Sledeći važan faktor je to kako planirate vreme i odnosite se prema planiranim obavezama. Vrlo je bitno i kako se odnosite prema stresu, na koji način se koncentrišete, hvatate beleške na predavanjima, koliko brzo čitate i usvajate gradivo i sl.

Predstavljamo vam 7 (provereno) pouzdanih saveta za uspešno učenje novih veština.

1. Postavite jasne ciljeve

Razmislite koji su vaši ciljevi i šta treba da uradite kako biste ih ispunili? Šta vam je potrebno kako biste došli do svog cilja? Razdelite svoj cilj na manje aktivnosti (korake) i savlađujte jedan po jedan.

2. Obezbedite optimalne uslove za učenje

Odaberite prostoriju u kojoj će vam biti prijatno da učite i vreme kada najbolje upijate informacije. Ukoliko volite da učite uz muziku, izaberite onu koja vam prija, a ne remeti vam koncentraciju dok učite.

3. Razmislite o “učenju na daljinu”

Ako pohađate neku školu ili fakultet, razmislite o opciji učenja na daljinu – putem interneta. Online učenje je fleksibilno i pruža vam slobodu da sami organizujete kada ćete i gde učiti, kao i da sami organizujete kada ćete raditi zadatke ili testove.

Koristite različite resurse pri učenju – tekstove, PDF materijale, video-tutorijale, testove, zadatke, kvizove, linkove ka web stranicama, YouTube tutorijale itd. Na ovaj način ćete učiti brzo i lako koristeći u potpunosti sve prednosti modernog pristupa učenju.

4. Isplanirajte učenje

Istraživanja pokazuju da je učenje u intervalima efikasnije od dugotrajnog učenja, bez pauza. Svakog dana odvojte vreme koje ćete posvetiti učenju; primetićete da vam ide sve lakše i lakše, jer se formira radna navika koja pospešuje pamćenje gradiva.

5. Krenite od lakšeg gradiva

Ukoliko niste odavno učili, možete osećati otpor prema ponovnom učenju. Tada je najbolje da počnete sa lakšim gradivom ili lekcijama koje su vam interesantnije. Uspešnim savladavanjem gradiva dobijaćete na samopouzdanju, pa će i motivacija biti na višem nivou.

6. Kada morate da učite napamet, primenite ovu strategiju

Kada postoji dosta gradiva koje treba naučiti napamet, dobro bi bilo da se to gradivo rasporedi, a ne da uči sve odjednom. Čak je i učenje napamet lakše ukoliko se gradivo razume. Teže ili manje interesantnije predmete treba učiti na početku, onda kada smo najviše odmorni i sveži, upravo zbog toga što smo skloni da ih izbegavamo.

7. Izolujte se od svega što skreće pažnju

Obezbedite sebi sredinu bez ometanja – zatvorite ostale web stranice (Fejsbuk, Instagram, YouTube…) i fokusirajte se na učenje i gradivo. Ignorisanje društvenih mreža tokom učenja predstavlja, takođe, važan izazov. Ako je neophodno, isključite telefon!

Pravilan pristup učenju doneće vam uspešnu karijeru

Ukoliko na pravi način pristupite usvajanju novih znanja i veština, možete računati i na međunarodne diplome i sertifikate. Tako ćete krunisati svoje znanje i otvoriti sebi vrata mnogih uspešnih kompanija. Za to su potrebni ne samo ambicija i volja za učenjem već i odabir zanimanja koje vas zaista interesuje. Izbor je na vama.

The post Kako da lako naučite nove veštine? Ovo su provereni saveti appeared first on Obrazovanje.

Na greškama se uči

Savršenstvo ne postoji, a čitava poenta učenja je da pokušate, pogrešite i da na toj lekciji naučite gde ste pogrešili. U studiji iz 2014. godine o motornom učenju, otkriveno je da u mozgu postoji poseban prostor za greške. Kasnije, tih grešaka možemo da se prisetimo i da na taj način budemo bolji sledeći put. Ako roditelji uče decu da ne smeju da greše ili ih kritikuju kada pogreše, deca tako gube dragoceno znanje koje su mogli da steknu.

Optimizam = uspeh

Stresiranje oko mogućeg neuspeha dovodi do mentalne blokade, sumnje u samog sebe i anksioznosti, a sve to je potpuno neproduktivno kada je učenje u pitanju. Istraživači pozitivne psihologije smatraju da ćemo biti uspešniji u svemu što radimo samo ako tome pristupimo otvorenog uma i vidimo u tome prostor za napredovanje. Učenje bi trebalo shvatati kao istraživanje, da bismo u njemu istrajali i kada naiđemo na poteškoće.

Zabavne teme duže ostaju u pamćenju

Ono što se mora obično postaje dosadno i suvoparno, pa nije retkost da deca u školi potpuno zaborave na to da učenje može i da bude zabavno. Naravno, zanimljiva je činjenica da možemo od reči do reči da zapamtimo omiljenu seriju, dok je poslednja lekcija koju smo pripremili za odgovaranje potpuno iščezla iz pamćenja u roku od dva dana. Nekima je lakše da pamte stvari ako ih vizualizuju, jer ih tako čine jedinstvenim u svom mozgu, a samim tim lakšim za pamćenje, pa naučnici preporučuju da ne zaboravimo da dodamo zabavu u svako učenje.

Vežbajte, vežbajte, vežbajte

Dobro razrađene radne navike imaju jak uticaj na mozak. U jednoj studiji iz 2004. godine, otkriveno je da se žongliranjem u mozgu stvara više sive mase. Čim bi ljudi prestali da žongliraju, siva masa bi nestala. Poenta zapravo nije u samom žongliranju, već u ponavljanju. Neurolozi nazivaju ovaj proces “orezivanje”, to jest pamćenje stvari koje ponavljamo iznova i iznova. Dakle – vežbom do savršenstva!

Ono što znate koristite da naučite ono što ne znate

Ako imate problem oko određene teme i nikako ne možete da zapamtite određene činjenice, potrebno je naći povezanost toga sa onim što ste već naučili. Ovo se zove asocijativno učenje. Recimo, ako učenik ima problema sa matematikom, a razume se u fudbal, potrebno je da nađe sličnosti između ova dva pojma i tako sebi olakša učenje.

Pomoć sa strane nije loša stvar

Iako je samostalan dolazak do rešenja od ključne važnosti za disciplinu, sa druge strane, ako previše vremena utrošimo u traženje rešenja, možemo samo sebi da odmognemo. Zato, ako nešto znamo onda znamo, ali ako ne znamo, nije na odmet pitati Gugl za rešenje.

Podučavanjem drugih učite i vi

Kada nešto što znate prepričate svojim rečima, ne samo što pokazujete da ste ovladali tematikom, već i sami tako još bolje naučite i razumete to gradivo. Kada naučene informacije raščlanite na manje da biste nekome pomogli da lakše nauči, onda i sami postajete stručnjaci na zadatu temu. Zato neke studije tvrde da su starija braća i sestre pametniji od mlađih, jer obično oni prenose znanja i prvi ih nauče.

The post TAJNE TEHNIKE UČENJA: Evo kako da brzo zapamtite sve što poželite appeared first on Obrazovanje.

Ništa više ne može da izbaci iz takta roditelja od pisanja zadaće sa decom. Prečesto se zbog brige oko ocena porodice bukvalno raspadaju, kvare se odnosi, roditelji i deca se međusobno udaljuju, ponekad zauvek.

– Da ponovim još jednom: ne treba učiti s decom! Ne treba im spremati školsku torbu! Ne treba ni zapitkivati “kako je u školi?”. Tako narušavate odnos i krajni rezultat je uvek negativan. Nije valjda da nemate o čemu drugome da razgovarate s detetom?”

– Dete mora da ima svoje slobodno vreme kada NIŠTA ne radi: od 2 do 4 sata dnevno. Preambiciozni, tzv. brižni roditelji decu prezatrpavaju: te jezici, te umetničke sekcije, te prestižni sportovi… Od toga se ponajviše dobija nervoza i sve što uz to ide – prenosi sajt Detinjarije.

– U odnosu sa školom i pedagozima, trebalo bi da u pravom smislu budete na strani svog deteta. Čuvajte decu. Ne bojte se loših ocena. Bojte se da detetu ne ogadite školu i učenje uopšte.

– Teško je reći ko trpi jači psihološki pritisak – odlikaš ili jediničar. Odlikaši koji mukotrpno ređaju petice nisu bezbrižna deca i nedostaje im samopoštovanja.

– Ako vaše dete nije u stanju da uči samo – za to sigurno postoji neki razlog. Lenjost nema veze s tim. Kategorija lenjosti u psihologiji ne postoji. Lenjost se razmatra kao odsustvo motivacije i volje.

– Razlog zašto dete ne može da uči i samo radi domaći može biti mnogo šta: povišen intrakranijalni pritisak, povišen tonus mišića, psihološki problem, ADHD (sindrom pomanjkanja pažnje i hiperaktivnosti). I umesto da iz večeri u veče sedite s njim nad udžbenicima – bolje bi bilo da pokušate definisati i zatim tretirati pravi problem.

Ima roditelja  koji žele da odgaje odgovornu, samostalnu, uspešnu decu. A ima i roditelja čiji je cilj – totalna kontrola.

– Prečesto se zbog brige oko ocena porodice bukvalno raspadaju, kvare se odnosi, roditelji i deca se međusobno udaljuju, ponekad zauvek. Psiha tinejdžera je ionako osetljiva, a meseci priprema po raznim institutima i matematičkim društvima celoj porodici ostaju u lošem sećanju: svi pate od nervoze i depresije, što provocira histeriju, bolest pa čak i suicid.

Kada majka istuče dete, evo šta se dešava: Objašnjenje ovog psihologa obišlo svet!

Kako izbeći sav taj košmar ili makar umanjiti posledice?

Ja smatram da se treba usredsrediti na ljubav i neprolazne vrednosti.

Setite se da će se za ne tako dugo vreme ocene i ispiti izgubiti iz sećanja, i jedino će biti važno jeste li ili niste sačuvali bliskost, poverenje, razumevanje, iskren odnos sa svojim detetom…

Jer može se dobiti petica, a izgubiti ćerka. Položiti svi napredni tečajevi, upisati se na prestižni fakultet, ali nepovratno izgubiti međusobna punoća odnosa.“

Mihail Labkovski je završio psihologiju u Moskvi, doktorirao u Jerusalimu. Započeo je karijeru kao učitelj i školski psiholog da bi u svom 30-godišnjem iskustvu radio pre svega kao porodični psiholog, a u poslednjih 20 godina vodi radio-emisije na temu odnosa roditelja i dece, zavisnosti, ljubavi prema sebi…

Njegova vrlo posećena predavanja o ovim i sličnim temama podsećaju na javne konsultacije.

The post Pustite ih da pogreše: Čuveni psiholog otkriva – evo zašto nije dobro da učite sa svojom decom appeared first on Obrazovanje.

Ovo su tri važne stvari koje treba da uradite, kako biste maksimalno iskoristili vreme koje vam je dato za izradu pismene provere.

1. Dobro iskoristite vreme da iščitate zadatak

Pre početka izrade, na većini pismenih provera imate kratak period da iščitate zadatke. Ovo vreme je neprocenjivo, jer vam daje šansu da organizujete izradu. Period iščitavanja i planiranja može napraviti ogromnu razliku u vašoj oceni.

Ključno je pročitati sve, da biste okvirno znali koliko će vam vremena biti potrebno za svako pitanje. Ukoliko su pitanja esejska, možete iskoristiti ovaj period za pisanje kratkog koncepta, kako bi na startu uštedeli vreme. Pored koncepta, možete zapisati na papir sitnim slovima one informacije za koje mislite da ih se nećete kasnije setiti, a u tom momentu su vam na pameti. To mogu biti datumi, imena važnih ličnosti, formule, statistike i slično. Pored toga što ćete imati mini podsetnik, oslobodićete se pritiska pamćenja komplikovanih informacija, koje ste teško naučili pa se osećate nesigurno.

Foto: Profimedia/Ilustracija

2. Držite se vremenskog rasporeda

Učenici koji dobijaju dobre ocene, ne samo da dobro vladaju gradivom, nego i znaju rasporediti vreme na kontrolnim zadacima. Ukoliko potrošite više vremena nego što bi trebalo na neko pitanje, možete sebe dovesti u velike probleme. Ono što se na kraju vrednuje je ocena i nećete dobiti posebnu nagradu zato što ste na jedno pitanje odgovorili odlično, a na ostala jedva utrošili vreme. Dobro planirajte vreme i držite se tog plana.

3. Koncentrišite se i ne dozvolite da vas pritisak savlada

Učionice u toku pismenih provera mogu biti izuzetno stresno okruženje. Svi učenici su pod pritiskom ocena, vremena i svog znanja. Ovakvo stresno okruženje može se poigrati sa vašim umom. Povedite računa o važnosti podataka koje ispisujete.

Ne dozvolite da vam promakne ispisivanje bitnih informacija. Razmislite pre nego što ispišete nešto. Česta je pojava da se učenici unesu previše u oblast iz koje je pitanje i završe ispisujući nebitne informacije, pri tom gubeći vreme za ostala pitanja. Dobru ocenu ćete zaraditi na osnovu kvaliteta, a ne kvantiteta podataka koje ispišete na kontrolnom zadatku.

The post Tri načina za bolji uspeh na pismenim proverama u školi: Pokušajte, veoma je lako appeared first on Obrazovanje.

Ovi saveti će vam pomoći da uspostavite radne navike.

Odredite vreme za domaći

Dajte detetu dovoljno vremena da se odmori kad se vrati kući iz škole i onda možete da uspostavite određeno vreme za domaći i učenje. U slučaju da nema nikakav domaći za taj dan, uvek može da pročita neku knjigu ili lako štivo. Na taj način će se navići da svaki dan radi i neće biti lenjo kad bude trebalo ozbiljnije da se uči.

Nađite posebno mesto za rad

Mnogi tinejdžeri ne mogu da rade domaći u svojoj sobi onako kako treba. Svašta ih ometa i stalno odugovlače. Nađite neko mirno mesto bez ikakvih uređaja i ostalih ometala. Ponekad je trpezarijski sto dovoljan, a ponekad je potrebno odvojiti posebnu sobu sa radnim stolom. Ako nemate posebnu sobu, napravite kutak za učenje u detetovoj sobi. Neka taj prostor koristi samo za učenje i ući će mu u naviku, ništa ga neće ometati. Izbegavajte učenje u krevetu jer to može ometati san uveče.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Uklonite sve elektronske uređaje za vreme učenja

Ne dozvolite detetu da koristi mobilni i šalje poruke dok radi domaći i uči. To ih lako ometa. Tu isto spadaju kompjuter i televizor. Ako mora da koristi kompjuter za domaći obratite pažnju da ne igra igrice.

Naučite ih da steknu navike za rad

Đaci ponekad ne znaju šta znači imati radne navike. Pročitaju jedno poglavlje u knjizi i misle da je dovoljno za taj dan. Ne beleže ništa i ne podvlače bitne delove. To morate promeniti što pre. Naučite ih kako je najbolje spremiti se za test. Dajte im na znanje da postoje lakši i teži načini da se lekcija nauči.

Radite zajedno sa njima

Ako vam dete ima problema sa domaćim, radite zajedno. Čak iako mu sve ide glatko opet je poželjno da budete tu i pružite podršku. Postoje razne poteškoće koje mogu da se jave kod domaćeg ali sve se može rešiti. Mnogi tinejdžeri jednostavnu odustanu od domaćeg kad god naiđu na problem pa je bitno da se stalno raspitujete i proveravate kako napreduju. Međutim, dok im budete pomagali, pazite da ne radite sve umesto njih.

Budite aktivni i uključite se u obrazovanje deteta

Veoma je bitno da pokažete interesovanje i pratite tok obrazovanja vašeg deteta. Budite redovni na roditeljskim sastancima. Slobodno pitajte nastavnike i razrednog kako se vaše dete snalazi i kako napreduje sa ocenama. Što pre saznate kakve ocene dobija, to ćete pre moći da intervenišete ako bude bilo potrebno.

Child Is Doing Homework In The Light Of The Lamp In The Evening. A Boy Sits at a Table and Writes. Homework At His Desk,Image: 648193053, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Vasyl Roha / Alamy / Alamy / Profimedia

Obratite pažnju na frustraciju

Ako primetite da vam dete ima poteškoća sa učenjem i da se nervira, treba da intervenišete, ali ne odmah. Prvo pustite da samo pokuša da se snađe, pa ako mu i dalje ne ide, onda razgovarajte o mogućim rešenjima i strategijama učenja. Naučite dete kako da se smiri i reši stresne situacije. Ne dozvolite mu da lako odustane.

Odredite strategije

Ako se vaše dete muči sa domaćim, predložite mu neke strategije za rešavanje problema. Raspitajte se kod nastavnika da li bi bilo pametno da dete ostane posle časova i da se konsultuje. Đaci se često stide da pitaju za pomoć ili ih je strah, pa vi tu treba da uskočite i pokrenete ih. Možda postoje neke grupe za učenje van škole koje bi mogle biti korisne.

Napravite plan organizovanja

Mnogi đaci troše puno vremena na nepotrebne stvari. Po ceo dan mogu da traže izgubljene domaće, papire i zadatke. Često izbegavaju odgovornosti i radiće bilo šta što nije učenje. Napravite im plan po kom će moći lako da se organizuju, kako u vremenu tako i u prostoru. Odredite tačno od kad do kad se uči i radi domaći. Nađite neku fioku ili policu na kojoj mogu da drže sve što im treba. Možda možete jednu fioku da odvojite posebno za domaće zadatke, a drugu za knjige i sveske.

The post Muke đaka sa domaćim zadacima: Devet saveta kako da motivišete dete da radi školske zadatke appeared first on Obrazovanje.

Većina studenata, kojima to ne polazi za rukom, sigurno se pita kako nekima uspeva da polože sve ispite u roku , a da ne pričamo o tome kako uspevaju da završe fakultet na vreme. U čemu je njihova “tajna”?

Ne uče kampanjski

Studenti koji završavaju fakultet u roku ne uče kampanjski. Oni redovno odlaze na predavanja i vežbe. Hvataju beleške na svim predavanjima, ukoliko im nešto nije jasno odlaze na konsultacije. Na vreme uče i gledaju da ne zaostaju sa gradivom jer su svesni da će im nagomilano gradivo kasnije predstavljati veliki problem. Za razliku od njih studenti koji kampanjski uče sve rade u poslednjem trenutku, pokušavajući da veliku količinu gradiva memorišu u kratkom vremenskom roku.

Najteže ispite prvo polažu

Studenti koji na vreme završe fakultet nikako ne ostavljaju najteže ispite za kraj. Oni prvo polažu najteže ispite, pa zatim kreću sa polaganjem lakših. Za razliku od njih, studenti koji studiraju godinama, prave veliku grešku jer oni prvo kreću od lakših ispita, a teške ostavljaju za kraj, što je potpuno pogrešna strategija. Dakle, ako ste brucoš i želite na vreme da polažete sve ispite, samim tim da završite fakultet u roku, imajte u vidu ovu naviku redovnih i uzornih studenata.

Foto: Shutterstock

Dobro se organizuju

Grešite ako mislite da studenti koji završe na vreme fakultet “greju stolicu” konstantno i da nemaju vremena za društveni život. Pored učenja, spremanja ispita u roku, uzorni studenti uvek imaju vremena za izlaske, druženje sa prijateljima, porodične obaveze. Sigurno se pitate kako to postižu? Odgovor je u dobroj organizaciji koja je ključ uspeha.

The post Ovako ćete završiti studije u roku: Uz tri metode, studentski dani biće veoma laki appeared first on Obrazovanje.

Unutrašnja i spoljašnja motivacija

Koren unutrašnje motivacije je u zainteresovanosti za ono što se uči. Pokretač određene inacijative je u samoj ličnosti. Aktivnost sama po sebi, u ovom slučaju učenje, izaziva osećaj zadovoljstva. Moglo bi se reći i da je to cilju usmerena radoznalost. Kao krajnji cilj se ne opaža spoljašnja nagrada, a i ako ona izostane motivacija ne jenjava. Počiva na uverenju ,,hoću i želim da uradim to’’.

Spoljašnja motivacija dolazi iz okruženja, iz želje da se ostvari određeni cilj, odnosno da se izbegne posledica koja bi proistekla iz neostvarivanja, na primer, da se dobije dobra ocena, da se ispune očekivanja roditelja, da se izbegne kazna, da se ispune uslovi za dobijanje stipendije, da se stekne diploma koja će obezbediti siguran posao i finansijsku stabilnost. Počiva na uverenju ,,moram da uradim to’’. Stoga, spoljašnja motivacija može biti:

1) pozitivna, podstaknuta prethodnim pohvalama i nagradama, ili

2) negativna, podstaknuta prethodnim neuspehom, strahom od neuspeha i/ili kaznom.

Foto: Shutterstock

U oba slučaja nagrada je sama po sebi cilj. Aktivnost se gasi kada nema potkrepljenja. Ukoliko je motivacija isključivo spoljašnja, pamćenje će vrlo verovatno biti kratkoročno jer se i uči samo za konkretnu situaciju.

Koji su najčešći razlozi za nedostatak motivacije?

Svaki učenik, odnosno student, kroz svoje obrazovanje će naići na period kada motivacija neće biti na zavidnom nivou. Najčešći razlozi za nedostatak motivacije su:

Nepostojanje ciljeva – ako nema cilja, učenje deluje besmisleno jer ne vodi nikud. Bitno je i to da postavljeni cilj bude jasan, specifičan i realan. Ukoliko je cilj izvan granica postojećih mogućnosti, osoba usvaja uverenje da je učenje uzaludno. Na primer, ako je cilj naučiti 200 strana za jedan dan, sasvim je verovatno da će se odustati i pre nego što se počne. Ukoliko je cilj ispod granica nečijih mogućnosti, mnogi potencijali će ostati neiskorišćeni, što će, takođe, proizvesti osećaj nezadovoljstva.

Nedostatak samopouzdanja, odnosno sumnja u vlastite sposobnosti – u ovom slučaju, biće od pomoći podeliti put do konačnog cilja na niz manjih koraka koji će se postepeno prelaziti, a svaki od njih uticati na jačanje sigurnosti. Takođe je bitno fokus sa strahova premestiti na ciljeve. Kako? Tako što se jednostavno, bez odlaganja, počne sa učenjem. Samim tim će se razviti određena doza zadovoljstva jer nije još jedan dan protekao u brizi i posmatranju kako vreme odmiče, a ništa nije postignuto. Nesigurnost može voditi ka razvijanju slike o sebi kao neadekvatnoj osobi za određeno zanimanje, odustajanju od školovanja, anksioznosti i depresiji pa je neophodna i pomoć i podrška okruženja – roditelja, nastavnika, društva iz odeljenja/sa fakulteta, pa i stručnog lica.

Foto: Shutterstock

Nedostatak radne navike i adekvatnih metoda učenja – u ovom slučaju od pomoći može biti pisanje plana organizacije za predstojeći dan ili nedelju, navođenje tačnog vremena kada se i šta uči, kao i procena (u vidu ocene ili procenta) koliki deo predviđene aktivnosti je obavljen. Propust u usvajanju radnih navika najčešče ima koren još u prvim razredima osnovne škole, ali na ovaj problem se nailazi i kada je potrebno vratiti se na učenje posle višemesečne ili višegodišnje pauze.

Primarne potrebe nisu zadovoljene – da bi više potrebe, među kojima je i motivacija, bile zadovoljene, neophodan uslov je da moraju biti zadovoljene primarne potrebe, kao što su naspavanost, sitost, fizičko zdravlje, emocionalna uravnoteženost. Umor, glad, bolest i iscrpljenost ometaju funkcionisanje mozga i izazivaju telesnu i mentalnu neprijatnost. Stoga je bitno i tokom samog učenja praviti pauze.

Neproduktivni perfekcionizam – osoba ima uverenje da je sve ono što nije savršeno neprihvatljivo. Prethodni uspesi se ne uzimaju u obzir, a često se i oni procenjuju kao nezadovoljavajući. Ukoliko se ne prepozna i ne radi na prevazilaženju ove dispozicije, može voditi u povišenu anksioznost i depresiju pa dolazi onda do gubitka i psihofizičke sposobnosti za učenje.

Naučena bespomoćnost – osoba je razvila uverenje da se na ishode u životu ne može uticati i da sve zavisi od spoljašnjih okolnosti. Dovodi do toga da se ništa i ne pokušava jer je neuspeh ,,zagarantovan’’ pa se svakako gubi šansa za bilo kakvu promenu i napredak. Takođe može voditi u depresiju i apatiju. U ovom slučaju bitno je raditi na menjanju uverenja o bespomoćnosti i ići ka usvajanju uverenja da je neuspeh posledica nedostatka truda, na šta se može uticati.

Motivacija za učenje se razvija od ranog detinjstva, i to učenjem po modelu roditelja, starije braće i sestara, baka i deka ili drugih značajnih osoba. Ukoliko dete posmatra odrasle koji čitaju, kritički razmišljaju i vrednuju znanje, i samo će usvojiti takav obrazac mišljenja i ponašanja, te razvijati lična interesovanja.

The post Kako pomoći školarcima kada nemaju motivacije za učenje: Otklonite šest najčešćih uzročnika bezvolje za znanjem appeared first on Obrazovanje.

Da li imaju dovoljno vremena da spreme najteži ispit? Kako biti koncentrisan u ove predstojeće školske dane? Ukoliko ste među njima, u nastavku nudimo nekoliko saveta koji vam mogu biti od pomoći kod polaganja najtežih ispita.

Mislite pozitivno

Nema mesta pesimizmu! Ne dozvolite negativnim mislima da preovladaju, nego budite maksimalno koncentrisani i uradite sve što je do vas. Ne obazirite se na negativne komentare vaših kolega, verujte u sebe.

Fokusirajte se na jedan ispit

Ukoliko spremate dva teška ispita za predstojeće rokove najpametnije bi bilo da se prvo fokusirate samo na jedan ispit. Nije baš pametno da učite u kontinuitetu dva teška ispita, prvo krenite sa jednim pa onda pređite na drugi. Studenti često upadaju u zamku kada u kontinuitetu spremaju dva obimna ispita jer im se često dešava da na kraju ni jedan ne spreme kako treba. Ovo je velika zamka, budite pametni i izbegnite je.

Foto: Shutterstock

Dobro se organizujte

Dobra organizacija je ključ uspeha i zato je veoma bitno da svoje vreme pametno raspodelite i da ne dozvolite da vam bilo šta poremeti pažnju i koncentraciju. U vaš planer nemojte izostaviti i vreme za razonodu jer će tako spremanje ispita biti mnogo produktivnije.

Pravite više pauza

Kada krenete sa učenjem jako je bitno da pravite više pauza. Nemojte u kontinuitetu da učite više od dva sata. Poželjno je da već posle sat vremena napravite kratku pauzu, skuvate sebi kafu ili se malo prošetate.

Učite u grupi

Iako postoji dosta studenata koji sami uče, ima i onih kojima učenje bolje ide kada to rade u paru. Učenje u grupi posebno može biti produktivno kod poslednje faze, a to je faza preslišavanja. Zato ne gubite vreme već nađite kolegu/ koleginicu i krenite sa preslišavanjem i obnavljanjem onoga što ste naučili.

The post Vreme je za spremanje najtežih ispita: Izbegnite jednu zamku kod učenja obimnih predmeta i spasite se neuspeha appeared first on Obrazovanje.

Nažalost, čini se da kraj ispitivanju dođe tek kad krenu u školu. Iznenađuje i rastužuje činjenica da se tokom školovanja većina tih malih sunđera punih pitanja i interesa za sve, pretvori u mrzitelje učenja, kojima je škola, učenje, domaći, a posebno čitanje – teret i muka.

Deca ne postanu nezainteresovana i lenja sama od sebe. Oni to nauče. Čest problem je što su ocene postale same sebi cilj i to cilj koji nije detetov, već roditeljski, tako da dete nema osećaj da uči zbog sebe i postiže nešto za sebe, već da je to nešto što odrađuje za roditelje. Često svu odgovornost za učenje i školski uspeh roditelji, posebno tokom osnovne škole, preuzmu na sebe, tako da dete sve manje brine i razmišlja o tome, poučeno iskustvom – da to zapravo i nije njegova/njena briga i da će roditelji to odraditi. Tako deca propuste da usvoje radne navike i preuzmu brigu o školi – što obično dođe na naplatu pri prelasku u srednju školu.

Evo nekoliko korisnih saveta.

1. ŠKOLA I UČENJE SU DETETOVA ODGOVORNOST

Roditelji bi trebalo postupno, u skladu s uzrastom deteta, prepuštati odgovornost za školu detetu. To znači da dete počne samo da sprema torbu za školu, brine o domaćem zadatku, uzima knjige za lektiru iz biblioteke, navija sebi alarm za buđenje i samo ustaje na vreme. Naravno, to sve neće raditi prvak, ali već tokom prvog razreda bi većina dece mogla preuzeti neku od tih obaveza. Važno je da roditelj ima na umu da dete ide u školu zbog sebe i da se taj stav oseća u razgovorima koji se vode s njim. Iz takvog odnosa proizlazi način komunikacije i razgovora koji detetu ne ubija volju za učenjem već deluje motivaciono.

Foto: Shutterstock

2. SLUŠANJE UMESTO PRIGOVARANJA I STALNIH SAVETA

Vrlo česta, iako dobronamerna, greška roditelja je konstantno ispravljanje, prigovaranje detetu i deljenje saveta na svakom koraku. To ometa komunikaciju na svim poljima, deca se uče da ne mogu sama rešiti problem, da to za njega/nju čine mama i tata i da je najbolje ako samo poslušaju što im je rečeno. Starija deca često shvate da ne moraju ni poslušati već samo ćutati i praviti se da slušaju. Vrlo često takav odnos razvija pasivan otpor kod dece, tako da ćete čuti da kažu “Da, da, razumeo sam” pre nego i završite rečenicu ili da odsutno klimaju glavom gledajući u televizor. U tinejdžerskom, dobu taj pasivni otpor često preraste u aktivni, pa svađe i odbijanje poslušnosti postanu svakodnevica. Čak i deca koja se ne opiru nauče da probleme rešavaju roditelji, pa smanje svoj trud. Tako u školi ne pokušavaju da shvate gradivo, očekujući da će im to posle objašnjavati roditelji, puštaju da im se skupljaju loše ocene – skrivajući ih da ne bi bilo prigovaranja, prave se da razumeju i ono što ne razumeju da ne bi bilo kritikovanja i savetovanja.

Slušanje deteta pretpostavlja da ne prilazimo tražeći kvar koji treba otkloniti, već sa istinskim interesom, dajući detetu priliku da ispriča šta mu je bitno, a s ciljem da čujemo kako se dete oseća, šta ono želi i kako mu možemo pomoći da samo reši problem. Vrlo je važno pitati dete šta želi od nas, kakvu pomoć očekuje, pa proceniti koji deo ono može samo, a gde zaista mi moramo uskočiti. Cilj roditeljstva uopšteno je osposobiti dete da postane samostalna odrasla osoba, a deo toga je i samostalnost u školi, kako po pitanju učenja i brige za svoj uspeh, tako i po pitanju odnosa s vršnjacima i učiteljima.

3. PODRŽAVATI, OHRABRIVATI, POŠTOVATI

Važno je ne razviti, ili barem na vreme zameniti loše navike kritikovanja, prigovaranja, pretnji i potkupljivanja deteta. Umesto toga dete je potrebno podržavati, ohrabrivati, poštovati i verovati u njegove sposobnosti da će savladati probleme i uspeti u onom što želi. To bi značilo izbaciti u svom ponašanju izjave kao što su: “Kako ti se to moglo dogoditi?”, “Ne budi glupa!”, “Opet ti nemaš domaći?”, “Kako to ne razumeš!? Uključi malo mozak”, “Ma ti si lenčuga!”, “Ako tako nastaviš, bićeš samo đubretar kad odrasteš” i slične koje detetu ruše samopoštovanje i samopouzdanje, pa demotivišu za bilo kakve dalje pokušaje.

Više razumevanja u razgovoru, tolerancija za greške, usmerenost na dete, a ne na svoja osećanja – važni su za detetovu motivaciju za dalji rad. Detetu je za savladavanje novog potrebna podrška, ohrabrenje i poverenje da ono to može. Pri tome je bitno da ta podrška nije samo na rečima i nije isprazna. Nije dovoljno samo reći detetu “Možeš ti to, verujem ja u tebe”, posebno ne onda kad je dete frustrirano jer mu nešto ne ide, u takvim je situacijama osim podrške potrebno poslušati u čemu je problem, i zajedno s detetom potražiti moguća rešenja. Vešti roditelji i vešti učitelji, uvek paze da je pri tome pomoć taman dovoljna, čim dete dođe nadomak toga da može samo – treba ga pustiti, tako da oseti malo prepreke i užitak savladavanja iste, nakon toga glasno primetiti da je uspelo, da je “ukapiralo” kako treba, podržati i pojačati taj trenutak.

Foto: Shutterstock

Često se pomoć sastoji samo u tome da saslušamo dečiju jadikovku, pitamo kako se oseća i što bi mu moglo pomoći, pa na kraju pustimo da se dalje “pati” sa svojim gradivom – jer je to sve što dete hoće od nas.

Neka deca zaista ne vole određeno gradivo, npr. matematiku ili učenje godina dok pamte gradivo istorije – i treba im da se požale. Tu uskakati kao glas savesti koji govori “Moraš!”, “To ti je zadatak i gotovo!” – ne pomaže, čak odmaže na način da se dete počne opirati i roditelju koji to govori, a i pojačava otpor prema učenju “dosadnog” gradiva. Detetu će pomoći roditelj koji ga razume, koji mu pokaže da zna kako mu je to teško, koji pokaže da ne zna kako bi mu pomogao, koji ponudi pomoć, ali je ne nameće. Često dete koje oseti saosećanje i prihvatanje od strane roditelja preuzima odgovornost nakon što se izjada ili kratkoročno odustane od zadatka, onda se vraća i nastavlja sa radom. Iskreni komentari roditelja tipa: “A da ti to ne uradiš, što bi onda bilo? Ako nije strašno, pusti to.”, ili “Joj, to mora da je teško i ja sam mrzela da učim napamet.” često dovode do toga da dete samo shvati da mora to uraditii i da se vrati poslu s više elana.

4. REALNOST NASUPROT PERFEKCIONIZMA

Deca koja imaju utisak da nikad nije dovoljno dobro, da je četvorka loša ocena i “Zašto nisi dobila 5, tako ti je malo falilo?” završe ili kao perfekcionisti ili potpuno demotivisani za učenje i rad – jer “ionako neće biti dovoljno dobro”. Iako su perfekcionisti često uspešni u školi, to nije dobar izbor, jer ni s jednim svojim uspehom nisu zadovoljni – nikad nije savršeno, a perfekcionizam je karakteristika koja često vodi u kasnijem životu prema depresiji.

5. POMOĆ JE KAD DETETU DAMO ALATE DA MOŽE POMOĆI SAMO SEBI

Dete treba naučiti kako da rešava probleme, kako da analizira, kako da izvlači zaključke, što traži više vremena od jednostavnog davanja gotovih rešenja. No, to je način kako će dete naučiti da samo rešava svoje zadatke i naučiti kako temeljno učiti. Ono će naučiti da je učenje proces u kome može osetiti interes, znatiželju, užitak otkrivanja nepoznatog i uspeh. Sve to, dete gubi ako mu se serviraju gotova rešenja. Uspeh više nije detetov, već roditeljski, a detetu samo ostaje frustracija i osećaj nekompetentnosti. Sve to što radi gubi smisao i ulazi u kategoriju dosadnih poslova koje ne voli i ne razume. Pri pomaganju detetu važno je da roditelj zna za koga to radi. Često takva pomoć svede na roditeljsku demonstraciju znanja ili čak na dvoboj znanja između dva roditelja – ko je u pravu i čiji način rešavanja je ispravan. Tada se dete oseća isključeno i izbegavaće da traži pomoć u sledećoj situaciji kada mu bude potrebna. Mnogo je kvalitetnije kad roditelj pristupi detetu kao partneru u rešavanju problema, postavlja pitanja koja detetu mogu pomoći da nađe rešenje, nudi puteve koje dete može istražiti, ukazuje na značajne tačke u kojima dete može uvideti gde se krije rešenje ili greška koja mu se potkrala.

6. PRIMER VREDI VIŠE NEGO REČI

Deca koja vole učiti obično žive u domovima u kojima se znanje ceni, u kojima roditelji dopuštaju pitanja, različita mišljenja i intelektualne rasprave. Takvi roditelji vole kad dete traži odgovore, traži objašnjenja, daje svoje, drugačije mišljenje. Oni znaju razlikovati raspravu od svađe i cene dobar argument bilo da su ga sami smislili ili da je stigao od deteta. Oni s decom rado obilaze muzeje, galerije, zoološki i botanički vrt i druga mesta na kojima se mogu saznati nove stvari. Deca rastu uz intelektualno stimulativnu okolinu, i roditelje koji čitaju, prisustvuju okupljanjima odraslih na kojima slušaju zanimljive rasprave i na kojima sami mogu izneti svoje stavove i biti ozbiljno saslušani.

Foto: Shutterstock

7. POMOZITE DETETU DA STEKNE ZDRAVE RADNE NAVIKE

Sa radnim navikama se niko nije rodio. Kao što svi bez muke ili razmišljanja ujutro operemo zube i umijemo se, tako je moguće steći i radne navike koje čine obavljanje poslova lakšim, bez muke. Najvažnije je, kako samo ime kaže, steći naviku.- a to pretpostavlja ponavljanje u isto vreme na istom mestu. Detetu treba pomoći da ustali svoje vreme za učenje, trebalo bi da ima mesto za učenje, da usvoji ritam rada s više kratkih pauza, te da se nagrađuje nakon obavljenog posla – izlaskom s prijateljima, igranjem video igrica, ili zabavom s roditeljima. Navika ponavljanja nakon škole i svakodnevnog učenja po malo pomaže da dete ostane uspešno u školi i kada gradivo postane teže i obimnije, a ispitivanje u školi ređe.

8. PODSTIČITE UČENJE S RAZUMEVANJEM

Učenje napamet čini učenje bilo kakvog gradiva nalik učenju napamet telefonskog imenika – dosadnim, teškim i besmislenim. Podstičite dete da postavlja pitanja zašto je to tako, kako je do toga došlo i da nađe smisao u onom što uči. Treba im pomoći da nađu korisnost onog što uče, kakve to ima veze sa drugim već naučenim gradivom, a kakve veze ima sa svakodnevnim iskustvom. To, naravno, podrazumeva da oni nađu veze, a da je roditelj samo neko ko to pomaže, pogura kad zapne i opet pusti da samostalno idu dalje. Učenje ne sme biti ograničeno samo na školu ili domaći, učenje je kontinuirano deo našeg života. Svet oko nas je pun prilika za učenje, a ako ih koristimo zajedno sa svojom decom, nudimo deci da su u tome aktivni, njihova znatiželja i zaključivanje će ostati budni.

9. IZBEGNITE PRIVLAČENJE PAŽNJE POMOĆU OCENA

Važno je da deca redovno uživaju u društvu i pažnji roditelja. Zbog prezaposlenosti, pritiska drugih obaveza, ali i utiska da su deca već velika i da mogu sama, roditelji često nemaju naviku druženja sa svojim detetom. Dete može mnogo toga samo, ali mu opet nedostaje pažnja roditelja pa, kad dobije lošu ocenu, oseti mnogo roditeljske pažnje bilo da je ona pozitivna (u smislu brige i pomoći) ili negativna (u smislu kritikovanja, prigovaranja i teranja da pojačano radi, pa i kontrolisanja). Ako detetu nedostaje pažnja ono počinje nesvesno tražiti pažnju kroz češće dobijanje loših ocena. Kod dece je pravilo “Bolje i negativna pažnja nego nikakva.” i iz toga proizlaze mnoge loše navike. Neki roditelji dobro uče s detetom, kvalitetno pomažu i podstiču dete na rad, ali dete opet ne radi ništa ako roditelj ne sedi kraj njega/nje. To su često dečaci – tinejdžeri kojima, kad je problem, pomažu u savladavanju matematike i fizike njihovi, inače prezaposleni roditelji. S obzirom na to da im nedostaju najbliži, svađe su sve češće. Prvo pravilo bi bilo – održati zajedničke aktivnosti s detetom sve dok dete pristaje na njih, imati nešto ustaljeno i to vreme koristiti samo za zajdničko druženje, nipošto za kritike ili ispitivanja.

Foto: Shutterstock

10. NIJE ŠKOLA SVE U ŽIVOTU

Česta greška roditelja je da školi daju prevelik značaj. Decu svakodnevno pitaju što je bilo u školi, ali odgovori koje traže su isključivo usmereni na ocene i postignuće. A u školi se događa još mnogo toga, prijatelji, zaljubljivanja, odnosi s učiteljima, zanimljivi ili dosadni časovi… Tu su i igrice i događaji s vršnjacima izvan škole. Sve to bi deca rado pričala, ako bi ih roditelj saslušao sa zanimanjem i bez procenjivanja. Ako roditelja samo zanima uspjeh, oni misle: “Baš njega briga za mene, samo hoće da zna koje sam ocene dobio.” Za održanje poverenja i kvalitetnog odnosa s detetom važno je ne ispustiti iz vida da oni imaju još života i izvan škole i ocena. Nije uvek tačna roditeljska pretpostavka: “dobre ocene = sve je u redu”. Održati odnos poverenja s detetom, vođenje povremenih i naoko beznačajnih razgovora o igricama ili kasnije muzici i filmovima su put za zadržavanje poverenja koje će pomoći da dete dođe i kad bude bio potreban “ozbiljan” razgovor ili pomoć kad je u problemima. Slušajući te “obične” teme pokazujemo detetu da nam je stalo do njega i ono tako doživljava da je vredno, a da je roditelj zainteresovan za njega/nju, pa će imati poverenja da dođe po pomoć kad bude stvarno važno.

The post Deset saveta kako motivisati dete da uči: Roditelji, ne zaboravite, nije škola sve u životu – ali je važna appeared first on Obrazovanje.

Najčešće se navode sledećih sedam:

1. Fiziološko stanje

Za uspešno učenje izuzetno je važno vaše zdravstveno stanje, način na koji se hranite, boravak na vazduhu, fizička aktivnost, dovoljno sna…

2. Motivacija

Odugovlačite početak učenja, dosadno vam je dok sedite iznad knjige, čitate, ali pamtite vrlo malo, govorite sebi kako morate da učite, a ipak ne učite, kinjite sebe zbog toga…
Ovo sve znači da niste motivisani za učenje.

Foto: Shutterstock

Kako da probudite motivaciju?

Glavni podsticaj učenju jesu pozitivan stav i volja, ugodne misli, pozitivna očekivanja. Gotovo 50% uspeha zavisi od toga koliko imate pozitivno gledište na sve oko sebe. Ishod često zavisi od očekivanja.

Još jedna dobra tehnika je da uredite prostor za učenje. Urednost je pola učenja (misli se na plan, radnu torbu, sto…). Napravite optimalnu temperaturu, neka prostorija u kojoj učite bude osvetljena, ne menjajte mesto za učenje (ista situacija stvara pozitivne asocijacije za učenje).

Slušanje muzike je takođe dobra strategija. Muzika jača um, oslobađa kreativne sposobnosti, čini telo zdravim. U knjizi „Mocartov efekt” Don Kampbel navodi da ugodna, nenametljiva i tiha muzika i do pet puta olakšava učenje i motiviše učenika.

3. Rad na času

Ovo podrazumeva aktivno prisustvo na času (učešće u diskusijama, postavljanje pitanja…), zapisivanje beleški, praćenje nastave sa punom koncentracijom…

4. Planiranje učenja

Planiranje je jako važno jer povećava efikasnost učenja. Vrlo je bitno da napravite plan učenja na dnevnom i nedeljnom nivou. Kod kreiranja dnevnog plana vodite računa koliko predmeta ćete učiti danas, kako ćete ih rasporediti, napravite da plan bude realan i izvodljiv, da između svakog predmeta postoji odmor, da odmor sadrži i neku ugodnu aktivnost (Internet, odlazak u bioskop, na piće i sl).

Pravljenje nedeljnog plana učenja je neophodno jer vi imate i svoj privatni život, interese i želje. Kreiranje nedeljnog plana pomoći će vam da steknete radne navike i omogućiti kontrolu nad vašim aktivnostima.

Foto: Shutterstock

5. Snalaženje u materiji koja se uči

Kada učite, vrlo je važno da razlikujete bitno od nebitnog, da sažimate gradivo u obliku vlastitih beleški, da uočite ključne reči i pojmove, da sadržaj prepričate svojim rečima tj. da izbegnete doslovno citiranje i učenje napamet.

6. Ponavljanje i uvežbavanje gradiva

Veoma je bitno da ponavljate gradivo koje ste prešli kao i da znate koliko puta to treba učiniti. Da bi se gradivo dobro naučilo, treba da ga ponavljate i nakon što ste ga prvi put tačno prepričali. Ovakav način učenja će vam pomoći da prevaziđete strah na ispitu i da tečno i razložno odgovorite na ispitno pitanje.

The post Od čega zavisi uspeh u učenju: Šest faktora utiče na proces upijanja znanja appeared first on Obrazovanje.