Planirano je da se menja treći test na završnom ispitu te osmaci neće polagati kombinovani već će birati jedan od pet predmeta – istoriju, geografiju, fiziku, hemiju ili biologiju.

U predlogu izmene Pravilnika o programu završnog ispita stoji da učenici koji završe osmi razred u školskoj 2022/23 godini i naredne generacije osmog razreda polažu završni ispit rešavanjem zadataka u okviru tri testa: iz srpskog (maternjeg) jezika, matematike i iz jednog od pet predmet koji učenik izabere sa liste nastavnih predmeta iz prirodnih i društvenih nauka.

U predlogu Pravilnika navodi se da se učenik osmog razreda najkasnije do 30. septembra izjašnjava iz kojeg će predmeta od pet ponuđenih raditi treći test. Menja se i način bodovanja. Do sada su đaci na testu iz srpskog i matematike mogli da ostvare maksimalno po 13 bodova dok je kombinovani test nosio 14 bodova.

– Učenik može da ostvari najviše 14 bodova na testu iz maternjeg jezika i 14 bodova na testu iz matematike, a 12 bodova na trećem testu – navedeno je u predlogu Pravilnika.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja prosledio je predlog izmene Pravilnika o programu završnog ispita Ministarstvu prosvere, a ministarstvo prosvete Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) na mišljenje.

Kritika na račun kombinovanog testa

Već duže nastavnici prosvetnim vlastima ukazuju da je treći test na maloj maturi slabije koncipiran u odnosu na ostala dva i da ga treba unaprediti. Navode da se na osnovu četiri pitanja iz svakog predmeta nije mogao dobiti dublji uvid u znanje po predmetima. Roditelji su ukazivali da to predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje za učenike.

Kritike na račun trećeg testa iznete su i u Strategiji razvoja obrazovanja do 2030 godine. U dokumentu se navodi da roditelji i učenici zastupaju stanovište da treći test predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje koje dovodi do stanja preteranog stresa, anksioznosti i zabrinutosti.

Polovinom juna u svim osnovnim školama sedmaci su radili probno testiranje kombinovanog testa po novom modelu. Oni su se zapravo opredeljivali za jedan od pet ponuđenih predmeta. Nije saopšteno kakve su rezultate ostvarili, niti za koji predmet su se najčešće odlučivali.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Radivoje Stojković kaže da će to telo Pravilnik razmatrati po hitnom postupku.

– Materijal je primljen i istog dana prosleđen članovima Nacionalnog prosvetnog saveta. Prihvaćen je da se uradi po hitnom postupku. Početkom septembra na vanrednoj sednici diskutovaćemo o tome i dati mišljenje Ministarstvu prosvete – rekao je Stojković.

Procedura je takva da NPS daje mišljenje na osnovu koga Ministrastvo prosvete donosi konačnu odluku. U stručnoj javnost već provejava mišljenje da kompletna procedura neće moći da se završi kako bi učenici do 30. septembra mogli da se izjasne te će, kako se nezvanično saznaje, jedan od predloga biti da se izjašnjavanje pomeri do kraja prvog polugodišta.

U skladu sa Kalendarom aktivnosti za sprovođenje završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja za školsku završni ispit u avgustovskom roku biće održan 17, 18. i 19. avgusta, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

The post MALA MATURA VIŠE NEĆE BITI ISTA: Osmaci će ubuduće donositi ključnu odluku za test odmah u septembru, a menja se i način bodovanja appeared first on Obrazovanje.

The post Počinje polaganje male mature u avgustovskom roku appeared first on Obrazovanje.

– Sve je spremno. Mi smo ovaj veliki posao, na pripremi završnog ispita za male maturante pokrenuli još tokom prošle jeseni i tokom celog proleća radili, tako da su testovi pripremljeni i odštampani-spakovani, a u ovom trenutku spremamo takozvanu rezervu ukoliko bude potrbe za njom. Ako je ne iskoristimo sada, iskoristićemo je sledeće godine za probni ispit – rekao je za Tanjug direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović.

On je naglasio da je struktura zadataka i testova ista kao i ranijih godina.

– Zadaci su rađeni po obrazovnim standardima. Odnos otvorenih i zatvorenih pitanja je takođe sličan. Deca o tome ne treba da brinu, kao ni roditelji. Prošle godine smo imali dva ili tri otvorena pitanja po testu, tako će biti i ove godine, ali to ne menja stvar. Previše se priča o zatvaranju zadataka. Zatvaranjem zadataka može i da se oteža i olakša završni ispit. Naš cilj je da test ima standardnu težinu, da i ova generacija na pravi način pokaže svoje znanje i da taj test služi osim sertifikacije završetka osnovne škole, kao prava i korektna selekcija i rangiranje cele generacije, da bi svako dobio najbolju školu – rekao je Ranđelović.

On je predočio da ukoliko dođe do dojave o bombi prilikom polaganja mature, resorno Ministarstvo će raditi taj deo posla.

– Ali smo mi spremni sa naše strane. Nadajmo se da do toga neće doći i da će ljudi koji se bave takvim stvarima imati obzira prema ovoj generaciji osmaka. Njima je ovo jako bitan trenutak u životu. Apelujemo na sve da pustimo naše osmake da odrade ispit na pravi način – rekao je Ranđelović.

The post TESTOVI SU SPREMNI: Polaganje male mature 27, 28. i 29. juna appeared first on Obrazovanje.

To su, kako saznaje Euronews Srbija, instrukcije koje su juče dobili direktori osnovnih škola opština Zvezdara i Palilula na sastanku sa predstavnicima Ministarstva prosvete, odnosno Školske uprave Beograd. Narednih dana slični sastanci biće i sa predstavnicima ostalih osnovnih škola u Beogradu, ali i celoj Srbiji.

Direktorka Osnovne škole Veljko Dugošević na Zvezdari Vesna Ćirović kaže da je spajanje škola za polaganje male mature i smanjenje broja punktova gde će učenici raditi testove, jedna od mera da se pojača bezbednost tokom male mature.

– Spajaće se više škola na teritoriji jedne opštine, kako bi se smanjio broj objekata u kojima se polaže završni ispit, a da deca imaju dobre uslove. To je jedna od mera što se tiče bezbednosti na završnom ispitu, da se smanji broj punktova na kojima se polaže mala matura. Nekoliko škola na Zvezdari će spojiti decu. OŠ Veljko Dugošević spaja se sa OŠ Marija Bursać, a završni ispit biće organizovan u fiskulturnoj sali naše škole – rekla je Ćirović za Euronews Srbija.

Velike škole, koje imaju puno učenika poput OŠ Pavle Savić u Mirijevu neće se spajati sa drugim školama. Direktor te škole Milan Krstić rekao je za Euronews Srbija da su na jučerašnjem sastanku dobili instrukcije da nema organizovanja završnog ispita po učionicama, već da to mora biti u jednoj, dve ili tri velike prostorije.

– Završni ispit organizovaćemo u tri velike prostorije, jer smo velika škola. Nema po učionicama. Izuzetak su učenici koji rade po IOP-u. Pomenuto je da to da se razmotri i gde god je moguće da se spoji nekoliko škola, zarad bezbednosti. Lakše je policija da obezbedi završni ispit u jednoj nego u tri škole – rekao je Krstić.

Dodaje da se razgovaralo i o tome da policija pregleda škole pre početka završnog ispita, ali da će o tome još da se razgovara. Juče su i predstavnici dva ministarstva – prosvete i unutrašnjih poslova imali sastanak o bezbednosti na maloj maturi, a da li je nešto konkretno dogovoreno nisu se oglašavali.

Prema navodima medija, kako bi se svi učenici koji polažu maturu bili bezbedni stručna lica MUPa će sve škole u kojima će se održavati mala matura prethodno pregledati. Potom se škola zaključava. Biće angažovani policajci koji će redovno nadgledati i obilaziti objekat. Za sada nije poznato da li će biti još nekih mera bezbednosti, ali je procena, da je stroga prevencija jedini način da se i pored dojava o bombama mala matura održi.

Mala matura 2022 polaže se 27, 28. i 29. juna. Đaci rešavaju testove iz srpskog (maternjeg) jezika, matematike i kombinovani.

The post NOVA ODLUKA MALOJ MATURI: Zbog dojava o bombi škole će ovako da se organizuju appeared first on Obrazovanje.

Portal je kreiran u saradnji sa E-upravom i profesorima sa Matematičkog fakulteta u Beogradu i Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.

Na portalu učenici mogu pronaći zadatke iz sedam predmeta – srpski jezik/maternji jezik, matematika, fizika, hemija, biologija, geografija i istorija. Zadaci su raspoređeni prema težini na tri nivoa – osnovni, srednji i napredni nivo, a sastavljeni su na osnovu obrazovnih standarda.

Pored zadataka na srpskom jeziku, na portalu se nalaze i zadaci na osam jezika nacionalnih manjina – albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom ili hrvatskom – te učenici na svom nastavnom jeziku mogu da pristupe eVežbaonici i da odgovaraju na zahteve u zadacima.

The post SJAJNE VESTI ZA MATURANTE: Pokrenut novi portal eVežbaonica za proveru znanja appeared first on Obrazovanje.

Prema pisanju “Blica” kako sada stvari stoje, sve škole u kojima će se održavati mala matura, stučna lica MUP će prethodno pregledati. Potom se škola zaključava. Biće angažovani policajci koji će redovno nadgledati i obilaziti objekat. Za sada nije poznato da li će biti još nekih mera bezbednosti, ali je procena, da je stroga prevencija jedini način da se i pored dojava o bombama mala matura održi.

Osim angažmana službi bezbednosti svaka škola ima svoj pravilnik koji propisuje mere, način i postupak zaštite i bezbednosti učenika, u ovakvim slučajevima. Procedure su jasne i direktori su u obavezi da postupaju po njima.

Iako ceo postupak koji treba da omogući i pored dojava sigurno održavanje male mature još nije sasvim dogovoren, prema “Blicu” za sada se ne razmatra opcija onlajn polaganja male mature. Polaganje završnog ispita je 27, 28 i 29. juna.

Na imejl adrese škola u Srbiji u poslednjih dva meseca, a najčešće u Beogradu, upućivane su poruke u kojima se preti postavljenom bombom. Pojedine od ovih dojava imale su jeziv sadržaj, a pojedine su koristile i masovne ubice.

Po dosadašnjem iskustvu, mejl sa pretnjom je stizao u jednom danu na adrese najmanje sto škola. Nastava se obustavlja, a đaci i nastavnici se vraćaju na nastavu tek kada se cela škola proveri.

Ministarstvo prosvete oglasilo se pre nekoliko dana i navelo da je prioritet Ministarstva bezbednost dece i svih zaposlenih u obrazovnim ustanovama i da će Ministarstvo će u saradnji sa MUP preduzeti sve preventivne mere i radnje kako bi se omogućilo da mala matura protekne po planu.

The post Ovako će izgledati polaganje male mature zbog potencijalnih lažnih dojava o bombi appeared first on Obrazovanje.

Takođe, visokoškolske ustanove dale su i predloge koliko mogu da upišu akademaca koji će sami plaćati školovanje, ali kao i svake godine najžešću bitku maturanti će voditi upravo za za ulazak na budžet.

Prema odluci Vlade Srbije, o trošku poreskih obveznika na šest državnih univerziteta – u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Prištini i na Univerzitetu umetnosti – na osnovne studije ove godine upisaće se 18.098 brucoša.

Kao i svake godine najvaće interesovanje vlada za Univerzitet u Beogradu, pa će naša najstarija i najtraženija akademska institucija upisati i najviše studenta. Tako će se na 31 fakultetu ovog univerziteta o trošku države školovati 9.683 akademca, dok je predlog da samofinansirajućih bude 4.670.

Ostali univerziteti u Srbiji školovaće približno isti broj akademaca kao i ranijih godina. Kragujevački univerzitet upisaće 2.607 studenta na budžet, a njih 1.092 bi trebalo da sami plaćaju svoje školovanje.

Univerzitet u Nišu o trošku države upisaće 3.206 studenta, a samofinansirajućih će biti 1.290.

U Novom Pazaru na budžet će biti upisano 684 akademca, a samofinansirajućih 305.

Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici upisaće 1.173 studenta o trošku države, dok će njih 470 trebalo da studira o svom trošku.

Za maturante koji su skloni umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu planirao je da na budžet upiše 278 akademaca, a samofinansirajućih će biti 148.

Univerzitet u Novom Sadu predložio je da se o trošku pokrajinskih poreskih obveznika školuje 4.949 studenta, a da njih 3.454 plaća troškove školovanja, a te kvote treba da usvoji Vlada Vojvodine.

Inače, ove godine upis i polaganje prijemnih ispita vraća se u normalu, nakon dve godine posebnih zadravstvenih mera zbog virusa korona.

– Upis će ove godine biti održan uobičajeno i u skladu sa datumima koji su definisani politikom upisa za školsku 2022/2023. – potvrđuje za “Novosti” prof. dr Dejan Filipović, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.

– Istina je da su poslednje dve godine bile specifične, ali napominjem da je nastava u ovoj školskoj godini najvećim delom održavana uživo i da trenutna epidemiološka situacija dozvoljava da prijemni ispiti i upis proteknu kao u periodu pre kovida. Neki fakulteti su pripremnu nastavu održavali onlajn ili kombinovano, čime je pružena mogućnost svim zainteresovanim đacima da mogu da je prate. Jedan od zaključaka sastanka sa svim prodekanima za nastavu fakulteta Univerziteta u Beogradu i predstavnicima studenata je da se vraćamo uobičajenom načinu prijavljivanja i polaganja prijemnog ispita a zatim i upisa.

Ipak, i ove godine maturantima je ostavljena mogućnost da se prijave onlajn.

Kada je reč o upisnim rokovima, na Beogradskom univerzitetu prvi upisni rok počinje 22. juna, a kandidati treba da se prijave i predaju dokumenta do 25. juna. Prijemni ispiti planirani su od 27. juna do 1. jula, u zavisnosti od fakulteta koji rezultate treba da objave najkasnije 4. jula do 16 časova. Oni koji nisu zadovoljni imaju pravo žalbe, a konačna rang-lista biće istaknuta do 11. jula. Upis primljenih kandidata je od 11 do 15. jula.

Nakon upisa, fakulteti dostavljaju Univerzitetu izveštaj o upisanim studentima i slobodnim mestima za drugi upisni rok koji “pada” početkom septembra.

Dekani kažu da visokoškolske ustanove spremno dočekuju kandidate, a Elektrotehnički fakultet U Beogradu će zbog tradicionalno velikog broja prijavljenih maturanata i ove godine prijemni održati na Beogradskom sajmu.

Filološki fakultet, koji spada u one na kojim ostane mnogo praznih mesta, odlučan je u nameri da privuče što veći broj studenata.

– Nastojimo da učenicima ukažemo na širok spektar znanja i veština koje će steći na Filološkom fakultetu i koje će ih spremiti za izazove savremenog doba i raznovrsna zanimanja u mnogim sektorima – kaže za “Novosti” dekanka Iva Draškić Vićanović.

Inače, na fakultet mogu da se upišu svi koji su završili srednju četvorogodišnju školu, a na prijemnom se računaju bodovi na osnovu uspeha u srednjoj školi koji nosi najmanje 16, a najviše 40 bodova. Oni se sabiraju sa bodovima sa prijemnog ispita gde se može osvojiti od 0 do 60 bodova. Za ulazak na budžet potreban je najmanje 51 bod, a za samofinansiranje 30 bodova. Međutim, to zavisi i od broja mesta na fakultetima, pa se događa i da brucoši sa većim brojem poena ne “upadnu” na budžet. Međutim, ukoliko je učenik na takmičenjima, domaćim i međunarodnim, u poslednje dve godine srednje škole osvojio jednu od prve tri nagrade – ne mora da polaže prijemni, njemu se upisuje maksimalan broj bodova, kao da je prijemni uradio bez greške.

A prijemni ispit, inače, ima svoja stroga pravila koja maturanti moraju poštovati.

Da bi pristupio polaganju, kandidat kod sebe mora da ima ličnu kartu ili pasoš, jer da bi ih dežurni nastavnici pustili da polažu, mora se prvo ustanoviti njihov identitet.

Potrebno je i da svaki kandidat ima kod sebe listić sa prijavnim brojem koji se dobija na prijavljivanju za prijemni.

Kandidat ne sme koristiti nikakva dodatna pomagala pri polaganju ispita.

Maksimalan broj bodova koji se može dobiti na polaganju prijemnog ispita je 60 bodova.

DOKUMENTA ZA PRIJAVLJIVANJE
* Svedočanstvo za svaki razred srednje škole
* Diploma o položenom maturskom ispitu
* Dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog
* Diplome sa takmičenja

DOKUMENTA ZA UPIS BRUCOŠA
* Overene fotokopije dokumenata i originalna dokumenta
* Izvod iz matične knjige rođenih
* Popunjen obrazac ŠV-20
* Indeks
* Dve fotografije formata 4,5 puta 3,5 cm
* Dokaz o uplati naknade na ime troškova upisa
* Dokaz o uplati školarine za samofinansirajuće
* Dokaz o uplati naknade za centar za razvoj karijere

The post BORBA ZA BUDŽET: Vlada odredila broj budžetskih mesta za novu školsku godinu appeared first on Obrazovanje.

Kako bi objasnio ispodprosečne rezultate, projektni tim državne mature tada je napomenuo da bi pri tumačenju postignuća srednjoškolaca trebalo uzeti u obzir da je pilotiranje sprovedeno na početku školske godine, bez bilo kakvih priprema učenika, koji su pritom prethodnu završili prema modelu učenja na daljinu.

Slabija motivacija, u poređenju sa onom koju imaju kada rade kontrolne i pismene zadatke – što se merilo vremenom utrošenim za izradu i brojem zadataka koje nisu ni pokušali da reše – bila je, kažu, očekivana, jer rezultati pilotiranja nisu ocenjivani, niti su uticali na krajnji uspeh.

Da se sa istim problemom ne bi susreli u aprilu sledeće godine, kada će ista grupa srednjoškolaca imati drugu simulaciju završnog ispita, razmišljalo se o nekim novinama. Prema rečima posebnog savetnika ministra prosvete Zorana Kostića, prva je da se fakultetskim profesorima prosledi ponešto iz banke zadataka za pilot-maturu, što bi iskoristili prilikom selekcije brucoša.

Foto: Shutterstock

– Deca će tako raditi simulaciju, ali će osetiti tipove zadataka koji će im već u junu biti na prijemnom ispitima za upis na fakultet – rekao je Kostić na konferenciji za medije.

Tom prilikom je objasnio kako bi učešće u pilotiranju moglo biti šansa ne samo da se „opipa” teren za ulazak u visoko školstvo već i da se popravi ocena u dnevniku.

– Nakon pregledanja testova, hajde da svima koji su uradili dobro damo mogućnost popravka ocene – rekao je, dodavši da takvi đaci ne bi morali naknadno da odgovaraju.

Ministarstvo prosvete planira da u naredne tri godine testira sve procedure i otkloni nedostatke kako bi državna matura postala ulaznica za upis na fakultete na kraju školske 2023/24.

The post Đaci loši na državnoj maturi, a bez toga ne mogu na fakultet: Stiglo rešenje za lakše spremanje završnog ispita appeared first on Obrazovanje.

Tražili su se IT smerovi, veća je bila zainteresovanost i za medicinske škole, ali čini se da gimnazije u Srbiji nikada ne izlaze iz mode i iz godine u godinu ih je sve teže upisati. Posebno one koje su, iz ovog ili onog razloga, na “dobrom glasu”.

Takva je situacija bila u Beogradu, ali i u Novom Sadu, Nišu i drugim gradovima.

Foto: Profimedia/ilustracija

Kakvo je stanje u beogradskim gimnazijama

U prestonici je najveća navala bila na one koje se vode kao “elitne”, smeštene u strogom centru grada, poput Treće ili Četrnaeste beogradske gimnazije. Za prirodni smer u ovim gimnazijama je bilo potrebno da učenik sakupi barem 97,08 poena u Trećoj, odnosno 94,33 u Četrnaestoj, što bi značilo da potrencionalni kandidat mora da ima skoro maksimalan broj bodova. Dakle, da je vukovac i da je skoro bez greške odradio prijemni.

Slična situacija bila je i u Prvoj, Četvrtoj, Petoj beogradskoj gimnaziji, a tek nešto bolje u Zemunskoj gde je bilo potrebno prikupiti 87,60 bodova za prirodno-matematički smer, odnosno 87,40 za društveno-jezički.

Nije tajna da su prethodne dve školske godine po mnogo čemu bile vanredne zbog situacije sa korona virusom, da je bilo malo popuštanja kod ocenjivanja, a prema rečima prosvetnih radnika, i prijemni ispiti su bili lakši nego ranijih godina.

Mnogi učenici, ali i njihovi roditelji, očekivali su da će se lako upisati u željene škole. Međutim, kada je Ministarstvo obrazovanja na svom sajtu objavilo koliko je poena trebalo za upis u određene škole, ti podaci su izazvali šok i nevericu.

Miloš Bjelanović, direktor Zemunske gimnazije, smatra da je lakša matura dovela do većeg broja poena.

– Imajući u vidu onlajn nastavu, ministarstvo je izašlo u susret učenicima i dalo lakši ispit. Oni su, logično osvojili više poena. Kako su učenici osvojili dosta poena, crta se pomerila na gore.

Kako je rekao, Zemunska gimnazija je ispunila u potpunosti kvotu.

– Popunili smo sva mesta već u prvom krugu i nemamo nijedno jedino slobodno mesto – naveo je Bjelanović.

Iako su za direktore ovakvi rezultati razumljivi i posledica okolnosti, postoje i druga mišljenja. Za Radmilu Dodić, počasnu presednicu Foruma osnovnih škola, ovogodišnja mala matura kao i njeni rezultati su duboko porazni – kako za ministarstvo tako i obrazovni sistem u celini.

– Nije ni trebalo da bude mature, mnogo je bilo problema tokom ove školske godine. Trebalo je da se vrednuje uspeh i da to bude osnovni kriterijum – navodi Dodić.

Po njenim rečima, znalo se da će test biti lak.

Foto: Profimedia

– Sugerisano je odavno da će test biti lak. I zaista je i bio. Međutim, nije se razmišljalo o posledicama takvog pristupa. Sada imate mnogo učenika koji su ispod crte, a nisu to ni sanjali. Srećom po njih, navodili su u listi želja i neke druge škole, ali do ovoga nije trebalo da dođe.

Ona kaže da bi bilo logično da se odeljenja prošire ili da se učini nešto ne bi li se omogućilo što većem broju dece da upišu željene škole.

Kakvo je stanje u gimnazijama širom Srbije

Slična situacija viđena je i u gimnazijama širom Srbije. U Nišu je za upis u gimnaziji “Bora Stanković” bilo potrebno 91,40 poena za društveni, odnosno 94,65 za prirodno-matematički smer, a u susednoj “Svetozar Marković” – 87,13, odnosno 89,64.

Donja granica upisa u kragujevačke gimnazije, bez obzira na smer, kretala se između 85 i 89 bodova, u Kosovskoj Mitrovici 80-87 poena, Novom Pazaru od 80 za matematiku do 90,23 na opštem smeru, a najmanje problema imali su Pančevci u gimanziji “Uroš Predić”. Tamo je upisan svako ko je imao više od 77,67 bodova na društvenom, odnosno 80,23 poena na prirodno-matematičkom smeru.

Bodovanje za upis u gimnazije širom Srbije

• Osma gimnazija 86,33/85,93
• 14. gimnazija 94.33/92,31
• Treća gimnazija 97,08/94,66
• Šesta gimnazija 90,56/89,64
• Zemunska gimnazija 87,67/87,40
• Lazarevac 70,73/62,16
• Mladenovac 89,78/75,06
• 10. gimnazija 95,35 (srpski)
• Deveta gimnazija 90,49/89,35
• Peta gimnazija 92,65/91.14
• Četvrta gimnazija 92,88/89,68
• Sveti Sava 89,48/89,61
• Prva gimnazija 92,03/91,07
• Trinaesta gimnazija 85,55/86,06

NIŠ

• Bora Stanković 91.40/94.65
• Svetozar Marković 87.13/89.64

KRAGUJEVAC

• Druga KG gimnazija 85.86/75.44
• Prva KG gimnazija 87.96/88.93

NOVI SAD

• Jovan Jovanović Zmaj 98.38 opšti
• Laza Kostić 87.47 opšti
• Svetozar Marković 93.77 opšti

KOSOVSKA MITROVICA

• Gimnazija 87.08/80.53

PANČEVO

• Uroš Predić 80,23/77,67

NOVI PAZAR

• Gimnazija 90,23 opšti/80,85 matematika

The post OBJAVLJENE LISTE UPISANIH UČENIKA: Đaci u šoku, roditelji u još većoj neverici – jednu stvar niko nije očekivao appeared first on Obrazovanje.

Kakav ih stresni mesec čeka, znaju samo oni đaci i roditelji koji su kroz sve to prošli: od priprema, samih testova, izbora željene škole, popunjavanja listi, strepnje da li će imati dovoljan broj bodova, upisa.

Zato ćemo pokušati da vas upoznamo sa deset stvari koje jednostavno morate da znate pre upisa u srednje škole.

1. Koliko dana traje “ludilo”?

Amerikanci imaju čuveno “martovsko košarkaško ludilo”, a naši đaci osmaci – “junsko-julsko matursko ludilo”. Praktično, ceo proces traje tri pune nedelje, od 23. juna i prvog testa na maloj maturi do 12/13. jula kada se podnose prijave za upis u srednje škole.

23. jun: Test iz srpskog/maternjeg jezika (9.00-11.00)

24. jun: Test iz matematike (9.00-11.00)

25. jun: Kombinovani test (9.00-11.00)

27. jun: Preliminarni rezultati na nivou škole (do 10.00)

2. jul: Objavljivanje konačnih rezultata (do 8.00)

3/4. jul: Popunjavanje i predaja liste želja (8.00-15.00)

9. jul: Objavljivanje zvanične liste želja učenika (do 8.00)

11. jul: Objavljivanje zvaničnih rezultata raspodele po školama (do 8.00)

12/13. jul: Podnošenje prijava za upis u srednje škole (8.00-15.00)

Foto: Profimedia

2. Koji se testovi polažu, gde i kada?

Polažu se tri testa: prvo u sredu 23. juna iz srpskog/maternjeg jezika, narednog dana u četvrtak 24. juna iz matematike, konačno u petak 25. na redu je kombinovani test u kojem su pitanja iz biologije, hemije, fizike, istorije i geografije.

Đaci testove polažu u svojim osnovnim školama, svaki test počinje u 9.00, a na raspolaganju će imati dva sata da odgovore na 20 pitanja koliko ima svaki od njih. Svaki tačan odgovor donosi učeniku jedan poen.

3. Kako izgleda samo polaganje?

Mnogo će zavisiti od protivepidmeioloških mera, tako da će u učionicama biti manji broj đaka nego u nekim normalnim okolnostima. Đaci sa sobom treba da ponesu đačku knjižicu, identifikacionu nalepnicu, grafitnu olovku (ako žele da prvo napišu odgovore njom), gumicu i plavu hemijsku olovku (priznaju se samo odgovori napisani hemijskom olovkom).

Ispred učionice u kojoj se polaže ispit određuje se mesto na koje učenici odlažu lične stvari koje ne smeju da koriste na ispitu, poput mobilnih telefona.

U svakoj učionici bi trebalo da bude po dvoje nastavnika-kontrolora.

4. Koliko je maksimalan broj bodova?

Maksimalan broj bodova koji mogu da imaju đaci (ne računajući ekstra poene sa takmičenja) je 100. I to 60 na osnovu uspeha koji donose iz osnovnih škola i 40 koje mogu da zarade na samom trodnevnom ispitu.

Inače, kroz istoriju su se menjali sistemi bodovanja. Upisna politika prvo je promenjena 2014. kada je i uveden kombinovani test. Tada su đaci na osnovu uspeha iz šestog, sedmog i osmog razreda mogli da prikupe ukupno 70 poena, dok se matura vrednovala sa 30, po deset iz srpskog, matematike i sa kombinovanog testa. Ipak, pre tri godine, taj odnos je promenjen na sadašnjih 60+40.

5. Kako se računaju bodovi iz škole?
Đaci iz osnovne škole mogu da “prenesu” maksimalno 60 poena. I to tako što se vrednuje njihov učinak u šestom, sedmom i osmom razredu, a ne i prethodni u prvih pet razreda.

Računanje je jednostavno, zbraja se prosek ocena na kraju sva tri razreda i množi se sa četiri. Za vukovce bi to bilo 5.00 + 5.00 + 5.00 x 4. što daje maksimalnih 60 bodova. Neko drugi ko je imao 4,50 + 4,50 + 4,50 X 4 na maturski ispit bi krenuo sa 44 boda.

6. Kako se računaju bodovi sa testa?

Đaci na prijemnom ispitu, odnosno maloj maturi, mogu da osvoje maksimalno 40 bodova na tri testa: srpski/maternji, matematika i kombinovani. Međutim, ne donosi svaki test isti broj bodova: srpski/maternji jezik i matematika garantuju po maksimalnih 13 poena, a kombinovani čak 14.

Svaki od testova završnog ispita imaće 20 pitanja. Svaki tačan odgovor donosi učeniku jedan poen, dakle najviše 20 u ukupnom skoru. Broj poena iz srpskog i matematike množite koeficijentom 0,65, a broj bodova sa kombinovanog testa koeficijentom 0,7, kako biste dobili bodove koji se računaju pri upisu u srednje škole.

7. Kako odabrati pravu školu?
U principu srednje stručne škole su idealne za one koji znaju tačno šta žele i šta će studirati, pa kroz srednju školu mogu da steknu znanje iz određene oblasti, kao i one koji nemaju nameru da nastavljaju školovanje posle srednje škole.

Na drugoj strani za gimnazije se odlučuju ponajviše oni koji su neodlučni, pošto ona pruža široko opšte obrazovanje i najbolje su za one koji su sigurni da će nakon srednje škole upisati fakultet.

Naravno, ima i onih koji će se odmah odlučiti za umetničke srednje škole ili, zbog svojih obaveza, sportske gimnazije.

8. Koje su najtraženije škole?
Sudeći po iskustvu iz prethodnih godina, gimnazije su, globalno, i dalje najtraženije i najpopularnije. Naravno, tu su i smerovi koji školuju buduće IT ili vazduhoplovne stručnjake, a kako i sami direktori škola ističu, zbog pandemije korona virusa i značaja lekara i medicinskog osoblja očekuje se još veće interesovanje za medicinske škole u čitavoj Srbiji.

Kada se biraju srednje škole mnogi vode računa i o tome da li su “na dobrom glasu”, da li važe za bezbedne i u njima se ne dešavaju incidenti, a veoma važna stavka pri izboru je i lokacija, odnosno da li se nalazi blizu domova đaka, da li postoji dobra saobraćajna veza, što je posebno važno u većim gradovima.

Konačno, posebno u Beogradu, poslednjih godina je velika navala na škole u strogom centru grada.

Foto: Profimedia

9. Kako se pravi “lista želja”?
Kada se završe ispiti, kada stignu zvanični rezultati i kada tačno znate koliko bodova ima svaki od učenika, što prenetih iz osnovne škole, što sa testa, onda sledi “konačni udarac” – odabir škole i prijava, odnosno pravljenje svojevrsne liste želja.

Na listi želja možete da upišete do 20 obrazovnih profila koje biste hteli da upišete, u različitim školama (na primer: Prva beogradska gimnazija – matematički smer). Ovde može da se napravi velika greška, pa da se upiše samo jedna ili dve želje. Međutim, ako se ispostavi da učenik nema dovoljan broj bodova za željene opcije onda ostaje neupisan!

Zato je najbolje popuniti barem desetak, a po mogućstvu i svih 20 opcija, stavljajući u vrh one koje su najpoželjnije za same đake, pa čak i ako misle da neće imati dovoljan broj poena. Naime, prethodnih godina se dešavalo da se u nekoj školi otvori dodatno odeljenje, pa da je za upis potrebno manje bodova nego ranijih godina. A dešavalo se i da neka škola, iz najrazličizijih razloga više nije na sjajnom glasu, pa je umesto 90 bodova koliko je jedne godine trebalo za upis, sada bilo dovoljno 70!

10. Koja su dokumenta potrebna za upis?

Konačno, kada 12. i 13. jula kucne čas za upis u srednje škole, samo treba da odete do odabrane i da ponesete sva neophodna dokumenta. A to su: izvod iz matične knjige rođenih, popunjen obrazac prijave za upis u srednju školu, svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, svedočanstva poslednja tri razreda osnovne škole, uverenje o položenom završnom ispitu, lekarsko uverenje za upis u srednju školu (nije potrebno za sva zanimanja), diplome o eventualnim osvojenim nagradama.

Pripreme do 1.500 evra

Pripreme za polaganje male mature uveliko su u toku, mnogi su počeli da se spremaju još početkom godine. Negde su po školama ili opštinama organizovani besplatni pripremni časovi, ali ako roditelji žele za decu pomoć svojevrsnih mentora, odnosno privatnih nastavnika, onda moraju da izdvoje i više od 1.500 evra!

Potreba za dodatnim mentorima pogotovo se pojavila od ove godine iz straha roditelja da njihova deca ne dobijaju dovoljno znanja dok prate nastavu na daljinu, a to su i nebrojeno puta i sami nastavnici isticali.

The post MALA MATURA KUCA NA VRATA: Deset stvari koje morate znati o upisu u srednju školu appeared first on Obrazovanje.