Premda najpoznatija “Nobelova” nagrada, nije i jedina koja se dodeljuje. Pored Nobelove nagrade koja se dodeljuje svake godine iz različitih disciplina kao što su fizika, hemija, fiziologija i medicina, književnost, mir i ekonomija.

Postoje i manje poznate nagrade u svetu koje se takođe dodeljuju svake godine iz različitih disciplina kao znak priznanja za akademska, kulturna, i naučna dostignuća.

U SAD-u je jako poznata”Pulicerova nagrada”, koja se isto kao i Nobelova dodeljuje u više kategorija, tačnije 21.

Foto: Tanjug/AP Photo/Fernando Vergara

Pulicerova nagrada je američka nagrada koja se dodeljuje za najveće doprinose u novinarstu, književnosti i komponovanju muzike. Dodeljuje je Univerzitet Kolumbija iz Njujorka. Nagradu je ustanovio Džozef Pulicer koji je bio američko – mađarski novinar izdavač. Svoj imetak je nakon smrti zaveštao upravo Univerzitetu Kolumbija koji i dodeljuje ovu nagradu.

Prva Pulicerova nagrada dodeljena je 4. juna 1917. i od tada se tradicionalno dodeljuje svakog aprila. Isto tako postoje i nagrade koje su karakteristične za pojedine društvene ili naučne kategorije.

Foto: Profimedia

Tako se npr. u matematici dodeljuje Fildsova medalja i Abelova nagrada (dodeljuje je kralj Norveške). Arhitekte se mogu nadati “Prikerovoj nagradi”. U računarstvu se dodeljuje”Tjuringova”nagrada,”Volastonova medalja” ide za geologiju, dok”Šokova”nagrada biva dodeljena za filozofiju, logiku, matematiku, muziku i umetnost.

Nagrada”Kjoto”se dodeljuju u tri kategorije: napredna tehnologija, osnovne nauke i umetnost s filozofijom.

Možda i najzanimljivija nagrada je ona koja se dodeljuje za “dostignuća koja nisu smela biti učinjena i ne smeju biti ponovljena”. Nagradu dobijaju 10 najotkačenijih naučnih otkrića. Ova satirična i humoroistična nagrada nosi naziv “IG Nobel”.

Nagrada Ig Nobel je nagrada koja se dodjeljuje za znanstvene radove komične prirode i sumnjive svrhovitosti, kao parodija Nobelove nagrade. Nagrada se dodeljuje jednom godišnje u SAD na Harvardu u jednoj od najlepših dvorana. Povodom dodele organizuje se gala večer, sama ceremonija se odvija na isti način kao kod dodele Nobelove nagrade, čak i samu nagradu dodeljuju naučnici koji su dobili Nobelovu nagradu.

The post Da li ste čuli za nagradu “IG NOBEL”? Ocenjuje se ludost naučnog otkrića, a evo kako je možete osvojiti appeared first on Obrazovanje.

Švedska kraljevska akademija je saopštila da su naučnici odlikovani za „genijalan alat za izgradnju molekula“ koji je pomogao u razvoju novih lekova i učinio hemiju „zelenijom“.

Njihova otkrića „pokrenula su potpuno novi način razmišljanja o tome kako spojiti hemijske molekule“, rekla je Pernila Vitung-Stafšede, članica Nobelovog odbora za hemiju.

Foto: Tanjug/Soeren Stache/dpa via AP

– Ovaj novi set alata danas se široko koristi, na primer u otkrivanju lekova, kao i u proizvodnji finih hemikalija i čovečanstvo već ima velike koristi – dodala je ona.

Naučnici su dugo verovali da postoje samo dve vrste katalizatora – metali i enzimi. Nemački naučnik List i škotski hemičar Mekmilan razvili su treći tip – asimetričnu organokatalizu, koja se nadovezuje na male organske molekule.

Nobelovu nagradu u ovoj oblasti dodeljuje Švedska kraljevska akademija, a sastoji se od zlatne medalje i novčane nagrade u iznosu od 10 miliona švedskih kruna ili 1,1 milion dolara.

Foto: Tanjug/Princeton University/ Sameer A. Khan via AP

Novčani iznos nagrade potiče od zaveštanja koje je ostavio tvorac nagrade, švedski pronalazač Alfred Nobel, koji je umro 1895. godine.

Prošle godine je Nobelova nagrada za hemiju pripala Emanuel Šarpantje i DŽenifer Dudna za razvoj metode modifikovanja genoma, poznate kao CRISPR. Bio je to prvi put da su dve žene zajedno osvojile nagradu.

Nobelovu nagradu za fiziku za 2021. godinu su juče dobili naučnici Sjukuro Manabe iz SAD, Klaus Haselman iz Nemačke i Ðorđo Parizi iz Italije, dok su dan ranije američki naučnici Dejvid Džulijus i Ardem Pataputijan dobili ovogodišnju Nobelovu nagradu za psihologiju ili medicinu.

The post Veliko naučno otkriće za celo čovečanstvo: Nobelova nagrada za dva čoveka koji su razvili treći tip molekula appeared first on Obrazovanje.

Manabe i Haselman su nagrađeni za svoj rad u oblasti “fizičkog modelovanja Zemljine klime, kvantifikovanja promenljivosti i pouzdanog predviđanja globalnog zagrevanja”.

Drugu polovinu nagrade dobio je Ðorđo Parisi za “otkriće međuodnosa poremećaja i fluktuacija u fizičkim sistemima od atomskih do planetarnih razmera”.

Foto: Tanjug/Cecilia Fabiano/LaPresse via AP

Prestižna nagrada se sastoji od dodele zlatne medalje i novčane nagrade u iznosu od 10 miliona švedskih kruna (preko 1,14 miliona dolara). Jedna polovina novčane nagrade će pripasti Manabeu i Haselmanu, a preostala polovina Parisiju.

Novčani iznos nagrade potiče od zaveštanja koje je ostavio tvorac nagrade, švedski pronalazač Alfred Nobel, koji je umro 1895. godine.

Foto: Tanjug/AP Photo/Seth Wenig

Manabe je rođen 1931. godine u Japanu, a trenutno je profesor meteorologije na Univerzitetu Prinston u SAD.

Haselman je rođen 1931. godine u Nemačkoj, a trenutno radi kao profesor na Institutu za meteorologiju Maks Plank u Hamburgu.

Foto: Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber)

Parisi je rođen 1948. u Italiji, i profesor je na Univerzitetu Sapienca u Rimu.

Uobičajeno je da nekoliko naučnika koji rade u srodnim oblastima dele nagradu. Nobelovu nagradu za fiziku su prošle godine dobili Amerikanac Andrea Gez, Rodžer Penrouz iz Britanije i Rajnhard Gencel iz Nemačke za otkriće jednog od fenomena svemira – “crne rupe”.

Nobelov komitet je juče dodelio nagradu za dostignuća u psihologiji ili medicini Amerikancima Dejvidu DŽulijusu i Ardemu Pataputijanu za njihova otkrića o tome kako ljudsko telo percipira temperaturu i dodir.

Narednih dana biće dodeljene i nagrade za izvanredan rad u oblastima hemije, književnosti, mira i ekonomije.

The post Tri genija dele Nobelovu nagradu za fiziku: Najnovija otkrića o globalnom zagrevanju i Zemljinoj klimi appeared first on Obrazovanje.

Dejvid Džulijus i Ardem Pataputijan dele Nobelovu nagradu iz oblasti Medicine ili psihologije za njihov naučni rad o dodiru i temperaturi.

Oni su otkrili kako naša tela pretvaraju fizičke senzacije u električne poruke u nervnom sistemu. Njihova otkrića mogu doneti nove načine u lečenju bola.

Toplota, hladnoća i dodir ključni su za doživljaj sveta oko nas i za naš sopstveni opstanak. Ali kako naša tela to zapravo rade jedna je od velikih misterija biologije.

-Ovogodišnji laureati pomogli su nam da shvatimo kako temperatura ili mehanička sila pokreću nervne impulse koji nam omogućavaju da opažamo svet i prilagodimo se-naveo je odbor za dodelu nagrade.

Foto: Tanjug/Noah Berger/University of California San Francisco via AP

Ova tehnologija se potencijalno može primeniti u različitim oblastima – od medicine do virtuelne stvarnosti i robotike. Tomas Perlman iz komiteta za Nobelovu nagradu rekao je da je ovo važno i veliko otkriće.

Napredak profesora Dejvida Džulijusa sa Univerzitetu Kalifornija u San Francisku, proizašao je iz istraživanja gorućeg bola koji osećamo dok jedemo ljutu papričicu. Eksperimentisao je sa izvorom toplote ljute papričice – supstancom kapsaicin. Kapsaicin je aktivna supstanca ljutih paprika, čilija i drugih biljaka iz roda kapsacijum. Za većinu sisara, kao i za čoveka, kapsaicin izaziva snažan osećaj žarenja tkiva s kojim dođe u kontakt.

Otkrio je specifičnu vrstu receptora (deo naših ćelija koji detektuje svet oko njih) koji je reagovao na kapsaicin. Dalji testovi su pokazali da receptor reaguje na toplotu i da se aktivirao na „bolnim” temperaturama. To se dešava, na primer, ako opečete ruku na šoljici kafe. Otkriće je vodilo do naleta drugih senzora temperature.

Profesori Dejvid Džulijus i Ardem Pataputijan otkrili su onu koja reaguje na hladnoću. U međuvremenu, profesor Pataputijan, koji je radio na istraživačkom institutu Skrips, eksperimentisao je sa ćelijama. Ti eksperimenti su doveli do otkrića drugačije vrste receptora koji je aktiviran kao odgovor na mehaničku silu ili dodir.Kada šetate plažom i osetite pesak pod nogama – ti receptori šalju signale mozgu. Pokazalo se da ovi senzori dodira i temperature imaju široku ulogu u telu i kod nekih bolesti.

Foto: Tanjug/Courtesy of Scripps Researć via AP

Prvi senzor toplote (zvan TRPV1) takođe je uključen u hronični bol i na to kako naše telo reguliše temperaturu. Receptor na dodir (PIZ02) ima više uloga, od mokrenja do krvnog pritiska.

Dobitnici Nobelove nagrade za medicinu za 2021. godinu podeliće nagradu od 10 miliona švedskih kruna (988.000 evra).

The post Naučna revolucija 2021. godine: Nobelovci otkrili kako zagrljaj voljene osobe utiče na nas appeared first on Obrazovanje.