Učenici četvorogodišnjih škola polagaće opštu, stručnu ili umetničku maturu. Za tri ispita biće im potrebna tri dana.

-Maturanti gimnazija polažu srpski jezik, odnosno maternji ukoliko su obrazovanje sticali na svom maternjem jeziku, nekom od osam jezika manjina. Polažu matematiku i treći ispit je opšteobrazovni ispit koji biraju u odnosu na to šta žele dalje da upišu, odnosno da studiraju- navodi rukovodilac Grupe za opšte i umetničko obrazovanje Marija Krneta.

Učenici srednjih stručnih škola takođe polažu test iz maternjeg jezika i matematike, kao i stručni deo mature – jedan test iz teorijskih znanja struke i jedan praktičan rad. Jer matura treba da potvrdi da su sposobni da se uključe u svet rada i da su stekli standard kvalifikacija, kažu u Ministarstvu prosvete.

-Učenici trogodišnjih obrazovnih profila imaju samo praktičan deo mature. Oni nemaju test iz teorijskih znanja, nemaju ni srpski jezik ni matematiku. To su profili kojima se samo potvrđuje da su stekli standard kvalifikacija za određena zanimanja- naglašava Krneta.

U izradu maturskih zadataka uključeni su i univerzitetski profesori. Početkom aprila održaće se druga proba državne mature. Zadatke će raditi sadašnji maturanti.

-Solidno je bilo. Najteža je bila matematika- kaže učenica Poljoprivredno-hemijske škole “Dr Đorđe Radić” iz Kraljeva Anica Živković.

Poslužiće im da provere koliko su se spremili za buduće prijemne ispite, a nadležnima za proveru celog sistema i funkcionisanja buduće državne mature.

-Sada je pred nama da formiramo školsku matursku komisiju, i školsku ispitnu komisiju, i naravno upoznavanje roditelja, učenika, nastavnika sa celokupnim procesom polaganja pilot programa državne mature- kaže direktorka Poljoprivredno-hemijske škole “Dr Đorđe Radić” iz Kraljeva Svetlana Mladenović.

-U avgustu 2022. godine će sve visokoškolske ustanove doneti podzakonska akta o kriterijumima bodovanja kandidata za studije. Tako da ćemo imati ceo komplet šta koji fakultet zahteva, kako se boduje, imaćemo materijale za zadacima-objašnjava Marija Krneta.

Uvođenje državne mature nosi veliku odgovornost, kaže struka.

-Prvo uvođenje je svakako najbitnije, ali kroz godine će se taj sistem unapređivati, tako da će državna matura sa nekim sitnim izmenama samo doprineti kvalitetu čitavog obrazovanja- smatra vođa Tima projekta državne mature Gregor Mohorčič.

Učenik koji je završio trogodišnju srednju školu, a želi da nastavi školovanje, moraće da položi razliku ispita od prvog do četvrtog razreda, pa ispite iz četvrtog razreda i onda da izađe na stručnu maturu. Posle toga, ako želi, može i da studira. Jer, Zakon o visokom obrazovanju kaže da samo učenici koji su završili četvorogodišnje srednje škole mogu da nastave školovanje.

The post Ovako će izgledati državna matura: Tri ispita čekaju đake, sprema se 15.000 ispitnih zadataka appeared first on Obrazovanje.

Branko Ružić je u Skupštini Srbije istakao da su predloženim zakonom definisani subjekti nacionalnog investicionog sistema.

-To su inovativni objekti, startap centri, nosioci inovacione delatnosti i spinofovi, zatim subjekti inovacione infrastrukture, neučno-tehnoški parkovi i organizacije za podršku startapovima- rekao je Ružić.

Prema njegovim rečima, zakonom se ističe značaj upravljanja intelektualnom svojinom nastalom u okviru naučno-istraživačke organizacije, uz usklađivanje sa propisima koji regulišu tu oblast. Govoreći o izmenama Zakona o srednjem obrazovanju, Ružić je naveo da se on usaglašava sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Foto: Shutterstock

Kako je objasnio, usaglašavanje se odnosi na odredbe koje se tiču uvođenja državne mature.

-Komisija za praćenje aktivnosti uvođenja državne mature u obrazovni sistem je donela odluku o pomeranju roka za primenu državne mature na 2022/2023. godinu za trogodišnje srednje škole, odnosno 2023/2024. godinu za opštu umetničku i stručnu maturu- rekao je Ružić.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, izmene se, kaže, vrše u cilju usaglašavanja sa odredbama zakona kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja radi unapređivanja pojedinih rešenja.

Dopune zakona se, dodao je Ružić, odnose na mogućnost ostvarivanja programa na stranom jeziku, odnosno dvojezično na stranom jeziku i na srpskom jeziku ili na stranom jeziku i jeziku nacionalne manjine.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ružić je, obrazlažući izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, rekao da se njima stvaraju uslovi za efikasnu i stručnu pripremu za realizaciju ispita kojim se završava određeni nivo obrazovanja.

-Radi pripreme realizacije navedenih ispita bilo je neophodno da propišemo nove nadležnosti za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, odnosno da se formira Centar za ispite- rekao je Ružić.

The post Ministar Ružić objasnio šta donosi novi set zakona o obrazovanju: Novi propisi za srpsko školstvo stižu appeared first on Obrazovanje.

Jedna od novina koje te izmene donose je da školska godina počinje 1. septembra izvođenjem himne Srbije, a ukoliko obrazovna ustanova ne izvede himnu predviđena je kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara, odnosno novčana kazna od 25.000 do 100.000 dinara za direktora ili odgovorno lice škole.

Dalje, predviđeno je da se učenik ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju, a ako je nedeljni fond časova obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas – najmanje dva puta u polugodištu.

Prema izmenama Zakona o srednjem obrazovanju, opšta, stručna i umetnička matura prvi put će biti organizovana školske 2023/2024. godine, što znači da će je polagati učenici upisani u srednju školu od školske 2020/2021.

Izmenama je predviđeno i da Ministarstvo prosvete treba da uspostavi informacioni sistem za sprovođenje ispita u kojem se, između ostalog, unose iskazane želje učenika za upis u srednju školu, odnosno fakultet.

Foto: Shutterstock

-Obradu podataka vrši Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – Centar za ispite, u svrhu pripreme i sprovođenja ispita, a podaci o rezultatima ispita dostavljaju se srednjim školama, odnosno fakultetima- ističe se u zakonskom predlogu.

Između ostalog, definisano je i da plan i program nastave i učenja verske nastave, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama donosi ministar.

Organizovanje i ostvarivanje verske nastave prati Komisija za versku nastavu koju obrazuje Vlada na period od šest godina.

The post Četiri ocene, komisija za veronauku i himna: Kakva su nova pravila školstva u Srbiji? appeared first on Obrazovanje.

Kako bi objasnio ispodprosečne rezultate, projektni tim državne mature tada je napomenuo da bi pri tumačenju postignuća srednjoškolaca trebalo uzeti u obzir da je pilotiranje sprovedeno na početku školske godine, bez bilo kakvih priprema učenika, koji su pritom prethodnu završili prema modelu učenja na daljinu.

Slabija motivacija, u poređenju sa onom koju imaju kada rade kontrolne i pismene zadatke – što se merilo vremenom utrošenim za izradu i brojem zadataka koje nisu ni pokušali da reše – bila je, kažu, očekivana, jer rezultati pilotiranja nisu ocenjivani, niti su uticali na krajnji uspeh.

Da se sa istim problemom ne bi susreli u aprilu sledeće godine, kada će ista grupa srednjoškolaca imati drugu simulaciju završnog ispita, razmišljalo se o nekim novinama. Prema rečima posebnog savetnika ministra prosvete Zorana Kostića, prva je da se fakultetskim profesorima prosledi ponešto iz banke zadataka za pilot-maturu, što bi iskoristili prilikom selekcije brucoša.

Foto: Shutterstock

– Deca će tako raditi simulaciju, ali će osetiti tipove zadataka koji će im već u junu biti na prijemnom ispitima za upis na fakultet – rekao je Kostić na konferenciji za medije.

Tom prilikom je objasnio kako bi učešće u pilotiranju moglo biti šansa ne samo da se „opipa” teren za ulazak u visoko školstvo već i da se popravi ocena u dnevniku.

– Nakon pregledanja testova, hajde da svima koji su uradili dobro damo mogućnost popravka ocene – rekao je, dodavši da takvi đaci ne bi morali naknadno da odgovaraju.

Ministarstvo prosvete planira da u naredne tri godine testira sve procedure i otkloni nedostatke kako bi državna matura postala ulaznica za upis na fakultete na kraju školske 2023/24.

The post Đaci loši na državnoj maturi, a bez toga ne mogu na fakultet: Stiglo rešenje za lakše spremanje završnog ispita appeared first on Obrazovanje.

U okviru projekta „Državna matura” održano je više radionica na kojima su bili prisutni i predstavnici fakulteta, visokih škola i akademija, a iz anketa, gde su se izjasnili koji bi predmeti mogli biti ulaznica za fakultet, urađena je analiza.

– Dobar deo fakulteta uvešće najliberalnije kriterijume. Vrednovaće se uspeh tokom srednje škole, opšti uspeh na maturi i znanje iz predmeta koje će visokoškolske ustanove uzeti u razmatranje prilikom rangiranja. Obično će to biti dva predmeta. Nadam se da ćemo imati softver koji će moći da sve to obradi prema listi želja za određeni studijski program i da će sve biti automatizovano – navodi Tubić.

Kako dodaje, u Zakonu o visokom obrazovanju izmenjena je legislativa, koja obavezuje visokoškolske ustanove da im do 31. avgusta 2022. pošalju svoje uslove za upis brucoša 2024. godine, a Ministarstvo prosvete će ih proslediti ostalim školama.

Foto: Shutterstock

– Tada će se znati koliko će nositi bodova uspeh iz srednje škole, koliko sa mature, te da se, recimo, za medicinu traže ocene iz hemije i biologije. Na Pravnom fakultetu će reći: tražimo istoriju i srpski, na primer. Maturant koji još ne zna šta želi možda će aplicirati i na Pravnom i na Medicinskom fakultetu, pa će morati na maturi da položi više ispita koji se traže, ali imaće dve godine da razmisli o tome, tokom trećeg i četvrtog razreda. Fakultet onda neće tražiti dodatne uslove i imati prijemni ispit. Sistem odabira željenog studijskog programa nije, doduše, tako lak kao na prelazu iz osnovne u srednju školu jer, pored smera, učenik mora u listu želja da unese konkuriše li za budžet ili samofinansiranje – kaže Tubić.

Bilo je, dodaje, razgovora i sa predstavnicima visokoškolskih ustanova koji su izrazili negodovanje zbog ovog sistema.

– To su konkretno prodekani i dekani Medicinskog, Elektrotehničkog i FON-a, gde bude mnogo više prijavljenih kandidata na jedno mesto. Hoće najbolje, i mi naravno hoćemo da najbolji studiraju ono što žele. To lako može da se uradi tako što će zadatke na maturskom ispitu birati univerzitetski profesori. Od 20 ili 30 zadataka, 5-10 odsto biće najteži, koji će nositi najviše bodova. Taj sistem će se još razrađivati, ali, verujte, blizu smo toga. Naravno, fakulteti umetnosti i sporta traže proveru posebnih sposobnosti kandidata, a pošto ih je veoma malo, nemamo problem da im to dozvolimo – navodi pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za visoko obrazovanje prof. Bojan Tubić.

Tubić je najavio još jedan skorašnji sastanak sa dekanima, kada će ih zamoliti da svoje uslove za upis dostave najkasnije do aprila, kako bi Ministarstvo prosvete steklo opštu sliku stanja.

The post Nova pravila za upis fakulteta u Srbiji: Nema prijemnog, a odmah se bira budžet ili samofinansiranje appeared first on Obrazovanje.

Do sprovođenja ovog ispita u punom obimu planirano je da se, osim dva pilotiranja, realizuju i još dve probe. Kao najznačajnije novine najavljuju se formiranje novog Nacionalnog centra za ispite bez kojeg ne može da se upriliči testiranje kao što je velika matura i podsticanje učenika da se na budućim simulacijama ovog ispita potrude i pokažu znanje. Članovi vlade usvojili su set izmena i dopuna zakona iz oblasti prosvete koje omogućavaju formiranje ispitnog centra kao važnog segmenta u realizaciji projekta državne mature.

– Cilj uvođenja državne mature jeste da se unapredi kvalitet našeg obrazovanja. Kvalitet nema gornju granicu. Uvek se može podići na viši nivo. Zbog sertifikacione i kvalifikacione uloge velike mature, jer ona znači svedočanstvo o stečenom srednjoškolskom obrazovanju i prohodnost na studije, izmenjeni su zakoni o srednjem i o visokom obrazovanju. Da bi se sve usaglasilo urađene su i izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Važna novina je da će se u budućnosti priprema predloga ispita, njegovog sadržaja, načina organizovanja i sprovođenja, testova i uputstava za ocenjivanje i još mnogo toga raditi preko unapređenog i novoformiranog Nacionalnog centra za ispite, koji će biti smešten u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Morali smo predvideti i sve što se tiče zaštite podataka o ličnosti, odnosno član koji će podrazumevati obradu svih tih podataka preko softvera kroz IT sistem koji se priprema, da bi moglo sve da funkcioniše u najboljem redu – razjasnio je posebni savetnik ministra prosvete Zoran Kostić na nedavno održanom skupu znalaca posvećenih uvođenju državne mature s predstavnicima medija.

Foto: Shutterstock

Za izmene i dopune prosvetnih propisa koje pominje, precizirao je, nisu bile potrebne javne rasprave jer promene nisu bile velike, a njihov glavni cilj je bio ispitni centar. Rekao je i da bez takvog centra sistem nije u prilici da realizuje ovaj ispit u punom obimu. Izmenama zakona predviđeno je da ovaj centar počne da radi školske 2022/23. godine, kada će prvi put po novom biti sproveden završni ispit za učenike koji izlaze ih trogodišnjih obrazovnih profila srednjih stručnih škola. Državna matura: opšta, umetnička i stručna, prvi put će se polagati na kraju nastavne 2023/24. godine. Do tada, dakle na kraju ove i naredne školske godine, maturanti četvorogodišnjih škola polagaće maturski ispit kao i do sada.

– Za novo pilotiranje u aprilu planiramo, i gledamo da požurimo, da i softver isprobamo, ako bude stigao. Ako i ne stigne, imamo mogućnost da ispilotiramo testove i procedure. Nakon prvog pilotiranja glavno pitanje je bilo koliko su deca znala. Nama to uopšte nije bio motiv. Nismo imali želju, niti smo mogli očekivati da ćemo dobiti realne pokazatelje znanja učenika na nacionalnom nivou – naglašava savetnik ministra prosvete.

Podseća da đaci na prvoj probi državne mature nisu bili motivisani, a testiranje je održano krajem oktobra prošle godine u epidemijski otežanim okolnostima. Tada su probne testove rešavali đaci koji, zapravo, neće polagati pravu državnu maturu, a isti učenici će učestvovati i u drugom pilotiranju.

– Razgovaramo s fakultetima da iz bogate banke zadataka koja je napravljena damo fakultetima određene zadatke koje će davati kandidatima na svojim prijemnim ispitima. Zatim đacima možemo da objasnimo da će na simulaciji državne mature u aprilu upoznati tipove zadataka kakvi će se već u junu naći na prijemnim ispitima. Namera je da omogućimo da se nakon pregledanja testova s pilotiranja svim đacima koji budu uradili dobro na osnovu tih rezultata može popraviti ocena iz određenog predmeta, da ne moraju ponovo da odgovaraju. Onima koji probu mature ne budu dobro uradili nećemo ništa pokvariti. Taj motiv, da će s jedne strane učenici osetiti zadatke, a sa druge imati mogućnost da poprave ocenu, fenomenalan je – razjasnio je Kostić.

Foto: Shutterstock

Ako se podsticajima dostigne veća motivacija maturanata da nove probne testove urade što bolje mogu, a ne samo reda radi, onda će nadležni moći da procene da li su na nacionalnom nivou maturanti dosegli očekivane ishode. Moći će bolje da ocene kvalitet i težinu testova, da utvrde način bodovanja ispitnih pitanja da bi po standardima vrednovali postignuća učenika s osnovnog, srednjeg i naprednog nivoa.

– Želimo da državna matura u potpunosti zameni prijemne ispite, s tim što bi se ostavila mogućnost dodatne provere sklonosti i sposobnosti na pojedinim fakultetima kao što su, na primer, umetnički. Mislim da smo blizu da to akademska zajednica prihvati, da nemamo periode prilagođavanja koje su imale druge države. Da podsetim, u ovo smo krenuli 2010. godine. Već 11 godina na ovome radimo. Svakom ko je rekao da je dosad to moglo da se završi, evo dokaza da nije. Nije pomerano bez razloga. Sve je podrazumevalo, a i dalje podrazumeva, posvećen rad, logistiku, veliki novac. Čeka nas još dosta posla. Mnogo smo odmakli i veoma smo blizu kraja – napominje Kostić, koji je 2010. godine bio pomoćnik tadašnjeg ministra prosvete Žarka Obradovića.

S pozicije posebnog savetnika Branka Ružića, Kostić uverava da će za dve godine sistem biti apsolutno spreman da sprovede državnu maturu u punom obimu i da će se time poboljšati kvalitet i pravednost sistema i ravnopravnost učenika.

– Mladi će imati jednake šanse da u isto vreme, po istim pravilima, u istim uslovima rešavaju iste maturske testove s istim tipom zadataka. Da li će polagati tri predmeta, ili će polagati pet ili šest, više neće zavisiti od nas, već od njihove želje da konkurišu na dva, tri ili pet fakulteta istovremeno, a upisaće onaj studijski program za koji budu imali dovoljno bodova – zaključuje Kostić.

The post Ko bude dobar na maloj maturi dobije popravku ocene: Nova pravila za srednjoškolce u Srbiji appeared first on Obrazovanje.

U probi je učestvovalo oko 5.000 učenika. Gimnazijalci su iz matematike u proseku uspeli da reše dva od 20 zadataka, a đaci u srednjim stručnim školama jedan. Na testu iz srpskog jezika, gimnazijalci su uradili 35 odsto pitanja, a učenici stručnih škola 20 odsto. Prema oceni nadležnih znanje koje su učenici pokazali na probi državne mature je ispod očekivanog nivoa.

-Niski rezultati delom se mogu objasniti što je drugačiji format ispita za koji đaci nisu bili pripremljeni. Verovatno nisu bili mnogo ni motivisani s obzirom na to da proba nije bila obavezna, da to nije uticalo na školske ocene, te se nisu ni potrudili da pokažu koliko mogu. Nisu bili isti rezultati u svim predmetima, nije bilo isto u svim školama. Međutim, kada se sve sumira to su niska postignuća učenika- kaže za Euronews Srbija prof. Dragica Pavlović Babić, ekspert na projektu Državne mature.

Foto: Shutterstock

Projekat Državna matura finansira Evropska unija iz IPA fondova sa 3,7 miliona evra. Planirano je bilo da državna matura bude uvedena 2022. godine.

Pomeranje državne mature

U februaru ove godine Ministarstvo prosvete, odnosno Komisija za praćenje aktivnosti uvođenja državne mature u obrazovni sistem, koju je formirao ministar Branko Ružić donela je odluku da se završni ispit za učenike trogodišnjih srednjih stručnih škola realizuje školske 2022/23. godine, a opšta, umetnička i stručna matura školske 2023/24. godine.

Tada je obrazloženo da se rok pomera zbog epidemije virusa korona, jer uvođenje državne mature predstavlja veliku promenu u obrazovnom sistemu Srbije i zahteva temeljne pripreme svakog segmenta. Državnom maturom je predviđeno da đaci gimnazija polažu opštu maturu, stručnih škola- stručnu, a umetničkih -umetničku.

Na opštoj maturi, kada bude uvedena, polagaće se testovi iz maternjeg jezika, matematike i treći test će biti po izboru učenika sa liste opšteobrazovnih predmeta – strani jezik (engleski, italijanski, nemački, ruski, francuski, španski), istorija, geografija, biologija, hemija, fizika.

Planirano je da fakulteti odrede svoje liste predmeta koje će da boduju za upis i na osnovu toga koji fakultet žele da upišu đaci će da biraju koji predmet će da polažu kao izborni.

Foto: Shutterstock

Đaci koji idu u srednju stručnu školu, planirano je da polažu stručnu maturu koja podrazumeva test iz srpskog jezika, matematike i stručnog predmeta. Da bi upisali fakultet potrebno je da polože i test iz predmeta sa liste opšteobrazovnih koje će bodovati visokoškolska ustanova koju žele da upišu.

Umetnička matura podrzumeva test iz srpskog jezika, predmet sa liste opšteobrazovnih predmeta i umetnički nastavni predmet.

Iskustvo iz okruženja

Državna matura u Sloveniji uvedena pre 25 godina i kod njih maturanti više ne moraju da polažu prijemne za upis na fakultete, već polažu samo državnu maturu.

U Sloveniji postoje opšta i stručna matura. Na opštoj maturi polaže se pet predmeta – tri su obavezna i dva su izborna. U obavezne predmete spadaju maternji jezika, matematika i prvi strani jezik. Na izbornoj listi ima više od 30 predmeta. Stručna ima četiri predmeta.

The post Državna matura kuca na vrata: Zakazana nova proba, ali jedna stvar brine svakog roditelja u Srbiji appeared first on Obrazovanje.

Ružić je pojasnio da je “državna matura” termin koji se koristi kako bi se objedinio čitav proces jednim nazivom i sastoji se od završnog ispita nakon trogodišnjeg školovanja i od opšte stručne i umetničke mature, kojima se završava četvorogodišnje srednjoškolsko školovanje.

– Predviđeno je pomeranje uvođenja ovih ispita za dve godine, što bi značilo da će prvi završni ispit biti održan na kraju školske 2022/23 za trogodišnje škole, a puna implementacija državne mature sa polaganjem opšte stručne i umetničke mature školske 2023/24 godine – rekao je ministar obrazlažući poslanicima predlog zakona.

Ružić je dodao da je prethodno planirano da se ovakva matura polaže još od 2014. godine, ali da je bilo zakonskih neusklađenosti, te da je bolje da ovaj posao bude urađen kvalitetno.

Foto: Tanjug/​Dragan Kujundžić

Ministar je dodao da ministarstvo želi da proces uvođenja državne mature bude transparentan, da se ništa ne uradi površno.

– Formirali smo komisiju koja će pratiti svaki korak rada na ovom poslu. Komisija se do sada sastala pet puta, a nedavno je održan sastanak sa dekanima fakulteta, kako bismo osigurali da svi akteri budu upoznati, konsultovani i da preuzmu svoj deo odgovornosti – istakao je Ružić.

On je dodao da državna matura treba da postane spona između srednjoškolskog obrazovanja i visokog obrazovanja, da je fakulteti priznaju kao prolaz, kao i da se omogući veća dostupnost studiranju, ali ne na uštrb kvaliteta.

The post DRŽAVNA MATURA SE ODLAŽE! Poznato kada će prvi sledeći završni ispit biti održan appeared first on Obrazovanje.