Test iz matematike počinje danas u 13 časova, a polagaće ga oko 64.200 đaka.

Pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Milan Pašić ranije je rekao za Tanjug da je svrha probe male mature verna simulacija pravog završnog ispita, kako bi se nova generacija maturanata upoznala sa procedurama.

– Šta je neophodno od pribora, kad dolaze u školu, kako se ponašaju na samom završnom ispitu, kakve su aktivnosti, popunjavanje formulara, obrazaca… – naveo je Pašić i istakao da je veoma značajno da mali maturanti naprave svoj presek znanja.

Pašić podseća da se probni završni ispit ne ocenjuje i da se ne vrši rangiranje učenika na osnovu rezultata.

Ove godine u učionici može biti maksimalno 15 učenika i jedan dežurni nastavnik i potrebno je da se poštuje razmak od dva metra između maturanata.

Prema uredbi Vlade Srbije, usled bolje epidemijske situacije nošenje maski neće biti obavezno.

Probni završni ispit nastavlja se sutra testom iz maternjeg jezika u 9.00, kada se završava kombinovanim testom u 11.30 časova.

Zbog produženja školske godine za učenike osnovnih i srednjih škola za tri dana, biće pomereno i polaganje završnog ispita, koju će osmaci polagati 27, 28. i 29. juna.

The post Danas počinje proba male mature za osmake appeared first on Obrazovanje.

Premijerka Brnabić je posebno istakla šta je sve urađeno u poslednjih pet godina u digitalnoj transformaciji javne uprave i sistema obrazovanja i kako se to “isplatilo” tokom pandemije kovida 19. Najavljeno je da sledi potpuna digitalizacija zdravstva.

-Sve što smo uradili tokom 2016. i 2017.godine u digitalizaciji uprave i reformi obrazovanja zaista se isplatilo tokom kovid krize, skoro da smo bili pripremljeni na pandemiju – rekla je Brnabićeva.

Govoreći o digitalizaciji obrazovanja u Srbiji, premijerka je kazala da je 2018. godine počelo uvođenje digitalnih udžbenika i učionica i da je Srbija bila spremna kada je u martu prošle godine zbog pandemije kovida 19 uvedena on-lajn nastava u školama.

Foto: Profimedia

-Mislim da smo jedna od retkih država u kojoj tokom pandemije učenici nisu izugubili nijedan čas nastave- rekla je Brnabićeva.

Ističući značaj digitalnih tehnologija, podsetila je da je Kancelarija za IT i e-Upravu imala kapacitete da brzo razvije softver i sistem za prijavljivanje građana za vakcinaciju, kao i da su građani razumeli koji su benefiti procesa digitalizacije.

-Mogu da proverim na telefonu koliko je ljudi primilo prvu dozu, koliko drugu duzu, koliko se prijavilo za buster dozu, svu statistiku, to je zadivljujuće postignuće u digitalizaciji javne uprave u poslednjih pet godina- rekla je Brnabićeva.

Kako je rekla, da je mogla da predvidi sa kakvom će se pandemijom svet suočiti, digitalizacija zdravstva bi bila prioritet, ali je kao premijerka odlučila da to bude obrazovanje jer je, istakla, smatrala da je to osnov za buduće kompetencije i da taj proces mora početi od osnovnih škola.

Foto: Shutterstock

-Trebalo je umrežiti sve škole na internet, uvesti digitalne učionice, udžbenike. Ali, nismo mogli da radimo sve u isto vreme- rekla je Brnabićeva.

Ukazala je da je Srbija započela digitalizaciju zdravstva u drugoj polovini 2019.godine, ali da je pandemija usporila taj proces. Brnabić je kazala da je mnogo urađeno od kada je Vlada Srbije započela transformaciju srpske ekonomije, od ekonomije zasnovane na radno intenzivnim poslovima i investicijama ka ekonomiji zasnovanoj na inovacijama i znanju, navodeći da su ojačani kapaciteti u inovacionoj infrastrukturi, izgradnji naučno-tehnoloških parkova i startap centara.

-Sledeći veliki izazovi su veštačka inteligencija, biotehnologija i biomedicina – rekla je Brnabić i naznačila važnost projekta “Biofor” koji će objediniti najbolje kapacitete Srbije u oblastima biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta.

The post Digitalizacija obrazovanja spasonosni faktor u epidemiji koronavirusa u Srbiji: Digitalne učionice i udžbenici, sledi reforma u tri oblasti appeared first on Obrazovanje.

U Ministarstvu podsećaju da su se od uvođenja zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, decembra 2013, u kontinuitetu obraćali Komisiji Vlade Srbije za saglasnost za raspisivanje konkursa za radna mesta koja su upražnjena, a na kojima rade lica angažovana na određeno vreme.

– U periodu od 2014. do 2019. godine dobijene su saglasnosti za ukupno 532 upražnjena radna mesta sa normom od 100 odsto. U periodu od januara do mart 2020. u četiri faze, na inicijativu Ministarstva su dobijene saglasnosti za raspisivanje konkursa za ukupno 11.405 slobodnih radnih mesta sa normom od 50 do 100 odsto, a koja su ostala upražnjena zaključno sa 31. decembrom 2017. godine – ističu u Ministarstvu.

Foto: Shutterstock

U toku je razmatranje zahteva Ministarstva za davanje saglasnosti za raspisivanje konkursa za novih 2.726 radnih mesta, sa normom od 50 do 100 odsto. Reč je o radnim mestima koja su ostala upražnjena zaključno sa 31. decembrom 2018. godine.

U svakoj školi u Srbiji između 10 i 30 odsto radnika trenutno je van sistema zbog zaražavanja, izolacije ili samoizolacije, upozorava Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).

Ovo i ne čudi, s obzirom na to da su, ističu, zaposleni u obrazovanju, uz medicinske radnike, sve vreme na udaru virusa korona.

– Ovom prilikom obaveštavamo javnost da je u školama skoro nemoguće naći stručne zamene. Jedan od razloga za to jeste i zarada zaposlenih, koja je ponovo ispod republičkog proseka za procentualno najobrazovaniju struku u našoj zemlji. Zapošljavanje u osnovnim i srednjim školama mladima nije privlačno. Tako, pored kadrova koji već dugo nedostaju: matematičara, informatičara, fizičara, nastavnika stranih jezika, trenutno nema ni dovoljno predavača za maternji jezik, a fale nam i učitelji – poručuju iz USPRS.

The post Nova šansa za zaposlenje nastavnika uprkos zabrani zapošljavanja: Ministarstvo uputilo apel Vladi appeared first on Obrazovanje.

Jedinstvenu priliku da postanu mladi istraživači imaju studenti koji su stekli znanja iz oblasti veštačke inteligencije (računarski vid, razumevanje i generisanje govora i teksta, itd.), a javni konkurs za zapošljavanje na određeno vreme otvoren je do petka 15. oktobra.

Na konkurs se mogu javiti zainteresovani kandidati koji su znatiželjni da istraže nepoznato i da rade u multikulturalnoj i multinacionalnoj organizaciji u oblasti veštačke inteligencije, koji poseduju diplomu osnovnih i master studija, kao i kandidati koji su upisali doktorske studije u oblasti tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih ili društveno-humanističkih nauka.

Oni koji budu izabrani imaće priliku da rade na tehničkim zadacima, da objavljuju radove na priznatim konferencijama i u stručnim časopisima, ali i da sarađuju sa svetski poznatim mentorima i saradnicima.

Foto: Shutterstock

Kao poseban deo tima, njihov zadatak je da se bave naučno-istraživačkim radom, da učestvuju u pripremi, prijavljivanju i realizaciji nacionalnih i međunarodnih naučno-istraživačkih projekata, kao i da učestvuju u poslovno-tehničkoj saradnji sa privredom.

Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju je prvi institut u Srbiji i regionu koji se bavi istraživanjem veštačke inteligencije i njene primene u različitim oblastima.

Vizija Instituta je da postane „fabrika“ lidera u ovoj oblasti. Naši naučnici i istraživači će na osnovu onoga što nauče u Institutu otvarati nove kompanije, učiti nove generacije studenata i uzdići srpsku IT industriju na nivo svetske AI industrije.

The post Zapošljavanje mladih istraživača: Vreme je za nauku, ovo je vaša šansa appeared first on Obrazovanje.

Kako saopštavaju iz Vlade Srbije, ustanova će, između ostalog, povezivati obrazovanje sa privredom, kao i nacionalnim i lokalnim vlastima i institucijama.

U uslovima stalno rastućih potreba na tržištu, posebno kada je reč o radnoj snazi, Centar se profiliše kao mesto kontinuiranog razvoja talentovanih učenika osnovnih i srednjih fakulteta u oblasti medicine, hemije, fizike i matematike – navode iz Vlade.

Podsetimo, kako je ranije najavljeno, u planu je da se objekat sagradi na više od 8.000 kvadrata, a osim učionica sa kabinetima i laboratorijama, zgrada će imati i spa-centar, restoran, kafić i smeštaj sa kapacitetom do 150 ležajeva.

Početak radova je predviđen na proleće sledeće godine.

The post Osniva se novi obrazovno-naučni centar: Kutak za talentovane učenike, a proučavaće se četiri oblasti appeared first on Obrazovanje.

Premijerka Brnabić je posebno istakla u razgovoru za portal Obrazovanje da država nesebično podržava osavremenjivanje obrazovnog sistema i daljeg usavršavanja mladih, kao i da stoji kao glavni partner i spona između obrazovnog sistema i privrede, jer je to jedini način da se dalje razvijamo i na evropskom putu, ali i globalno.

Da li je planirana dalja saradnja u oblasti nauke i obrazovanja u okviru „Otvorenog Balkana“ ili će se Srbija fokusirati na saradnju u ovim oblastima u okviru Evropske unije s obzirom na to da smo poglavlja o nauci i obrazovanju formalno zatvorili i deo smo evropske zajednice po tom pitanju?

– Apsolutno sam sigurna da su mladi ključ za sve naše dalje evropske i regionalne integracije i sve što radimo trebalo bi da radimo zbog mladih i sa njima. Što se tiče regionalnog povezivanja u okviru obrazovanja, to zavisi od pojedinačnih zemalja, nismo mnogo o tome razgovarali, ali jesmo sa partnerima iz Severne Makedonije i Albanije i donekle Crne Gore oko digitalizacije. Želeli su da repliciraju neke stvari koje smo mi u Srbiji već uradili, pre svega uvođenja obaveznog predmeta Programiranje i kodiranje, uvođenje specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama, novi master programi o četvrtoj industrijskoj revoluciji kao što je na primer gejming. Partneri u regionu su zainteresovani za te teme, a sada je ipak najvažnije da mi na evropskom putu „trčimo pre ostalih“, naš sistem obrazovanja je dovoljno centralizovan i imamo odlične rezultate i lakše je primeniti reforme za razliku od evropskih zemalja, tako da mi možemo napredovati brže od ostalih, kao što i jesmo od 2017. godine.

Medicinski fakultet je prva obrazovna ustanova koja je uvela kovid propusnice, da li možemo očekivati to od drugih ustanova i kako komentarišete taj postupak?

-Kako ne smem da se mešam u autonomiju fakulteta teško je da komentarišem taj njihov postupak. Moje lično mišljenje, Ane Brnabić, ne kao predsednice Vlade, jeste da je to dobro, pogotovo jer je reč o Medicinskom fakultetu, jer je jedini način da pobedimo pandemiju vakcinacija i da upravo Medicinski fakultet treba da bude taj koji predvodi tu pobedu. Studenti idu na prakse po zdravstvenim ustanovama i ne smemo dozvoliti da oni prenose zarazu pacijentima i smatram da je to hrabar iskorak i odluka. Kao Ana Brnabić je podržavam, a kao predsednica Vlade Srbije ne smem da se mešam u takve odluke i moram da poštujem autonomiju fakulteta.

Da sada upisujete fakultet, koje biste zanimanje izabrali?

-Teško pitanje, ali rekla bih da je najveća perspektiva u tehničkim fakultetima, ali nisu svi za te fakultete. Kako sam u gimnaziji išla na prirodno-matematički smer možda bih mogla da pokušam da upišem neki od tehničkih fakulteta. Nisam sigurna da bih uspela da upišem Elektrotehnički fakultet, FON ili Fakultet tehničkih nauka. Pored toga, odabrala bih medicinu i psihologiju. Od ta tri, izabrala bih psihologiju za profesiju iz ove perspektive.

Koliko će nam pomoći Jedinstveni informacioni sistem prosvete i Jedinstveni obrazovni broj da se sagleda realna slika celokupnog obrazovanja u Srbiji i da se odrede dalji pravci razvoja?

-Ogroman je bio pritisak da se završi unošenje podataka u Jedinstveni informacioni sistem prosvete. To je apsolutno najveća suštinska reforma koju smo mi uveli poslednjih decenija u naše obrazovanje. Prvi put ćemo imati ličnu kartu prosvete, od svake osnovne škole u Srbiji do fakulteta i kako se naš sistem obrazovanja vezuje sa našom privredom. Moći će da se vidi gde završavaju naši mladi, videćemo kada mladi završe srednju stručnu školu koliko brzo nađu posao, gde su se zaposlili, koliko čekaju posao i koja je početna plata. Sve to će biti moguće i za svršene studente, svi ti podaci će biti potpuno transparentni, uz ovaj sistem će i mladi i njihovi roditelji moći da vide šta ih očekuje nakon završetka obrazovanja. Vladi i Ministarstvu će ovaj sistem omogućiti da vidimo iz kojih osnovnih škola deca upisuju srednje stručne škole, koje škole su bolje, kvalitetnije, a u kojim školama imate manje šanse da dobijete dobro obrazovanje, tako da ćemo tim školama moći da se posvetimo i da im pomognemo da se povežu sa onim boljim i da se na nivou cele Srbije replicira dobra praksa.

Da li će na taj način Vlada biti u mogućnosti da dodatno finansira ona zanimanja koja su deficitarna, a onima koja se „studiraju iz ljubavi“ smanji finansiranje?

-Vlada će uvek podržavati i one fakultete gde u ovom trenutku ne postoji naročita potreba u okviru privrede, jer su uvek dobra neka zanimanja, nije ni sve do privrede i tu pre svega mislim na društveno-humanističke nauke. Zadržaće se finansiranje iako ne postoji potreba privrede, dobro je da se imaju budžetski studenti na filozofiji, sociologiji, na istoriji umetnosti, to je važno za društvo u celini. Moći ćemo na osnovu podataka JISP-a donesemo odluku kako da više podržimo one studijske programe i smerove u srednjim školama koji su potrebniji privredi. U svemu tome je veoma važno dualno obrazovanje, daje veoma dobre rezultate, 80 procenata đaka sa dualnih profila se zaposlilo. Od ove akademske godine se uvodi dualno obrazovanje na fakultetima i mnogo očekujem od toga, mnogo tu još rada ima da bi to zaživelo na način da imamo privredu i prosvetu koje u potpunosti komuniciraju, znaju i razumeju potrebe i jednih i drugih i te potrebe usaglašavaju.

Kada možemo očekivati zamenu đačkih knjižica i indeksa plastičnim karticama kao što je urađeno sa zdravstvenim knjižicama uvođenjem LBO broja?

-Nisam razmišljala o tome, ali je odlično pitanje, pre svega jer su đačke knjižice sa uvođenjem elektronskog dnevnika postale bespotrebne, izgubile su svoju svrhu. Razgovaraću o toj ideji sa Ministarstvom prosvete i prvim potpredsednikom Vlade Brankom Ružićem i Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Što se tiče indeksa, to je do autonomije univerziteta, Vlada može da ponudi podršku i pomoć, ali ne i da direktno utičemo kako će fakulteti da se ponašaju prema daljoj digitalizaciji.

Da li će JISP i JOB stati na put kupovini diploma u Srbiji?

-Kupovina diploma će faktički postati nemoguća, neće moći više da se bilo ko retroaktivno upiše, pa da za jedan dan završi četiri godine. Jedinstveni obrazovni broj će biti povlačen od upisa u prvi razred osnovne škole i taj isti broj će vas pratiti kroz čitavo obrazovanje. Prvi put će biti dostupni podaci koliko je država uložila u obrazovanje u svakog svog stanovnika pojedinačno i koliko nam se to kroz poreze i doprinose vratilo i koliko brzo. U svim sistemima uvodi se potpuna transparentnost i to je najbolji način za borbu protiv svake vrste kriminala i korupcije. Na JISP-u radimo već 24 meseca i zato je toliki pritisak da se taj sistem uvede i da svi krenu da ga koriste, ali kako je bilo i otpora od strane nekih institucija da taj sistem krene to je dokaz da je ovo najveća i najsuštinskija reforma u poslednjih nekoliko decenija u obrazovnom sistemu.

Najavljena je izgradnja zgrade Fakulteta muzičkih umetnosti nakon osam decenija, zbog čega se toliko dugo čekalo na to? Da li će i ostali fakulteti koji su u sličnoj situaciji moći da očekuju takvu investiciju i rešenje problema?

-U ovom trenutku se radi kompleks umetničkih fakulteta, to podrazumeva Fakultet muzičkih umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti i Fakultet primenjenih umetnosti. Što se tiče Fakulteta muzičkih umetnosti, on je jedini fakultet koji se od svog osnivanja 1937. godine nalazi na privremenoj lokaciji u parku „Manjež“. Vlada pokušava da reši taj problem još od 2018. godine, bilo je poteškoća oko pronalaska adekvatne lokacije, a sada je odlučeno da to bude u okviru Linijskog parka na donjem Dorćolu. Sada imamo i usvojen plan detaljne regulacije, raspisan je konkurs za idejno rešenje, a onda sledi projektno tehnička dokumentacija i ja se nadam da ćemo krajem sledeće godine moći da počnemo sa izgradnjom. Što se tiče ostalih zgrada fakulteta, problem je sa Biološkom fakultetom i oni će dobiti novu zgradu u okviru novog Biomedicinskog kampusa. Tu će biti i Hemijski fakultet koji će se u potpunosti renovirati, tu je i Institut Torlak, Institut za molekularnu biologiju i genetičko inženjerstvo, biće izdvojen Institut za veštačku inteligenciju, jedan deo Naučno-tehnološkog parka, sve će to biti deo tog kampusa i već u novembru krećemo sa tim projektom otvaranjem Centra za sekvenciranje genoma. Do kraja novembra se otvara dodatna zgrada Fakulteta organizacionih nauka, njihovi studenti se odmah zapošljavaju i sve više je zainteresovanih za taj fakultet. Država više nego ikada ulaže u fakultete, opremu, istraživačke radionice, otvoreni smo za sve ideje i šta je to što može da se uradi kako bi studenti imali najbolje moguće studiranje.

Zbog čega su zvanja diplomiranog novinara, psihologa i ekonomiste isključena iz programa dualnog obrazovanja, iako je realno moguće da i pojedine profesije iz oblasti društveno-humanističkih nauka mogu da učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja?

-Saglasna sam da je to moguće, mislim da je to isključenje posledica toga što smo pokušali da uvedemo dualno obrazovanje na fakultete što je pre moguće i već od ove akademske godine krenemo sa dualnim obrazovanjem na fakultetima. Očekujem da će se dualno obrazovanje proširiti i na druge u 2022. i 2023. godini i koliko god možemo, kao Vlada ćemo uticati na tu promenu i proširenje. Najbolji mogući način za svakog ko želi da osavremeni proces samog studiranja jeste uvođenje dualnog obrazovanja.

Beogradski univerzitet je na nižoj poziciji na Šangajskoj listi u odnosu na prošlu godinu, a jedan od razloga je i manji broj naučnih radova koji su objavljeni u najprestižnijim naučnim časopisima na svetu. Veliki problem za naučnike jesu visoke novčane kotizacije za naučne radove, da li bi država mogla da napravi sistemsko rešenje u vidu određenog fonda kroz koji bi se finansirala kotizacija prihvaćenih naučnih radova?

-Država bi mogla to da uradi i bila bi spremna to da uradi ukoliko bi postojao potpuno transparentan sistem u kom bi se videlo ko radi te naučne radove, da vidimo da su na vreme prijavljeni i tada bi država bila spremna da finansira te radove. Za tako nešto u ovom trenutku ne postoji adekvatan sistem i zbog toga smo pokrenuli projekat „Digitalizacija nauke, naučnih radova i naučnih istraživanje“. Radimo na tome sa Ministarstvom prosvete i verujem da ćemo imati sistem koji će biti među najnaprednijim u svetu i da ćemo biti u mogućnosti da podržimo objavljivanje naučnih radova. Mnogo je urađeno i osnivanjem Fonda za nauku, koji nismo imali do 2019. godine.

The post Premijerka Brnabić ekskluzivno o obrazovanju u Srbiji: Država stala na put kupovini diploma, sledi procvat dualnog obrazovanja appeared first on Obrazovanje.

Brnabić je rekla da se deca već od prvog razreda osnovne škole upoznaju sa algoritamskim razmišljanjem, a programiranje, podsetila je, od 2017. godine postalo obavezan predmet od petog razreda osnovne škole.

– Od 2017. godine počeli smo sa uvođenjem digitalnih udžbenika i digitalnih učionica i plan je da u potpuinosti digitalizujemo sve naše škole i obrazvoni sistem do kraja 2022. godine – poručila je Brnabić.

Ona je dodala da je prekvalifikacija u oblasti informacionih tehnologija odličan primer da se vodi računa o digitalnoj pismenosti svih uzrasta, navodeći da je do sada tu obuku završilo više od 2.000 kandidata i sa tim procesom se nastavlja.

Foto: Tanjug/Slobodan Miljević

– Što se tice digitalne povezanosti, naš cilj je da obezbedimo širokopojasnu mrežu za 99 odsto domaćinstava u Srbiji do 2025. godine – poručila je premijerka.

Prema njenim rečima, Srbija je u prethodnih pet godina doživela neverovatan uspeh na polju digitalne transformacije vlade.

– Mi smo se okrenuli pa skoro u potpunosti ka elektronskoj upravi kao najboljem načinu da građanima i privredi obezbedimo efikasnu, transpranetnu, responzivnu javnu upravu. Ne čini mi se preterano kada kažem da je svaki pojedinac u Srbiji u poslednjih pet godina shvatio važnost digitalizacije – rekla je Brnabić.

Posebna prednost digitalizacije se videla u situaciji sa pandemijom korona virusa, i kada je reč o javnoj upravi, ali i obrazovanju i privredi.

Ona je navela da je digitalizacija neophodna da se pružaju bolje javne usluge, da država bude na raspolaganju građanima 24 sata, kao i za kvalitetnije obrazovanje i konkurentniju privredu.

Foto: Tanjug/Slobodan Miljević

– Studija koju danas predstavljamo ima za cilj da se utvrdi trenutno stanje digitalne pristupačnosti u Srbiji i da trasira put za dalje. Mi želimo da uspostavimo još inkluzivnije digitalno društvo i želimo da prevaziđemo digitalni jaz koji je sve veći problem u čitavom svetu – rekla je premijerka.

Brnabić je kazala da u Srbiji dnevno oko 10.000 građana postaju E-građani na portalu uprave, a da je za to jednim velikim delom zaslužen sistem imunizacije.

– Fokus ka digitalizaciji ogleda se u velikim investicijama kao što su uvođenje širokopojasne mreže u svim naseljima, izgradnja data centara, tehnoloških parkova, poboljšanje pristupačnosti za sve kategorije društva – rekla je Brnabić.

The post VEŠTAČKA INTELIGENCIJA POSTAJE DEO OBRAZOVANJA U SRBIJI! Neverovatan uspeh naše zemlje u polju digitalizacije appeared first on Obrazovanje.