-Osnovno obrazovanje jeste besplatno svim učenicima, svoj deci. Drugo, besplatno obrazovanje se po prvi put u Srbiji može ostvariti potpuno, pomoću fondacije Alek Kavčić, za koju ja verujem da su svi čuli, podjednako i roditelji i škole. Problem je malo komplikovaniji. S jedne strane rekla bih da roditelji možda nisu u dovoljnoj meri upoznati sa tim pravima. A s druge strane škole su te koje na neki način dezavuišu roditelje i na neki način ne pokušavaju da izveste ni decu ni roditelje o punoj primeni tog prava i njegovom postojanju. Pravo na besplatne udžbenike imaju sva deca bez obzira na status ili bilo šta drugo- rekla je Tanja Božinović za jutarnji program televizije N1, advokat koja zastupa Savet roditelja.

Istakla je da roditelji imaju prava da učestvuju u predlaganju udžbenika, kao i da imaju pravo da učestvuju u postupku izbora udžbenika i u radu nastavničkog veća.

Foto: Shutterstock

-Do sada su te udžbenike dobijala deca u školama čiji su roditelji bili složni, gde su preko Saveta roditelja uspeli da iskoriste svoje pravo i tamo gde su direktori bili raspoloženi da funkciju obrazovanja i vaspitanja dece sprovedu u punoj meri- naglasila je Božinović.

Novi zakon donosi promene

Savet roditelja ubuduće ni formalno neće učestvovati u izboru udžbenika, predviđeno je izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), koje je pre nekoliko dana usvojio parlament. Time je praktično Ministarstvo prosvete odgovorilo na zahtev zaštitnika građana Zorana Pašalića koji je letos zatražio od prosvetne vlasti da uskladi odredbe krovnog zakona u obrazovanju (ZOSOV) i Zakona o udžbenicima, kako bi jasno bila definisana uloga Saveta roditelja u postupku odabira školskih knjiga.

Foto: Shutterstock

Ministarstvo stoji na stanovištu da izbor udžbenika može vršiti samo stručnjak koji poznaje plan i program nastave i učenja i poseduje odgovarajuća metodička i didaktička znanja, što, po njihovom mišljenju, svakako nije Savet roditelja. Smatraju i da cena ne može biti preovlađujući činilac, a to bi, tvrde, bio jedan od ključnih parametara kojim bi se rukovodili roditelji.

Propisi na više mesta podcrtavaju ko je nadležan za odabir školskih knjiga: izbor udžbenika je sastavni deo autonomije obrazovne ustanove, a čak i da škola iz nekog razloga ne donese odluku u propisanom roku, umesto nje će to učiniti Ministarstvo prosvete.

The post Tema besplatnih udžbenika ponovo aktuelna: Osnovne škole na potezu, šezdeset ustanova već odabralo nastavna sredstva appeared first on Obrazovanje.

U zakonu se navodi da se učenik ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom, i tri puta u srednjem obrazovanju. Skupština je usvojila Zakon o inovacionoj delatnosti, kojim je, između ostalog, predviđeno uspostavljenje mreže naučno-tehnoloških parkova. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić rekao je da su zakonom definisani subjekti nacionalnog investicionog sistema.

-To su inovativni objekti, startap centri, nosioci inovacione delatnosti i spinofovi, zatim subjekti inovacione infrastrukture, naučno-tehnološki parkovi i organizacije za podršku startapovima- rekao je Ružić u raspravi.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Govoreći o izmenama Zakona o srednjem obrazovanju, Ružić je naveo da se on usaglašava sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Kako je objasnio, usaglašavanje se odnosi na odredbe koje se tiču uvođenja državne mature.

-Komisija za praćenje aktivnosti uvođenja državne mature u obrazovni sistem je donela odluku o pomeranju roka za primenu državne mature na 2022/2023. godinu za trogodišnje srednje škole, odnosno 2023/2024. godinu za opštu umetničku i stručnu maturu- rekao je Ružić.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, izmene se, kaže, donose zbog usaglašavanja sa odredbama zakona kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja radi unapređivanja pojedinih rešenja. Dopune zakona se, dodaje Ružić, odnose na mogućnost ostvarivanja programa na stranom jeziku, odnosno dvojezično na stranom jeziku i na srpskom jeziku ili na stranom jeziku i jeziku nacionalne manjine.

The post Nova pravila školstva zvanično u zakonu: Poslanici odobrili sve promene, a glavna se tiče 1. septembra appeared first on Obrazovanje.

Branko Ružić je u Skupštini Srbije istakao da su predloženim zakonom definisani subjekti nacionalnog investicionog sistema.

-To su inovativni objekti, startap centri, nosioci inovacione delatnosti i spinofovi, zatim subjekti inovacione infrastrukture, neučno-tehnoški parkovi i organizacije za podršku startapovima- rekao je Ružić.

Prema njegovim rečima, zakonom se ističe značaj upravljanja intelektualnom svojinom nastalom u okviru naučno-istraživačke organizacije, uz usklađivanje sa propisima koji regulišu tu oblast. Govoreći o izmenama Zakona o srednjem obrazovanju, Ružić je naveo da se on usaglašava sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Foto: Shutterstock

Kako je objasnio, usaglašavanje se odnosi na odredbe koje se tiču uvođenja državne mature.

-Komisija za praćenje aktivnosti uvođenja državne mature u obrazovni sistem je donela odluku o pomeranju roka za primenu državne mature na 2022/2023. godinu za trogodišnje srednje škole, odnosno 2023/2024. godinu za opštu umetničku i stručnu maturu- rekao je Ružić.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, izmene se, kaže, vrše u cilju usaglašavanja sa odredbama zakona kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja radi unapređivanja pojedinih rešenja.

Dopune zakona se, dodao je Ružić, odnose na mogućnost ostvarivanja programa na stranom jeziku, odnosno dvojezično na stranom jeziku i na srpskom jeziku ili na stranom jeziku i jeziku nacionalne manjine.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ružić je, obrazlažući izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, rekao da se njima stvaraju uslovi za efikasnu i stručnu pripremu za realizaciju ispita kojim se završava određeni nivo obrazovanja.

-Radi pripreme realizacije navedenih ispita bilo je neophodno da propišemo nove nadležnosti za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, odnosno da se formira Centar za ispite- rekao je Ružić.

The post Ministar Ružić objasnio šta donosi novi set zakona o obrazovanju: Novi propisi za srpsko školstvo stižu appeared first on Obrazovanje.

Jedna od novina koje te izmene donose je da školska godina počinje 1. septembra izvođenjem himne Srbije, a ukoliko obrazovna ustanova ne izvede himnu predviđena je kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara, odnosno novčana kazna od 25.000 do 100.000 dinara za direktora ili odgovorno lice škole.

Dalje, predviđeno je da se učenik ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju, a ako je nedeljni fond časova obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas – najmanje dva puta u polugodištu.

Prema izmenama Zakona o srednjem obrazovanju, opšta, stručna i umetnička matura prvi put će biti organizovana školske 2023/2024. godine, što znači da će je polagati učenici upisani u srednju školu od školske 2020/2021.

Izmenama je predviđeno i da Ministarstvo prosvete treba da uspostavi informacioni sistem za sprovođenje ispita u kojem se, između ostalog, unose iskazane želje učenika za upis u srednju školu, odnosno fakultet.

Foto: Shutterstock

-Obradu podataka vrši Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – Centar za ispite, u svrhu pripreme i sprovođenja ispita, a podaci o rezultatima ispita dostavljaju se srednjim školama, odnosno fakultetima- ističe se u zakonskom predlogu.

Između ostalog, definisano je i da plan i program nastave i učenja verske nastave, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama donosi ministar.

Organizovanje i ostvarivanje verske nastave prati Komisija za versku nastavu koju obrazuje Vlada na period od šest godina.

The post Četiri ocene, komisija za veronauku i himna: Kakva su nova pravila školstva u Srbiji? appeared first on Obrazovanje.

Ukoliko ustanova ne izvede himnu predviđena je kazna u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara, odnosno novčana kazna od 25.000 do 100.000 dinara za direktora ili odgovorno lice ustanove.

Ista novčana kazna važi, između ostalog, i ukoliko ustanova ne upiše dete u predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa, ne upiše dete u osnovnu školu, ne donese razvojni plan i godišnji plan rada u roku propisanom zakonom ili ih ne primenjuje, sprovodi ogled bez odobrenja ministra ili vrši statusne promene, ne donese blagovremeno, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja.

U predloženom zakonu se navodi da se učenik ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju i vaspitanju, a ako je nedeljni fond časova obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas – najmanje dva puta u polugodištu.

Foto: Shutterstock

Ružić je nedavno, komentarišući to što je forum beogradskih gimnazija pozvao ministarstvo na čijem je čelu da razmotri mogućnost izmene ovog zakona u cilju ukidanja zaključivanja ocena na kraju polugodišta, rekao da je Ministarstvo otvoreno za razgovore na tu temu.

-Ali situacija trenutno nije takva da ćemo u ovim izmenama i dopunama zakona pristupiti tim intervencijama- naveo je Ružić.

U predloženom rešenju se navodi da Ministarstvo prosvete treba da uspostavi informacioni sistem za sprovođenje ispita u kojem se, između ostalog, unose iskazane želje učenika za upis u srednju školu, odnosno fakultet. Obradu podataka vrši Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – Centar za ispite, u svrhu pripreme i sprovođenja ispita, a podaci o rezultatima ispita dostavljaju se srednjim školama, odnosno fakultetima.

Foto: Shutterstock

Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju opštu, stručnu i umetničku maturu prvi put će polagati učenici upisani u srednju školu od školske 2020/2021. godine, odnosno prvi ispiti biće organizovani školske 2023/2024. godine.

Između ostalog, definisano je i da plan i program nastave i učenja verske nastave, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama donosi ministar. Organizovanje i ostvarivanje verske nastave prati Komisija za versku nastavu koju obrazuje vlada na period od šest godina.

Predviđeno je i da se prijem u radni odnos na neodređeno vreme vrši na osnovu konkursa koji raspisuje direktor, a da konkurs sprovodi komisija. Kao osnovni razlog za donošenje predloženih izmena zakona navodi se blagovremeno stvaranje uslova za efikasnu i stručnu pripremu za realizaciju ispita kojim se završava određeni nivo obrazovanja.

The post Konačno slovo zakona o himni: Kreće se 1. septembra u školu, ali pod kojim uslovima? appeared first on Obrazovanje.

U zakonskom predlogu predviđeno je da đaci na kraju srednje škole polažu državnu maturu -opštu, stručnu i umetničku matura, a prvi put biće uvedeno 2024. godine i polagaće je učenici koji su srednju školu upisali u školskoj 2020/21 godini.

Uvođenje državne mature do sada je nekoliko puta pomerano. Najpre je trebala da bude uvedena 2021. godine, ali je pomereno za 2022. godinu, uz obrazloženje da se pomera kako bi je polagali učenici koji srednju školu završavaju po reformisanom program. Novo pomeranje za još dve godine usledilo je, kako su objasnili iz Ministarstva prosvete, zbog epidemije virusa korona.

U oktobru prošle godine održano je prvo pilotiranje državne mature, a naredno je planirano za april naredne godine. Državna matura treba da bude ulaznica za fakultete i da zameni polaganje prijemnih ispita.

Školska godina počinje himnom

U predlogu izmena ZOSOV-a stoji da nastava u školama svakog 1. septembra (na početku školske godine) počinje intoniranjem himne Srbije “Bože pravde”. To je prvi put uvedeno od ove školske godine, a sada je stavljeno i u zakon kao obaveza za svaku narednu.

-Na početku obrazovno-vaspitnog rada koji se ostvaruje u toku školske godine, koja počinje 1. septembra, izvodi se himna Srbije radi razvijanja nacionalnog identiteta učenika, kao i svesti i osećanja pripadnosti Srbiji-navedeno je u predlogu.

Foto: Shutterstock

Za one koji ne budu poštovali tu odredbu zakona predviđene su i novčane kazne i to za ustanove od 100.000 do milion dinara i direktora, odnosno odgovorno lice od 25.000 do 100.000 dinara. Na početku ove školske godine himna Srbije nije puštena samo u jednoj školi, preciznije jednom odeljenju OŠ “Rifat Burdžović – Tršo” u Novom Pazaru, a društvenim mrežama je kružio snimak, koji je podelila učiteljica, u kome su čuje himna sandžačkih Bošnjaka “Ja sam tvoj sin”.

Nisu samo novčane kazne predviđene za škole koji ne puste himnu, već i ukoliko ne upišu dete u predškolce, u osnovnu školu, ne donese razvojni plan i godišnji plan rada u roku propisanom ovim zakonom ili ih ne primenjuje. Škola će biti novčano kažnjena i ukoliko dozvoli stranačko organizovanje ili delovanje u ustanovi i korišćenje prostora ustanove u te svrhe, ali i primi u radni odnos zaposlenog koji ne ispunjava uslove ili ne dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.

Menje ocena za srednjoškolce u polugodištu

Srednjoškolci će ubuduće morati da imaju najmanje tri ocene u dnevniku na polugodištu kako bi mogla da im se zaključi ocena, umesto četiri kako je bilo do sada. Za predmete koje imaju jedan čas nedeljno ostalo je isto kao i do sada – potrebno je da imaju dve ocene u polugodištu.

Predlagač izmene zakona smatra da će na taj način biti povećana objektivnost u pogledu ocenjivanja i zaključivanja ocena. U Ministarstvu prosvete rekli su za Euronews Srbija da se ovom promenom u zakonu, način ocenjivanja vraća na stari sistem, koji je važio pre 2017. godine, odnosno pre usvajanja novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Foto: Shutterstock

-Ova promena je predložena na osnovu iskustva srednjih škola u praksi, koje je pokazalo da se zbog većeg broja potrebnih ocena povećao broj neocenjenih učenika. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u stalnom dijalogu sa svim relevantnim akterima, osluškuje potrebe i iskustva, razmatra i donosi adekvatne odluke na osnovu svega navedenog- kažu u Ministarstvu.

U Forumu beogradskih gimnazija podržavaju izmenu Zakona u pogledu smanjenja broja ocena, ali smatraju da predlog ne omogućava potpunu objektivnost u pogledu ocenjivanja. Predlažu da nastavnici, čiji predmet učenici slušaju do dva puta nedeljno, ocene učenika najmanje dva puta po polugodištu, čiji predmet slušaju tri puta nedeljno, tri puta po polugodištu, dok bi iz predmeta koje slušaju četiri i više puta nedeljno učenici bili ocenjivani najmanje četiri puta po polugodištu.

Izostanci i obaveze roditelja

Predlogom izmene Zakona je precizirana i obaveza roditelja da osim što je dužan da obezbedi da učenik redovno pohađa nastavu u obavezi je da obavesti školu o razlozima eventualnog izostanka učenika sa nastave.

-Mogućnost da roditelj obavesti školu uvedena je iz razloga što postoje i objektivne okolnosti u kojima roditelj neće moći da u roku od tri dana obezbedi da učenik nastavi da redovno pohađa nastavu (u slučaju bolesti učenika ili u drugim opravdanim slučajevima kada učenik nije u mogućnosti da u navedenom roku nastavi redovno pohađanje nastave)- navodi se u obrazloženju.

Foto: Shutterstock

Predlogom izmena ZOSOV-a redefinišu se i nadležnosti Centra za ispite Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u organizaciji i sprovođenju svih vrsta završnih
ispita u osnovnom i srednjem obrazovanju. To konkretno znači da će nadležnosti postojećeg Centra biti proširene i na državnu maturu. Počev od školske 2022/23 godine Centar za ispite obavljaće sve poslove na pripremi i sprovođenju završnog ispita u srednjem obrazovanju, a počev od školske 2023/24. godine sve poslove na pripremi i sprovođenju opšte, umetničke i stručne mature.

Obrazovanje obrazovno-naučnih centara

Ostavljena je mogućnost da Vlada Srbije može da obrazuje obrazovno-naučne centre kako bi se podigao kvalitet obrazovanja. Centri se organizuju tako da imaju edukativni sadržaj, ali i ugostiteljske i smeštajne kapacitete, te će tako biti finansijski samoodrživi. Tu se može realizovati nastava u prirodi, ekskurzije, izleti. Takođe, povećana je starosna granica za upis u srednju školu. Naime, do sada je status redovnog učenika u srednjoj školi mogla da ima samo osoba do 17 godina.

-Posebnim zakonom može se utvrditi druga starosna granica za upis u srednju školu i za sticanje svojstva redovnog učenika- navedeno je u predlogu izmene zakona.

Predlogom krovnog zakona u obrazovanju pedviđeno je i licenciranje sekretara škole, ali i precizirano ko će voditi disciplinski postupak protiv direktora za težu povredu radne obaveze.

-Organ upravljanja odlučuje, osim o pravima i obavezama direktora i o njegovim odgovornostima. Organu upravljanja ustanove propisana je nadležnost da obrazuje komisiju za vođenje disciplinskog postupka protiv direktora i donosi odluku o odgovornosti direktora za težu povredu radne obaveze. Prema dosadašnjem rešenju ukoliko direktor izvrši težu povredu radne obaveze ili povredu zabrane, a što u praksi nije bilo retko, nije bilo eksplicitno propisano ko u tom slučaju vodi disciplinski postupak- navodi se u obrazloženju.

The post Sve novine koje donosi izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja: Evo šta čeka nastavnike, đake i roditelje appeared first on Obrazovanje.