Preostalo je 1.510 mesta na budžetu i 1.491 samofinansirajuće mesto, navodi se na sajtu Univerziteta.

Prijavljivanje kandidata je 1. i 2. septembra, polaganje prijemnog ispita 5. i 6, a upis kandidata je do 15. septembra.

The post Raspisan drugi upisni rok za upis na studije: U Beogradu 3.000 slobodnih mesta za septembar appeared first on Obrazovanje.

Najbolji plasman Univerzitet u Beogradu ima u oblasti nauke o hrani i tehnologiji hrane – između 51. i 75. mesta.

Između 201. i 300. mesta Univerzitet u Beogradu zauzima u fizici, u oblastima nauke i tehnologije instrumentacije, veterine, javnog zdravlja i stomatologije.

U oblastima poljoprivrednih nauka i kliničke medicine plasirao se između 301. i 400. mesta, a u matematici, ekologiji, farmaciji, psihologiji i obrazovanju od 401. do 500. mesta.

Šangajska lista po naučnim oblastima objavljuje se od 2009. godine, i to mesec dana pre rang-liste najboljih svetskih univerziteta.

The post Univerzitet u Beogradu u prvih 500 na Šangajskoj listi: Evo u kojim oblastima appeared first on Obrazovanje.

Prijemni ispiti će biti održani od 27. juna do 1. jula, prema rasporedu koji budu objavili fakulteti. Preliminarne rang-liste biće objavljene najkasnije do 4. jula, a konačne do 11. jula.

Upis treba da bude završen do 15. jula, nakon čega će Univerzitet objaviti spisak slobodnih mesta za drugi, septembarski upisni rok.

Na nekim fakultetima već je počelo elektronsko prijavljivanje ili pretprijava tako da je budućim brucošima najsigurnije da sve informacije prate na fakultetima koje planiraju da upišu.

U narednu školsku godinu na osnovne i integrisane studije na svim fakultetima u okviru Beogradskog univerziteta planiran je upis 15.035 brucoša, od čega na budžetu ima mesta za njih 9.720, rečeno je Danasu na UB.

Upisna pravila ostaju ista kao i ranijih godina: redosled kandidata se utvrđuje na osnovu opšteg uspeha iz srednje škole i rezultata prijemnog ispita, odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti.

Bez greške urađen prijemni donosi 60 poena, a uspeh iz srednje škole najviše 40 bodova.

Pod opštim uspehom se podrazumeva zbir prosečnih ocena u svakom razredu srednje škole pomnožen sa dva i on se računa zaokruživanjem na dve decimale.

Da bi stekli pravo da se upišu na teret budžeta, kandidati moraju osvojiti najmanje 51 bod, dok je donja granica za samofinansirajuće studente 30 poena.

Konačne rang-liste koje objave fakulteti su osnov za upis, što znači da budući brucoši treba pažljivo da prate sve upisne aktivnosti na fakultetima na kojima su konkurisali.

Ako se kandidat koji je ostvario pravo na upis ne pojavi u predviđenom roku, umesto njega će biti upisan sledeći sa rang-liste.

Pripadnici srpske nacionalne manjine iz susednih zemalja školuju se u Srbiji pod istim uslovima kao i naši državljani, uključujući pravo na budžetsko finansiranje. Prilikom prijavljivanja na konkurs potrebno je predati rešenje Ministarstva prosvete o priznavanju stranih srednjoškolskih isprava ili potvrdu o tome da je započet postupak.

Strani državljani takođe se upisuju pod istim uslovima kao i naši državljani, s tim da plaćaju školarinu. Oni prilikom konkurisanja podnose i rešenje o priznavanju strane školske isprave o završenoj srednjoj školi ili potvrdu da je započeo postupak, ukoliko su srednju školu završili u inostranstvu.

Prilikom upisa treba da dostave fakuletu dokaze da su zdravstveno osigurani za školsku godinu koju upisuju, kao i da vladaju srpskim ili jezikom na kome se izvodi studijski program.

Dokumenta prilikom prijavljivanja

Kandidati prilikom prijave na konkurs podnose na uvid originalna dokumenta, a uz prijavni list podnose fotokopije sledećih dokumenata:

– svedočanstvo za sve razrede prethodnog srednjoškolskog obrazovanja;

– diplomu o položenom završnom odnosno maturskom ispitu;

– diplome sa republičkog ili međunarodnog takmičenja za kandidate koji su kao učenici trećeg i četvrtog razreda srednje škole osvojili jednu od prve tri nagrade iz predmeta koji se polaže na prijemnom ispitu;

– dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog, odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti

Dokumenta za upis

– overena fotokopija dokumenata i originalna dokumenta na uvid,

– izvod iz matične knjige rođenih (fakultet, odnosno Univerzitet pribavlja po službenoj dužnosti izvod iz matične knjige rođenih, osim za strane državljane koji su u obavezi da ovaj dokument dostave);

– popunjen obrazac ŠV-20 (obrazac se popunjava i elektronski, a štampana verzija se potpisana predaje na fakultetu);

– indeks (ukoliko fakultet ne obezbeđuje indekse),

– dve fotografije formata 4,5X3,5 cm,

– dokaz o uplati naknade na ime troškova upisa (ako je predviđena);

– dokaz o uplati školarine za samofinansirajuće studente,

– dokaz o uplati naknade za Centar za razvoj karijere

The post Počinje prvi upisni rok na beogradskim fakultetima appeared first on Obrazovanje.

Ljubica Knežević je 1992. godine upisala Pravni fakultet. Ipak, nepredvidive okolnosti često menjaju prioritete. Kako kaže, njoj se, kao i mnogima, dogodio život, pa je studije privremeno prekinula. Ona je sada majka troje dece i da bi njima pokazala da se sve može ostvariti, vratila se studijama i diplomirala u novembru prošle godine.

-Postojao je razlog da zaokružim jednu celinu u životu, da mi tako neke stvari ne ostanu nedovršene, da se nešto započeto završi i da time dam primer svojoj deci- kaže Ljubica.

Zbog specifičnosti vođenja evidencije, nije poznat tačan broj studenata upisanih po starom programu na Univerzitetu u Beogradu. Ipak, na Fakultetu političkih nauka u proseku njih deset godišnje diplomira.

-Razmak godina je izuzetno veliki. Upravo je diplomirala studentkinja sa nepunih 60 godina i mislim da je to i najstarija studentkinja na našem fakultetu- ističe vanredni profesor dr Natalija Perišić.

Upisivanje fakulteta i posle tridesete

Sa 34 godine Goran Štulić je odlučio da upiše istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Do kraja studija mu je ostalo još pet ispita, a razmišlja i o master studijama.

-Ja mislim da nikad nije kasno, a pogotovo recimo u tridesetim i četrdesetim, kada imate i realno šansu da posle napravite karijeru- smatra Goran Štulić.

Uz slogan “Nikad nije kasno da steknete svoju diplomu” Univerzitet Jork u Kanadi ukinuo je školarinu studentima starijim od 60 godina. Našim studentima nedostaje dodatni podsticaj institucija kako bi se hrabrije vraćali svojim studijama.

Profesori koji često odlaze u inostranstvo kažu da su tamo amfiteatri ispunjeni studentima različitih godina. Kada bi tako bilo i kod nas, to bi znatno povećalo procenat visokoobrazovnog stanovništva i mnogima dalo mogućnost da opet sanjaju.

The post Diploma i u šestoj deceniji: Ovako je jedna Ljubica završila Fakultet političkih nauka appeared first on Obrazovanje.

-Trenutno su određeni fakulteti i sam Univerzitet usvajanjem i korigovanjem svojih dokumenata, statuta i pravilnika u procesu, da kažem, izjednačavanja tih dokumenata sa tim novim Zakonom i mislim da će to omogućiti studentima da se aktivnije uključe u sve ono što je vezano za univerzitet- kaže rektor Univerziteta u Beogradu profesor Vladan Đokić.

Pozvao je studente da budu kreativni i optimistički raspoloženi, da iznesu svoje ideje i predloge, a Univerzitet će, kako kaže, to znati da ceni i podrži, sve u cilju boljeg funkcionisanja akademske zajednice”. Jedan od ciljeva je i afirmisanje mladih naučnika.

-Ono što bih svima poželeo jeste da u 2022. godini pređemo na normalno funkcionisanje, i da više završimo sa ovom nastavom na daljinu. To je neka generalna poruka i želja za čitavu akademsku zajednicu- dodaje Đokić.

Profesori kažu da godina za nama nije bila laka ni njima ni učenicima. Deci nije bilo lako da pohađaju nastavu po kombinovanom modelu, kao što je to bilo ove i prethodne školske godine, ističe direktorka Matematičke gimnazije Mirjana Katić.

-Nadamo se da će nam 2022. doneti isti format obrazovanja kao što je bilo u decembru kada su sva deca išla u školu. Ipak je njima najlakše kada su u školi, u učionici, i što se tiče praćenja nastave i što se tiče njih kao socijalnih bića- napominje Katićeva.

Tokom prošle godine, takmičili su se na novim takmičenjima, kao što je bugarsko “Matematika bez granica”. Koristili su i onlajn obrazovne programe.

-Nadamo se da ćemo ostati spremni da prihvatimo promene koje su pred nama i da se kao i prosvetni radnici i učenici prilagodimo novoj stvarnosti i da to iskoristimo da budemo još bolji, a ne da nas to ometa u razvoju- dodaje Katićeva.

Nadaju se da će, uz poštovanje svih protivepidemijskih mera, krajem januara organizovati pripreme za buduća takmičenja.

The post Šta je to što žele đaci, studenti i profesori: Stižu li krucijalne promene u 2022. godini? appeared first on Obrazovanje.

Ðokić je novinarima rekao da UB nije imao postdoktorske istraživačke pozicije koje imaju mnogi poznati univerziteti, čak i u regionu, te istakao da mladi istraživači zahvaljujući tome mogu da započnu naučno-istraživački rad i doprinesu razvoju zemlje.

-Jedna od mogućnosti je da se neki koji su završili doktorske studije u inostranstvu, vrate i ovde nastave svoj naučno-istraživački rad. Mislim da će to doprineti afirmaciji našeg univerziteta – naglasio je Ðokić.

Rektor je komentarisao i manje slobodnih mesta na osnovnim studijama UB, koji su zabeleženi ove godine u odnosu na prethodne, dodajući da je pandemija uticala na to.

Foto: Shutterstock

-Broj studenata varira iz godine u godinu, situacija oscilira, ali ćemo se truditi da za narednu školsku godinu animiramo još veći broj kandidata koji bi studirali na našem Univerzitetu – naglasio je Ðokić.

Na sednici Senata poručeno je i da je ove godine, nakon trećeg upisnog kruga, najveće interesovanje bilo za Fakultet organizacionih nauka i da je prijavljeno oko 500 kandidata više u odnosu na 2020. godinu.

Takođe, na sednici se moglo čuti i da je ove godine zabeleženo više zainteresovanih studenata za master studije, pa je tako od 6.700 prijavljenih kandidata, drugi stepen studija upisalo oko 6.200 njih. Na doktorske studije upisano je 1.117 studenata.

The post Pokrenuta inicijativa za postdoktorske istraživačke pozicije: Promene na Univerzitetu u Beogradu appeared first on Obrazovanje.

Univerzitet u Beogradu je zajedno sa SANU i Maticom srpskom podneo u maju 2018. godine Inicijativu za rešavanje statusa imovine oduzete od nacionalnih ustanova sa ciljem da se donese lex specialis. U junu 2019. godine su ove tri institucije predale Vladi Srbije Nacrt Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ovim institucijama kojim bi se na poseban način uredio povraćaj imovine i obeštećenje zadužbinama. Međutim, izostala je reakcija nadležnih.

Prema podacima iz publikacije “Zadužbine i fondovi Beogradskog univerziteta” Univerzitet je 1940. godine imao ukupno 87 zadužbina i fondova – 68 fondova, 18 zadužbina i Univerzitetsko ogledno dobro “Natalijino” u Majdanpeku, poklon kraljice Natalije. U Univerzitetu u Beogradu za Euronews Srbija kažu da se najvećim zadužbinarom UB između dva rata smatra Luka Ćelović –Trebinjac, jedan od najbogatijih trgovaca tog doba. Svoje bogatstvo ostavio je Velikoj školi, današnjem UB.

Zadužbina je osnovana 1926. godine, a zadužbini je odmah po osnivanju predato imanje u Javorskoj ulici (sada Svetozara Radića), a ostala imovina koja je zaveštena testamentom priključena je nakon njegove smrti 1928. godine.

Imovina zadužbine Luke Ćelovića

Imovina koja je pripadala zadužbini je: dvospratna kuća u Ulica Kraljevića Marka sa četiri stana i “četiri dućana u parteru”, plac sa kućom u Javorskoj ulici (sada Svetozara Radića), kao i dve palate koje su imale više od 50 stanova i dućane. Deo zadužbine je i park kod Ekonomskog fakulteta.

Prema podacima Univerziteta u Beogradu prihod Zadužbine, 1939. godine, iznosio je 2.281.814,81 ondašnjih dinara, što je bila velika suma novca, ako se ima u vidu da je tada mesečna plata redovnog profesora, ministra ili generala iznosila oko 5.000 dinara.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Ukupna vrednost imovine univerzitetskih fondova i zadužbina na dan 31. decembar 1939. godine, koja se sastojala od nepokretnosti, gotovine, obveznica, akcija i drugih vrednosti iznosila je ondašnjih 64.541.920,38 dinara. Univerzitetu u Beogradu pripadale su brojne zgrade u centru Beograda, koje su danas u posedu drugih osoba.

Univerzitetu i rudnici zlata

Kralj Aleksandar I Karađorđević, 1926. godine sagradio je i poklonio univerzitetu studentski dom koji danas nosi njegovo ime “Kralj Aleksandar”, poznatiji pod nazivom Studentski dom “Lola”, koji se nalazi na uglu ulica Bulevar kralja Aleksandra i Ulice kraljice Marije u Beogradu.

I Obrenovići su darivali imovinu najstarijem univerzitetu u Srbiji. Kralj Milan Obrenović poklonio je na dan rođenja njegovog sina Aleksandra svoje imanje za osnivanje botaničke bašte pod uslovom da se bašta zove “Jevremovac” u znak sećanja na njegovog pretka Gospodara Jevrema.

Kraljica Natalija Obrenović poklonila je 1923. godine u vlasništvo Beogradskom univerzitetu imanje u površini od 8.428 hektara šume “Natalijino” i dva rudnika zlata u okolini Majdanpeka (Blagojev kamen i Sveta Barbara).

Na osnovu knjigovodstvene procene iz 1939. godine poklon kraljice Natalije vredeo je 17 miliona dinara. Posle Drugog svetskog rata ova nepokretnost je 1946. godine oduzeta i data na upravu Šumskom gazdinstvu u Kučevu. Jedino deo od 2,5 hektara koristi Šumarski fakultet UB, kao nastavnu bazu. Možda najreprezentativnije zadužbinsko zdanje je palata kapetana Miše Anastasijevića u kojoj je Beogradski univerzitet ostao do danas.

Foto: Srbija Danas

Povraćaj imovine zadužbinama

Predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu prof. Aleksandar Popović kaže da “zbog pravde i poštovanja poslednje volje zaveštalaca”, Univerzitet u Beogradu želi da se dogovori sa Vladom Srbije da se obavi pravedna i moguća restitucija i povraćaj imovine zadužbinama i fondacijama.

-Želimo samo da se vrati ono što je realno moguće od onoga što je država, druga i drugačija, oduzela u neka druga vremena. Želimo da to uradimo dogovorom, da se Univerzitet obešteti makar delimično za svu onu imovinu koja ne može da bude vraćena- kaže Popović.

Podseća da je mnogo je ljudi između dva rata sa ciljem unapređenja visokog obrazovanja zaveštavalo svoju imovinu Univerzitetu u Beogradu. Ukazao je da Luka Ćelović, Đoka Vlajković, Vlajko Kalenić i drugi “nisu razmišljali sebično, nisu novac razbacivalii i nisu ga ostavljali samo svojim potomcima”.

-Ostavljali su ono što su stekli svoj srpskoj deci, zapravo više od toga, ostavljali su to svojoj zemlji, uvereni u to da budućnost Srbije zavisi velikim delom od obrazovanja, uvereni u to da je Univerzitet u Beogradu okosnica visokog obrazovanja u Srbiji i samim tim važan faktor razvoja države u decenijama koje su pred njom bile- naveo je Popović.

The post Univerzitet u Beogradu bio među najbogatijim u Evropi: Jedan čovek je posebno zadužio srpske đake i profesore appeared first on Obrazovanje.

Orden se dodeljuje od 1999. godine za dostignuća u oblasti kulture i umetnosti, obrazovanja, humanističkih nauka i književnosti, za doprinos proučavanju i očuvanju kulturnog nasleđa, približavanju i međusobnom bogaćenju kultura.

Irina Nikolajevna Antanasijević bila je diplomac Univerziteta u Odesi. U vreme raspada Jugoslavije, živela je u Splitu, Prištini, Nišu, Beogradu. I svuda je nosila svoju rusku kulturu, koja je i u najtežim vremenima njoj i njenim učenicima davala utehu i nadu, navedeno je u saopštenju nagrade.

Naučna interesovanja Irine Antanasijević su višestruka: srpsko-ruske književne veze, običaji i tradicija Balkana, sudbina ruske emigracije na Balkanu. Zahvaljujući njenim člancima i knjigama, Rusija je saznala za fenomen „jugoslovenskog ruskog stripa”, a za razliku od Sovjetskog Saveza, na Balkanu je ovaj žanr bio popularan i u međuratnom periodu i nakon dolaska komunista na vlast.

– To je velika zasluga ruskih umetnika, pre svega Đorđa Lobačova, koji je počastvovan sabranim delima, nagradom u njegovo ime, pa čak i ulicom u Beogradu. Nakon objavljivanja knjiga Irine Antanasijević o ruskom stripu u Jugoslaviji, ime Lobačova postalo je dobro poznato ruskim ljubiteljima ovog žanra- stoji u saopštenju Ruskog doma u Beogradu.

Vest o nagradi Irina Nikolajevna dobila je u Penzi, u Rusiji, gde sakuplja materijale za biografiju još jednog „srpsko-ruskog” strip crtača Ivana Šenšina.

Zahvaljujući njenom zalaganju, kako je istaknuto, na Univerzitetu u Nišu otvorena je Katedra za ruski jezik i književnost, kao i Ruski naučni institut u Beogradu, nastao prvim talasom emigracije koji je zatvoren u prvim mesecima okupacije Jugoslavije septembra 1941. godine.

The post Puškinova medalja za Irinu Antanasijević: Putin odlikovao srpsku profesorku appeared first on Obrazovanje.

Cilj nagradnog konkursa, koji je Ministarsvo za evropske integracije raspisalo u avgustu je da neposredno uključi mlade akademske građane u otvorenu argumentovanu debatu o bitnim aspektima pristupnog procesa i članstva Srbije u Evropskoj uniji.

Radovi bi trebalo da odgovore na jedno od pet pitanja: Kako postići viziju zajedničke budućnosti Srbije i EU u okviru mogućeg učešća Srbije u radu Konferencije o budućnosti Evrope; Koje su pouke pandemije za postizanje otpornosti na moguće slične krize u budućnosti i održivosti društava i ekonomije EU; Može li se sprovođenjem Zelene agende za Zapadni Balkan ubrzati oporavak od socio – ekonomskih posledica pandemije, kao i zelena i digitalna transformacija u Srbiji; Da li je novim načinom vođenja procesa pristupanja, tj. primenom nove metodologije, oživljena politika proširenja EU i Zašto je očuvanje evropskih vrednosti ključno za opstanak EU, a njihovo jačanje važno za povećanje dobrobiti svih građana na Zapadnom Balkanu.

Foto: Shutterstock

Komisija sastavljena od profesora Univerziteta u Beogradu procenjivaće kvalitet pristiglih radova, a za autore tri najbolja predviđeni su honorari u iznosu od 85.000, 55.000 i 35.000 dinara.

Osim tri najbolje rangirana, Ministarstvo će u elektronskom zborniku studentskih radova objaviti i ostale radove koji ispune kriterijume. Konkurs je otvoren za studente programa osnovnih akademskih studija i programa master akademskih studija svih univerziteta u Srbiji.

Sve informacije o konkursu možete da pronađete na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva za evropske integracije ili na e – adresi: office@mei.gov.rs.

The post Rok je do 1. novembra: Akademci, šaljite radove, obezbeđen je i honorar appeared first on Obrazovanje.

Iako je Senat Univerziteta u Beogradu odluku doneo još početkom meseca o tome da će se nastava odvijati kombinovano, svaki fakultet ipak zadržava pravo da odluči kako će to zaista i izgledati u praksi. Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović rekla je nakon sednice održane 8. septembra da će se nastava izvoditi u skladu sa epidemiološkom situacijom i preporukama Kriznog štaba i da će se prilagođavati specifičnostima svakog fakulteta.

– Svaki fakultet će odrediti udeo uživo i online nastave prema svojim specifičnostima. Preporuka je da udeo nastave uživo bude što veći, pre svega za brucoše, i u domenu praktičnog rada – rekla je Popović i dodala da će dekani na dnevnom nivou pratiti situaciju.

Navela je da od Ministarstva prosvete nije stigla nikakva preporuka i instrukcija za nastavu u visokom obrazovanju i naglasila da je odluka Senata neophodan okvir da bi fakulteti mogli da rade budući da se, kako je rekla, epidemiološka situacija menja iz dana u dan. Na kraju dana, to u praksi znači da mnogi studenti iz provincije ne mogu da “izvagaju” da li im se uopšte isplati da traže smeštaj u prestonici tokom predstojeće školske godine.

Tako, na primer, studentima koji uče na Fakultetu političkih nauka u Beogradu ne isplati se previše da smeštaj traže u prestonici, jer će se veliki deo nastave odvijati onlajn. Kako je ovaj fakultet objavio na svom zvaničnom sajtu predavanja i vežbe će se odvijati u potpunosti onlajn. Ipak, praktična nastava će se odvijati po tzv. hibridnom odnosno kombinovanom modelu.

Prema obaveštenju koje je ponuđeno na sajtu, ovakav hibridni model podrazumeva da praktični deo nastave studenti bi delom “odrađivali” delom onlajn, delom bi morali biti prisutni na fakultetu, a jedan deo bi podrazumevao individualne zadatke kao što su pisanja izveštaja i slično. Jedino će se kolokvijumi i ispiti na FPN-u u predstojećoj godini odvijati isključivo uživo u prostorijama ovog fakulteta.

Zanimljivu situaciju imaju studenti sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Što se tiče nastave oni će praktično imati mogućnost da biraju kako će slušati nastavu.

– Mi malo ranije krećemo, pa će se ove prve dve nedelje do 1. oktobra odvijati potpuno onlajn. Nastava će se od 1. oktobra odvijati preko “lajv strima”. Dakle, predavanja će se odvijati normalno u amfiteatru fakulteta i na njima će moći da prisustvuju studenti koji žele, ali će se ova predavanja snimati i prenositi uživo za studente koji žele da prate nastavu onlajn – ispričao je prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta.

On napominje da će se svi ispiti i kolokvijumi odvijati u prostorijama fakulteta. Međutim, kada je u pitanju fakultet koji ima nešto više praktične nastave kao što je Biološki fakultet u Beogradu, situacija je nešto drugačija.

– Teorijska nastava će se 99 odsto odvijati onlajn. Ne kao nastava na daljinu koja podrazumeva da se materijali sa predavanja okače na neku onlajn platformu i studenti mogu da ih preuzmu pa sami da uče iz njih. Već prava onlajn nastava gde su profesori i studenti uključeni u interaktivni dijalog preko onlajn “Google meet” platforme. Vežbe će morati da se odvijaju u prostorijama fakulteta, ali u manjim grupama i uz poštovanje svih epidemioloških mera – ispričao je prof. dr Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta i dodao da će se ispiti i kolokvijumi takođe održavati “uživo”.

Niš uglavnom ide onlajn

Čini se da su na nekim fakultetima u Nišu ipak bili malo obzirniji prema studentima. Zbog loše epidemiološke situacije, a i zbog studenata koji dolaze sa strane, po rečima prodekanice Pravnog fakulteta Anđelije Tasić, oni su se odlučili za onlajn nastavu. Smatraju, kaže, da je ekonomski neracionalno da samo deo nastave bude uživo, zbog čega bi studenti zbog nekoliko časova vežbi morali da plaćaju stanarinu, pišu “Južne vesti”.

– Mi smo doneli odluku na veću da u jednom semestru, dok se situacija ne promeni, idemo onlajn. Odluka je u vezi sa prvim semestrom, sa mogućnošću da je promenimo kada se, nadamo se, situacija popravi. To važi za sve i za brucoše i za nastavu i za vežbe – kaže prodekanica Pravnog fakulteta za “Južne vesti”.

S obzirom na to da se Pravni i Ekonomski fakultet nalaze u istoj zgradi, gde je veliki broj studenata u stalnom kontaktu, ovo će važiti i za studente ekonomije, gde će biti organizovano samo svečano uručivanje indeksa za prvih 70 studenata sa rang liste.

– Samo ćemo izvršiti prijem nove generacije. Zbog cele epidemiološke situacije, Ekonomski i Pravni fakultet su doneli odluku da se organizuje onlajn nastava. Da se nastavi kakva je bila u prošloj godini. Pratićemo situaciju i u zavisnosti od epidemiološke situacije, mera, donositi odluke, ali će se krenuti sa onlajn nastavom reko zuma – kaže dekan Ekonomskog fakulteta Tadija Đukić.

Na Filozofskom fakultetu, po rečima dekanice Natalije Jovanović, nastava će se odvijati po kombinovanom modelu, tamo gde je neophodno da se vežbe održe uživo.

– Neće biti sve onlajn, neke vežbe i predavanja će biti uživo po zahtevu studenata i profesora, gde je to potrebno, uz poštovanje svih mera. Pošto imamo 4.000 aktivnih studenata, bilo bi zaista nerazumno da u ovoj zgradi na dnevnom nivou i 2.000 ljudi cirkuliše, bilo bi krajnje nebezbedno. Zbog toga će biti preporuka da se ona predavanja koja mogu i uz saglasnost studenata rade uživo – kaže dekanica Filozofskog fakulteta.

U planu je, kaže dekanica, da studenti prve godine, prve dve nedelje idu na nastavu, a da li će se se nastaviti sa tim zavisi od epidemiološke situacije.

Po rečima dekana Fakulteta zaštite na radu Miomira Praščevića brucoši će krenuti na fakultet, dok će starije kolege imati kombinovanu nastavu. Prva godina će ići za sad uživo kompletno i predavanja i vežbe sa smanjenim brojem po grupama, a više godine će ići kombinovano predavanja, računske i laboratorijske vežbe biće uživo na fakultetu, kaže dekan Fakulteta zaštite na radu.

Kako je rekao dekan fakulteta, oni će pratiti situaciju na dve nedelje i ako za to bude bilo potrebe menjaće se način organizovanja nastave.

The post REGULARNE, KOMBINOVANE, ONLAJN I HIBRIDNE NASTAVE: Kako će ove godine izgledati studiranje u Srbiji? appeared first on Obrazovanje.