Nova pravila za upis fakulteta u Srbiji: Nema prijemnog, a odmah se bira budžet ili samofinansiranje
Foto: Shutterstock Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za visoko obrazovanje prof. Bojan Tubić objasnio je kako teku dogovori sa akademskom zajednicom o upisnim uslovima i šta će koji fakultet vrednovati u državnoj maturi, ali i napomenuo da visoko obrazovanje uživa autonomiju, te da resorno ministarstvo niti može niti želi da im nameće nešto suprotno njihovim načelima i da je najvažniji zadatak olakšati đacima ulazak na univerzitete uz, naravno, selekciju najboljih.
U okviru projekta „Državna matura” održano je više radionica na kojima su bili prisutni i predstavnici fakulteta, visokih škola i akademija, a iz anketa, gde su se izjasnili koji bi predmeti mogli biti ulaznica za fakultet, urađena je analiza.
– Dobar deo fakulteta uvešće najliberalnije kriterijume. Vrednovaće se uspeh tokom srednje škole, opšti uspeh na maturi i znanje iz predmeta koje će visokoškolske ustanove uzeti u razmatranje prilikom rangiranja. Obično će to biti dva predmeta. Nadam se da ćemo imati softver koji će moći da sve to obradi prema listi želja za određeni studijski program i da će sve biti automatizovano – navodi Tubić.
Kako dodaje, u Zakonu o visokom obrazovanju izmenjena je legislativa, koja obavezuje visokoškolske ustanove da im do 31. avgusta 2022. pošalju svoje uslove za upis brucoša 2024. godine, a Ministarstvo prosvete će ih proslediti ostalim školama.
Foto: Shutterstock
– Tada će se znati koliko će nositi bodova uspeh iz srednje škole, koliko sa mature, te da se, recimo, za medicinu traže ocene iz hemije i biologije. Na Pravnom fakultetu će reći: tražimo istoriju i srpski, na primer. Maturant koji još ne zna šta želi možda će aplicirati i na Pravnom i na Medicinskom fakultetu, pa će morati na maturi da položi više ispita koji se traže, ali imaće dve godine da razmisli o tome, tokom trećeg i četvrtog razreda. Fakultet onda neće tražiti dodatne uslove i imati prijemni ispit. Sistem odabira željenog studijskog programa nije, doduše, tako lak kao na prelazu iz osnovne u srednju školu jer, pored smera, učenik mora u listu želja da unese konkuriše li za budžet ili samofinansiranje – kaže Tubić.
Bilo je, dodaje, razgovora i sa predstavnicima visokoškolskih ustanova koji su izrazili negodovanje zbog ovog sistema.
– To su konkretno prodekani i dekani Medicinskog, Elektrotehničkog i FON-a, gde bude mnogo više prijavljenih kandidata na jedno mesto. Hoće najbolje, i mi naravno hoćemo da najbolji studiraju ono što žele. To lako može da se uradi tako što će zadatke na maturskom ispitu birati univerzitetski profesori. Od 20 ili 30 zadataka, 5-10 odsto biće najteži, koji će nositi najviše bodova. Taj sistem će se još razrađivati, ali, verujte, blizu smo toga. Naravno, fakulteti umetnosti i sporta traže proveru posebnih sposobnosti kandidata, a pošto ih je veoma malo, nemamo problem da im to dozvolimo – navodi pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za visoko obrazovanje prof. Bojan Tubić.
Tubić je najavio još jedan skorašnji sastanak sa dekanima, kada će ih zamoliti da svoje uslove za upis dostave najkasnije do aprila, kako bi Ministarstvo prosvete steklo opštu sliku stanja.
