Među osnovcima i dalje nisu popularni poljoprivredni profili, pa tako slobodnih mesta ima u poljoprivrednim školama. Za upis u avgustu ostalo je najviše trogodišnjih obrazovnih profila, mada u gimnazijama u manjim gradskim sredinama još uvek ima nepopunjenih mesta, kaže rukovodilac Školske uprave Novi Sad Milan Grujin.

Tako je u šidskoj gimnaziji koja u ovom trenutku ima čak 50 slobodnih mesta.

Nije neuobičajeno da od svršenih osnovaca bude i onih koji ne upišu dalje školovanje, odnosno koji ne popune listu želja. Takvih je ove godine blizu pet hiljada. Međutim, naš sagovornik objašnjava da upisom u određene škole takva deca nisu evidentirana kod resornog ministartsva.

U prvom, odnosno drugom upisnom krugu upisano je oko 60 hiljada budućih srednjoškolaca. Treći upisni krug će biti organizovan krajem avgusta.

U Vojvodini je preostalo oko tri hiljade mesta za upis u neku od gimnazija, odnosno srednjih škola.

The post Vojvodina: Osmaci najmanje biraju poljoprivredne profile appeared first on Obrazovanje.

Đaci koji su izabrali elektronski upis preko portala “Moja srednja škola” imaju rok da završe proceduru do 20. jula, što ne važi za decu koja se upisuju direktno u školama.

Novu knjižicu oni mogu da dobiju još samo danas.

Učenici koji su ostali bez mesta u srednjim školama u prvoj raspodeli juče su popunjavali i predavali liste želja za upis profila u kojima nisu popunjene upisne kvote. U koju školu su primljeni saznaće danas. Takvih učenika je ostalo svega 635, a slobodnih mesta je čak 16.000. Oni koji se upisuju u drugom krugu, takođe, mogu elektronski da se upišu do 20. jula.

Prema podacima Ministarstva prosvete, po prvoj želji je upisano 65 odsto, a po nekoj od prve tri 86 odsto učenika.

Prag za upis u mnogim školama ove godine spušten je za jedan do dva poena, jer su i rezultati male mature bili za nijansu slabiji.

Kao i ranijih godina, najviše poena bilo je potrebno za upis na prirodno-matematički smer u beogradskoj Trećoj gimnaziji i novosadskoj gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj”.

Takođe, primetno je da se u nekim gimnazijama upisni prag povećao, kao na primer u Petoj beogradskoj gimnaziji, gde je za upis trebalo dva poena više nego lane.

Po skoku potrebnih bodova za upis rekorder je Gimnazija u Obrenovcu u kojoj je za upis na prirodno-matematički smer trebalo sakupiti najmanje 91,05 poena, dok je lane prag bio svega 63,39 poena. U ovoj gimnaziji na društveno-jezičkom smeru poslednji raspoređen đak ima 78,84 poena, a lane je za upis bilo potrebno 57,49 bodova. Na opštem smeru prag je skočio sa prošlogodišnjih 52,85 na 77,10 poena.

– Trend interesovanja za gimnazije se nastavlja – kaže za naš list Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

– Gimnazije su po interesovanju prestigle medicinske škole koje su pre nekoliko godina bile veoma popularne. Sada, od stručnih škola, jedino “Nikola Tesla” prati gimnazije. Moguće da je razlog za to najava državne mature koja bi trebalo da se održi na kraju školske 2023/24. godine.

The post Drugi krug upisa u srednje škole je u toku appeared first on Obrazovanje.

The post Počinje upis u srednje škole appeared first on Obrazovanje.

Kombinovana nastava primenjivaće se u Beogradu, Velikoj Plani, Vlasotincu, Vrnjačkoj Banji, Lajkovcu, Lebanu, Temerinu i Šapcu.

Ovaj model nastave podrazumeva da se obrazovno-vaspitni proces organizuje kombinovanjem neposredne nastave i nastave na daljinu, a odeljenja su podeljena u grupe.

Odluku je doneo tim za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola, navodi se u saopštenju.

Pre donošenja odluke, za svaku lokalnu samoupravu razmatrani su opšta epidemiološka situacija, podaci iz nadzora o obolevanju od kovid-19 kod učenika i nastavnika, kao i podaci o utvrđenim klasterima obolelih, odnosno broju odeljenja koja su prešla na treći model nastave usled obolevanja učenika.

U svim ostalim osnovnim i srednjim školama u Srbiji se primenjuje prvi model organizacije obrazovno-vaspitnog rada koji podrazumeva neposrednu nastavu u školama.

The post OD PONEDELJKA KOMBINOVANA NASTAVA U NEKOLIKO GRADOVA I OPŠTINA: Ministarstvo izdalo spisak appeared first on Obrazovanje.

The post OGLASIO SE MINISTAR RUŽIĆ: Od ponedeljka će biti primenjen novi model nastave u osamnaest opština appeared first on Obrazovanje.

Treći model ili onlajn nastava počeo je da se sprovodi u srednjim školama u osam lokalnih samouprava – Bajina Bašta, Užice, Lebane, Lajkovac, Ljig, Ivanjica, Bela Palanka i Sremska Mitrovica.

Nastava na daljinu i dalje će se primenjivati u osnovnim i srednjim školama na KiM.

Kombinovana nastava počela je da se primenjuje i u osnovnim školama u Arilju, Bogatiću, Valjevu, Lajkovcu, Ivanjici, Knjaževcu, Koceljevi, Kragujevcu i Topoli.

Foto: Profimedia/ilustracija

U srednjim školama neposredna i onlajn nastava od juče se sprovodi u Beogradu, Boru, Petrovcu na Mlavi, Zaječaru, Kosjeriću, Prijepolju, Čajetini, Bojniku, Vlasotincu, Leskovcu, Vršcu.

Takođe, takav model nastave biće i u Valjevu, Ubu, Bogatiću, Vladimircima, Krupnju, Šapcu, Gornjem Milanovcu, Lučanima, Čačku, Aleksincu, Nišu, Sokobanji, Babušnici, Velikoj Plani.

Kombinovana nastava od 20. septembra se primenjuje u srednjim školama u Smederevu, Smederevskoj Palanci, Despotovcu, Jagodini, Paraćinu, Svilajncu, Ćupriji, Vranju, Trgovištu, Aleksandrovcu, Trsteniku, Kraljevu, Novom Pazaru, Kikindi, Rumi, Prokuplju, Aranđelovcu, Kragujevcu i Topoli.

Ministarstvo prosvete donelo je takvu odluku zbog pogoršanja epidemiološke situacije u tim sredinama.

The post ČAK 45 OPŠTINA I GRADOVA PREŠLO NA KOMBINOVANU I ONLAJN NASTAVU: Pogledajte detaljan spisak svih mesta appeared first on Obrazovanje.

U poslednjem dopisu školama iz resornog ministarstva precizirali su da “pre donošenja odluke o tome kako će škole raditi na nivou lokalnih samouprava, razmatraju se opšta epidemijska situacija, podaci iz nadzora o obolevanju učenika i nastavnika kako i o utvrđenim klasterima obolelih, odnosno broju odeljenja koja su prešla na rad isključivo onlajn”.

Foto: Profimedia

Prelazak na crveni režim rada, to jest na potpunu nastavu na daljinu, “u pojedinim lokalnim samoupravama u toku prethodne dve nedelje nije uticao na poboljšanje epidemijske situacije, a podaci ukazuju da su stope obolevanja kod učenika niže nego u opštoj populaciji”, navodi se u dopisu koji su kuće znanja dobile prošlog četvrtka.

Ipak, nadležni ni juče za javnost nisu mogli da preciziraju brojke zaraženih učenika i nastavnika svežije od onih koje su saopštili pre dve sedmice (4.200 đaka). U međuvremenu, povećali su „prag otpornosti” odeljenskih zajednica, to jest pravila prelaska odeljenja iz regularnog neki od atipičnih oblika rada. Da nisu, još drastičnije bi se povećao broj lokalnih samouprava u kojima škole ne funkcionišu optimalno, već u otežanim uslovima koje nameće pogoršanje epidemijskih pokazatelja.

Da je najkritičnije u Nišu i Ivanjici, kao i u školama u Zlatiborskom okrugu, rekao je juče Milan Pašić, pomoćnik ministra prosvete, gostujući na nacionalnoj televiziji. Prema podacima koje je ministarstvo nadležno za obrazovni sistem saopštilo krajem prošle sedmice, od deset lokalnih samouprava Zlatiborskog okruga samo u četiri opštine osnovne i srednje škole rade regularno. Istovremeno, u svim opštinama i gradovima Moravičkog i Podunavskog okruga školski sistem izmešten je iz okvira redovnog rada zbog pirenja korone.

Od ove nedelje, zbog pogoršanja epidemijskih pokazatelja, a odlukom Tima za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola, u devet lokalnih samouprava učenici sedmog i osmog razreda prešli su na kombinovani sistem. Takođe, u 45 lokalnih samouprava srednjoškolci od juče uče po kombinovanom modelu, dan u školi, dan onlajn, dok u Bajinoj Bašti, Užicu, Lebanu, Lajkovcu, Ivanjici, Ljigu, Beloj Palanci i Sremskoj Mitrovici srednje škole rade isključivo na daljinu.

Otuda se u više od trećine lokalnih samouprava zbog epidemijskih neprilika primenjuju kombinovani i onlajn modeli rada škola, ali Pašić napominje da “u dve trećine škola u Srbiji nema pozitivnih slučajeva, škole nisu mesto transmisije virusa, a Krizni štab se trudi da nađe najbolje rešenje da čenici u što većem broju nastavu pohađaju neposredno”.

– Poslednja istraživanja pokazuju da je 4,7 odsto mogća transimisija virusa između učenika, 16,7 odsto između nastavnika, a u porodičnom okruženju taj procenat je 71 posto.
Ministarstvo prosvete u saradnji sa svojim zaposlenima u obrazovanju i Ministarstvom zdravlja pravi najbolje modele, ali mora i okruženje da se ponaša odgvorno, da probamo da se vakvinišemo, da dostigenmo taj kolektivni imunitet. To nam je ključ uspeha – ukazao je Pašić i precizirao da je kod nas trenutno oko 53 posto vakcinisanih među zaposlenima u prosvetnom sistemu od visokog pbrazovanja do predškolstva.

Foto: Unija sindikata prosvetnih radnika Vojvodine

Po novim pravilima o prelasku s regularnog na atipične modele rada regularnog na atipične modele rada odeljenja koja čini do 16 učenika nakon pojave tri obolela đaka prelaze isključivo na onlajn režim nastave i učenja u trajanju od 10 kalendarskih dana. Brojnija odeljenja sa 17 i više učenika, nakon pojave dva slučaja infekcije, dele se na dve grupe i nastavljaju rad po kombinovanom modelu nastave.

-Što se tiče kombinovanog modela, učenici koji nisu na nastavi u školi prate nastavu uživo i stvarno hvala svim nastavnicima koji su se potrudili da omoguće da se nastava prati od kuće u realnom vremenu – naglasio je Milan Pašić.

Ova nova pravila važe za sva odeljenja svih razreda, tvrde u resornom ministarstvu. Međutim, kombinovana nastava, prema uputstvima prosvetne vlasti, ne podrazumeva isti režim rada za osnovce od prvog do četvrtog razreda, pa i petog i šestog, za koje je predviđeno da đaci podeljeni u grupe nastavu imaju u školi, časove skraćene na 30 minuta i najviše do četiri časa dnevno. Kombinovani model za osnovce sedmog i osmog razreda znači da se đaci istog odeljenja podeljeni u dve grupe dan za danom smenjuju na časovima u školskoj učionici i onlajn.

The post Koliko je učenika obolelo od korona virusa? U ovim gradovima najkritičnije, da li će se svuda preći na kombinovani model? appeared first on Obrazovanje.

U 45 opština od ponedeljka srednjoškolci prelaze na kombinovanu nastavu. Novina je da odluka koja je doneta važi i za Beograd. Kombinovana nastava neće biti kao do sada, da se modeli smenjuju na nedelju dana jer je cilj je da se što manje “vezano” ide onlajn. Takođe i smenjivanje dana nastave kući i u školi, procenjuje se, doprineće što manjem prenosu virusa među đacima.

Trenutno u Srbiji se primenjuju tri modela nastave, a koje je preporučio Tim za škole koji čine predstavnici ministarstva zdravlja i prosvete i instituta Batut.

Foto: Profimedia/ilustracija

Na onlajn nastavi su osnovne i srednje škole na Kosovu i Metohiji i srednje škole u devet opština u centralnoj Srbiji. Dok je mogućnost onlajna ostavljena za srednje škole, kada je reč o osnovcima ulažu se napori da se ne prelazi na učenje od kuće. Najrasprostranjeniji je model kombinovane nastave, a ukoliko virus ‘udje’ u odeljenje postoji redosled mera koji će se primenjivati.

Tako da ukoliko je posredi odeljenje sa 16 ili manje učenika, nakon pojave tri obolela đaka prelazi se na onlajn u trajanju od deset dana. Odeljenje sa više od 17 učenika, nakon pojave dva slučaja, to odeljenje se deli na dve grupe i nastavlja rad po kombinovanom modelu. Na podeljeno odeljenje potom se primenjuje postupak za odeljenja sa 16 i manje učenika. Otuda se nakon pojave nova tri obolela učenika u grupi prelazi na onlajn u trajanju od deset dana.

Kada je reč o zaražavanju u školama, do sada su se pokazale kao bezbedno mesto u je transmisija virusa najmanja. Međutim, Srbija je po broju zarađenih opet na crvenoj listi, ali je broj zaražene dece znatno porastao. Prema rečima direktorke Dečjebolnice u KBC “Dragiša Mišović”, Olivere Ostojić, u prethodne dve nedelje broj najmlađih pacijenata se znatno povećao i na ambulantnom ali i kliničkom lečenju.

– Pre dve, tri nedelje bilo je deset do 15 pacijenata koji su prolazili kroz našu ambulantu, sada ih ima oko 40 – navodi Ostojićeva i dodaje da su, što se tiče prijema, imali jedan do dva pre tri nedelje, a sada je to sedam do osam prijema dnevno.

Ona je navela da i deca dobijaju kiseonik, prema modifikovanim protokolima za odrasle.

S druge strane, Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija komentarišući prelazak na kombinovani vid nastave i u Beogradu, kaže da je to “korak unazad” i da se takva odluka donosi u vreme kada su stadioni puni. Ipak, ističe s druge strane, “verovatno je takva epidemiološka situacija da je ovo jedini mogući izlaz”. Markov tvrdi i da nemaju sve škole uslove za uključivanje učenika uživo.

Predsednik Foruma stručnih škola kaže da je jedino pozitivno u svemu ovome što je Ministarstvo prosvete prepoznalo savet profesora i roditelja da se učenici smenjuju na dnevnom nivou, a ne na nedeljnom, kako je to bilo prošle godine. Smatra da je to dobro jer će đaci ostati u toku, a ne kao po prošlogodišnjem modelu kada je jedna grupa išla jednu nedelju, a zatim druga grupa drugu pa su tu slobodnu sedmicu deca uzimala kao raspust.

Markov objašnjava da će đaci škola kod kojih postoje uslovi za slušanje nastave biti u obavezi da se uključe u osam časova ujutro kada počinje prvi čas i da će biti potpuno identično tretirani kao da su u učionici.

Bez maski samo na preporuku lekara

Tim za škole preporučio je upotrebu zaštitnih maski za sve učenike i sve vreme tokom boravka u školi. Izuzetno, kada učenik iz zdravstvenih razloga ne može da nosi masku zbog kontraindikacija koje su potvrđene stručnim mišljenjem lekara specijaliste odgovarajuće grane medicine.

Tada je potrebno i organizovati rad tako da ovaj učenik boravi u školskom prostoru bez maske. U tom slučaju potrebno je povećati fizičku distancu sa drugim učenicima i zaposlenima i pojačati primenu svih mera zaštite (dezinfekcija ruku, čišćenje i dezinfekcija nastavnih sredstava i prostora). Ovaj izuzetak moguće je primeniti na zahtev roditelja i isključivo uz priloženo mišljenje lekara specijaliste odgovarajuće grane medicine i to po pravilu u školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

The post OD PONEDELJKA VELIKA NOVINA U SREDNJIM ŠKOLAMA: Poznato kako će se odvijati kombinovana nastava appeared first on Obrazovanje.

Norma časova u osnovnom obrazovanju setom zakona iz 2017. godine umanjena je za dva časa, sa 20 na 18, dok je za srednje obrazovanje ostala ista – od 20 do 22 časa.

– Najveći broj predmeta je sa 20 na 22 časa što se nikad nije desilo u školstvu. Mi radimo za istu zaradu veći posao. To je diskriminacija – kazala je Vukčevićeva.

Foto: Profimedia/ilustracija

Ističe da su uputili inicijative Ministarstvu, poslaničkim klubovima, Odboru, i podseća da su predstavnici Sindikata prosvete ranije imali razgovore na tu temu sa premijerom i resornim ministarstvom, ali da je nakon toga usledila tužba, jer dogovor nisu postigli.

– Nećemo dugo čekati, niti ćemo obnavljati inicijativu. Verovatno nećemo početi školsku godinu. Naši zahtevi će biti da se izmene dva člana iz zakona o gimnazijama i o stručnom obrazovanju kako bi se otklonila diskriminacija i kako bi se zaštitila prava zaposlenih.

Ukoliko bi se vratila norma na 18 časova, kolege bi osigurale stabilan ugovor o radu – navodi Vukčevićeva i poručuje da Ministarstvo prosvete mora zaštititi i asistente u nastavi, kojima se moraju isplatiti nadoknade zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.

The post PROFESORI TRAŽE SMANJENJE NORME U SREDNJIM ŠKOLAMA: Ukoliko se ne ispune uslovi školska godina neće ni početi? appeared first on Obrazovanje.