Obrazovni sistem u Srbiji pruža široko obrazovanje, ali koji su nedostaci? Šta je to funkcionalna nepismenost i koliko je nastava na daljinu zbog korone udaljilla učenike od škola?

– Nastavljamo nastavu po kombinovanom modelu. Deca su podeljena po grupama, snalazimo se kao i dosad. Pratimo odluke Kriznog štaba. Problemi su postojali pre korone, postojaće i nakon korone. Pre svega postoje mane sistema koji se odnose na prenos informacija, deca od nas dobijaju gotovo znanje i mi onda od njih tražimo da nam te iste informacije reprodukuju a ne tražimo da sami dođu do znanja. Trebalo bi izmeniti stvari već od tog najranijeg perioda školovanja, tad treba obratiti pažnju na učenje kroz igru i kreiranje kritičkog mišljenja. Trebalo bi od tog ranog uzrasta promeniti sam pristup, a kasnije promeniti i program – rekla je profesorka srpskog jezika Ana Živković.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov je istakao da Srbija zaostaje za svetom kada je obrazovanje u pitanju.

Foto: Shutterstock

– Ne vidim poentu onlajn nastave kada nam se đaci druže van nastave. Mislim da odluke koje važe za školu, treba da važe i za celu zemlju. Pandemija bi mogla doći kao izgovor samo što se tiče nepismenosti, ali moramo znati da nama obrazovanje nije idealno. I dalje se uči po modelu iz 50ih godina, to važi i za ocenjivanje i na prenošenje znanja. Svet je značajno napredovao, čitavi sistemi i načini učenja su izmenjeni i očigledno je da zaostajemo. Zaostajemo i za državama u regionu, a ne za svetom. Korona je došla i proći će, a problemi će ostati. Deca uče za ocene, a ne za znanje – rekao je Markov.

Profesorka Ana Živković potom je i objasnila šta to znači funkcionalna nepismenost.

– Prvo moramo znati šta je to funkcionalna pismenost. To je sposobnost da sve što smo pročitali i primenimo. Tu spada i likovna forma, grafička, mape i to je ceo jedan sistem. Mi smo još uvek zadržani na tradicionalnim vremenima, ne napredujemo i misim da je to veliki razlog – objasnila je Živković.

The post Svaki treći petnaestogodišnjak u Srbiji funkcionalno nepismen: Ko je kriv za takvo stanje? appeared first on Obrazovanje.

U Ministarstvu prosvete odgovaraju zašto smatraju da se ocena na kraju prvog polugodišta ipak mora zaključiti i pozivaju Forum da im dostavi izveštaj o istraživanju, ako žele da razmotre njihov predlog.

-Ocena na kraju prvog polugodišta je sumativna ocena i izvodi se na osnovu pojedinačnih brojčanih ocena, aktivnosti učenika i napredovanju u toku tog nastavnog perioda. Ova ocena predstavlja učenicima i njihovim roditeljima povratnu informaciju kako na nivou pojedinačnog nastavnog predmeta tako i na nivou opšteg uspeha. Izostavljanjem zaključivanja ocena na kraju prvog polugodišta značajno bi se smanjila informativna funkcija ocenjivanja koja je važna za učenike, roditelje, ali i za školu- odgovaraju iz Ministarstva prosvete.

Ipak, kako dodaju, praćenje kvaliteta ocenjivanja, Ministarstvo je konstatovalo da se ovaj vid ocenjivanja mora značajno unaprediti.

Foto: Shutterstock

-Ministarstvo je spremno da razgovara o svim aktivnostima koje treba da unaprede obrazovno-vaspitnu praksu i poziva Forum beogradskih gimnazija da dostave izveštaj o istraživanju koje su sproveli kako bi bio deo analiza i razmatranja koja prethode svim eventualnim budućim izmenama legislative- dodaju na kraju.

U Hrvatskoj ocene na polugodištu ukinute

Inače, na ovaj potez se pre nekoliko godina odlučila i Hrvatska. Oni su ukinuli zaključne ocene na polugodištu da bi, kako je naveo tadašnji ministar prosvete u Hrvatskoj, “smanjili administraciju koja otežava rad profesorima, kao i stres učenicima”.

-Obično je Hrvatska ta sa kojom se često upoređujemo, jer su sistemi ocenjivanja u nekim drugim evropskim zemljama suviše drugačiji. Ali, nevezano za druge države, ovaj predlog bi u velikoj meri rasteretio i naše nastavnike i naše đake. Postalo je bespredmetno i stresno sada juriti i zaključivati ocene koje nemaju nikakvu vrednost u smislu ocene na kraju školske godine. Ona se svakako zaključuje na osnovu svih dobijenih ocena u dnevniku- objašnjava predlog predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov.

Kako kaže, decembar se sada zbog zaključivanja ocena pretvara u pakleni mesec za sve.

-Odjednom se sve pretvara u jurnjavu za ocenama. Učenici se bombarduju kontrolnim zadacima, daje se više provera znanja po predmetu, pa onda dolaze roditelji da vide što je negde četvorka a ne petica… I tako gubimo suštinu jureći za formom. Suština je znanje i na to treba da se fokusiramo, a zaključivanje treba ostaviti samo za kraj školske godine- zaključuje Markov.

The post Stigao odgovor Ministarstva prosvete: Sada se tačno zna hoće li se ukinuti zaključivanje ocena na polugodištu appeared first on Obrazovanje.

Po ovom predlogu savet roditelja više neće učestvovati u predlaganju izbornih predmeta, kao što su, na primer, strani jezik, verska nastava i građansko vaspitanje, već samo u predlaganju sadržaja vannastavnih aktivnosti i programa na nivou ustanove, navodi se u Predlogu.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da podržavaju izmenu zakona u pogledu smanjenja broja ocena, ali smatraju da se linearnim smanjenjem obaveznih ocena ne postiže objektivnost u ocenjivanju. Navodi da su uputili predlog da se on dopuni amandmanima:

– Forum se u prethodnih nekoliko godina više puta obraćao nadležnom ministarstvu predlažući smanjenje broja obaveznih ocena po proporcionalnom modelu i to tako što bi nastavnici čiji predmet učenici slušaju do dva puta nedeljno bili u obavezi da ocene učenike najmanje dva puta po polugodištu, nastavnici čiji predmet učenici slušaju tri puta nedeljno tri puta po polugodištu, dok bi iz predmeta koje slušaju četiri i više puta nedeljno učenici bili ocenjivani najmanje četiri puta po polugodištu.

Iz Ministarstva prosvete rekli su da je Predlogom način ocenjivanja vraćen na stari sistem, koji je važio pre 2017, odnosno pre usvajanja novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

– Ova promena je predložena na osnovu iskustva srednjih škola u praksi, koje je pokazalo da se zbog većeg broja potrebnih ocena povećao broj neocenjenih učenika.

Nastavnik daje kontrolni jer ne stigne da ispita učenike

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da pozdravlja ovaj predlog.

– Često se dešava da nastavnik zbog velikog broja ocena iz jednog predmeta ne stigne da ispita sve učenike, pa neki ostanu neocenjeni. Zbog toga on bude primoran da da kontrolni zadatak, a onda bude problema zašto je dao kontrolni, a nije pitao učenika da odgovara usmeno.

The post Kazna je i do milion dinara zbog himne: Ko prekrši pravilo u školi skupo će platiti appeared first on Obrazovanje.

Što se tiče predmeta čiji je nedeljni fond jedan čas, za njih ostaje postojeće rešenje po kome đaci u toku polugodišta treba da budu ocenjeni bar dva puta.

-Učenik se ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju i vaspitanju, a ako je nedeljni fond časova obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas – najmanje dva puta u polugodištu- glasi član u predlogu izmena ZOSOV-a, a u obrazloženju se navodi da se time „omogućava postizanje veće objektivnosti u ocenjivanju učenika u srednjem obrazovanju“.

– Оvom promenom u zakonu način ocenjivanja vraćen je na stari sistem koji je važio pre 2017. godine. Promena je predložena na osnovu iskustva srednjih škola u praksi, koje je pokazalo da se zbog većeg broja potrebnih ocena povećao broj neocenjenih učenika. Ministarstvo prosvete je u stalnom dijalogu sa svim relevantnim akterima, osluškuje potrebe i iskustva, razmatra i donosi adekvatne odluke na osnovu svega navedenog – kažu  u resornom Ministarstvu.

Foto: Shutterstock

Iz Foruma beogradskih gimnazija (FBG) poručuju da su više puta tražili da se smanji broj ocena po polugodištu, ali ne linearno, već proporcionalno fondu časova određenih predmeta. Najpre u vreme dok je ministar prosvete bio Mladen Šarčević, a potom kada je resor preuzeo Branko Ružić.

– Mi smo predložili da za predmete čiji je nedeljni fond jedan ili dva čas učenik treba da ima najmanje dve ocene u polugodištu, za predmete sa nedeljnim fondom od tri časa da budu tri ocene, a četiri ocene za predmete koje učenici imaju četiri ili pet časova u toku nedelje. Nemaju iste uslove za ocenjivanje nastavnici koji imaju dva časa nedeljno i oni koji imaju četiri ili pet. U sadašnjim okolnostima smo pod velikim pritiskom da stignemo da ispredajemo gradivo i ocenimo učenike, tako da načelno pozdravljamo predlog da se smanji broj potrebnih ocena po polugodištu – kaže Aleksandar Markov, predsednik FBG, napominjući da će to doprineti valjanijem školskom ocenjivanju.

On ne vidi razlog zašto predložena izmena ne bi važila i za osnovne škole, jer se i nastavnici koji u njima rade suočavaju sa istim problemom. Nastavnici iz nekih osmoletki potvrđuju da su često u „stisci“ sa vremenom i da se četvrta ocena na kraju polugodišta najčešće daje za rad na času, čime se zadovoljava forma, ali suštinski ta ocena se često daje nasumice.

Foto: Shutterstock

Ako je učenik na granici sa prosekom, četvrta ocena nekada služi da se prosek podigne i izvede veća zaključna ocena.

Vanredne okolnosti

U pravilnicima o ocenjivanju i dalje važi odredba koja je uneta zbog pandemije da se zaključna ocena može izvesti i sa manje od četiri, odnosno dve ocene (za predmete čiji je nedeljni fond jedan čas) koje je učenik dobio u toku polugodišta.

Međutim, nastavnici su dužni da se pridržavaju pravilnika o kojim je predviđen identičan broj pismenih zadataka za određene predmete kao i pre pandemije.

The post Manje ocena po polugodištu za srednjoškolce: Važne promene stižu u srpski obrazovni sistem appeared first on Obrazovanje.

Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola Beograda, prosek ocena na prvom preseku je manji, ali bez jedinica. Kako navodi primetan je porast broja izostanaka, kao i neocenjenih učenika. On ističe da đaci trenutnu situaciju koriste kao izgovor da ne dolaze u školu. Tako su razlozi izostanaka, najčešće, da neko u porodici ima koronu ili da su bili u kontaktu sa kovid-pozitivnim.

– Dve godine se ocene poklanjaju, deca su izgubila radne navike i odgovornost. Upisuju srednju školu, a ne znaju da čitaju i tablicu množenja. Situacija u pojedinim stručnim školama je katastrofalna. Đaci ne znaju da uče. Apelujem na direktore škola, pedagoge, psihologe i razredne starešine da se uozbilje jer je najveća odgovornost na njima. Mora se uključiti i Ministarstvo prosvete i nešto preduzeti, jer nam iz škola izlaze generacije koje nemaju znanje – upozorova Antić.

Foto: Shutterstock

On ističe da se deca moraju motivisati da uče, da se neko mora baviti time što ne dolaze u školu, da ocenjivanje mora biti prema pokazanom znanju. Antić navodi da je prosečna ocena uspeha đaka u srednjim stručnim školama od 2,5 do 3, dok je u gimnazijama oko četvorke, što je manje nego u periodu pre pandemije.

– Iako nismo radili neku analizu, činjenica je da je znanje lošije nego pre izbijanja pandemije. Imamo situaciju gde i nastavnici i učenici jure za ocenama. To će se videti već na maloj maturi, ako ne bude smanjen kriterijum kao prošle godine, kao i na prijemnim ispitima za upis na fakultet. Nesumnjivo je da su znanje i veštine koje đaci stiču u školi skromni – kaže predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov.

I Markov navodi da je i u gimnazijama bio primetan veći broj izostanaka, kako se bližilo tromesečje.

Ništa bolja situacija nije u osnovnim školama. Analiza uspeha na tromesečju pokazala je da je prosek u većini škola niži za pola ili čak jednu ocenu. Poređenje je sa uspehom đaka pre pandemije.

Ima i škola, kako osnovnih tako i srednjih, u kojima direktori ne žele da priznaju da je uspeh lošiji, iako je to notorna činjenica, plašeći se da će tako naškoditi ugledu škole.

The post Krenu u srednju školu, a ne znaju da čitaju kako treba: Poslednje tri godine iznedrile velike probleme školstva appeared first on Obrazovanje.

Krajem avgusta zbog zabrinjavajuće epidemiološke situacije doneta je odluka da se nastava odvija prema tri modela, takozvanom “semafor modelu”. Dakle, škole u onim gradovima gde je epidemiološka situacija stabilnija idu redovno na nastavu. Ali zato gradovi u kojima je epidemiološka situacija “klimava” idu po kombinovanom modelu što uslovno rečeno znači da se malo ide na nastavu, a malo onlajn. U najgorem slučaju, učenici idu u potpunosti na onlajn nastavu, a školsku godinu su tako počeli đaci iz Tutina.

Odluka o tome po kom modelu škole rade se revidira svake nedelje u zavisnosti od epidemiološke situacije u gradu u kome se obrazovna ustanova nalazi. Ipak, mnogi su roditelji prethodne godine tražili da im deca idu na onlajn nastavu iz straha od zaražavanja same dece ili da ne bi doneli virus u porodicu. Takva mogućnost, čini se ove godine nije predviđena, a korona vreba i dalje.

Sudeći po pričama roditelja beogradskih školaraca dešavalo se da kovid pozitivni roditelji šalju decu u školu jer mališane u takvim slučajevima nema ko da čuva. Takođe, nije neuobičajeno da se u školi pojave deca crvenog nosića koja kašlju, a zbog neodgovornosti roditelja nisu bila na pregledu.

Foto: Profimedia/ilustracija

– Sin je u septembru napunio 10 godina, stoga nije vakcinisan. Zdravo, jako i jedro dete sa maltene praznim zdravstvenim kartonom. Od utorka je u njegovom odeljenju bilo petoro zaražene dece, verovatno i više jer su se neka deca ‘istrčala’ i rekla da su im roditelji zaraženi, a decu su slali u školu – ispričala je majka desetogodišnjeg Stefana koji se razboleo od korone.

Ako hoćete da vam dete ide u školu online, postoji opcija

Prošle nedelje u školama je bilo zaraženo skoro 3.500 učenika i iz svih mogućih komplikacija i razloga neki roditelji bi najviše voleli da njihovo dete nastavu pohađa onlajn. Ipak, to nije baš tako lako izvodljivo kao prošle školske godine.

– Ukoliko škola radi po prvom modelu, odnosno, đaci pohađaju redovno nastavu, to nije moguće. Dakle, od ove godine roditelji neće moći samo da kažu da ne žele da njihova deca idu u školu. Izuzetak je jedino ukoliko dete dostavi lekarsko opravdanje da ima neku hroničnu bolest ili spada u posebno osetljivu grupu ugroženu kovidom. U svim ostalim slučajevima mora da se ide regularno na nastavu – rekao je predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov.

Njegove reči potvrđuju i iz Ministarstva prosvete.

– Ta opcija je rezervisana u slučaju da je učenik u većem riziku od kovida, ali na osnovu prethodno dostavljenog mišljenja lekara specijaliste koji je u odgovarajućoj grani medicine – rekli su iz ministarstva početkom školske godine.

Ipak, iako postoji mogućnost da se deca povuku na onlajn nastavu, u praksi to danas baš i nije zaživelo bar sudeći po rečima Markova koji je inače i profesor istorije u jednoj beogradskoj školi.

Foto: Shutterstock

– Broj dece zaražene koronom se malo smanjio. Nešto je manji nego u septembru, ali došao je do jednog nivoa i ne pada. Što bi rekli epidemiolozi, zaravnili smo krivu. Iako postoji mogućnost da deca pohađaju nastavu onlajn ukoliko imaju posebno opravdanje lekara, ne znam ni za jedan slučaj tako nečega u školi u kojoj radim – rekao je Markov.

Da je ova praksa retkost, potvrdio je i direktor srednje medicinske škole “Beograd” Predrag Jovanović.

– Manje je zaraženih učenika nego u septembru svakako. Sada su to neke brojke otprilike jedan do dva učenika dnevno na nivou cele škole. Ali kako po onom semafor modelu učenici srednjih škola u Beogradu već idu po kombinovanom modelu, praktično nema ni potrebe za tim. S tim da je bilo nekoliko i takvih zahteva, dece koja imaju hronična oboljenja ili su bila ozbiljnije bolesna i mi smo tim đacima izašli u susret – ispričao je Jovanović.

The post Roditelji žele da im dete ide na onlajn nastavu, ali ostali đaci ne idu: Problem je rešiv, postoji jedan način za kompromis appeared first on Obrazovanje.

-Nisam stekao utisak da đaci ne žele da se vakcinišu. Moj utisak nakon razgovora sa njima je da žele da razgovaraju. Oni žele da postave pitanja i da im se na pitanja odgovori. To znači da razmišljaju o vakcinaciji. Kada sam ih pitao da li poznaju nekoga ko je imao tešku kliničku sliku ili preminuo svi su podigli ruku. Na pitanje da li znaju da je neko imao teške posledice nakon vakcinacije, ruku niko nije podigao. Mislim da su mladi stekli utisak da je „in“ biti protiv vakcine – kazao je na K1 gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić.

Gradonačelnik Radojičić je istakao da se sa mladima mora više razgovarati.

– Najviše njihovih pitanja bilo je u vezi sa načinom na koji vakcine deluju i o tipovima vakcina. Smatram da je prisila kontraproduktivna. Pravnici bi trebalo da govore o obaveznoj vakcinaciji. Ja sam za kovid propusnice, da tako omogućimo normalno funkcionisanje društva. Da argumentima, naukom, podstaknemo ljude na vakcinaciju i poštovanje mera – istakao je Radojičić.

Da više nema vremena za “ćaskanje” i da je neophodno da bude uvedena obavezna vakcinacija za zdravstvene i prosvetne radnike, vojsku i policiju istakla je direktorka Srednje medicinske škole „Viva“ Nada Trifković.

Foto: Profimedia/ilustracija

-Nisu zbunjeni samo učenici, svi su zbunjeni, i zdravstveni radnici. Porazili smo razum i struku zato što se struka ne pita. Ako se političari pitaju onda moraju da preuzmu odgovornost. Ne možemo više da ćaskamo. Imamo više umrlih dnevno nego da smo u ratu. Lekar nema pravo da bude nevakcinisan, kao što ni ja nemam pravo da ugrožavam učenike i kolege. Ako nećeš da se vakcinišeš – sedi kući. Ja sam i za kovid propusnice, i za striktno poštovanje mera, i za jasna pravila koje profesije moraju da se vakcinišu. Ja nisam stručna i kompetentna da odlučujem o vakcinaciji maloletnih osoba. Manite se preporuka, mora da postoji odluka. Neko mora da preuzme odgovornost i da utvrdi pravila, donese odluke. Mi, odrasli, moramo biti autoriteti jer mladi to očekuju od nas – kazala je direktorka Srednje medicinske škole „Viva“ Nada Trifković.

Mladi ne odlaze na vakcinaciju i neretko to ne čine upravo jer se i njihovi nastavnici nisu vakcinisali, kao ni njihovi lekari. Pojedini uzrasti mladih nisu sposobni da sami donose odluke u vezi sa vakcinacijom, te je stoga veoma važno čiji primer slede i šta im taj neko ko ima uticaja na njih poručuje. Ako nastavnik smatra da se ne treba vakcinisati, velika je verovatnoća da će i većina đaka u razredu smatrati isto to.

-Imamo poražavajuće nizak procenat vakcinisanih učenika. Zakasnili smo. Na dnevnom nivou umru nam dva odeljenja, više od 50 ljudi. Licemerno je što pozivamo učenike da se vakcinišu, a 50 odsto njihovih nastavnika nije vakcinisano. Mi imamo i nastavnike i profesore koji deci govore da je zemlja ravna ploča. Kampanja za vakcinaciju mora da bude konstantna, tribina koja je organizovana nije dovoljna, ali svakako, podržavam ideju da se više razgovara -istakao je predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov.

Foto: Profimedia/ilustracija

Dodatni problem su i antivakserske kampanje koje su dostupne i mladima i starima u Srbiji. Antivakserima se daje suviše prostora i vremena za njihovu propagandu i zato imamo nizak procenat vakcinisanih građana, saglasni su stručnjaci.

Podsetimo, cilj je da Republika Srbija dođe do 80 procenata vakcinisanih i da tako stekne dovoljnu zaštitu od virusa. Za postizanje tog cilja vakcinacija je jedino rešenje, zemlje sa preko 80-85 odsto uspele su da se otvore, da skinu maske. Idealan scenario bi bio kada bi Srbija uspela da dostigne 80 odsto vakcinisanih već u oktobru, ali ako je sudeći po prognozama to je daleko od ostvarivog.

The post Zašto srednjoškolci ne veruju u vakcinaciju: Zla bolest preti, a nastavnici daju loš primer – rešenje je samo jedno appeared first on Obrazovanje.

– Odeljenja sa 16 i manje učenika prelaze na onlajn nastavu ukoliko se u tom odeljenju pojave tri slučaja zaraze. Odeljenje sa više od 16 đaka, u kojem se pojave dva zaražena učenika, deli se na dve grupe i prelazi na kombinovani model, a ukoliko se u tim grupama pojavi više od troje zaraženih, grupa prelazi na onlajn nastavu – pojasnio je Ružić, uz napomenu da je takva odluka doneta na sastanku sa predstavnicima Instituta “Batut”.

Ružić je rekao i da je odlučeno da kriterijum na nivou lokalne samouprave, za prelazak na nastavu na daljinu, bude 1,5 odsto zaražene školske dece, a četiri kod nastavnog i vannastavnog osoblja.

Foto: Tanjug/Tanja Valić

On je naveo da broj zaražene dece ne prelazi 0,54 odsto, jer ih je do utorka bilo 4.400, a kod zaposlenih procenat inficiranih ne prelazi 1,2 odsto. U školama pozdravljaju nastojanja da se nastavni proces što duže odvija normalno.

– Očigledno je da država na sve načine želi da škole zadrži otvorenim, što je dobro. Možda je inovirani sistem malo komplikovan, ali traže se načini da se što duže u školu ide normalno – kaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

On, međutim, upozorava da se niko ne bavi nastavnicima, a njih ima dosta zaraženih, pa nema ko da ih zameni. Dodaje da se putem društvenih mreža traga za zamenama, posebno deficitarnih, poput nastavnika fizike i nemačkog jezika.

Inače, u Beogradu je jedino Deveta beogradska gimnazija “Mihailo Petrović – Alas” prešla u potpunosti na onlajn nastavu koja će trajati 10 radnih dana, zbog 70 zaraženih đaka koji su u 90 odsto odeljenja.

Tim za škole danas će, kao i svakog petka, saopštiti koje škole u celoj zemlji prelaze u neku drugu zonu. Trenutno su na onlajn modelu škole u 40 opština i gradova. Za Pirot se već zna, jer će, kako je najavio gradonačelnik Vladan Lazić, škole u ovom gradu od ponedeljka primenjivati druge modele nastave.

Foto: Profimedia

– Učenici od prvog do osmog razreda trebalo bi da budu podeljeni u dve grupe, sa časovima koji traju 30 minuta, dok srednje škole u potpunosti prelaze na onlajn nastavu – rekao je Vasić i pojasnio da se Pirot i još tri opštine Pirotskog okruga nalaze u crvenoj zoni koja ima veći rizik za prenošenje virusa.

VAN ŠKOLA VEĆA OPASNOST

Ministar Branko Ružić rekao je da obrazovni sistem ne izaziva transmisiju virusa, da ne treba diskriminisati škole, a da se ne vodi računa o onome šta se dešava van škola.

U nekim sredinama roditelji su revoltirani zbog prelaska na onlajn nastavu, pa su, recimo, u Nišu čak i protestovali, tražeći da se deca vrate u klupe.

– Oni danju ne idu u školu, ali zato uveče mogu u kafić, na utakmicu, na proslavu, bioskop, koncert – žale se roditelji.

The post PROMENJEN “SEMAFOR SISTEM”: Evo koliko zaraženih odeljenje sada može da ima da bi se prešlo na onlajn nastavu appeared first on Obrazovanje.

Samo retki na prijemnom osvoje maksimalnih 60 poena, a nije malo ni onih koji ostaju ispod crte za budžetsko studiranje. Najporaznije je da ima i kandidata koji iz srednje škole donesu sve petice, a na prijemnom osvoje – nula bodova.

Tako je na primer na Mašinskom fakultetu u Beogradu čak 17 vukovaca na prijemnom ispitu ostalo bez ijednog boda. To se vidi na konačnoj rang-listi, a objašnjenje za ovako loš skor moglo bi da bude da su se pojedini maturanti prijavili na još neki fakultet, pa na Mašincu nisu ni polagali prijemni.

Međutim, među kandidatima bilo je vukovaca koji test nisu uradili baš za nulu, ali se nisu ni proslavili, pa je jedan vukovac osvojio svega 19,5 bodova, a njegovi vršnjaci: 25,2 boda, 26,7 ili 27 bodova, što je ispod svih očekivanja s obzirom na to da su tokom celog školovanja imali petice iz matematike.

Poklonjene petice kroz celo školovanje

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da su ocene izgubile svaku vrednost – poklanjaju se od nižih razreda osnovne škole pa do mature, te da otud imamo hiperprodukciju vukovaca.

– Kada ti đaci naiđu na prvu ozbiljniju prepreku kao što je prijemni ispit i stanu na crtu onima koji imaju znanje vidi se koliko su i deca i roditelji zavaravani peticama, a sistem pogrešan – kaže Markov.

– To je veliki problem, koji mora što pre da se reši – upozorava dekan Mašinskog fakulteta prof. dr Radivoje Mitrović.

– Kvalitet srednjoškolskog obrazovanja nije zadovoljavajući, a rešenje je uvođenje državne mature na kojoj bi đaci pokazali sve što znaju i na kojoj ne bi bilo pristrasnosti u ocenjivanju.

On ističe da je uočljivo da na prijemnom vukovci zadatke urade slabije od vrlodobrih đaka. Dodaje da fakulteti nemaju instrument da naprave korekciju, i da to može samo država.

– Jedna od mera je veće ulaganje u obrazovanje, pitanje je da li slabo plaćeni nastavnici mogu da urade nešto više – kaže prof. Mitrović.

– Moraju se povećati zarade, dodatno edukovati nastavnici, uvesti moderna nastavna sredstva koja bi zamenila sistem kreda-tabla…

Vukovci podbacili na većini fakulteta

Ni na drugim fakultetima, ako je suditi po rang-listama, vukovci se nisu proslavili. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu najlošiji vukovac osvojio je 31 bod – iz hemije svega 13, a biologije 18. “Kolega” ispred njega stekao je tek 32 boda – 16 iz hemije i 15 iz biologije… I oni su tokom celog školovanja iz ova dva predmeta imali sve petice.

Na FON se prijavilo 356 vukovaca, od kojih je njih 29 osvojilo ispod 30 poena ili manje od polovine ukupnog broja bodova. Na ovom fakultetu više od 50 bodova osvojilo je 234 kandidata, između 30 i 50 bodova osvojilo je 93 brucoša. Inače, niko od kandidata nije osvojio svih 100 poena.

Ni na odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta, gde je na jedno mesto konkurisalo šest maturanata, niko od vukovaca nije osvojio svih 60 poena. Prvi na listi je iz testa znanja imao 27, a iz testa opšte informisanosti 24 – ukupno 51 bod, dok je najlošiji vukovac koji je konkurisao na psihologiju osvojio 24 poena iz testa znanja i 16 iz testa opšte informisanosti.

Sa ovim problemom susreće se i Ekonomski fakultet, a dekan prof. dr Branislav Boričić ističe da je zbog toga važan prijemni ispit koji je korektivni faktor, razbija sve poredrasude o odlikašima i pokazuje pravo stanje stvari.

The post POKLONJENE PETICE UZIMAJU DANAK: Na rang listama za upis na fakultete i vukovci sa nula postignutih bodova! appeared first on Obrazovanje.