Samo četiri dana bila su potrebna Zoranu Rakiću da iz uloge domara pređe u ulogu organizatora predstave. Kada se profesor veronauke razboleo, njemu je poverena predstava povodom Dana Svetog Save.

Nije se premišljao, jer je đacima ta predstava vrlo važna. Skromno kaže da ju je samo doveo do finala.

-Mene đaci jako dobro znaju i ja sa njima sarađujem. Meni lično, naravno zaposlenima u školi, nama je na prvom mestu đak, pa sve ostalo- kaže Zoran.

Čovek od devet zanata počinje da radi u 6 ujutru, kada prvo otključa školu i proveri da li je sve u redu. Zavšrava kasno u noć, posle probe sa đacima.

Foto: Shutterstock

-To mi je kao čaša crnog vina, koju popiješ uveče pred spavanje. To mene opušta i ne može da bude napor. Kada radite sa decom, to je jedna posebna težina kao i ljubav prema toj deci- rekao je Zoran.

U školi se dobro zna za njegovu ljubav prema pozorištu, a Zoran sam kaže, da je i potekao iz pozorišta.

-U pozorištu sam naučio mnogo toga od scenografa, kostimografa, nisam to po opredeljenju, ali me to zanimalo, kao što volim da znam kako se popravlja neka brava, neki uređaj, struja- istakao je domar.

U penziju ide sledeće godine. Ali kraj je uvek novi početak. Možda ova priča bude inspiracija za još jednu pozorišu predstavu.

The post Ovako je jedan domar spasio Savindan: U Petoj beogradskoj gimnaziji rade izuzetni ljudi appeared first on Obrazovanje.

On je istakao da se skoro svi ciljevi u Zakonu o obrazovanju koji se sažimaju kroz razne predmete rekapituliraju u verskoj nastavi, a to su sticanje znanja, čuvanje i razvijanje identiteta i razvijanje moralnog kvaliteta među mlađim naraštajima, navodi se u saopštenju SPC.

Patrijarh je prosvetnim radnicima poručio da predstavljajući informacije iz pojedinih naučnih oblasti treba da se trude da kod dece razvijaju i vrlinu, kako bi ta znanja mogla da budu dobra za njih, a samim tim i za zajednicu u kojoj žive. On je poručio da je obrazovanje najvažnije polje, a da je najveća investicija i dar koji roditelji mogu da poklone svojoj deci njihova međusobna ljubav.

Patrijarh je rekao da u verskoj nastavi, otkako je uvedena, postoje nedostaci koji se odnose na status veroučitelja u školama, o čemu su počeli razgovori sa resornim ministarstvom sa ciljem da se njihov status izjednači sa statusom svih drugih nastavnika.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

-Možda ne postoji nijedna druga profesija u našem društvu koja trpi tu vrstu diskriminacije, a nadam se da će taj problem uskoro biti rešen. To vidim i kao svoju ličnu moralnu obavezu, jer su mnogi veroučitelji bili moji studenti- kazao je patrijarh.

Patrijarh je uručio i zahvalnice direktorki Pete beogradske gimnazije Borki Popović za nesebičnu ljubav i podršku koju je pružila verskoj nastavi, veroučiteljima i učenicima u toj školi, direktoru Zemunske gimnazije Milošu Bjelanoviću za pokazanu ljuba prema crkvi i doprinosu realizaciji verske nastave, direktoru Osnovne škole “Nikola Tesla” u Rakovici Stanislavu Stavuljeviću, koji je svojim učešćem u životu crkve pružio primer i ohrabrenje za sve đake i roditelje, što je rezultiralo najvećim odzivom đaka za versku nastavu na teritoriji Beograda.

Zahvalnice su primili i veroučitelj Vuk Jovanović za doprinos u unapređenju verske nastave, veroučitelj Velibor Martinović za izuzetan doprinos u verskoj nastavi i veroučitelj u Osnovnoj školi “Drinka Pavlović” Nemanja Protić za pokazan trud u verskoj nastavi. Zahvalnicu za doprinos u izveštavanju o položaju i ulozi verske nastave u srpskom društvu i obrazovnom sistemu dobila je novinarka Informativne agencije Sputnjik Senka Miloš.

The post Srpska pravoslavna crkva ima posebnu poruku za nastavnike: Verska nastava ponovo tema broj jedan appeared first on Obrazovanje.

– Reč je o promeni naziva. Status uopšte nije promenjen. Mi spadamo u obavezne izborne programe. Promena u nazivu stigla je s reformom, ali građansko vaspitanje i verska nastava su jedina dva obavezna izborna programa koji se neizostavno biraju u svakoj školi, bez obzira na ponudu ostalih programa koji mogu i ne moraju biti izabrani. Došlo je do izmene terminoloških odrednica ne i suštinski važnih zakonskih odredaba. U praksi se time ništa nije promenilo – razjašnjava za „Politiku” Melita Ranđelović, predsednica Nacionalne asocijacije nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca – NAGVIS.

Ona potvrđuje da se građansko vaspitanje, a to važi i za veronauku, mogu nazvati bilo kako, ali da to u praksi ne bi značilo baš ništa ako je zakonom propisana obaveza izbora i pohađanja nastave veronauke i građanskog vaspitanja. A po važećim prosvetnim propisima ne može da se dogodi da osnovac ili srednjoškolac u Srbiji ne pohađa nijedan od ta dva predmeta.

– U praksi imamo i čista odeljenja koja idu samo na versku nastavu. Poslednje istraživanje, čiji su rezultati nedavno objavljeni, pokazuje da nešto više od 30 odsto ukupnog broja učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji ide na građansko vaspitanje, a ostali, dakle većina, na versku nastavu. Najmanji broj učenika se opredeljuje za građansko od prvog do četvrtog razreda osnovne škole – svega 20 odsto populacije. Kasnije, u starijim razredima osnovne i u srednjoj školi, taj procenat se duplira, ali je opet manji od procenta učenika na verskoj nastavi – ukazuje Melita Ranđelović.

Foto: Shutterstock

Jedan od predloga koje su poglavari svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica uputili državnom i prosvetnom vrhu je da se, po ugledu na Uredbu iz 2001. godine, nastava organizuje na nivou odeljenja, ne grupa, bez obzira na broj prijavljenih učenika, kao i da se časovi verske nastave i građanskog vaspitanja održavaju istovremeno. Šta bi to donelo, osim većeg fonda časova?

– Tamo gde su se dva-tri učenika odlučila za građansko, ili versku nastavu, moramo da spojimo đake u jednu grupu da bismo dobili normativ. Sada ne može, kao što je bilo do pre tri-četiri godine, da bude više grupa nego što ima odeljenja. Ovaj predlog ide u smeru da tamo gde ima manje učenika za versku nastavu u jednom odeljenju to ostane posebna grupa, da veroučitelj može da radi na jednom času i sa pet učenika, da se ne pripajaju vršnjacima iz još nekog odeljenja istog razreda, da veroučitelji dobiju više časova, a da učenika ne bude ukupno, na primer, 25 na jednom času iz svih odeljenja jednog razreda, kako je sada u skladu s propisanim normativima. Zbog normativa veroučitelji su izgubili poneko radno mesto, baš kao i nastavnici građanskog, ali znate li koliko je komplikovao da se naprave rasporedi uvažavajući sve razloge i izborne programe da se odeljenja dele na grupe, a da nemaju prazan hod. To nije atak na versku nastavu, nego je prosto kombinacija pravljenja rasporeda. Građansko je uvek imalo grupe, a ako bi se usvojio ovaj predlog verskih zajednica nastavnicima građanskog vaspitanja ne bi doneo ništa – ilustruje predsednica udruženja koje okuplja nastavnike građanskog vaspitanja.

Računajući da povećanje fonda časova ipak nije glavni cilj, već da je prevashodno namera da se osiguraju dostupnost izbora i zaštita prava dece iz manjinskih verskih zajednica, nameće se pitanje da li je pravo dece da izaberu i pohađaju versku nastavu tradicionalnih crkava i verskih zajednica ugroženo važećim Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja za školsku 2021/22. godinu. Može da se dogodi da u jednoj generaciji neke škole bude svega dvoje ili petoro đaka, i to iz različitih odeljenja istog razreda, koji su se opredelili za nastavu jedne od manjinskih verskih zajednica. Uputstvo kojeg se škole pridržavaju, ipak, ne obavezuje da se u ovakvim situacijama đacima onemogući da pogađaju željeni izborni program, samo zato što ih nema dovoljno da se formira grupa s propisanim brojem učenika. Ostavljena je mogućnost da škole s više instance, iz školske uprave ili ministarstva, traže i dobiju saglasnost da oforme grupu s manje od 15 đaka.

– I to nije problem. To neke škole i rade. Taj manji broj učenika koji se opredeli za versku nastavu neke manjinske verske zajednice ima te časove, uglavnom u terminu kad i đaci većinske pravoslavne veroispovesti. Tu nije sporna ni motivacija veroučitelja koji u nekim sredinama već dolaze školu i zbog veoma malog broja đaka – potvrđuje Melita Ranđelović.

U situacijama kada su se sva deca opredelila za veronauku, u tom odeljenju nema časova građanskog vaspitanja, i obrnuto. Neretko u školskoj praksi nema dovoljno školaraca u generaciji za dve grupe od po 15 učenika, pa se uglavnom formira jedna grupa vršnjaka na nivou razreda koja zajedno pohađa jedan čas građanske ili verske nastave nedeljno, što je u skladu s pravilima. Međutim, zbog različitih rasporeda časova u različitim odeljenjima istog razreda čas obaveznih izbornih programa biva i pretčas, ili sedmi čas i događa se da zbog tog predavanja đaci pre ili posle svojih časova dolaze u drugu smenu.

Da li đacima treba oduzeti pravo da se predomisle

Da li i nastavnici građanskog vaspitanja smatraju da tek nakon predstavljanja dva obavezna izborna programa đaci treba da odaberu jedan na početku prvog i petog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole, ili je to već deo prakse?

– Oduvek je bila preporuka da se verska nastava i građansko vaspitanje predstave učenicima. To se u nekim školama, naročito osnovnim, veoma lepo radi. Uglavnom nastavnici koji predaju u drugom ciklusu, dakle od petog razreda, to organizuju sa četvrtacima, jer su vrlo motivisani da im đaci dođu. Ima sjajnih primera. Preporuka da se promoviše ova nastava nikada nije ukinuta, ali je istina da se promocije ne rade u svim školama – ukazuje Melita Ranđelović, predsednica NAGVIS-a.

Što se tiče izjašnjavanja na početku svakog obrazovnog ciklusa, ono već jeste kao što se predlaže da bude. Takođe, po zakonu, u toku jednog obrazovnog ciklusa iskazano opredeljenje đaci mogu da promene jedanput. Nije uvek bilo tako.

– Od uvođenja dva obavezna izborna predmeta 2001. godine bilo je pravilo da učenici biraju na početku i da nema menjanja. Pre desetak godina, zbog pritiska roditelja, uvedeno je da se izbor može promeniti svake godine, a u praksi se pokazao da baš i nisu mnogo menjali. Ako bi se prihvatio pomenuti predlog, jedino što bi se promenilo jeste to što bi đacima bila uskraćena mogućnost da se u toku jednog obrazovnog ciklusa predomisle – zaključuje Ranđelovićeva.

The post Đaci više žele veronauku nego građansko: Časovi po grupama, a šta kad celo odeljenje odabere isti predmet? appeared first on Obrazovanje.

Crkve i verske zajednice traže da samostalno nadziru ostvarivanje verske nastave. Sa druge strane, iz nevladinih organizacija smatraju da crkva ne treba da ima kontrolu nad obrazovnim sistemom. Ministarstvo prosvete predlaže da bude formirana radna grupa koja će razmatrati sva pitanja u vezi sa tom temom.

Poglavari šest crkava i verskih zajednica u Srbiji uputili su najvišim državnim zvaničnicima zahtev da se reši problem statusa veronauke, a tim i problem više od dve hiljade veroučitelja. Pre četiri godine veronauci je oduzet status izbornog obaveznog predmeta, pa je postala obavezni izborni program.

-On kao program može da bude izmešten izvan rasporeda: može da bude održavan kao blok nastava i u potpuno drugoj smeni, što se neretko dešava i direktno utiče i na obrazovno-vaspitne ciljeve građanskog vaspitanja i na obrazovno-vaspitne ciljeve verske nastave- kaže đakon Stevan Jovanović, pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

Veroučitelj Darko Nikolić ističe da je “srž problema u tome što se ne razume vrednost izučavanje verske nastave u školi”.

-Iz tog problema se akumuliraju svi problemi koji se tiču razumevanja statusa verske nastave- navodi Nikolić.

Šta traže crkve i verske zajednice

U pisanom zahtevu crkve i verske zajednice traže da samostalno nadziru ostvarivanje verske nastave u saglasnosti sa sopstvenim verskim učenjem. Sa druge strane, Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava smatra da nije normalno da crkva ima kontrolu nad obrazovnim sistemom.

-Crkva ima dovoljno resursa da može da organizuje versku nastavu po svom nahođenju. Ukoliko hoće da uđe u državni sistem, onda mora da poštuje državna pravila – kaže Đurić.

Šta kaže resorno ministarstvo

Na pitanja u vezi sa statusom veronauke i veroučitelja, Ministarstvo prosvete još nema rešenje. U saopštenju Ministarstvo predlaže da bude formirana sveobuhvatna radna grupa koja će razmatrati sva pitanja u vezi sa ovom temom.

Kakav je status predavača

Oko pola miliona đaka u školama pohađa nastavu veronauke, a skoro dvadeset godina ne može da se reši pravni status 2.100 predavača.

-Ne postoji nikakav razlog da se to pitanje ne reši. Ovo je pitanje proceduralnog tipa i ne vidim zašto bi se čekalo 20 godina- kaže veroučitelj Darko Nikolić.

Đakon Stevan Jovanović, pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke smatra da Ministarstvo prosvete treba da “preseče i predloži određene izmene i dopune zakona koje bi rešile ove formalno pravne probleme”. Oni koji se zalažu za veronauku kažu da ona nije pravljenje malih pravoslavaca ili katolika, već osnovno obaveštavanje o jednoj važnoj oblasti života kakva je vera.

-Do 2001. godine nismo imali veronauku, danas je imamo i to je važno. Ona je tu i ima moć da formira svest kod dece i sa verskog i sa političkog stvanovišta- navodi Nikola Mirković, master politikoloških studija religije, sa Fakulteta političkih nauka.

Veroučitelj Darko Nikolić smatra da verska nastava “poziva na dijalog”.

-Poziva na razmišljanje, na dublje sagledavanje stvarnosti, razmišljanje o sebi, o drugima, o različitosti svojoj i tuđoj, da se svet sagledava na jedan drugačiji način- dodaje Nikolić.

Nastavni plan i veroučitelje moraju da odobre sabor Srpske Pravoslavne Crkve, Komisija za međuversku nastavu i Ministarstvo prosvete. Tržište rada je neumoljivo i ako se problemi i status veroučitelja brzo ne reše smanjiće se broj kvalitetnih ljudi u obrazovanju.

The post Verska nastava u Srbiji veliki problem: Polemika se nastavlja, a veroučitelji ne znaju na čemu su appeared first on Obrazovanje.

U saopštenju SPC navodi se da su poglavari crkava i verskih zajednica poslali zajedničku poruku predsedniku Aleksandru Vučiću, predsedniku Skupštine Ivici Dačiću, predsednici Vlade Ani Brnabić i ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branku Ružiću.

Potpisnici zajedničke poruke su patrijarh srpski Porfirije, predsednik Biskupske konferencije Svetog Kirila i Metodija i biskup zrenjaninski Ladislav Nemet, reisul-ulema Islamske zajednica Srbije Sead ef. Nasufović, biskup Slovačke evangeličke crkve Jaroslav Javornik, biskup Reformatske hrišćanske crkve Bela Halas i Veliki rabin Srbije Isak Asiel. Oni apeluju na sve relevantne institucije u državi da se trenutni status verske nastave u školskom sistemu što pre izmeni.

Kako se napominje, izražavaju čvrstu nadu i dobru veru da će crkve i verske zajednice zajednički sa državom Srbijom, po ugledu i praksi iz vremena kada se veronauka vratila u učionice, uraditi sve što je potrebno da se sve nepravilnosti isprave u celosti i konačno reši ovaj gorući problem srpskog društva i prosvete.

Foto: Shutterstock

Patrijarh Porfirije i predstavnici crkava i verskih zajednice u Srbiji predložili su najvišim državnim funkcionerima da Veronauka ponovo dobije status predmeta, odnosno obaveznog izbornog predmeta, da se, po ugledu na Uredbu iz 2001. godine, nastava organizuje na nivou odeljenja, a ne na nivou grupa, bez obzira na broj prijavljenih učenika za nastavu, kao i da se časovi održavaju istovremeno sa časovima alternativnog predmeta. Takođe, predložili su da se izbor između Verske nastave i nastave alternativnog predmeta vrši na početku prvog i na početku petog razreda osnovnog obrazovanja, kao i na početku prvog razreda srednjeg obrazovanja.

Roditelji đaka da biraju između veronauke i alternativnog predmeta

Smatraju da zakonom treba da se predvidi da se roditelji, odnosno staratelji učenika osnovne škole i đaka srednje škole, opredeljuju između Verske nastave i nastave alternativnog predmeta posle prve ili druge nedelje školske godine tokom kojih se organizuje predstavljanje nastave i nastavnika iz oba predmeta.

Poglavari crkava i verskih zajednica predlažu i da se zakonski reguliše radnopravni položaj 2.100 veroučiteljica i veroučitelja, kao i da se omogući njihovo zaposlenje na neodređeno vreme. Ističu da je to u neraskidivoj vezi sa pravom Crkve, odnosno verske zajednice, da povuče iz nastave veroučiteljicu ili veroučitelja koji je na njen predlog imenovan, ukoliko njen ili njegov rad u školi, ili postupci u zajednici izvan škole, nisu u saglasnosti sa verskim učenjem te crkve, odnosno verske zajednice.

Predlaže se i da crkve i verske zajednice imaju mogućnost da samostalno nadziru ostvarivanje Verske nastave, njene saglasnosti sa sopstvenim verskim učenjem.

Foto: Shutterstock

-Smatramo da celina predloženih rešenja predstavlja sveobuhvatan model koji u punoj meri obezbeđuje poštovanje pojedinačnih i kolektivnih verskih prava i pune ravnopravnosti svih građana u Srbiji, po ugledu na rešenja konfesionalne veronauke u Evropskoj uniji- dodaje se u saopštenju SPC.

Napominjemo da bi se samo zajedničkim radom državnih institucija i tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Republici Srbiji na konačnom rešavanju problema sa položajem nastave Veronauke, predavača i uređenja nadzora u obrazovnom sistemu Republike Srbije dugoročno doprinelo opštem dobru srpskog društva i prosvete- navodi se među predloženim rešenjima, čiju je sadržinu u saopštenju objavila SPC.

The post Novi apel pred nadležnima: Crkve i verske zajednice dale predloge za rešavanje problema verske nastave appeared first on Obrazovanje.

Posmatrajući po tipu naselja, prednjače deca iz gradske sredine (36 odsto), u odnosu na prigradske i seoske (21 odsto), a podaci po školskim upravama svedoče da je najmanji broj đaka izabrao građansko u Valjevu (18 odsto), a najviše u Zaječaru (50 odsto). U prestonici je oko trećina učenika ide na građansko vaspitanje.

Ovi podaci obelodanjeni su prilikom nedavnog predstavljanja rezultata istraživanja, prikupljenih u procesu praćenja kvaliteta nastave ovog izbornog programa koje sprovodi ZUOV, uz podršku Nacionalne asocijacije nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca. U istraživanju je 111 nastavnika i 85 učenika iz 47 gradova u Srbiji iznelo svoje viđenje statusa građanskog vaspitanja, kao i novih programa u osnovnim školama i gimnazijama.

Istraživanje je sprovedeno u okviru Zajedničkog regionalnog projekta „Dijalog za budućnost“ koji sprovodio Unicef, UNDP i UNESCO. Da javnost ne prepoznaje ili malo poznaje značaj koji građansko vaspitanje ima u obrazovanju učenika saglasno je 77 odsto nastavnika. Oni su, međutim, podeljeni u proceni koliko su roditelji naklonjeni građanskom vaspitanju, pa tako 55,8 odsto smatra da roditelji nisu upoznati sa značajem i vrednostima ovog predmeta za učenike.

Foto: Shutterstock

Za razliku od svojih roditelja, 67,8 odsto đaka smatra da su učenici prilično ili veoma dobro poznaju šta mogu dobiti od građanskog vaspitanja. Nastavnici su podeljeni i kada je reč o njihovim uverenjima kako Ministarstvo prosvete i drugi zaposleni u školi vrednuju građansko vaspitanje. Oni ocenjuju da uprava škole više vrednuje građansko od drugih aktera u obrazovanju, dok se stručni saradnici prepoznaju kao ključno uporište podrške za nastavnike ovog predmeta.

Kada je reč o motivima koji utiču na opredeljenje učenika za pohađanje građanskog vaspitanja, istraživanje je pokazalo da je status programa u lokalnoj zajednici uslovljen odnosom koji građani imaju prema konceptu ljudskih prava, demokratije i vrednosti koje se promovišu kroz građansko vaspitanje. U manjim sredinama veći je uticaj crkve, prisutnija je podela na „verujuće“ koji biraju veronauku i „neverujuće“, koji biraju građansko. Na percepciju važnosti programa utiče i činjenica da je program izborni i da se ne ocenjuje.

Kao mogući razlozi zbog kojih se broj učenika koji biraju građansko povećava sa uzrastom, istraživači navode to što učitelji favorizuju veronauku iz ličnih ubeđenja ili da bi smanjili obaveze koje prema programu, ali i činjenicu da je veći uticaj roditelja na odluku, što su učenici mlađi. Ovaj nalaz potvrđuju đaci koji su učestvovali u istraživanju, koji kažu da na odluku u nižim razredima utiču učitelji direktno ili preko roditelja, odnosno da odluku češće odnose roditelji, a njihov uticaj se smanjuje kako učenici rastu.

Kada je reč o sadržajima koji su obuhvaćeni novim programima, gimnazijski profesori iznose utisak da su teme aktuelne i atraktivne učenicima, ali da lična interesovanja nastavnika utiču na izbor tema/sadržaja koje će obrađivati tokom školske godine. Smatraju da je predviđeni broj časova dovoljan da se programi uspešno realizuju u redovnim okolnostima, posebno u korelaciji sa drugim predmetima.

Nastavnici su posebno zadovoljni tematskim oblastima koje se obrađuju u drugom razredu gimnazije: Svi različiti, a svi ravnopravni, Mediji za građane i građani za medije i Bezbednost mladih, dok, s druge strane, misle da su određene teme previše “bombastične“ i kompleksne za učenike. Prema njihovom mišljenju, Globalizacija nije primerena učenicima prvog razreda gimnazija, Mir i pretnje miru đacima trećeg razreda, a Soci-ekonomska prava maturantima gimnazija. Takođe, ove teme se navode i kao najizazovnije za nastavnike, te je za njihovu relizaciju potrebna dodatna podrška i obuka.

Foto: Shutterstock

Srednjoškolci koji su učestvovali u istraživanju kao najinteresantnije navode teme bezbednost mladih (sa posebnim fokusom na nasilje, ali i bezbednost u saobraćaju) i ljudskih prava i diskriminacija, dok su manje zainteresovani za sadržaje koji se tiču medija, globalizacije, demokratskog društva i građanskog aktivizma i prava na zdravu životnu sredinu. Kada je reč o nastavnicima koji građansko vaspitanje predaju od petog do osmog razreda, oni su više upoznati i zadovoljniji novim programima od kolega iz gimnazija.

Prema njihovom viđenju, novi programi su konkretniji, interesantniji i podsticajniji i za nastavnike i za učenike i uvode pojmove i oblasti koje se smatraju veoma važnim za dostizanje ishoda koji su predviđeni programom. Posebno pohvaljuju pristup u izradi programa, takozvani spiralini kurikulum, koji omogućava da se četiri ključne oblasti (ljudska prava, demokratsko društvo, procesi u savremenom društvu i društveni aktivizam) obrađuju tokom celog ciklusa obrazovanja, tako što se proširuju i produbljuju.

Nastavnici koji predaju u osnovnoj školi visoko vrednuju oblasti koje se tiču ljudskih prava, zatim poglavlje u kome se obrađuju teme kao što su identiteti i sukobi i nasilje, upotreba i zloupotreba interneta i mobilnih telefona. Međutim, teme iz oblasti Demokratsko društvo koje se tiču podele i nivoa vlasti, političkih stranaka, odnosa pozicije i opozicije, rada skupštine trećina nastavnika preskače u sedmom razredu. Iako to pravdaju nedovoljnim interesovanjem učenika, istraživači su stekli se utisak da nastavnici imaju otpor i otklon ka ovim temama, doživljavajući ih kao „previše političke“. Nastavnici navode da im je potrebna dodatna podrška i obuka za relizaciju ovih tema, navodeći da i sami nemaju dovoljno znanja kako da ih približe đacima.

Učenici od petog do osmog razreda kao značajne i upečatljive teme navode toleranciju, prihvatanje različitosti, rešavanje sukoba i veštine komuniciranja u grupi i prihvatanja različitih mišljenja, diskriminaciju, u kontekstu prepoznavanja mehanizama diskriminacije, prepoznavanja osetljivih grupa i reagovanje u situacijama diskriminacije, kao i bezbednost mladih. Upečatljivo je da navodeći časove i sadržaje kojih se sećaju učenici uvek opisuju način kako je obrađena tema. Stiče se utisak da je način kako ih je nastavnik podsticao da diskutuju i suočavaju se određenim temama doprinosi sticanju znanja i veština. Takođe, đaci često ističu da je timski rad i saradnja novina koju su časovi građanskog doneli i određuju se prema tome da li im je rad u timu bio izazovan ili ne, navodi se u istraživanju.

Foto: Shutterstock

Nastavnici procenjuju da se najviše ostvaruju sledeći ishodi programa: svest o svojim pravima i odgovornosti (61,1 odsto), tolerancija na otvorenost i različitost (48,9 odsto), saradnja i timski rad, kritičko promišljanje i sagledavanje različitih fenomena u društvu (42 odsto). S druge strane, najteže se postiže ishod koji se odnosi na podsticanje na učešće – jačanje veština i spremnost da se aktivno deluje na probleme u zajednici i da se utiče na promenu/ rešavanje problema, potom aktivno učešće u procesu života i rada škole i donošenju odluka koje se tiču dece/mladih.

Iz ugla đaka, svest o svojim pravima i odgovornostima, tolerancija i otvorenost ka različitosti i veštine konstruktivne komunikacije su ishodi koji se najviše postižu kroz nastavu građanskog vaspitanja, a najteže osetljivost na potrebe pojedinca i zajednice, razvoj odgovornog ponašanja prema okruženju i aktivno učešće u procesu života i rada škole i donošenju odluka koje se tiču dece/mladih.

The post Šta to deca uče na građanskom: Deca ne vole pojedine teme, a još uvek tinja problem između “verujućih” i “neverujućih” appeared first on Obrazovanje.

-Uvođenje veronauke kao predmeta trenutno je osetljivo pitanje u našem društvu i mišljenja smo da treba sačekati potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Ono za šta ćemo se zalagati jeste široki konsenzus, kako u stručnoj zajednici tako i u društvu u celini- rekla je Bratić za podgoričke „Vijesti”.

Bratić je kazala da naziv predmeta seksualno obrazovanje treba da bude reproduktivno zdravlje i dodala da će se vlada i u tom slučaju zalagati da bude stvoren „široki konsenzus, kako u stručnoj tako i u laičkoj javnosti”. Ona je kazala da se veliki broj direktora osnovnih i srednjih škola oglušio o izmene Opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju, da nisu ni pokušali da ispune svoje obaveze i da su zbog toga smenjeni.

Govoreći o tužbama koje su direktori škola zbog toga podneli, kao i o tužbama nastavnika zbog neplaćanja prekovremenog rada, Bratić je rekla da „svako može da traži svoja prava”.

Ona je komentarisala i izbor na funkciju direktorke Filmskog centra Aleksandre Božović, koja se dovodi u vezu sa radikalnom organizacijom Dveri, rekavši da za nju „nije sporan”. Bratić je obećala da će ući u trag nestalim i „pozajmljenim” eksponatima iz Narodnog muzeja na Cetinju.

The post Đaci u Crnoj Gori ne uče veronauku: Samo je jedan razlog za to appeared first on Obrazovanje.

-Mi status tog predmeta vidimo drugačije. Veronauka je predmet koji ima formativni uticaj na učenike. Uči ih vrednostima, duhovnoj vertikali, ljudskim pravima i slobodama, poštovanju sebe i poštovanju drugog i drugačijeg, građanskim vrednostima- rekao je patrijarh srpski, otvarajući međunarodni ekspertski panel o 20 godina od vraćanja verske nastave u škole u Srbiji.

Patrijarh Porfirije je kritikovao i to što je u rasporedu časova verska nastava stavljena kao pretčas, osmi čas i slično, a imao je primedbe i na uputstva o podizanju cenzusa na 30 đaka za formiranje grupa. On je naveo da je stav Srpske pravoslavne crkve da je jedino pravedno, nediskriminatorsko i demokratično rešenje sadržano u prvoj uredbi iz 2001. godine, kojom je izričito bilo propisano da ne postoji nikakav cenzus.

Foto: Srbija Danas

Patrijarh Porfirije je posebno istakao da je ne manje važno rešavanje statusa predavača, odnosno veroučitelja, te naglasio da je potrebno zaposliti veroučitelje na neodređeno vreme i istovremeno omogućiti crkvama i verskim zajednicama koje ih delegiraju da neometano vrše brižan nadzor nad veroučiteljima.

-Treba da vrše nadzor nad veroučiteljima, kako nad ličnim primerom koji veroučitelji daju đacima, tako i nad sadržinom nastave koju predaju- rekao je patrijarh srpski, ukazujući na osnovne probleme koji postoje i danas, 20 godina od uvođenja verske nastave u škole.

On je dodao da kod pravoslavnih i rimokatolika nastava o veri mora biti pod nadzorom crkve, odnosno da i veroučitelji moraju biti pod nadzorom crkve.

-Crkvi se, stoga, mora obezbediti način da ako, ne daj Bože, dođe do nekog problema, to svoje pravo, u najboljem interesu đaka koji pohađaju veronauku, manifestuje i kroz povlačenje dozvole ili licence za rad onima koji više ne predaju sveštenu nauku crkve u skladu sa njenom verom – kaže patrijarh Porfirije.

On je dodao da je uveren da i druge verske zajednice načelno dele ovakav stav.

Ministar prosvete Branko Ružić je naglasio da će to ministarstvo sve inicijative i predloge sa ovog skupa pažljivo razmotriti, podsetivši na različličite modele verske nastave tokom prethodne dve decenije u Srbiji.

Foto: Tanjug/​Dragan Kujundžić

-Svako vreme nosi svoje breme i svako novo vreme zahteva možda i neka nijansiranja zakonodavnog okvira, uvek smo otvoreni za razgovor i saradnju- naglasio je Ružić.

Skup na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, koji su organizovali Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka, Odbor za versku nastavu i Pravoslavni bogoslovski fakultet, osim patrijarha Porfirija, otvorio je i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Branko Ružić.

Pozdravnu reč je izneo i dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta protojerej Zoran Ranković, kao i predstavnici crkava i verskih zajednica u Srbiji – Biskupske konferencije Svetog Kirila i Metodija, Islamske zajednice Srbije, Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, biskupi, predstavnici Slovačke evangeličke crkve, Reformatske hrišćanske crkve, Jevrejske zajednice.

Na skupu su učestvovali eminentni stručnjaci iz Nemačke, Italije, Grčke i Srbije.

The post Hoće li veronauka ponovo postati školski predmet: Veroučitelji bez kontrole, ali i zaposlenja za stalno appeared first on Obrazovanje.

-Zaista verujem u građansko, da neke stvari mogu da popravim dok je dete mlado i, što bi rekao Dositej Obradović, kao vosak, pa ga možeš modelovati- kaže Slađana Inđić, koja u Pravno-birotehničkoj školi „Dimitrije Davidović” u Zemunu predaje građansko vaspitanje.

Njen kolega Aleksandar Turukalo, profesor filozofije u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”, koji je dugo predavao i veronauku, smatra da veronauka i građansko vaspitanje imaju jednu od najvažnijih uloga u obrazovnom sistemu.

-Mislim da je veronauka odigrala ključnu ulogu u uspostavljanju sistema vrednosti koji se razlikovao od onog iz devedesetih – navodi.

Slavica Ševkušić, viša naučna saradnica Instituta pedagoška istraživanja iz Beograda, kaže za BBC da u poslednjih 10 godina nije sprovedeno „nijedno obuhvatnije istraživanje evaluacije efekata verske nastave”. Nije sa sigurnošću poznato čak ni koliko učenika pohađa jedan i drugi predmet.

Foto: Shutterstock

Učenici Pravno-birotehničke škole „Dimitrije Davidović” u Zemunu, podeljeni u nekoliko manjih grupa, sede raštrkani po učionici. U toku je čas građanskog vaspitanja i profesorka im je dala zadatak – treba da napišu koja su sve njihova prava u učionici.

– Šta bi Srbina najviše zanimalo ako ne njegova prava, ali ne i obaveze – ti rezultati su strašni – navodi Slađana Inđić.

Deo zadatka je i spisak prava nastavnika.

-Moja lista često bude prilično kraća u odnosu na njihovu- navodi ona.

Ona u zemunskoj školi predaje francuski, latinski, engleski, kao i poslovnu i službenu korespodenciju, a građanskom se, kako kaže, uvek veoma posveti.

-Pravim radionice, prezentacije, ipak je ovo doba slike. Moje iskustvo i iskustvo dece sa mnom je divno – kaže.

Ipak, Slađana Inđić status građanskog vaspitanja opisuje kao „devalviran”, navodeći da sve zavisi od entuzijazma nastavnika.

Osamdesetak kilometara severno, u Novom Sadu, Aleksandar Turukalo sa đacima trenutno priča o filozofiji, a ranije je bio katiheta. Od 2003. do 2012. predavao je pravoslavni katihezis, tj. bio je veroučitelj.

-To je lep period mog života, predavao sam nešto što je izrazito pozitivno- kaže Turukalo.

Turukalo nije završio Bogoslovski fakultet, poput današnjih veroučitelja, već Filozofski, ali je tada dobio blagoslov da predaje versku nastavu. Kako navodi, ljudi koji su se izjašnjavali kao pravoslavni u to vreme nisu dovoljno poznavali veru i sve se „svodilo na tradicionalizam”.

-Videlo se koliko je veronauka u tom kontekstu neophodna. Hrišćanske teme su uvek vezane za čoveka i podjednako aktuelne danas kao i pre 2000. godina- dodaje.

Koje su to teme?

-Šta znači ispravan odnos prema drugome, razumevanje i suživot, pitanje praštanja, ljubavi, šta znači biti hrišćanin, kakav je odnos prema prijatelju, devojci, roditeljima, samom sebi, obavezama…To su teme koje su decu uvek najviše interesovale, što je normalno, jer zanima svakog čoveka, bez obzira na nivo obrazovanja i posao kojim se bavi- navodi Turukalo.

Foto: Shutterstock

Dve decenije kasnije, mnogi u Srbiji veronauku i građansko vaspitanje vide kao rivale, svrstavajući se često u jedan ili drugi tabor. Turukalo smatra da je reč o „veštački stvorenom prividu suprotstavljenosti liberalnog i nacionalnog, koji je potpuno pogrešan”.

-Naravno da je svaki hrišćanin građanski opredeljen čovek – kaže kratko.

Međutim, taj sukob traje već 20 godina i često ispliva na površinu.

Kako su veronauka i građansko ušli u škole?

Tog 2. novembra 2001. osnovna škola „Kralj Petar Prvi Karađorđević”, u centru Beograda, imala je specijalne goste. Razlog – prvi, svečani čas veronauke. Predavač je bio patrijarh Pavle, a času je prisustvovao i tadašnji premijer Zoran Đinđić.

-Dragi učenici, ja sam uzbuđen zbog ovog časa jer sam i ja, pre osamdeset i više godina, bio u klupi kao i vi danas- rekao je tada patrijarh Pavle.

Đinđić je istakao da niko nije prisiljen da šalje decu na veronauku, ali da nikoga ne treba prisiliti ni da odustane od te mogućnosti. Sagovornici BBC-ja navode da je upravo Đinđić jedan od najzaslužnijih za to što je, posle gotovo pola veka pauze, veronauka ponovo uvedena.

-On je to stvarno želeo – doneo je reformu društva i hteo da potisne sve tekovine komunizma. Ako pričamo o slobodama u postkomunističkom društvu, normalno je da se sve slobode omoguće građanima – ne možemo da kažemo ‘evo vam neke slobode’, a pošto smo u duši i dalje komunisti, onda verske nećemo – kaže verski analitičar Željko Injac.

Verska nastava u Srbiji postojala je sve do Drugog svetskog rata, kada je u Jugoslaviju stiglo neko novo, crvenije doba. To doba trajalo je sve do 5. oktobra 2000. godine, kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević, tada predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Odmah su krenule društvene promene, jedna od njih je i reforma obrazovnog sistema, a kada je reč o veronauci, sve se dešavalo veoma brzo. Vreme piše da su crkveni zvaničnici odmah po smeni Miloševića imali tri zahteva novoj vlasti – povratak veronauke u škole, Bogoslovskog fakulteta na Beogradski univerzitet, kao i povraćaj poseda koji su SPC-u oduzeti nacionalizacijom.

Početkom jula 2001. godine Đinđić i Vojislav Milovanović, tadašnji ministar vera, odlaze na sastanak u Patrijaršiju, gde ih dočekuju članovi Sinoda SPC. Razgovor je trajao 40 minuta, piše Vreme, a tema je bila uvođenje veronauke. Nekoliko nedelja kasnije objavljeno je da veronauka, kao i alternativni predmet, kasnije nazvan građansko vaspitanje, počinje 1. septembra u osnovnim i srednjim školama. Ta odluka izazvala je veliku buru.

Ostavke, kamenje koje govori i „što je brzo, to je kuso”

-Da li ćemo umesto nekadašnjeg isterivanja boga na silu, ove jeseni dobiti uterivanje boga na silu- piše u jednom od tekstova Vremena iz tog doba.

Foto: Shutterstock

Nevladine organizacije tražile su od Ustavnog suda da obustavi odluku o uvođenju veronauke, a dvoje savetnika ministra prosvete ponudilo je ostavke, koje nisu prihvaćene. Jedna od njih je Srbijanka Turajlić, danas profesorka Elektrotehničkog fakulteta u penziji.

-Veronauci jednostavno nije mesto u školi – ako je država sekularna, onda se veronauka uči pri crkvama, pa ko želi ide tamo i uči. Cenim da je odluka u njenom uvođenju u nastavu bila službi politike i da je trebalo da doprinese dobijanju glasova- kaže Turajlić.

Bilo je i onih koji nisu protiv veronauke, ali kojima se nije svideo način na koji je uvedena – trebalo je pripremiti udžbenike, napraviti plan i program, kao i pronaći nastavni kadar, a do 1. septembra bilo je malo vremena. Crkveni zvaničnici su na sve optužbe žestoko odgovarali.

-Ako mi budemo ćutali i mrtvo kamenje će progovoriti- rekao je tada vladika Irinej Bulović, navodeći da reč o „sistematskoj i orkestriranoj hajci protiv verske nastave”.

Veronauka i građansko su se na kraju ipak probili do rasporeda časova, a određeno je da ih može izvoditi sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Islamska zajednica, Jevrejska zajednica, Slovačka evangelistička crkva, Hrišćanska reformatska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva. Muamer Zukorlić, nekadašnji lider Islamske zajednice u Srbiji, saglasan je da bi uvođenje veronauke bilo kvalitetnije da je bilo sporije.

-Međutim, bilo je toliko opstrukcija da je pitanje da li bi taj projekat uopšte zaživeo da nije tako odlučno uveden te godine- kaže Zurkorlić, koji je tada, sa ostalim liderima verskih zajednica, učestvovao u pripremi uvođenja novog-starog predmeta.

-Kad bi premijer Đinđić nešto odlučio, on bi išao jako brzo, to mu je bio manir i za druge stvari. Kada idete brzo onda nešto bude i kuso – navodi Zukorlić, lider Stranke pravde i pomirenja.

Gde je veronauka danas?

Ubrzo po uvođenju novih predmeta Ministarstvo prosvete objavilo je prve brojke. Prve godine – kada su veronauka i građansko i dalje bili bili fakultativni, ne obavezni izborni predmeti – 30 odsto roditelja osnovaca opredelilo se za veronauku, 20 odsto za građansko, 10 odsto za oba, a 30 nije želelo ni jedan, ni drugi predmet. U srednjim školama se 67 odsto učenika opredelilo da ne sluša nijedan predmet, 15 odsto je izabralo veronauku, oko 10 odsto je bilo za građansko, a tek dva do tri odsto za oba predmeta. Crkveni zvaničnici isticali su uvek neophodnost veronauke.

Foto: Shutterstock

Episkop hvostanski Atanasije izjavio je 2013. godine da veroučitelji spajaju dva obrazovna sistema – crkveni i državni, kao i da „spajaju i harmonizuju društvo”.

-Daje se primer kako se hrišćanski živi- izjavio je vladika Atanasije tada, ističući da je „veronauka je neophodna školama”.

Dve godine kasnije tadašnji patrijarh Irinej istakao je da je vreme za naredni korak – „da se veronauka učini obaveznim predmetom i ocenjuje kao nekada”. O veronauci je pred početak ove školske godine pričao i patrijarh Porfirije – i to na Instagramu.

-Želim da ukažem na to koliko je verska nastava važna za uzrastanje mladih u zdrave, moralne ličnosti, koje neguju i čuvaju svoj identitet, ali poštuju identitet i opredeljenje drugih. U ličnosti koje imaju osećaj odgovornosti prema porodici i široj zajednici, naposletku, koje imaju saosećanje za druge, a to je osobina koja nam u poslednje vreme sve više nedostaje – naveo je patrijarh.

Željko Injac, verski analitičar, smatra da veronauka od kako je uvedena ima isti status – neodređen, kao i da je problema bilo „gotovo sa svim ministrima prosvete”.

-U ovom društvu, koje je postkomunističko, postoji otpor prema veronauci, tendencije da se ona marginalizuje, pa i da se ukine ako to pođe za rukom- dodaje.

Za to vreme neki problemi veronauke i opstaju već dugo. Jedan od najvećih je položaj veroučitelja, koji je nerešen već 20 godina. Rade na određeno vreme, varira im fond časova jer se svake godine đaci iznova opredeljuju, pa ih nekad bude manje, nekad više, zbog čega im se često menja plata. Takođe, pošto nemaju stalno zaposlenje nisu u mogućnosti da, na primer, dižu kredite, a često se dešava da im je plata manja od nastavnika sa istim fondom časova.

Foto: Shutterstock

-Mnoge vlasti su obećavale da će rešiti taj problem, ali nisam do sada video nijednu inicijativu da se to zaista dogodi. To se gura pod tepih, ostavlja onome ko dođe posle, neće niko nikome da se zamera- kaže Injac.

Međutim, kako kaže, ni same verske zajednice se „nisu preterano bunile zbog statusa veroučitelja”. Injac tu ukazuje i na paradoks. Pravoslavni veroučitelji u Austriji, u kojoj postoji velika srpska zajednica, imaju daleko bolji status nego njihove kolege u Srbiji, kaže on. Drugi problem je verska nastava za manjinske zajednice. Tamo gde određena verska zajednica nema dovoljno dece da bi se organizovala nastava, ta deca uglavnom idu na građansko.

Gde je građansko danas?

Podjednako komplikovana situacija je i sa građanskim vaspitanjem.

-Građansko je totalno devalvirano, predmet na kojem se apsolutno ništa ne radi, što niko više i ne krije – sve zavisi od entuzijazma nastavnika – kaže Slađana Inđić.

Kako kaže, postao je „predmet za potkusurivanje – čim nastavnik nema dovoljan fond časova, nadoknađuje ga građanskim vaspitanjem”. Zbog toga se, navodi, dešava da građansko predaje neko ko je završio matematiku ili fiziku.

-Profesor građanskog zaista mora da završi društvenu nauku, da bude načitan, artikulisan, informisan…A ovako se dešava da profesori građanskog na času često popunjavaju dnevnik, pišu izveštaj, štrikaju, mažu nokte i slično- dodaje ona.

A koje teme obrađuju?

-U prvoj godini radimo to ‘ja’ i ‘mi’, lečenje čuvenog srpskog busanja u grudi, gde postojim samo ja i niko drugi – dakle, diskriminaciju, stereotipe, konflikte i slično – kaže.

Druga godina je prema nastavnom planu rezervisana za ljudska prava i životne vrednosti, dok se u trećoj bave demokratijom. Četvrta je, navodi, puštena nastavnicima da oni odluče, a predložene teme su mediji, cenzura, medijska pismenost i slično.

Foto: Shutterstock

-Ono čime želim da se bavim su radni odnosi, jer mladom čoveku, koji će još koliko sutra izaći na tržište rada, na kojem postoji surova eksploatacija mladih, to je veoma potrebno. A nije isključeno da ću se baviti kovidom, što da ne- zaključuje.

Vreme prolazi, a status veronauke i građanskog godinama ostaje isti. Nije se promenio ni stav Srbijanke Turajlić.

-Pitanje veronauke vidim isto kao i pre 20 godina – nije joj mesto u školi. Kao kompromis je uvedeno građansko, ali mislim da ono nikako ne može da bude alternativa veronauci – kaže.

Željko Injac, smatra da građansko i veronauka nisu suprotstavljeni.

-I jedno i drugo je korisno za decu – korisno je da poznajete istoriju religije, korisno je da budete vaspitani. Pogotovu na Balkanu, gde se prepliću religije i gde, nažalost, kad god su neki teški istorijski momenti, religiju mnogi zloupotrebljavaju da bi izazivali konflikte – kaže.

U tom smislu bi, smatra, poznavanje religije moglo da dovede do prevazilaženja sukoba.

Aleksandar Turukalo za to vreme nastavlja da drži časove filozofije.

The post Prošlo je 20 godina, a neke stvari i dalje nisu rešene: Gde su veronauka i građansko vaspitanje danas i čemu služe? appeared first on Obrazovanje.