vakcinacija važna i primer su ostalima koji se još uvek nisu vakcinisali, da to što pre učine – kazao je Radojičić.
Na kraju je svim učenicima i zaposlenima, kao i svim Beograđanima, još jednom čestitao ovaj veliki i značajan jubilej.

Direktorka Snežana Milanović ukazala je da je perspektiva ovih mladih ljudi koji se obrazuju u ovoj školi izuzetna jer u branši nema nezaposlenih. Svakog 1. septembra više od šezdeset molbi škola dobije za dodatan prijem dece, navela je ona, što govori o traženosti zanimanja za koja se ona školuju. Takođe, velika je tražnja i za prekvalifikaciju u obrazovne profile ove školske ustanove, upravo zbog toga što se lako nalazi posao.

The post U ovu školu đaci hrle, jer brige za posao nema: Već 100 godina školuju najpotrebniji kadar u državi appeared first on Obrazovanje.

Čak 80 odsto medicinskog osoblja doživi verbalni, a svaki deseti i fizički napad na radnom mestu, zbog čega je i Lekarska komora tražila da lekari dobiju status službenog lica.

Ekipa Hitne pomoći u Beogradu napadnuta je juče nožem kada je pacijentu, koji je kašljao, rečeno da stavi masku. To nije prvi put da se zbog upozorenja na masku pacijenti i fizički obračunavaju sa lekarima, a još češće sa medicinskim sestrama i tehničarima.

Gradonačelnik Beograda, doktor Zoran Radojičić rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je to suluda situacija, da prema nekom koga molite za pomoć budete agresivni.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

-Psihopate a vrlo često su to psihiopate koje takve stvari rade, reaguju na strah, čim sistem pokaže jasnu poruku da će biti kažnjeni ponašaju se drugačije – kaže on.

Prema njegovim rečima, treba naći zakonski modus, poslednjih deset, dvadeset, 50 godina medicina je jedina profesija koja ima to opterećenje, posebno sestre i tehničari.

Lekari heroji doživljavaju napade

Odgovarajući na pitanje šta se dogodilo da od heroja kojima je ceo svet aplaudirao, lekari danas doživljavaju verbalne i fizičke napade, direktorka Medicinske škole Snežana Milanović kaže da to nisu isti ljudi, u pitanju su samo pojedinci.

U avgustu je pola miliona zdravstvenih radnika dalo otkaz u Americi, a jedan portal prenosi da se osećaju kao da su prešli sa “heroja na nule”. Zoran Radojičić osvrćući se na tu činjenicu kaže da se odnos prema lekarima svuda promenio.

-Setite se iz priča, filmova kakav je odnos bio pre 50 godina, ovaj savremeni svet nosi dodatne terete za tu profesiju, pandenmija je napravila dodatni pritisak. Većina ljudi shvata žrtvu u toku njihove borbe – dodaje on.

Foto: Shutterstock

Smatra da je suludo okupljanje ispred zgrada u kojima lekari žive, sa zastrašujućim povicima i da su u pitanju pojedinci, a to se mora osuditi i ne sme se ponoviti. U ovim nemogućim uslovima, deca su u još većem broju htela u medicinske škole i fakultete.

Milanovićeva gostujući u Jutarnjem programu RTS-a istakla je da su mladi ljudi na ispravnom putu, žele da pomognu i imaju empatiju.

-Naša Medicinska škola daje veliko znanje đacima i mogu da nastave obrazovanje na prestižnim fakultetima. Važan podatak je da naših bivših đaka nema nezaposolenih, mi nemamo nezaposlene. Naši đaci su izuzetni studenti, jedan student je pet puta student godine na Medicinskom fakultetu – istakla je Milanovićeva.

Stogodišnjica Medicinske škole

-Kada sam studirao medicinu bilo je puno kolega iz Medicinske škole, taj praktični deo znanja koji su stekli u školi je puno značio. Mi iz drugih smerova imali smo problem. Bilo je jasno koliko je ta škola važna – rekao je Radojičić i dodao da mu je drago da škola ima drugu tradiciju.

Smatra da bi bilo dobro da Medicinska škola dobije status škole od nacionalnog značaja, blizu je ili su istog ranga kao Matematička gimnazija. Posebno je dobro, kako kaže, da puno mladih ljudi ima humani odnos i žele da studiraju. To je divan posao i zanimanje.

-Sve se svodi na novac, malo stvari ima drugu dimenziju, ova profesija koja je teška, ne zarađuje se novca koliko treba, nosi draž da radite nešto humano- istakao je Radojičić.

Foto: Shutterstock

Snežana Milanović poručuje novim učenicima da budu vredni, da se kroz život bore znanjem i da čuvaju svoje zdravlje.

Da li školujemo decu za Evropu?

Radojičić kaže da će se u “Tiršovoj 2” lečiti deca i imaće najbolje uslove za lečenje a lakari najbolje uslove za rad i to je razlog da se ne ide u inostranstvo, razlog više da mladi ljudi ostanu ovde i leče naše ljude.

Snežana Milanović ukazuje da kada dođu bivši đaci i uzmu fond časova to je razlog da idu napolje.

-Želite im svako dobro ali smo tužni jer je to karta u jednom pravcu  – rekla je ona.

Gradonačelnik kaže da se ulaže u rekonstrukciju škola u Beogradu, 13 srednjih škola se rekonstruiše čija je vrednost radova 161 milion. U 2019. godini, 2,1 milion je uložen u Medicinsku školu, za rekonstrukciju prozora.

-Važno nam je da deca imaju dobre uslove za obrazovanje, infrastrukturu u školama, to je proces koji je stalan – zaključio je Radojičić.

The post Od aplauza za heroje, do fizičkog napada na njih: Sa čim se susreću oni koji se školuju za medicinska zanimanja? appeared first on Obrazovanje.

On je takođe podsetio da je predsednik Vučić prošle sedmice posetio rekonstruisanu Zemunsku gimnaziju, gde je vrednost radova iznosila 4,5 miliona evra.

– Uslovi za rad u Zemunskoj gimnaziji su sada fenomenalni. Mnogi fakulteti danas nemaju takve uslove kakvi se mogu videti u kabinetima za fiziku, hemiju ili informatiku u Zemunskoj gimnaziji. Posebno je važno da su izvorna arhitektonska rešenja zgrade sačuvana – istakao je Radojičić uz podsećanje da je reč o najvećoj gimaniziji u Srbiji.

Foto: Profimedia

Gradonačelnik je dodao da će radovi na kompletnoj rekonstrukciji Devete beogradske gimnazije, osnovane 1961. godine, krenuti početkom 2022. godine.

– Radiće se kompletna rekonstrukcija škole i dogradnja novih 1.700 kvadratnih metara. Grad Beograd je preko svojih resornih Sekretarijata uradio kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju. Projektovana vrednost radova je oko 550 miliona dinara – rekao je gradonačelnik i dodao:

-Deveta gimnazija je savremena škola koju pohađa približno 1.000 učenika raspoređenih u 32 odeljenja i koji će ovom rekonstrukcijom i dogradnjom novog prostora dobiti najsavremenije uslove za učenje – zaključio je gradonačelnik Radojičić.

The post Potpuno nova Deveta beogradska gimnazija: Startuje projekat vredan 550 miliona dinara appeared first on Obrazovanje.

Svrha ovog sporazuma je jačanje partnerstva i uspostavljanje bliže saradnje u procesima koji omogućavaju školovanje kadrova za javnu upravu, kako u teorijskom tako i u praktičnom delu.

– Istakao bih da u Gradu Beogradu od 2010. godine sprovodimo program pod nazivom „BG praksa”. Od početka realizacije projekta, više od 2.000 studenata sa 26 fakulteta Univerziteta u Beogradu je steklo radno iskustvo u institucijama čiji je osnivač Grad Beograd – rekao je gradonačelnik Radojičić.

Foto: Shutterstock

Projekat se realizuje u saradnji sa Centrom za razvoj karijere i savetovanje Univerziteta u Beogradu, a selekcija se vrši na osnovu kriterijuma koji odgovaraju potrebama pozicija za koje se raspisuju javni konkursi.

– Ovaj program je izvanredna inicijativa i činjenica da traje više od deset godina govori o tome da je korist i za mlade akademce i za Grad Beograd obostrana. Nažalost, zbog pandemijskih uslova, nismo bili u mogućnosti da program „BG prakse” realizujemo u proteklom periodu. Uveren sam da ćemo, kada se ponovo budu stekli uslovi, dobiti kvalitetne kandidate koji će se odlično snaći i mnogo toga naučiti kroz praksu u Gradskoj upravi – zaključio je gradonačelnik Beograda.

The post Prilika kakva se ne propušta: Velika šansa za studente, do radnog iskustva u javnim upravama očas posla appeared first on Obrazovanje.

-Nisam stekao utisak da đaci ne žele da se vakcinišu. Moj utisak nakon razgovora sa njima je da žele da razgovaraju. Oni žele da postave pitanja i da im se na pitanja odgovori. To znači da razmišljaju o vakcinaciji. Kada sam ih pitao da li poznaju nekoga ko je imao tešku kliničku sliku ili preminuo svi su podigli ruku. Na pitanje da li znaju da je neko imao teške posledice nakon vakcinacije, ruku niko nije podigao. Mislim da su mladi stekli utisak da je „in“ biti protiv vakcine – kazao je na K1 gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić.

Gradonačelnik Radojičić je istakao da se sa mladima mora više razgovarati.

– Najviše njihovih pitanja bilo je u vezi sa načinom na koji vakcine deluju i o tipovima vakcina. Smatram da je prisila kontraproduktivna. Pravnici bi trebalo da govore o obaveznoj vakcinaciji. Ja sam za kovid propusnice, da tako omogućimo normalno funkcionisanje društva. Da argumentima, naukom, podstaknemo ljude na vakcinaciju i poštovanje mera – istakao je Radojičić.

Da više nema vremena za “ćaskanje” i da je neophodno da bude uvedena obavezna vakcinacija za zdravstvene i prosvetne radnike, vojsku i policiju istakla je direktorka Srednje medicinske škole „Viva“ Nada Trifković.

Foto: Profimedia/ilustracija

-Nisu zbunjeni samo učenici, svi su zbunjeni, i zdravstveni radnici. Porazili smo razum i struku zato što se struka ne pita. Ako se političari pitaju onda moraju da preuzmu odgovornost. Ne možemo više da ćaskamo. Imamo više umrlih dnevno nego da smo u ratu. Lekar nema pravo da bude nevakcinisan, kao što ni ja nemam pravo da ugrožavam učenike i kolege. Ako nećeš da se vakcinišeš – sedi kući. Ja sam i za kovid propusnice, i za striktno poštovanje mera, i za jasna pravila koje profesije moraju da se vakcinišu. Ja nisam stručna i kompetentna da odlučujem o vakcinaciji maloletnih osoba. Manite se preporuka, mora da postoji odluka. Neko mora da preuzme odgovornost i da utvrdi pravila, donese odluke. Mi, odrasli, moramo biti autoriteti jer mladi to očekuju od nas – kazala je direktorka Srednje medicinske škole „Viva“ Nada Trifković.

Mladi ne odlaze na vakcinaciju i neretko to ne čine upravo jer se i njihovi nastavnici nisu vakcinisali, kao ni njihovi lekari. Pojedini uzrasti mladih nisu sposobni da sami donose odluke u vezi sa vakcinacijom, te je stoga veoma važno čiji primer slede i šta im taj neko ko ima uticaja na njih poručuje. Ako nastavnik smatra da se ne treba vakcinisati, velika je verovatnoća da će i većina đaka u razredu smatrati isto to.

-Imamo poražavajuće nizak procenat vakcinisanih učenika. Zakasnili smo. Na dnevnom nivou umru nam dva odeljenja, više od 50 ljudi. Licemerno je što pozivamo učenike da se vakcinišu, a 50 odsto njihovih nastavnika nije vakcinisano. Mi imamo i nastavnike i profesore koji deci govore da je zemlja ravna ploča. Kampanja za vakcinaciju mora da bude konstantna, tribina koja je organizovana nije dovoljna, ali svakako, podržavam ideju da se više razgovara -istakao je predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov.

Foto: Profimedia/ilustracija

Dodatni problem su i antivakserske kampanje koje su dostupne i mladima i starima u Srbiji. Antivakserima se daje suviše prostora i vremena za njihovu propagandu i zato imamo nizak procenat vakcinisanih građana, saglasni su stručnjaci.

Podsetimo, cilj je da Republika Srbija dođe do 80 procenata vakcinisanih i da tako stekne dovoljnu zaštitu od virusa. Za postizanje tog cilja vakcinacija je jedino rešenje, zemlje sa preko 80-85 odsto uspele su da se otvore, da skinu maske. Idealan scenario bi bio kada bi Srbija uspela da dostigne 80 odsto vakcinisanih već u oktobru, ali ako je sudeći po prognozama to je daleko od ostvarivog.

The post Zašto srednjoškolci ne veruju u vakcinaciju: Zla bolest preti, a nastavnici daju loš primer – rešenje je samo jedno appeared first on Obrazovanje.