On je istakao da će proširenje doprineti pozitivnom trendu razvoja Fakulteta i značajno povećati broj upisanih studenata na osnovnim i master studijama.

– Sa ponosom mogu i želim da istaknem da je Fakultet organizacionih nauka već dvadesetak godina vodeći akreditovani fakultet za sve vidove obrazovanja, kao i istraživanja u oblasti informacionih sistema i tehnologija i menadžmenta i organizacije – rekao ja Martić.

– Ove oblasti su veoma značajne sa aspekta ostvarivanja razvojne strategije Srbije i njenog daljeg uključivanja u međunarodne tokove. Fakultet je prošle godine predao Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, dokumentaciju za 21 studijski progam, koji su značajno unapređeni, a predloženo je i nekoliko novih. Siguran sam da će to biti temelj razvoja u narednoj deceniji.

Svečanosti povodom dana fakulteta prisustvavli su Branko Ružić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i prof. dr Vladan Đokić, rektor Univerzitaeta u Beogradu.

The post Moderna budućnost studiranja: Najpopularniji fakultet dobija novu zgradu appeared first on Obrazovanje.

Studenti Case Study Club-a FON-a su se takmičili sa renomiranim svetskim univerzitetima i poslovnim školama sa pet kontinenata.

Takmičari su kroz šest dana rešavali tri različite studije slučaja iz različitih industrija. Prva studija slučaja koju su naši studenti rešavali i u okviru koje su najbolje prikazali svoje znanje i veštine je studija slučaja kompanije Bridgehead Coffee., lanac kafeterija i prodavnica kafe iz Otave, glavnog grada Kanade, okrenut održivom razvoju i negovanju lokalne zajednice.

Foto: FON

Zadatak koji se našao pred studentima bio je određivanje strategije i plana širenja poslovanja vodeći računa o ciljnoj grupi potrošača, odgovornosti prema lokalnoj zajednici i snabdevačima i ekološkim uticajima.

Tim je bio pohvaljen za precizno definisanje problema, kreativno rešenje i dobro razrađenu strategiju širenja poslovanja, koja je definisana i predstavljena u kontekstu održivog razvoja i u skladu sa ciljevima održivog razvoja.

Na osnovu efektne prezentacije, kao i odgovora na pitanja žirija, naši studenti su osigurali prolaz u finale kao prvoplasirani tim iz svoje divizije. U finalu su osvojili bronzanu medalju, dok je prvo mesto osvojio tim sa Erasmus Univerziteta iz Roterdama (Erasmus University, Rotterdam School of Management), a drugo Norveška poslovna škola (BI Norwegian Business School).

The post Studenti osvojili bronzu na svetskom takmičenju: Studije slučaja donele odličje srpskim akademcima appeared first on Obrazovanje.

U pitanju su studenti sa Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru i Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a stručna praksa otpočeće u januaru sledeće godine.

Ministar Selaković rekao je da potpisivanje protokola ima za cilj da se obrazuju mladi ljudi koji će voditi Srbiju, dodajući da je obavljanje stručne prakse jedan od koraka koji treba da gradi novi imidž Ministarstva spoljnih poslova.

Foto: Shutterstock

Praksu će obavljati studenti sa Pravnog fakulteta, Fakulteta političkih nauka, Ekonomoskog, Filološkog, FON-a – u šest gradova.

-To su ove godine prvi fakulteti sa kojima uspostavljamo saradnju. Želimo da Ministarstvo spoljnih poslova u budućnosti ostane ona tačka koja će privlačiti mlade ljude i hoćemo da Ministarstvo posluži kao primer svima drugima- rekao je Selaković.

On je najavio i da će se u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odnosno sa Studentskim centrom u narednom periodu sarađivati kako bi se studentima iz najudaljenijih mesta omohućilo da tokom sticanja stručne prakse imaju smeštaj u nekom od beogradskih domova.

-Kako bi praksu obavljali što je moguće bolje- rekao je ministar i istakao da se time želi poboljšati kvalitet kvadrova u Ministarstvu.

Foto: Profimedia

U ime predstavnika 15 fakulteta sa šest univerziteta obratio se dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Zoran Mirković koji je poručio da je današnje potpisivanje protokola velika stvar za studente i državu.

-Treba da školujemo mlade ljude, jer je to višestruka korist. Naši najbolji studenti sa završnih godina osnovnih i master studija imaće priliku da se zaposle u Ministarstvu, hvala ministru na inicijativi- rekao je Mirković.

The post Sjajne vesti za srpske akademce: Studenti sa 15 fakulteta odlaze na praksu u Ministarstvo spoljnih poslova appeared first on Obrazovanje.

Sa infrastrukturnim problemima susreli su se umetnički fakulteti i to pre svega Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet muzičkih umetnosti i Fakultet likovne umetnosti, ali i Biološki fakultet, Geografski, Fakultet bezbednosti u Beogradu. Nisu samo beogradski fakulteti ti koji imaju problema sa prostornim kapacitetima, već je problematika iste prirode i u unutrašnjosti zemlje.

Plan države je da do kraja 2026. godine budu izgrađene potpuno nove zgrade Biološkog fakulteta, Geografskog i Fakulteta bezbednosti, kao i Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Temeljne rekonstrukcije i dogradnje predviđene su za Prirodno matematički fakultet, Elektrotehnički fakultet, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Fakultet sporta u Nišu, Tehnički fakultet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Beogradu, dok će izgradnja Botaničkog instituta i dogradnja Fakulteta političkih nauka biti konačno završene.

Foto: Shutterstock

Tokom prethodnih dana raspisan je konkurs za izgradnju arhitektonskih rešenja za nove zgrade Fakulteta primenjenih umetnosti i Fakulteta muzičke umetnosti, a radovi bi trebalo da počnu krajem 2022. godine ili početkom 2023. godine.

Nova zgrada Fakulteta muzičke umetnosti biće u okviru Linijskog parka, dok će zgrada Fakulteta primenjenih umetnosti u Karađorđevoj ulici biti dograđena.

-Vlada pokušava da reši taj problem još od 2018. godine, bilo je poteškoća oko pronalaska adekvatne lokacije, a sada je odlučeno da to bude u okviru Linijskog parka na donjem Dorćolu. Sada imamo i usvojen plan detaljne regulacije, raspisan je konkurs za idejno rešenje, a onda sledi projektno tehnička dokumentacija i ja se nadam da ćemo krajem sledeće godine moći da počnemo sa izgradnjom. Što se tiče ostalih zgrada fakulteta, problem je sa Biološkom fakultetom i oni će dobiti novu zgradu u okviru novog Biomedicinskog kampusa – istakla je predsednica Vlade Ana Brnabić za portal Obrazovanje.

Foto: Shutterstock

U okviru Biomedicinskog kampusa renoviraće se u potpunosti Hemijski fakultet, a u rekonstruisanom kampusu nalaziće se Institut Torlak, Institut za molekularnu biologiju i genetičko inženjerstvo, biće izdvojen Institut za veštačku inteligenciju, jedan deo Naučno-tehnološkog parka, a već u novembru kreće projekat otvaranja Centra za sekvenciranje genoma. Takođe, do kraja novembra se otvara dodatna zgrada Fakulteta organizacionih nauka.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja najavilo je rekonstrukciju i ulaganje u infrastrukturu 16 fakulteta što će državu koštati ukupno 135 miliona evra što predstavlja najveću investiciju tog tipa u protekle tri decenije.

The post Država rešava probleme: Lepši prostor za studente 16 fakulteta, investicija vredna 135 miliona evra appeared first on Obrazovanje.

Za njega je na sednici Nastavno- naučnog veća glasalo 105, od ukupno 135 članova koji su pristupili glasanju. Martićev izbor treba da potvrdi Savet Fakulteta, koji formalno bira dekana.

Milan Martić redovni je profesor Fakulteta organizacionih nauka, predsednik Saveta FON-a i član Saveta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta odbrane.

Milan Martić je rođen 1. decembra 1960. godine u Ubu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu diplomirao je 1984. godine na organizaciono-kibernetskom smeru. Magistrirao je na FON-u 1989. godine na temu „Planiranje i programiranje društvene ishrane”, a Privredna komora Beograda nagradila je ovaj rad kao jedan od tri najbolja magistarska rada odbranjena te godine na Univerzitetu u Beogradu. Potom je započeo doktorske studije iz oblasti organizacionih nauka, koje je takođe na FON-u zavšrio 1999. godine, odbranivši doktorsku disertaciju pod naslovom „Analiza obavijenih podataka sa primenama”.

Vanredni profesor na Fakultetu organizacionih nauka postao je 2004, a u zvanje redovnog profesora Univerziteta u Beogradu izabran je 2009. godine.

Samostalno ili sa kolegama iz Laboratorije za operaciona istraživanja napisao je i objavio preko 100 naučnih radova, razvio 5 softverskih proizvoda i učestvovao u realizaciji više od 30 naučno-istraživačkih projekata i studija. Član je redakcije međunarodnih časopisa YUJOR, Management i Acta Economica. Izlagao je na i bio član programskog odbora za nekoliko međunarodnih konferencija, a bio je i predsednik organizacionog i programskog odbora međunarodnih simpozijuma SYM-OP-IS i SYM-ORG.

Počev od 1991. godine, stalni je saradnik Ministarstva za nauku i tehnologiju; Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstva za zaštitu životne sredine; Ministarstva odbrane i Vojske Srbije; Ministarstva prosvete i sporta, gde se bavi kreiranjem i realizacijom raznih naučno-istraživačkih i strateških projekata.

The post Izabran novi dekan Fakulteta organizacionih nauka: Ko je profesor Milan Martić? appeared first on Obrazovanje.

– Nedavno sam diplomirala na Fakultetu političkih nauka. Uverenje o diplomiranju platila sam 5.000 dinara. Toliko, navodno, koštaju administrativni troškovi. Diplomu nemam pojma kada ću dobiti. Inače, platila sam i još nekakvu taksu, ne znam za šta. Planiram uskoro da konkurišem i na master studije, a tu treba da izdvojim najmanje 10.000, jer konkurisanje samo košta 5.000 dinara, isto toliko i upis – objašnjava M.M. (26).

Međutim, na pitanje o tome da li zna šta sve tačno obuhvataju administrativni troškovi tj. šta tačno plaća, sagovornica nije mogla precizno da odgovori. Odgovor ne zna ni većina drugih studenata. Jedino što je izvesno, jeste da moraju da izmire sve troškove.

– Studiram na Filološkom fakultetu u Beogradu. Imam sreću da sam na budžetu pa nemam neke velike fakultetske troškove. U toku godine plaćam jedino treću prijavu ispita oko 150 dinara, što je u odnosu na ostale fakultete stvarno smešno. Mislim da taj novac ide Centru za razvoj karijere, za koji mi baš nije jasno kako funkcioniše i kako nam uzvraća – objašnjava student lingvistike N.P. (23) i dodaje da studentima inače nije jasno za šta sve daju novac na fakultetima:

– Imam neke kolege na samofinansiranju i u razgovoru sa njima sam zaključio da im nije baš sasvim jasno da li plaćaju profesore, ili su tu neke skrivene takse. Na kraju krajeva, i to plaćanje bodova, ko i na osnovu čega zaključuje koliko bod treba da košta? Mislim da sve to ostaje nepoznato onima koji na kraju daju novac.

Foto: Srbija Danas

Na Fakultetu organizacionih nauka, kako nam objašnjava studentkinja A.G. (24), skrivenih troškova studiranja je puno.

– Što se tiče troškova na FON-u, školarina je jedna od skupljih, treća prijava ispita je takođe jedna od skupljih. Imaš utisak da svaki papir mora da se plati ako se završava nešto u Studentskoj službi. Takođe, knjige kada se kupuju nove su dosta skupe, a za neke predmete su obavezne nove originalne knjige. Imamo oko jedanaest predmeta po godini, za svaki predmet idu minimum dve knjige, a najmanja cena jedne je 800 din. Neka strana izdanja su i do 2.000 dinara. Takođe, kada se na nekim predmetima radi na platformama, ako želiš sertifikat da si koristio tu platformu, on se plaća, što nije obavezno, ali je dobra referenca za CV – navodi se.

Bivša studentkinja arhitekture J.S. (24), takođe tvrdi da su je studije papreno koštale, iako je bila na budžetu.

– Nakon završenog Arhitektonskog fakulteta mogu da kažem da je ovaj fakultet veoma skup iako ste student koji je na budžetu. Što se tiče administrativnih troškova, na početku svake godine svaki student uplaćuje 100 dinara za održavanje sistema, prenos predmeta košta 4000 dinara po bodu. Diplomiranje na osnovnim i master studijama koštalo je 10.000 dinara (zahtev za izdavanje diplome 5.000, izdavanje uverenja o diplomiranju 2.000, prijava odbrane rada 3.000). Pored navedenih troškova i troškova oko knjiga i skripti koje uglavnom svi studenti kopiraju, najviše novca se izdvaja za štampu (u proseku 1.000-2.000din nedeljno), dok se na kraju svakog semestra u ispitnom roku, ali i za kolokvijume na makete i štampu prosečno izdvoji od 100 do 200 evra. Ono što je jos važno naglasiti, a što se odnosi i na druge fakultete je ukidanje studentskih kredita za master studente 2019.godine.

Šta je sve na cenovniku?

Diploma, izdavanje uverenja, prijava ispita, obrada dokumentacije za izradu i upis na studije, spadaju u neke od tzv. administrativnih troškova.

Potrebno je naglasiti, kako su nam ranije naveli iz Univerziteta u Beogradu, da fakulteti sami odlučuju o visini ovih naknada. Tako na jednom od najskupljih fakulteta na Univerzitetu, Arhitektonskom, prijavljivanje ispita košta 2.000 dinara. Odobrenje za izradu diplomskog rada, promena teme ili mentora, prijava diplomskog ili izdavanje diplome buduće arhitekte košta od 3.000 do 5.000 dinara. Ukoliko je student zaboravio da prijavi izborni predmet u predviđenom roku, svoju zaboravnost moraće da plati 4.000 dinara. Jedna od zanimljivih stavki, koja se odnose na troškove na istom fakultetu, jeste i “uverenje o ispunjenosti uslova za odbranu završnog rada”, koja košta 1.000 dinara.

Slično stvari stoje i na Elektrotehničkom fakultetu. Tako “overa plana i programa” košta 3.000 dinara, izdavanje diplome za osnovne studije 5.000 dinara, a za doktorske neverovatnih 20.000 dinara. Student koji je planirao da promeni smer, moraće da plati 10.000 dinara. Troškovi naknaden prijave ispita ili predmeta, kao i promena teme ili mentora, kreće se od 1.500 do 5.000 dinara.

Na Mašinskom fakultetu, recimo, izdavanje diplome za osnovne studije iznosi 10.000 dinara. Zanimljivo je da na Fakultetu organizacionih nauka, gde je školarina na osnovnim i master studijama važi za skuplje, prijava i odbrana diplomskog rada se ne plaćaju. Međutim, kako cenovnik fakulteta pokazuje, stavka “podnošenje zahteva za sticanje diplome prvog stepenja” kreće se i do nekoliko desetina hiljada dinara.

Visina školarina kao prošle godine

Kada govorimo o Beogradskom univerzitetu, cenovnik fakulteta za sada ostaje isti kao prethodne godine. Iz Univerziteta u Beogradu tada su naveli da je među najskupljim smerovima softversko inženjerstvo na ETF-u.

– Samo na Elektrotehničkom fakultetu, za smer Softversko inženjerstvo, treba izdvojiti sumu od 243.500 dinara – navedeno je.

Ipak, i buduće arhitekte će morati za svoje obrazovanje, ukoliko nisu na budžetu, da plate čitavih 240.000 dinara. Kada govorimo o ostalim traženim visokoškolskim ustanovama, za Matematički, Medicinski, Farmacutski, Fakultet organizacionih nauka i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, cena školovanja se kreće od 120.000 do 148.000 dinara. Nešto pristupačniji cenovnik nude Fizički fakultet (60.000), Šumarski fakultet (72.000), Tehnološko-metalurški (66.000) i Rudarsko-geološki fakultet (57.000).

Školovanje za strane studente u okviru Univerziteta u Beogradu, tek predstavlja “luksuz”, budući da se za njih cene školovanja kreću od 1.000 do 3.500 evra.

The post KOLIKI SU TROŠKOVI STUDIJA U SRBIJI? Visina školarine nepromenjena, ceh da se dođe do diplome papreno plaćaju i budžetlije appeared first on Obrazovanje.

Taj odnos je kod drugih traženih smerova bar upola manji. Primera radi, za informacione tehnologije na FON-u prijavi se tri do četiri puta više kandidata nego što ima mesta, dok je na medicini i softverskom inženjerstvu konkurencija takva da konkuriše duplo više kandidata od broja koji može biti primljen.

Žarko Trebješanin, profesor psihologije na beogradskom Univerzitetu, navodi da je tako već 50 godina.

– Neverovatno je da je interesovanje za psihologiju konstantno. Kada sam se ja upisivao pre oko 50 godina, odnos je bio isti – za jedno mesto konkurisalo je sedam kandidata. I evo, od tada do danas, svake godine za psihologiju konkuriše otprilike šest do sedam puta više brucoša nego što ima mesta – priča Trebješanin.

Foto: Profimedia/ilustracija

Poznato je i da retko ko uspe da odgovori tačno na sva pitanja na testu opšte informisanosti koji se polaže za upis na psihologiju na Filozofskom fakultetu. Trebješanin smatra da bi čak i više mladih konkurisalo za psihologiju, ali da mnogi odustanu iz straha od ovog testa.

– Za psihologiju se interesuju uglavnom odlični učenici koji su vrlo inteligentni i poseduju izvesnu samokritičnost, pa mnogi odluče da odustanu od tog prijemnog jer procenjuju da ne bi prošli. A bilo je i onih koji su gubili godine pokušavajući da upišu – dodaje on.

Ipak, i dalje je, kaže Trebješanin, neverovatno kako se interesovanje za psihologiju ne menja toliko dugo.

Trebješanin: Danas se za psihologiju interesuju iz drugih razloga

– U moje vreme taj smer se upisivao najviše zbog kliničke psihologije, psihoanalize, psihologije ličnosti. Međutim, danas je psihologija postala vrlo isplativa kroz neke druge grane – psihologija menadžmenta i ljudskih resursa, odnosi s javnošću, pa i popularni “lajf koučevi”. Nove generacije su pragmatično orijentisane i svakako ne bi u tolikom broju konkurisali za psihologiju da ne vide skori posao u budućnosti. Danas je s ovim smerom veća i mogućnost zapošljavanja u privatnoj praksi – objašnjava profesor.

Ipak, gledano u brojkama, najviše budućih diplomaca školuje se na IT smerovima. Oni omogućavaju zaposlenje već na drugoj i trećoj godini studija, a velike strane firme pored posla, nude i stipendije do završetka studija.

Zanimljivo je da je prema poslednjoj analizi beogradskog Univerziteta, pored ovih perspektivnih smerova, u 10 najtraženijih ušla i logopedija.

The post NE, NIJE SAMO IT NAJTRAŽENIJI FAKULTET: Ovaj Univerzitet je u TOP 10 – brucoši se “tuku” za svoje mesto appeared first on Obrazovanje.