Ljubica Knežević je 1992. godine upisala Pravni fakultet. Ipak, nepredvidive okolnosti često menjaju prioritete. Kako kaže, njoj se, kao i mnogima, dogodio život, pa je studije privremeno prekinula. Ona je sada majka troje dece i da bi njima pokazala da se sve može ostvariti, vratila se studijama i diplomirala u novembru prošle godine.

-Postojao je razlog da zaokružim jednu celinu u životu, da mi tako neke stvari ne ostanu nedovršene, da se nešto započeto završi i da time dam primer svojoj deci- kaže Ljubica.

Zbog specifičnosti vođenja evidencije, nije poznat tačan broj studenata upisanih po starom programu na Univerzitetu u Beogradu. Ipak, na Fakultetu političkih nauka u proseku njih deset godišnje diplomira.

-Razmak godina je izuzetno veliki. Upravo je diplomirala studentkinja sa nepunih 60 godina i mislim da je to i najstarija studentkinja na našem fakultetu- ističe vanredni profesor dr Natalija Perišić.

Upisivanje fakulteta i posle tridesete

Sa 34 godine Goran Štulić je odlučio da upiše istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Do kraja studija mu je ostalo još pet ispita, a razmišlja i o master studijama.

-Ja mislim da nikad nije kasno, a pogotovo recimo u tridesetim i četrdesetim, kada imate i realno šansu da posle napravite karijeru- smatra Goran Štulić.

Uz slogan “Nikad nije kasno da steknete svoju diplomu” Univerzitet Jork u Kanadi ukinuo je školarinu studentima starijim od 60 godina. Našim studentima nedostaje dodatni podsticaj institucija kako bi se hrabrije vraćali svojim studijama.

Profesori koji često odlaze u inostranstvo kažu da su tamo amfiteatri ispunjeni studentima različitih godina. Kada bi tako bilo i kod nas, to bi znatno povećalo procenat visokoobrazovnog stanovništva i mnogima dalo mogućnost da opet sanjaju.

The post Diploma i u šestoj deceniji: Ovako je jedna Ljubica završila Fakultet političkih nauka appeared first on Obrazovanje.

Milan Krstić, profesor Fakulteta političkih nauka kaže da je dobitnik prve nagrade Sava Mitrović, student master studija međunarodne politike.

-Za preostale nagrade da sačekamo podne, da bi i ostali učesnici saznali- rekao je Krstić.

Prema njegovim rečima, žiri već tradicionalno ima poteškoća da izabere najbolja tri rada i to pokazuje interesovanje studenata Fakulteta političkih nauka za teme kojima se bavio profesor Predrag Simić.

-Uvek je ponuđeno više tema, pa studenti onda odaberu neku. Ove godine je najveće interesovanje bilo za temu koja se tiče Otvorenog Balakana i koristi koje Srbija i region ima politički i ekonomski od tog projekta- rekao je Krstić.

Ističe da nagrada koja nosi ime jednog uglednog profesora, za onog ko je osvoji znači i ugled u kolektivu, ali ima i materijalni deo. Studenti se, dodaje, jednako interesuju za spoljnu politiku, ali za različite teme.

-Deluje mi da 2016. kada smo prvi put dodeljivali nagradu bilo veće interesovanje za teme koje se tiču EU, pomirenja u regionu, rešenje pitanja KiM, a danas se više interesuju na teme kao što su vojna neutralnost, ekonomska integracija regiona- rekao je Krstić.

Nakon proglašenja pobednika u podne, biće održano tradicionalno memorijalno predavanje u čast profesora Simića. Ove godine, to će učiniti njegov kolega i ambasador dr Srećko Đukić, a na temu “Kako izaći iz energetske krize?”.

Nagradu dodeljuju porodica Simić, Fakultet političkih nauka i Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative, uz podršku Ambasade Republike Slovačke u Beogradu.

The post Dodeljena nagrada “Dr Predrag Simić”: Prvo mesto osvojio Sava Mitrović appeared first on Obrazovanje.

U pitanju su studenti sa Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru i Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a stručna praksa otpočeće u januaru sledeće godine.

Ministar Selaković rekao je da potpisivanje protokola ima za cilj da se obrazuju mladi ljudi koji će voditi Srbiju, dodajući da je obavljanje stručne prakse jedan od koraka koji treba da gradi novi imidž Ministarstva spoljnih poslova.

Foto: Shutterstock

Praksu će obavljati studenti sa Pravnog fakulteta, Fakulteta političkih nauka, Ekonomoskog, Filološkog, FON-a – u šest gradova.

-To su ove godine prvi fakulteti sa kojima uspostavljamo saradnju. Želimo da Ministarstvo spoljnih poslova u budućnosti ostane ona tačka koja će privlačiti mlade ljude i hoćemo da Ministarstvo posluži kao primer svima drugima- rekao je Selaković.

On je najavio i da će se u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odnosno sa Studentskim centrom u narednom periodu sarađivati kako bi se studentima iz najudaljenijih mesta omohućilo da tokom sticanja stručne prakse imaju smeštaj u nekom od beogradskih domova.

-Kako bi praksu obavljali što je moguće bolje- rekao je ministar i istakao da se time želi poboljšati kvalitet kvadrova u Ministarstvu.

Foto: Profimedia

U ime predstavnika 15 fakulteta sa šest univerziteta obratio se dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Zoran Mirković koji je poručio da je današnje potpisivanje protokola velika stvar za studente i državu.

-Treba da školujemo mlade ljude, jer je to višestruka korist. Naši najbolji studenti sa završnih godina osnovnih i master studija imaće priliku da se zaposle u Ministarstvu, hvala ministru na inicijativi- rekao je Mirković.

The post Sjajne vesti za srpske akademce: Studenti sa 15 fakulteta odlaze na praksu u Ministarstvo spoljnih poslova appeared first on Obrazovanje.

Sa infrastrukturnim problemima susreli su se umetnički fakulteti i to pre svega Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet muzičkih umetnosti i Fakultet likovne umetnosti, ali i Biološki fakultet, Geografski, Fakultet bezbednosti u Beogradu. Nisu samo beogradski fakulteti ti koji imaju problema sa prostornim kapacitetima, već je problematika iste prirode i u unutrašnjosti zemlje.

Plan države je da do kraja 2026. godine budu izgrađene potpuno nove zgrade Biološkog fakulteta, Geografskog i Fakulteta bezbednosti, kao i Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Temeljne rekonstrukcije i dogradnje predviđene su za Prirodno matematički fakultet, Elektrotehnički fakultet, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Fakultet sporta u Nišu, Tehnički fakultet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Beogradu, dok će izgradnja Botaničkog instituta i dogradnja Fakulteta političkih nauka biti konačno završene.

Foto: Shutterstock

Tokom prethodnih dana raspisan je konkurs za izgradnju arhitektonskih rešenja za nove zgrade Fakulteta primenjenih umetnosti i Fakulteta muzičke umetnosti, a radovi bi trebalo da počnu krajem 2022. godine ili početkom 2023. godine.

Nova zgrada Fakulteta muzičke umetnosti biće u okviru Linijskog parka, dok će zgrada Fakulteta primenjenih umetnosti u Karađorđevoj ulici biti dograđena.

-Vlada pokušava da reši taj problem još od 2018. godine, bilo je poteškoća oko pronalaska adekvatne lokacije, a sada je odlučeno da to bude u okviru Linijskog parka na donjem Dorćolu. Sada imamo i usvojen plan detaljne regulacije, raspisan je konkurs za idejno rešenje, a onda sledi projektno tehnička dokumentacija i ja se nadam da ćemo krajem sledeće godine moći da počnemo sa izgradnjom. Što se tiče ostalih zgrada fakulteta, problem je sa Biološkom fakultetom i oni će dobiti novu zgradu u okviru novog Biomedicinskog kampusa – istakla je predsednica Vlade Ana Brnabić za portal Obrazovanje.

Foto: Shutterstock

U okviru Biomedicinskog kampusa renoviraće se u potpunosti Hemijski fakultet, a u rekonstruisanom kampusu nalaziće se Institut Torlak, Institut za molekularnu biologiju i genetičko inženjerstvo, biće izdvojen Institut za veštačku inteligenciju, jedan deo Naučno-tehnološkog parka, a već u novembru kreće projekat otvaranja Centra za sekvenciranje genoma. Takođe, do kraja novembra se otvara dodatna zgrada Fakulteta organizacionih nauka.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja najavilo je rekonstrukciju i ulaganje u infrastrukturu 16 fakulteta što će državu koštati ukupno 135 miliona evra što predstavlja najveću investiciju tog tipa u protekle tri decenije.

The post Država rešava probleme: Lepši prostor za studente 16 fakulteta, investicija vredna 135 miliona evra appeared first on Obrazovanje.

Taj program obuke je u poslednje tri godine obuhvatio oko 4.000 đaka širom Srbije, a memorandumom se nastavlja saradnja i širi krug učenika koji učestvuju u radionicama o demokratiji.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić rekao je da cilj da se radi na tome da prvoglasači preuzimaju aktivne uloge u svojim zajednicama i da bolje razumeju principe demokratskog društva.

-Uprkos pandemiji i otežanim uslovima, sve tri strane razumeju značaj aktivizma i svi smo se obavezali da ćemo sa projektom nastaviti i da gradimo društvo čija je omladina politički obrazovana- rekao je on.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Dodao je da će obuke biti u skladu sa epidemiološkom situacijom i da će se ove godine održati onlajn.

-Usled izmenjenih okolnosti izazvanih epidemiološkom situacijom, ove godine program će biti dostupan na nacionalnoj onlajn platformi za obrazovanje gde će svi učenici srednjih škola u Srbiji biti u mogućnosti da virtuelno prisustvuju edukativnim radionicama o demokratiji, izborima i građanskom aktivizmu- dodao je ministar.

Memorandum su potpisali prodekan FPN prof. dr Darko Nadić i regionalni direktor WFD programa za Zapadni Balkan Emil Atanasovski.

The post Edukacija mladih o društvenoj i političkoj participaciji: Srbija dobija politički obrazovanu omladinu appeared first on Obrazovanje.