“Do sada je razvijeno 14 nastavnih planova i programa u vezi sa dualnim obrazovanjem. Počelo se sa trgovcima jer je tu primećen nedostatak znanja i radne snage u ovom trenutku. Nastavilo se preko montera elektorkokomunikacionih mreža, mnogo zanimanja u vezi sa mašinskom i elektrothničkom strukom”, rekao je direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS Mihailo Vesović.

On je istakao da se trenutno u ovom programu školuje 3.000 učenika, da je 47 gradova i opština uključeno u projekat, kao i 94 škole i 300 kompanija.

“Najveći peoblem je nedostatak kvalitetnih kadrova. Potrebno je da stvorimo kadrove koji su korisni privredi i privučemo donatore i one koji žele da učestvuju u ovakvom programu, da objasnimo da dualna edukacija jeste odgovor na to šta privredi nedostaje u ovom trenutku”, rekao je Vesović.

Istakao je da je Zakon o dualnom obrazovanju, koji je donet u novembru 2017. godine, doprineo razvoju ovog projekta, kao i da je za pet godina saradnje sa Ministarstvom prosvete Srbije, Privredna komora uspela da temu dualnog obrazovanja približi kompanijama, ali i obrazovnom sistemu, đacima i školama koji su polaznici.

Potpredsednik Federalne privredne komore Austrije Filip Gadi rekao je da je projekat došao u “pravom trenutku” kada Srbiji i drugim zemljama nedostaje stručna radna snaga.

“Bitno je to što od preduzeća možemo da dobijemo povratnu informaciju šta je ono što je njima potrebno i koja znanja i sposobnosti treba da imaju učenici. Ono što je od odlučujućeg značaja za realizaciju dualnog obrazovanja jeste postojanje zakonskog okvira, kao i da se ovaj sistem prilagodi sa potrebama srpske privrede”, rekao je Gadi.

On je podsetio da je poslednjih godina oko dve milijarde evra uloženo kroz autrijske investicije u Srbiji, kao i da su kompanije sada sigurne da u Srbiji mogu da nađu adekvatnu radnu snagu.

Dualno obrazovanje u srednjim školama je predviđeno i za trogodišnje i četvorogodišnje programe.

Tokom pet godina od usvajanja Zakona o dualnom obrazovanju u Srbiji je razvijeno 65 obrazovnih profila, ukupno 10.500 učenika se školovalo po ovom modelu, a 150 škola iz 52 grada, odnosno opštine u Srbiji je uspostavilo saradnju po ovom modelu sa 700 kompanija. Od tog broja, prema rečima učesnika završne konferencije projekta “Dualno srednje stručno obrazovanje i obuka u Srbiji”, značajan broj učenika se zaposlio i 50 odsto njih je našlo posao u struci, od čega je 25 odsto zaposleno u kompanijama u kojima se realizovalo dualno obrazovanje.

The post DUALNO OBRAZOVANJE U SRBIJI: Preko 8.000 učenika završilo školu po ovom modelu, mnogi se odmah i zaposlili appeared first on Obrazovanje.

Navela je da je to naš obrazovni sistem i državu u mnogome promenilo na bolje i našu privredu učinilo mnogo konkurentnijom. Kaže i da su se mnogi smejali i govorili da uvođenjem dualnog obrazovanja stvaramo jeftinu radnu snagu. “Sve je bilo u potpunosti suprotno tome. Počeli smo da stvaramo radnu snagu koja je mnogo bolje plaćena nego što je tada bila prosečna plata u Srbiji, da pravimo šanse za naše mlade ljude da se lakše zapošljavaju i nalaze mnogo bolje i kvalitetnije poslove, ali takođe smo za našu privredu otvorili vrata da dovodimo investitore koji će ulagati u Srbiju baš zato što imamo dualni sistem obrazovanja”, rekla je Brnabić. Ona je u Vršcu prisustvovala potpisivanju Memoranduma o saradnji između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Vazduhoplovne akademije i kompanije “Erbas”.

The post Na dualnom obrazovanju oko 10.000 đaka i oko 150 studenata appeared first on Obrazovanje.

-Iznosi novčane naknade razlikuju se u zavisnosti od toga da li je u pitanju srednje ili visoko stručno obrazovanje. Predviđeno je da u visokom dualnom obrazovanju učenik dobija 50 odsto zarade radnog mesta gde zaposleni obavlja iste ili slične poslove. Taj iznos, koji obezbeđuje poslodavac, može da bude raspoređen na različite načine. Na primer, ukoliko je u pitanju prva godina studiranja student može da stekne pravo na 30 odsto, da bi u završnim godinama studija dobijao naknadu od 70 odsto vrednosti zarade. Ono što je bitno je da naknada na nivou proseka celog studiranja ne bude niža od 50 odsto – objašnjava za Biznis.rs Ana Stojanović, rukovodilac Službe za dualno obrazovanje i obrazovne politike Privredne komore Srbije.

I dok je naknada za studente predviđena Zakonom o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, drugim zakonima su predviđene obaveze poslodavca. Jedna od nekadašnjih obaveza bila je plaćanje poreza od 20 odsto. Međutim, na inicijativu Privredne komore Srbije, izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana poslodavci koji se uključe u proces dualnog obrazovanja izuzeti su od oporezivanja naknade koju na ovaj način ostvaruju studenti.

-Naša inicijativa je usvojena, tako da su od 1. januara 2022. godine poslodavci koji primaju učenike na učenje kroz rad po dualnom modelu studiranja izuzeti od plaćanja tog poreza, a to se odnosi i na srednje obrazovanje. Poslodavci imaju obavezu da plaćaju doprinose koji se odnose na zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu. Reč je o iznosima od dva i četiri odsto- ističe sagovornica.

Prema njenim rečima, ti iznosi nisu veliki. Na primer, u dualnom srednjem obrazovanju oni poslodavce na mesečnom nivou koštaju do 300 dinara. Kada je reč o pravima studenata, oni koji se uključuju u ovaj model obrazovanja imaju prava na sredstva i ličnu opremu za zaštitu na radu, troškovi prevoza i toplog obroka moraju da budu pokriveni, kao i troškovi dodatnog osiguranja, ukoliko je to potrebno za radno mesto na kom će obavljati učenje kroz rad.

U oktobru prošle godine upisane su prve generacije studenata na osnovnim i master studijama. U ovom momentu u pripremi su 32 studijska programa, koji će se po ovom modelu realizovati u devet visokoškolskih ustanova.

-Broj studenata koji će imati priliku da u prvoj godini obavlja studiranje po ovom modelu je oko 160, dok je poslodavaca 75. Kada je reč o samom iznosu naknade, on zavisi od industrije u kojoj se mladi obrazuju. Velike su razlike kada je u pitanju tekstilna industrija ili, primera radi, IT i elektrotehnika, tako da se nivo zarade razlikuje u zavisnosti od toga u kom sektoru poslodavac posluje. Zarade su, kao i sami sektori, uspostavljane tržišno- ističe Stojanović.

Kako objašnjava sagovornica, među studijskim programima koji su najzastupljeniji na prvom mestu su informacione tehnologije, zatim elektrotehnika, mašinstvo, inženjerstvo u oblasti tekstila, turizam, prehrambena tehnologija, modni dizajn, a tu su i reciklažne tehnologije, drumski saobraćaj i pejzažna arhitektura.

Šta podrazumeva dualno obrazovanje na studijama?

Model studiranja kroz sistem dualnog obrazovanja podrazumeva da student jednako vreme provodi na fakultetu i u učenju kroz rad kod poslodavca.

-U klasičnom modelu studiranja to nije tako. Studenti mnogo više vremena provode na fakultetu učeći teoriju. Na pojedinim visokoškolskim ustanovama skoro uopšte nema prakse, tako da je ovaj model konačno uveo taj odnos 50-50. Dok student stiče teorijska znanja on istovremeno ima priliku da ih primeni u praksi, a ujedno poslodavac na ovaj način osposobljava svog budućeg zaposlenog, što je glavna ideja i prednost. Klasičan model podrazumeva saradnju sa poslodavcima koja nije obuhvaćena studijskim programom, gde učenik to radi tokom slobodnog vremena ili kroz neku vrstu letnje prakse. Ovde je deo učenja kroz rad integrisan u studijski program, obavezan je element studijskog programa i nosi određeni broj ESPB bodova- zaključuje Ana Stojanović, rukovodilac Službe za dualno obrazovanje i obrazovne politike PKS.

The post Dualno obrazovanje – olakšice za poslodavce i plata za studente: Koliko su plaćeni mladi radnici? appeared first on Obrazovanje.

U praksi to znači da će studenti, prema Zakonu o dualnom modelu studija iz 2019. godine, nastaviti da ostvaruju svoje pravo na naknadu tokom praktične nastave u kompanijama, ali će poslodavci biti oslobođeni poreskih davanja.

-Mere poreskih olakšica trebalo bi da ohrabre i motivišu ostale privrednike da uzmu učešće u dualnom modelu jer tako investiraju u svoju budućnost. Kroz ovaj program poslodavci će moći da realizuju brojne projekte kroz saradnju sa univerzitetima, čime program dualnog modela studija dodatno dobija na značaju- ističe Ana Stojanović, Rukovodilac Službe za dualno obrazovanje Privredne komore Srbije.

Primenom dualnog modela studija, dodaje Stojanović, poslodavci rešavaju problem nedostatka odgovarajućih kadrova, naročito iz oblasti mašinske, elektroindustrije, građevine, IT-a, tehnologa različitih specijalnosti.

Nadogradnja kapaciteta i kadrova

U kompaniji Tiffany kažu da svoje poslovanje ne grade samo na dobrim finansijskim rezultatima, već i na poslovnoj filozofiji društvene odgovornosti prema lokalnoj zajednici i kompletnom društvu, posebno prema deci i mladima.

-Upravo iz tog razloga u prethodnoj godini uzeli smo učešće u projektu dualnog obrazovanja na visokim studijama- navodi Boro Radojičić, direktor kompanije „Tifani“.

Foto: Shutterstock

Ističe značaj pozitivnog odgovora grada Čačka, Fakulteta tehničkih nauka, PKS i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na inicijativu privrednika i omogućavanje da se kreira studijski program po dualnom modelu Odevno inženjerstvo i dizajn. Formiranje tog profila vide kao logičan sled svih aktivnosti od pre pet godina, kada su ušli u sistem dualnog obrazovanja na srednjoškolskom nivou.

Kompanija “FPM Agromehanika” iz Boljevaca ušla je u sistem dualnog obrazovanja studenata saradnjom sa Mašinskim fakultetom u Nišu pa će od oktobra ove godine deset studenata imati priliku da u ovom preduzeću, koje plasira svoje proizvode u više od 40 država, savladaju ceo proces proizvodnje poljoprivredne mehanizacije.

-Zbog potreba stručnih kadrova iz oblasti mašinstva, opredelili smo se za ulazak u visoko dualno obrazovanje, kako bi nakon saradnje sa Mašinskim fakultetom u Nišu, po realizaciji studijskog programa Mašinske konstrukcije, razvoj i inženjering, obezbedili potrebne stručne kadrove, koji bi svojim inovativnim idejama doprineli u projektovanju novih proizvoda, sve u cilju stvaranju stabilne i trajne privredne ekspanzije- kaže Branislav Rajić, direktor “FPM Agromehanika”. 

The post Studentske plate bez oporezivanja: Predstavljamo kakve su olakšice za one u dualnom obrazovanju appeared first on Obrazovanje.

Zorica Đoković navodi da je priznanje prethodnog učenja standardizovani postupak tokom kojeg se osobama koje imaju određena znanja i veštine, znaju da rade neki posao, ali nemaju sertifikat, diplomu, nikakav papir o tome omogućava da ga sada dobiju od priznate institucije. Ističe da je ova mogućnost namenjena svim osobama koje imaju određene veštine, bave se određenim poslom, ali zvanično nisu sertifikovane.

-To su osobe koje godinama rade neki posao, a nemaju diplomu i onda svaki put kada menjaju poslodavca oni moraju da dokazuju da oni zaista to znaju da rade i tretiraju se kao nekvalifikovani radnici, pa to utiče na njihovu platu- dodaje Đokovićeva.

Dodaje da to uverenje mogu dobiti i ljudi koji su iz hobija naučili nešto da rade. Naglašava da teoretski mogu svi da se prijave, ali da je smisleno da to rade ljudi kojima taj sertifikat zaista treba.

Foto: Shutterstock

-Mi smo konkretno verifikovani za kvalifikaciju stolara. Ljudi koji to umeju da rade, a zapravo nemaju nikakav zvanični dokument o tome, oni dolaze u školu i razgovaraju sa savetnikom, objasne šta umeju da rade, on i objasni koja je procedura i onda to lice odluči da li želi da uđe u proceduru- navodi Đokovićeva.

Nakon toga se određuje mentor, nastavnik stručnih predmeta, koji pomaže tom licu da dokaže da sve to zna da radi.

-Ovde se ne radi o obukama, da neko dođe kod nas pa ga mi učimo, nego oni dođu sa nekim znanjima i veštinama i naše je samo da procenimo koliko on to zna- naglašava Đokovićeva.

Ističe da se najpre uradi test samoprocene, nakon toga sačinjava portfolio koji može biti snimak gde on pokazuje da ume to da radi ili preporuka ranijih poslodavaca. Na pitanje šta ako se dogodi da kandidat ne zadovolji kriterijume, Đokovićeva kaže da kvalifikacija može sadržati i više zanimanja.

-Kvalifikacija stolara podrazumeva i građevinskog stolara i brodostolara i formirača i stolara koji pravi nameštaj i onog koji održava taj nameštaj i tu je više zanimanja i neko može da dobije samo za jedno od tih, a ne za sve. To se procenjuje- objasnila je Đokovićeva.

Takođe, dodaje, ako je kandidat zadovoljio samo jednu kompetenciju, on će dobiti potvrdu da to ume da radi, pa sledeći put kad se prijavi ne mora sve ispočetka da prolazi.

-To je vrlo važno za sve ljude koji žele da se prijave, jer su oni obično uplašeni i brinu da li će da zadovolje kriterijume, ali taj proces je toliko individualizovan- navodi Đokovićeva.

Objasnila je da ceo ovaj proces traje kraće od tri meseca. Ističe da je ovo veoma važno, jer postoji deficit majstora određenih zanimanja.

-Ti ljudi koji znaju to da rade moći će da konačno dobiju potvrdu o tome. Važno je za njih, ali i za kompanije, jer da bi se dobio certifikat o kvalitetu i da bi mogli da se učestvuju na tenderima, kada je reč o kompanijama koje posluju na tržištu EU, neophodan je određeni broj kvalifikovanih radnika- zaključila je Đokovićeva.

The post Imate zanat u rukama, a nemate diplomu da to dokažete: Ovako možete do priznanja prethodnog učenja appeared first on Obrazovanje.

-Mi smo imali nacionalnu strategiju da 50 odsto od ukupne srednjoškolske populacije bude u gimnazijama i školama opšteg tipa, a onda smo došli u situaciju da svi hoće da idu u gimnaziju i škole koje ne daju konkretno zanimanje i došli smo u situaciju da nemamo radnika, razlozi su i odlasci u inostranstvo i negativni demografski trendovi, ali nema dovoljno učenika koji izlaze iz sistema obrazovanja koji se mogu uposliti- kaže Kovačević.

Procesi rada se brzo menjaju danas, a Srbija ne radi po programima koji će dati kvalitetan kadar. Poslodavac ostaje bez potrebnog kadra, a izdvajaju se dodatna sredstva za dodatnu obuku, koja izdvaja sam poslodavac direktno, ili indirektno ako je novac iz budžeta ili od Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kovačević kaže da poslodavci imaju i problema sa zakonima. Zakon o dualnom obrazovanju nije prilagođen potrebama i mogućnostima domaće privrede. Sve što je urađeno tim zakonom prilagođeno je stranim investitorima, kaže on.

-Kompletno finansiranje dualnog obrazovanja je prebačeno na poslodavca, a poslodavac nema nikakvu garanciju da će učenik za čiju je obuku plaćao bar tri ili četiri godine, bar neki period raditi u njegovoj kompaniji. Mi smo predlagali da 50 odsto vremena provedenog u školovanju, učenik radi u kompaniji koja je plaćala njegovu obuku, ali za te predloge nema sluha, zbog čega se manji broj domaćih kompanija javlja da učestvuje u sistemu dualnog obrazovanja- kaže.

The post Ko ima najviše koristi od dualnog obrazovanja: Firmama nedovoljno potrebni gimnazijalci, a za stručnjacima vape appeared first on Obrazovanje.

RCF je od februara do aprila ove godine imao otvoren konkurs i primio 205 prijava konzorcijuma sastavljenih od institucija za stručno obrazovanje i kompanija iz svih ekonomija Zapadnog Balkana, navedeno je u saopštenju. U uži izbor je ušlo 66 konzorcijuma, koji su pozvani da pripreme detaljne predloge projekata.

Odlukom izborne komisije o dodeli sredstava za prvi konkurs za finansiranje je predloženo 37 najuspešnijih projekata i za ovaj poziv je izdvojeno čak 14,5 miliona evra.

-Misija Fonda i ovog projekta je bila da se unapredi kvalitet i značaj stručnog obrazovanja i obuke kroz finansiranje ulaganja u opremu i infrastrukturu za odabrane projekte dualnog ili kooperativnog obrazovanja, koji se sprovode u okviru partnerstava između ustanova za stručnu obuku i kompanija. Izuzetno nam je drago što je toliko mnogo kandidata poslalo svoje prijave i što možemo da stanemo iza više od 35 uspešnih projekata- rekao je vođa Jedinice za upravljanje Fondom RCF-a Frider Vurman.

Foto: Shutterstock

Nastavićemo sa drugim konkursom početkom 2022. godine i radujemo se što možemo da pružimo podršku u ovoj važnoj oblasti, dodao je on.

RCF predstavlja program za finansiranje u cilju unapređenja mogućnosti zapošljavanja mladih. Ovaj program podstiče konkurentnost kompanija sa Zapadnog Balkana kroz finansiranje ulaganja u opremu i infrastrukturu za odabrane projekte dualnog obrazovanja koji se sprovode u okviru partnerstava između institucija za stručnu obuku i kompanija. Sredstva se dodeljuju na osnovu regionalnog konkursa.

-RCF doprinosi regionalnoj integraciji i mogućnostima za ekonomski rast. Govorimo o stvaranju održivih i pravednih mogućnosti da mladi uzmu svoju budućnost u svoje ruke, naročito mlade žene. RCF je naš veoma značajan program. Već u prvim mesecima implementacije uspeli smo da okupimo privatni sektor i ustanove za stručno obrazovanje, a korist su prepoznale obe strane. Stoga mi je drago da najavljujem da smo uspeli da mobilišemo dodatnih 13,5 miliona evra za grantove, što našu podršku dovodi do iznosa od 33,5 miliona evra- rekao je Santiago Alonso Rodrigues, šef odeljenja za Jugoistočnu i Istočnu Evropu, Južni Kavkaz, Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Regionalni Challenge Fond je inovativni program koji za cilj ima da poveća produktivnost i konkurentnost kompanija iz zemalja Zapadnog Balkana.

Fond je nastao na inicijativu nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, za njega je zadužena Razvojna banka KfW, a sprovodi ga Komorski investicioni forum zapadnog Balkana (WB6-CIF), zajednička inicijativa privrednih komora iz regiona.

The post Za dualno obrazovanje izdvojeno 14,5 miliona evra: Novac dobija 37 najboljih projekata appeared first on Obrazovanje.

On je, na prezentaciji “Dualno obrazovanje u Srbiji”, istakao da naša zemlja obezbeđuje efikasniji odgovor sistema obrazovanja na potrebe privrede i tržišta rada, tehnološke promene i potrebe za novim kompetencijama, saopštilo je resorno ministarstvo.

-Naš nacionalni model dualnog obrazovanja pokazao se kao koristan, fleksibilan i perspektivan- rekao je ministar Ružić u Paviljonu Srbije na “Expo 2020 Dubai”.

Sistemom dualnog obrazovanja obuhvaćeno je preko 10.000 učenika, dok je broj dualnih obrazovnih profila, koji se realizuju u 150 srednjih stručnih škola, narastao na 54.

-Implementacijom ovog vida obrazovanja podiže se kvalitet stečenog znanja i veština i stvara se sistem gde kvalifikacija zaista predstavlja izraz stečenih kompetencija, što na kraju dovodi i do povećanja zapošljivosti mladih. Samim tim i privreda, investiranjem u obrazovanje, ulaže u svoje buduće zaposlene i na duži rok rešava problem u pogledu kadrova- objasnio je Ružić.

Foto: Tanjug/​Dragan Kujundžić

S obzirom na efekte Zakona o dualnom obrazovanju na nivou srednjeg obrazovanja donet je i Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju.

-Kompanije koje dolaze postavljaju kao uslov razvijen sistem dualnog obrazovanja, a njihovo opredeljivanje za Srbiju kao zemlju u kojoj žele da proširuju proizvodni proces, govori o tome da se nacionalni model dualnog obrazovanja razvija u pravom smeru- istakao je Ružić.

Tokom boravka na EXPO 2020 ministar Ružić sastao se sa ministrom obrazovanja Ujedinjenih Arapskih Emirata Huseionom Ibrahimom Al Hamidijem, sa kojim je razgovarao o mogućnostima unapređenja saradnje u oblasti obrazovanja i nauke.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar Branko Ružić, na čelu je delegacije Ministarstva koja će tokom boravka na EHPO 2020 održati više sastanka i prezentacija kao što je „Dualno obrazovanje u Srbiji“ u Paviljonu Srbije, obilazak Poslovnog centra Srbije u Slobodnoj zoni, konferenciji Serbia Investment Conference: Automotive, Railway & Chemical Industry, Paviljon Srbije. Od 1. oktobra 2021. do 31. marta 2022. godine, Republika Srbija će, zajedno sa više od 190 zemalja iz celog sveta, učestvovati na prestižnoj svetskoj izložbi EXPO 2020 Dubai. Tema učešća Srbije na Svetskoj izložbi je “SRBIJA STVARA IDEJE – Inspirisani prošlošću, oblikujemo budućnost”.

The post Srpsko dualno obrazovanje predstavljeno u Dubaiju: Nova šansa za proširenje nacionalnog modela školovanja appeared first on Obrazovanje.

Starosna struktura zaposlenih nikako ne ide na ruku ovoj industriji pa je neophodno hitno što više kompanija i srednjih stručnih škola uključiti u sistem dualnog obrazovanja.

Globalna privredna kretanja na koja je uticala pandemija virusa korona uticala su na sve sektore privrede uključujući i „tekstilce. Slika današnje tekstilne industrije u mnogo čemu se razlikuje u odnosu na period od pre nešto više od godinu i po dana, iako je u julu ove godine proizvodnja dostigla nivo iz 2019.

Foto: Shutterstock

Za dalji razvoj i održivo poslovanje potrebna su ulaganja u razvoj kadrova, stimulativna poreska politika i promocija ove grane industrije, smatra Nemanja Jovanović iz Udruženja za tekstilnu industriju.

-Pred srpskom tekstilnom industrije je veliki broj izazova zbog promena trendova na svetskom tržištu i načinu poslovanja koji u najvećem slučaju podrazumeva prebacivanje proizvodnih kapaciteta iz zemalja jugoistočne Azije u zemlje jugoistočne Evrope. Upravo ova činjenica može ići naruku domaćim tekstilcima. Potrebno je veće uključivanje kompanija u sistem dualnog obrazovanja i učešće u kreiranju poslova kao i standarda kvalifikacije jer će tako pomoći da se formira stručni kadar. Već sada, na osnovu inicijativa i potreba kompanija, otvaraju se odeljenja u srednjim stručnim školama širom Srbije- kaže Jovanović.

Još jedan od preduslova, kaže, jeste potreba da se poveća interesovanje mladih ljudi da rade u tekstilnoj industriji.

Foto: Shutterstock

-Tekstilna industrija je niskoakumulativna i radnointenzivna privredna grana i godinama je prosečna plata u tekstilnoj industriji ispod republičkog proseka. Ukoliko bi se iz bruto plate smanjio deo koji se odnosi na poreze i doprinose i taj procenat prelio u korist radnika, došlo bi do znatnog približavanja prosečnoj plati u Srbiji. To bi, bez ikakve sumnje, povećalo interesovanje mladih ljudi za rad u tekstilnoj industriji. Posledica bi bila i veći broj učenika u srednjim stručnim školama u kojima se po sistemu dualnog obrazovanja sprovodi obuka i edukacija mladih kadrova- ističe Jovanović.

Potencijal postoji. Da bi se šansa iskoristila, potrebno je zajedničko angažovanje svih – predstavnika tekstilne industrije i onih koji utiču na kreiranje privrednog sistema, od obrazovanja preko izvršne i zakonodavne vlasti, zaključuje Jovanović. Poslednjih nekoliko godina primetan je nedostatak modnih krojača, modelara, mehaničara tekstilnih mašina, što u mnogome remeti planove za proširenje kapaciteta i širenje tržišta za koje postoji potencijal.

The post Tekstilna industrija u Srbiji zavisi od đaka: Kako školstvo može da spasi poslove u ovom sektoru? appeared first on Obrazovanje.

Kao i drugi segmenti života, i tržište rada značajno se promenilo u poslednjih nekoliko decenija. Traže se nova znanja i nove kompetencije i zaposleni češće menjaju radna mesta i kompanije. Zbog toga je u sklopu reforme obrazovanja u Srbiji pre pet godina uveden nacionalni model dualnog obrazovanja koji doprinosi, pre svega, unapređivanju kompetencija mladih. Ono što je od posebnog značaja je da kvalifikacija stečena na kraju obrazovnog procesa zaista predstavlja odraz stečenih kompetencija, što olakšava zapošljavanje.

Kampanja pod nazivom „Znanjem menjamo sve(t)“, koju sprovode Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Delegacija Evropske unije u Srbiji, govori o rezultatima reforme obrazovanja u prethodnom periodu i kao važnu temu ističe dualno obrazovanje u Srbiji.

Šta je to dualno obrazovanje?

Najkraće rečeno, dualno obrazovanje predstavlja sticanje znanja u školi i u kompaniji, što znači da se plan i program nastave i učenja obavezno sprovode na ta dva mesta. U praksi to znači da znanja i veštine učenici stiču u školi kroz teorijsku nastavu i vežbe, dok je kod poslodavca „na delu“ učenje kroz praksu u skladu sa standardom kvalifikacije, planom i programom nastave i učenja.

Foto: Shutterstock

Ovaj model obrazovanja uključuje dva glavna partnera: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Privrednu komoru Srbije. Od ove godine u visoko obrazovanje uvodi se dualni model studija koji će doprineti zapošljivosti svršenih studenata, osavremenjavanju nastavnog procesa kroz saradnju sa privredom, kao i razvijanju preduzimljivosti, inovativnosti i kreativnosti studenata u procesu profesionalnog i karijernog razvoja.

Zašto je korisno dualno obrazovanje?

Dualni obrazovni profili su usklađeni sa potrebama poslodavaca i tržišta rada. U dualnom obrazovanju učenik ne radi, već uči kroz praktičan rad i upravo učenjem na takav način u kompanijama, srednjoškolci usvajaju praktična i primenljiva znanja i razvijaju veštine u realnom radnom okruženju i dolaze lakše do posla nakon školovanja. Kvalitet realizacije ovakvog vida učenja kod poslodavaca je u potpunosti siguran, jer kompanije koje su u ovom sistemu obrazovanja moraju da prođu akreditaciju, a njihovi instruktori brojne obuke za rad sa učenicima.

U zavisnosti od obrazovnog profila za koji se učenik opredeli, on već u prvom razredu srednje škole ima priliku da počne da stiče praktična znanja u kompanijama. Takođe, i studenti koji završe studije po dualnom modelu značajno povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada i imaju veće šanse za zapošljavanje kod poslodavaca kod kojih su se obučavali, ali i kod drugih iz iste delatnosti.

Foto: Shutterstock

Gde je najzastupljenije dualno obrazovanje?

Prema podacima, u poslednjih pet godina kroz srednjoškolsko dualno obrazovanje, prošlo je deset hiljada učenika sa 54 različitih dualnih obrazovnih profila, u saradnji sa 880 kompanija i steklo različite praktične veštine. Dualno obrazovanje je najzastupljenije u sektorima auto, metalske i mašinske industrije, građevinarstva, drvne, prehrambene, tekstilne, turizma i ugostiteljstva, trgovine i saobraćaja. Postoje velike potrebe za profilima iz oblasti vazduhoplovstva, mašinske industrije i saobraćaja. Ukoliko se rukovodite potrebama privrede, procedura je takva da se učenik prvo upisuje u školu, a potom biva raspoređen kod poslodavca.

Škola je odgovorna i za deo plana i programa nastave i učenja koji se realizuje u školi i za deo koji se realizuje kod poslodavca. Važno je istaći da u Srbiji ne postoje „dualne škole” već samo dualni obrazovni profili, dok je Vazduhoplovna akademija u Beogradu jedina škola u kojoj su svi profili dualni. Osnivanjem Visoke škole strukovnih studija Vazduhoplovne Akademije, omogućen je kontinuitet školovanja u toj oblasti.

Foto: Shutterstock

Da li se odlučiti za dualno obrazovanje?

Potrebe poslodavaca se iz godine u godinu menjaju. Dualno obrazovanje je i uvedeno kako bi se stekla praktična znanja i kako bi se što bolje odgovorilo na potrebe tržišta rada. Jedna od prednosti dualnog obrazovanja, svakako je i lakše pronalaženje posla po završetku školovanja. Ovaj model obrazovanja omogućava sticanje, razvoj, ali i usavršavanje znanja i veština, posebno onih neophodnih za rad u savremenim kompanijama. Ujedno, ovaj model obrazovanja doprinosi većoj produktivnosti i jačanju konkurentnosti, kao i rastu i ekonomskom razvoju Srbije.

The post Budućnost koju ne smemo propustiti: Zašto je korisno dualno obrazovanje? appeared first on Obrazovanje.