Do sada je obuku uspešno završilo 3414 učesnika, čime je sistem obrazovanja dodatno osnažen da svakom detetu obezbedi kvalitetno inkluzivno obrazovanje zasnovano na savremenim principima i načelu jednakih mogućnosti.

Obuka je akreditovana kao program obuke od javnog interesa i nalazi se na portalu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

U duhu projekte „Učimo svi zajedno“, i posvećenosti sistema obrazovanja razvoju, dobrobiti i obrazovnoj i socijalnoj inkluziji svakog deteta, svi učesnici koji su završili ovaj prvi modul u narednom periodu će nastaviti da se stručno usavršavaju u oblasti inkluzivnog obrazovanja kroz još dva modula obuke, čime će do kraja projekta ostvariti ukupno 64 akreditovana boda stručnog usavršavanja.

The post Obuke za nastavnike: Cilj je jačanje kompetencija za inkluzivno obrazovanje appeared first on Obrazovanje.

The post Proba velike mature od 5. do 8. aprila: Polagaće je svi srednjoškolci, evo koliko vremena će imati za zadatke appeared first on Obrazovanje.

Iako se epidemiološka situacija poslednjih dana poboljšava, i većina mera je ukinuta, rizik od zaražavanja kovidom i dalje postoji, pa su roditelji iz jedne bogradske škole dobili dopis od škole šta je od dokumenata potrebno da prilože, kako bi mogli da pošalju dete na ekskurziju.

Ako želite da vaše dete ode na rekreativnu nastavu ili bilo koje putovanje duže od dva dana biće vam potrebna potvrda izabranog lekara – pedijatra o zdravstvenom fizičkom i psihičkom stanju učenika.

Škole su u obavezi da preduzmu mere prevencije pre polaska na put, između ostalog, da od roditelja prikupe izjave da “deca nemaju, niti su imala u prethodnih sedam dana simptome i znakove infekcije, da u istom periodu nisu lečena od kovida, kao i da među članovima uže porodice nije bilo zaraženih”.

Kao preporuka stoji i upotreba zaštitnih maski za vreme putovanja i boravka u zatvorenim prostorima.

Kontaktirali smo još neke škole kojima ovaj dopis još uvek nije stigao.

– Takav dopis nismo dobili, ali ne znači da ga možda nećemo dobiti. I do sada je važilo da deca čim idu na neki izlet koji traje više od jednog dana moraju da imaju uverenje od lekara, to zovemo zdravstvena lista. Tu piše da li dete ima neku hroničnu bolest tipa dijabetes, alergiju ili nešto slično o čemu treba da se povede računa – rekao je Dragoljub Gacić, direktor OŠ “Nikola Tesla” u Vinči.

The post Nova pravila za ekskurzije i izlete: Ministarstvo izdalo preporuku, ovo treba da uradite pre nego što dete krene na put appeared first on Obrazovanje.

Prema podacima iz nadzora preuzetim iz elektronskog sistema “Servis javnog zdravlja” koje je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dostavio Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” od 2. do 9. marta 2022. godine broj obolele dece školskog uzrasta od 6 do 18 godina je bio 1854 (0,24 posto) obolelih.

U osnovnim i srednjim školama na teritoriji Srbije, bilo je 3 (0.007 posto) odeljenja (16 i manje učenika), koja su zbog najmanje tri slučaja infekcije učenika u odeljenju promenila način organizacije rada sa neposrednog rada na onlajn nastavu u poslednjih pet kalendarskih dana.

– Imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju, preporučuje se upotreba zaštitnih maski za sve zaposlene, učenike i treća lica tokom boravka u školi u zatvorenim prostorima. Potrebno je nastaviti pojačanu primenu mera opšte i lične higijene (pranje i dezinfekcija ruku), a naročito voditi računa o redovnom provetravanju i dezinfekciji svih prostorija u kojima borave učenici i zaposleni u školi – navodi se u saopštenju.

The post Doneta odluka: Evo kako će đaci ići u školu od ponedeljka appeared first on Obrazovanje.

The post Poznato koliko je bilo zaraženih učenika u Srbiji: Evo kako će deca ići u školu od ponedeljka appeared first on Obrazovanje.

Učešće dece školskog uzrasta u ukupnom broju potvrđenih slučajeva COVID-19 u istom periodu iznosio je 4.7%.

Ukupno je 13 (0.03%) odeljenja (17 i više učenika) koja su zbog najmanje dva slučaja infekcije učenika u odeljenju promenila način organizacije rada sa neposrednog na kombinovani model u poslednjih pet kalendarskih dana i 2 (0.005%) grupe u kojima se iz kombinovanog modela nastave prešlo na onlajn (pojava tri slučaja infekcije učenika) u poslednjih pet kalendarskih dana.

Tim za škole će nastaviti da prati situaciju i donosi odluke na nedeljnom nivou.

The post Konačno rešenje: Ministarstvo prosvete donelo odluku kako će se od ponedeljka ići u školu appeared first on Obrazovanje.

„Nazvala sam tatu učenika koji se prema meni ružno odnosio. Njegov odgovor? Da on jednostavno ne poštuje žene.“

„Jednom sam imao učenicu koja je kasnila s domaćim zadacama. Njenoj majci dao sam do znanja da zaostaje. Dobio sam pisani odgovor od majke koji je glasio:

‘Pa, pomozi joj onda da ih napiše.’“

„Jedan roditelj mi je rekao:

Foto: Shutterstock

-Ne možete mom sinu da dajete domaće na jesen jer tada ide sa mnom u lov, ni u proleće zbog ribolova, ali mojoj ćerki možete svaki dan.

Kao profesorki u srednjoj školi, roditelj mi je tokom sastanka rekao: Nadam se da nećete zatrudneti i da ćete morati da idete na porodiljsko jer moj sin ne bi trebalo da ima posla s profesorkom koju pucaju hormoni.

„Roditelji jednog učenika su me pitali kako se ponaša na času, budući da je imao problema s prethodnom učiteljicom. Rekla sam im da je dobar i da nemam problema s njim.

Njegovi roditelji su tada odgovorili: ‘To je verovatno zato što si jako lepa. Njegova bivša učiteljica je bila ružna.’“

„Učenik mi je jednom rekao da njegova majka misli da su zadaci koje mu dajem đubre, baš kao i ja.“

„Otac jedne učenice došao je u školu i tražio me posle nastave da bi mi rekao kako ne razume zašto je njegova ćerka dobila lošu ocenu iz testa, s obzirom na to da je uvek imala petice dok se školovala kod kuće.“

„Nazvala sam tatu koji nije mogao da stigne na sastanak da razgovaramo o ocenama njegove ćerke. Bio je to dobar i produktivan razgovor. Sledećeg dana, njegova je ćerka ispričala je svojim prijateljima da joj je tata rekao da imam lep glas i da bi trebalo da se bavim hotlajnom.“

Foto: Shutterstock

„Dok sam razgovarala s majkom o njenom sinu, izjavila je, bez imalo srama, da je gola u WC-u. Nisam znala šta da kažem od šoka.“

„Jedan roditelj mi je rekao da ne zna zašto se trudim oko njegovog sina kad ga on ionako šalje u školu samo zato što mora.“

„Majka jednog učenika rekla mi je da sam hrabra jer dolazim na nastavu bez šminke.“

„Jednom mi je roditelj rekao da bi hteo da me ubije, ali da ne želi zbog mene u zatvor.“

„Nakon što sam pomogao 12-godišnjem učeniku da očisti ruksak i pronašao 36 pari prljavih čarapa, obratio sam se roditelju, a on me je pitao zašto ih ja nisam oprao“.

The post Roditeljima svašta pada na pamet: Nastavnici otkrili najgore stvari koje su čuli appeared first on Obrazovanje.

Reč autoritet potiče od latinske reči autoritas, a označava ugled, dostojanstvo, uticaj zasnovan na ugledu, koristi se za osobe koje imaju ugled zasnovan na znanju i sposobnosti.

Počevši sa osnovnim značenjem ovog pojma dolazimo do toga, da se on vrlo razumljivo, veoma često vezuje za nastavnika, jer je njegova uloga i položaj u društvu upravo tako percepirana, kao nekog ko zbog svojih znanja i sposobnosti zavređuje ugled.

Nažalost, svedoci smo da se u savremenom dobu, ta dimenzija nastavnikove ličnosti urušava i možemo primetiti da u tom polju rada obrazovnih ustanova dolazi do ozbiljne promene, neki bi mogli reći i krize.

Zašto je to tako?

-Smatram da, osim društvenih promena koje utiču na zaokret u poimanju autoriteta nastavnika, značajnu ulogu igra i promena paradigme načina učenja i uloge nastavnika u tom procesu. Tokom veoma dugog perioda nastavnik je bio onaj koji svojim učenicima prenosi znanja i on je iz te perspektive imao eksluzivitet nekog ko poseduje znanje i poziciju da diktira uslove u kojima će se učenje desiti. Pojavom tehnologija i multipliciranjem izvora znanja, ta pozicija se nepovratno menja. Umesto pružalac znanja, od nastavnika se sad očekuje da bude moderator učenja, da učenike usmerava i vodi kroz proces učenja, motiviše i ohrabruje da istraju u svom radu. Takvom promenom, logično se menja i sam odnos nastavnika i učenika, od onog gde nastavnik govori, a učenik sluša, ka saradničkom odnosu, u kom se obe strane podešavaju tako da na najbolji način postignu zajednički cilj, a to je učenje – istakla je u tekstu za Zelenu učionicu master pedagog Aleksandra Krstić-Jović.

Foto: Shutterstock

Tranzicija između te dve, dosta različite, pozicije nije jednostavna i ne može se desiti odjednom, jer zahteva promenu brojnih aktera celog procesa. Čini se da ostaje veoma teško definisati koji su to elementi koji jednog nastavnika čine osobom od autoriteta. Promišljajući o tome, shvata se da je važno da se izbegne ona očekivana hipoteza, da su nastavnici koji su strogi i često primenjuju represivne mere u svom radu, upravo i oni za koje se smatra da imaju autoritet.

Najbolja ilustracija pogrešne percepcije takvog autoriteta jeste upravo završetak školovanja, kada ti nastavnici odjednom gube sredstva kojima su suvereno vladali u učionici i tada se odnos učenika prema njima naprasno menja. To su one situacije kada se strogi nastavnici čudom čude kako im se bivši učenici ni ne jave na ulici. U tom odnosu je očigledno da je navodno poštovanje bilo uslovljeno isključivo direktnom zavisnošću ocene i uspeha učenika od odnosa prema nastavniku.

Iz čega tačno proizilazi autoritet nastavnika u školi?

Kroz brojne razgovore sa kolegama i istraživanje različitih izvora, master pedagog Aleksandra Krstić-Jović došla je do nekoliko zajedničkih imenitelja koje smatra ključnim elementima autoriteta nastavnika, a to su:

● poštovanje

● samopoštovanje

● jasno definisana granice i pravila

● doslednost

● pravdenost

● poznavanje predmeta i odnos prema radu

– Da bi nas učenik uvažavao i poštovao, i posmatrao nas kao osobu od autoriteta, potrebno je pre svega da mu pokažemo da poštujemo njegovu ili njenu ličnost, sa svim različitostima koje to podrazumeva i u svim situacijama, i kada je uspešan, neuspešan, poslušan i neposlušan. Osim poštovanja koje ukazujemo učeniku, takođe je potrebno da imamo i visok nivo samopoštovanja i jasne granice kada je u pitanju odnos učenika prema nama. To znači da ćemo uvek reagovati na neadekvatno ponašanje usmereno na našu ličnost, uz visok nivo samokontrole i sposobnost obuzdavanja impulsa da reagujemo ishitreno i neprikladno – ističe u tekstu za Zelenu učionicu master pedagog Aleksandra Krstić-Jović.

Foto: Shutterstock

Jasno definisana pravila ponašanja i granice, kojih je potrebno da se pridržavaju svi akteri obrazovno-vaspitnog procesa su jako značajan element u regulisanju odnosa u učionici, a samim tim i odnosa između nastavnika i učenika. Svi volimo da funkcionišemo u poznatim i definisanim uslovima, pa tako nastavnik koji ume jasno da definiše okvire prihvatljivog ponašanja i istih se dosledno pridržava, uvek i jednako postupa sa svim učenicima, uživa veliko poštovanje svojih učenika i poseduje zasluženi autoritet.

Kompetentnost nastavnika za predmet koji predaje i posvećenost poslu koji radi su čvrsta osnova njegovog autoriteta, jer oni predstavljaju dleto u rukama umetnika koji svojom veštinom zavređuje poštovanje i divljenje.

The post Deluje li strogoća pozitivno na đake: Ko su nastavnici sa autoritetom, a koje školarci ne poštuju nimalo? appeared first on Obrazovanje.