Nakon niza sastanka ministra finansija sa predstavnicima studentskih organizacija, odgovoreno je na njihove zahteve i predloge, pa će u narednom periodu biti doneto šest novih mera koje će akademcima rešiti probleme koji su prisutni godinama.

The post Šta će sve studenti dobiti besplatno od države: Šest podsticaja za akademce, evo kada nove odluke stupaju na snagu appeared first on Obrazovanje.

Nastava će se odvijati uz primenu preporuke o poštovanju epidemijskih mera, pa će nastavnici prilagođavati mere okolnostima u kojima se nastava odvija, pre svega veličini sale i broju studenata.

-Građevinski fakultet je učinio velike napore da se nastava tokom pandemije odvija kontinuirano i uz korišćenje modernih komunikacijskih platformi – kaže prof. dr Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta. – Takođe, zahvaljujući izuzetnom zalaganju svih zaposlenih obezbedili smo da se deo nastave za najmlađe kolege odvija uživo u kontinuitetu. Ponosni smo što smo uprkos ogromnim ograničenjima uspeli da zadržimo visok kvalitet predavanja i vežbi. Nastava na daljinu nije strateško opredeljenje Građevinskog fakulteta, pa povratak na režim nastave uživo za nas predstavlja povratak normalnim okolnostima u kojima će naši studenti i nastavnici imati sve uslove za kvalitetniji rad i još bolje rezultate.

The post Posle dve godine: Svi studenti Građevinskog fakulteta se vratili u amfiteatre appeared first on Obrazovanje.

Procena je da trenutno ima oko hiljadu takvih studentkinja godišnje, što nije malo ako se zna da se prosečno u Srbiji rodi oko 60 hiljada beba. Samim tim, značajne su preporuke koje je Vlada uputila fakultetima da sami odluče da li će, i na koji način, da prošire postojeće pogodnosti za studentkinje koje su u drugom stanju ili su se već porodile.

Postojeći Zakon o visokom obrazovanju se neće menjati kako bi se uvele jedinstvene podsticajne mere za povećanje nataliteta već je Vlada zaključkom preporučila visokoškolskim ustanovama da izađu u susret svim budućim majkama.

U skladu sa tim, studetkinjama koje su zbog trudnoće, porođajnog odsustva i zbog nege deteta sprečene da prate nastavu, izvršavaju predispitne obaveze i polažu ispite kao i studentima koji su postali roditelji fakulteti bi trebalo da izmenama svojih akata omoguće polaganje ispita zavisno od redovnih rokova.

Fakulteti bi trebalo i da utvrde povoljnije uslove za upis naredne godine studija i omoguće produžetak rokova za završetak studija.

Udruženje “Mame su zakon” pozdravilo je tu odluku kaže Tatjana Macura.

-Ranije tih rešenja za studentkinje koje su želele da nastave studije, a i postanu mame (i tate) nije bilo. Bilo bi idealno da je umesto preporuke to bio pravni akt koji obavezujući ali je dobro da univerziteti imaju pravo na autonomiju u odlučivanju.

Vlada je saglasna i sa time da se na fakultetima čiji je osnivač Republika da se studentkinje i studenti na koje se ova odluka odnosi, oslobode dodatnih troškova u vezi sa produženjem rokova, ispitnih prijava i svih drugih izdataka koji proisteknu iz priznatih povoljnijih uslova studiranja najdalje do navršene 26. odnosno do 28. godine, kada je o studentima Medicinskog ili Elektrotehničkog fakulteta reč.

-Država bi morala da osmišljava i nove pakete podrške koji će olakšati život modernoj porodici-smatra Macura.

The post Promene u studiranju: Ovo su olakšice za buduće mame i tate, sve informacije na jednom mestu appeared first on Obrazovanje.

Ministar je tokom prijema brucoša u Studentski dom “Karaburma” rekao da se najpre planira izgradnja novog objekta u okviru kompleksa “Studentski grad” na Novom Beogradu sa 1.000 mesta za smeštaj studenata, kao i završetak studentskog doma u Nišu sa 400 mesta.

Foto: Profimedia/ilustracija

– Ovu godinu koristimo za pripremu, a na proleće 2022. bi trebalo da bude raspisan urbanističko-arhitektonski konkurs za Studenstki grad, nakon čega sledi priprema projekta za realizaciju, odnosno, izrada projektno-tehničke dokumentacije za novi objekat, dobijanje svih dozvola i izbor izvođača radova – objasnio je Ružić.

U okviru druge faze projekta “Studentsko stanovanje” plan je da bude izgrađena nova zgrada u okviru studentskog kampusa u Novom Sadu i rekonstruisan Studentski dom “Karaburma”.

– Studentski dom Karaburma od kada je izgrađen 1978. godine nije ozbiljnije renoviran. Plan je da u rekonstrukciju ovog objekta uđemo nakon što bude završena izgradnja nove zgrade u Studentskom gradu, kao bismo mogli da raselimo studente Karaburme i stvorimo uslove da rekonstrukcija počne – rekao je ministar Ružić.

Projekat “Studentsko stanovanje” biće realizovan od 2022. do 2026. godine i finansiran kreditnim sredstvima Razvojne banke saveta Evrope – CEB sa 32 miliona evra, dok će učešće Republike Srbije biti 16 miliona evra.

The post SJAJNA VEST ZA SVE SADAŠNJE I BUDUĆE STUDENTE: Domovi više neće biti isti, najavljene velike promene appeared first on Obrazovanje.

On objašnjava da je u proseku u svakoj srednjoj školi u Srbiji zaraženo po deset odsto profesora, što dovodi do toga da trenutno psiholozi, pedagozi i zamenici direktora drže časove.

– Svaki dan nam bar jedan nastavnik ode na bolovanje zbog korone i ako se nastavi ovako, apsolventi će morati da drže nastavu. Zaposleni u školama ovih dana na radno mesto, odnosno u školu, dolaze sa velikom zebnjom i strahom. Prva informacija koju čuju ujutru u zbornici je da je tog dana veliki broj kolega zaražen koronavirusom – kaže Antić.

Antić upozorava da je zbog ovakve situacije izuzetno teško organizovati nastavu, ali da ni onlajn nastava nije rešenje, jer se pokazalo da deca kod kuće ne uspevaju da nastavu prate kvalitetno, kako to čine u učionicama.

– Teško je naći zamenu za nastavnike, jer i oni moraju da rade druge pripreme za časove, a i ne isplati im se da dolaze na 15 dana. Najteže je naći zamenu za fiziku, hemiju i matematiku. Doduše, profesori i duže izostaju od te dve nedelje, jer se nekima zakomplikuje bolest, dobijaju upalu pluća i završavaju u bolnicama. Postoji predlog da i studenti, apsolventi, dolaze kao zamene, što će njima biti odlična praksa, a đaci će uspeti nešto i da nauče – dodaje je Antić.

The post STUDENTI ĆE DRŽATI ČASOVE UČENICIMA? Manjak profesora zbog korone, sve teže naći zamenu za ove predmete appeared first on Obrazovanje.

Iako se situacija sa koronavirusom menja na dnevnom nivou, a informacije o tome na koji način će ubuduće raditi obrazovne ustanove prate ove promene, to nije mnogo uticalo na dinamično tržište nekretnina za rentu u glavnom gradu, pokazuje istraživanje koje je sproveo Indomio.rs

Prema poslednjoj odluci, studenti Beogradskog Univerziteta pohađaće nastavu prema kombinovanom modelu primenjenom individualno na svaki fakultet prema specifičnim potrebama, te će u skladu sa tim, beogradski studenti neminovno morati da žive barem delimično na teritoriji prestonice.

Kada pričamo o stanju na tržištu nekretnina, prema istraživanju koji je sproveo Indomio (www.indomio.rs) tokom avgusta, tradicionalno najpopularnije opštine za koje su studenti zainteresovani su upravo one u centru grada (opština Stari Grad, opština Vračar), ali i Voždovac, Novi Beograd i delovi opštine Savski Venac. Nesigurna situacija sa nastavkom modela školovanja nije previše uticala na samo tržište, pa dinamika funkcioniše po sličnom principu kao i prethodnih godina, te je aktivnost rentiranja stanova pojačana već od sredine avgusta i traje i dalje.

Tokom ove godine, za iznajmljivanje stana potrebno izdvojiti od prosečnih 6.47e/m2 na Voždovcu do prosečnih 8.33e/m2 na Starom Gradu.

Cene kvadrata stanova za rentu u Beogradu nisu pretrpele veće promene u odnosu na 2020.godinu, pa je tako zabeležen porast cena na Novom Beogradu i Vračaru, dok su na drugim opštinama prosečne cene ostale vrlo slične onima u prvoj pandemijskoj godini.

U zavisnosti od toga da li se studenti opredeljuju za samostalni ili cimerski život, odnosno manje ili veće stanove, okvirne cene nekretnina za izdavanje u atraktivnim opštinama za studente u Beogradu se kreću od 270e za garsonjere i jednosobne stanove i od 450-500e za veće i prostranije stanove.

Foto: Profimedia/ilustracija

Govoreći o drugim univerzitetskim gradovima u Srbiji, sa fokusom na Novi Sad i Kragujevac, tu je situacija dosta drugačija: kako lokacija nije primarni kriterijum pri izboru jer su gradovi manji i ritam života sporiji i drugačije organizovan, studenti na raspolaganju imaju više stanova koji bi se uklopili u finansijske okvire, a cene najma po kvadratu u oba grada su značajno manje.

Pa tako, za iznajmljivanje stana u Novom Sadu potrebno je izdvojiti 6.25e/m2 gledano na nivou celog grada, dok je u Kragujevcu ta cena još niža – prosečnih 4.21e/m2.

The post POSLEDNJI TRENUCI ZA PRONALAZAK DOBROG STUDENTSKOG STANA: Gde se najviše isplati iznajmiti nekretninu? appeared first on Obrazovanje.

Svi koji su konkurisali su odlični đaci, a među njima je 510 vukovaca. Prosečna ocena devojaka je 4.70, a njihovih kolega 4.55. Na spisku se nalazi 905 momaka, a mesta ima za 491, a dokumenta je podnelo 1.487 devojaka, za koje su “rezervisane” 863 postelje.

Brucoši dobijaju mesta u domovima “Patris Lumumba”, “Žarko Marinović”, Studentski grad – domovi 3 i 4, “Košutnjak”, “Rifat Burdžević”, “Vera Blagojević” 2 (za devojke) i “Penzić” (za mladiće).

SC “Beograd” je objavio preliminarnu rang-listu, a studenti koji su nezadovoljni mogu uložiti prigovor do 23. septembra. Konačna lista biće poznata 24. septembra, a useljenja su “zakazana” za vikend.

The post VIŠE ZAHTEVA NEGO BROJA KREVETA: Brucoši grabe slobodna mesta u studentskim domovima, poznat datum izlaska konačne rang liste appeared first on Obrazovanje.

Foto: Profimedia/ilustracija

The post OBRAZOVNI SISTEM U SRBIJI SVE JAČI I SAVREMENIJI: Od oktobra možete upisati master iz veštačke inteligencije appeared first on Obrazovanje.

Tačnije, finansijska podrška i sigurno radno mesto očekuje 21 studenta treće i četvrte godine osnovnih studija, 19 studenata prve ili druge godine master akademskih studija i dvoje studenata pete godine integrisanih akademskih studija.

Stipendije za studente integrisanih akademskih studija odnose se na oblast farmacije, dok se stipendije za osnovne akademske studije nude za oblasti elektronike i računarstva, elektrotehnike, mašinstva, računarskog inženjerstva, građevinarstva, matematike, te zaštite na radu ili zaštite životne sredine.

Foto: Profimedia/ilustracija

Za stipendije namenjene master akademskim studijama moći će da se prijave studenti mašinstva i hemijskog inženjerstva, saopšteno je iz Ministarstva odbrane.

Pravo na studentsku stipendiju imaju studenti visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji su upisani prvi put u tekućoj školskoj godini na studije prvog ili drugog stepena i čije se školovanje finansira iz budžeta.

Neophodno je da kandidati budu državljani Srbije, a da tokom studija nisu gubili nijednu godinu, te da su sve ispite iz prethodnih godina školovanja položili i to sa najmanjom prosečnom ocenom 7,5.

The post RASPISAN JE KONKURS ZA STIPENDIJE MINISTARSTVA ODBRANE: Finansijska podrška i sigurno radno mesto za 42 studenta appeared first on Obrazovanje.

Iako nevelik po obimu, jer ima 24 člana, na njegov finalni tekst i usvajanje čekalo se 15 godina.

Usvojenim Zakonom o studentskom organizovanju sada se “uređuje položaj, oblast delovanja, ovlašćenja, organizacija i način finansiranja studentskih predstavničkih tela i studentskih organizacija, kao i okvir za ostvarivanje zajedničkih interesa studenata na nacionalnom nivou kroz rad studentskih konferencija i nacionalne studentske organizacije”.

– Godinama nismo imali zakon koji reguliše tu oblast. Imali smo samo neka štura pravila koja su ostavljala prostor zlouptreba i autonomiji fakulteta i studentskih organizacija da one same uređuju pravila i propise često na korist pojedinaca – kaže Miroslav Dešić, potpredsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu.

Predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Kragujevcu Ognjen Obradović siguran je da će implementacijom tog Zakona doći do poboljšanja procesa studiranja i samog položaja studenata na visokoškolskim ustanovama.

Studentski parlamenti imaju rok od šest meseci da usklade svoj rad sa Zakonom.

– Oblast koja je po meni dosta bliže definisana, a koja je veoma bitna, to je pre svaga način postupka izbora članova studenstkog parlamenta koja je bila jedna od onih gde je dosadašnja praksa bila najraznovrsnija i gde su najčešće pokušavane neke zloupoterbe – smatra student prorektor Univerziteta u Novom Sadu Igor Knežević.

Predsednik SKONUS-a Margareta Smiljanić navodi da će ostojati i registar studentskih organizacija gde će svaka organizacija morati da dostavlja i plan rada, ali i da detaljnije definiše način uopšte učetstvovanja njenih članova u samom radu.

– Studentski parlamenti će morati da imaju ne samo svoj poslovnik o radu, već će morati da imaju i poslovnik o izboru – ističe Smiljanićeva.

Tako će studenti biti uključeni u rad visokoškolskih ustanova. A u Srbiji se školuje oko 230.000 akademaca.

The post Uspeh za svaku pohvalu! Posle 15 godina studenti dobili Zakon o studentskom organizovanju – koliko će značiti akademcima appeared first on Obrazovanje.