fakulteti – Obrazovanje

Ružić: Nastava na fakultetima kreće uživo

admin_obrazovanje — Thu, 29 Sep 2022 12:44:36 +0000

“Nema razloga da nastava na fakultetima ne krene po tradicionalnom neposrednom modelu”, izjavio je danas ministar prosvete Branko Ružić i istakao da će nova akademska godina na svim visokoškolskim ustanovama početi intoniranjem himne.

On je danas u studentskom domu “Karaburma”, gde je prisustvovao raspodeli mesta za brucoše u studentskim domovima, rekao novinarima da intoniranje himne pokazuje afirmaciju naših državnih simbola i neprikosnoveno identitetsko pitanje.

U studentskom domu “Karaburma” danas je počela raspočela raspodela mesta za studente muškarce koji su primljeni u Ustanovu Studentski centar “Beograd”, a Ružić je istakao da je ove godine mnogo veće interesovanje za boravak u tim ustanovama.

“Više od 15 odsto je veći broj onih koji su aplicirali, to je negde oko 2.800 studenata. Novih mesta za brucoše će biti 1.211, i to oslikava utisak i uverenje najmlađih građana da su standardi i uslovi boravka u ustanovama Studentskog centra u Beogradu na visokom nivou”, poručio je Ružić.

Za ovu školsku godinu u domovima Studentskog centra “Beograd” obezbeđeno je mesto za 1.211 brucoša – 416 za muškarce i 795 za devojke.

Raspodela mesta za devojke održana je 26, 27. i 28. septembra, a za muškarce se sprovodi danas i sutra.

Ružić je naveo da je država od 2012. godine do danas investirala 6,8 milijardi dinara u rekonstrukciju, opremanje i izgradnju svih studentskih centara, domova širom zemlje.

“Ovo je jedna nova etapa u njihovim životima koja će svakako biti praćena uspomenama. Uveren sam da će sticanjem novih znanja opredeljivati karijerne buduće uspehe”, rekao je Ružić i ukazao na veoma važnu rekonstrukciju i izgradnju novih smeštajnih kapaciteta u kompleksu Studentskog grada na Novom Beogradu.

Kako je rekao, raspisan je javni međunarodni arhitektonsko-urbanistički konkurs i po završetku tog projekta biće obezbeđeno novih 1.000 mesta za studente.

“Plan je da u budućim godinama rekonstruišemo dve kule u domu Karaburma i u Nišu i Novom Sadu i to je dovoljan pokazatelj koliko država vodi računa o studentskom i učeničkom standardu”, naglasio je Ružić i dodao da je jutros potpisao odluku o povećanju studentskih stipendija i kredita koje sada iznose 13.000 dinara, a učeničke stipendije i krediti sada su 8.400 dinara.

The post Ružić: Nastava na fakultetima kreće uživo appeared first on Obrazovanje.

OGROMNO INTERESOVANJE: Ovo su najtraženiji fakulteti u Srbiji

admin_obrazovanje — Fri, 24 Jun 2022 12:45:44 +0000

Prošle godine je za smer Psihologija na Filozofskom fakultetu na jedno mesto je konkurisalo 6,3 kandidata što ga čini najpopularnijim studijskim programom na Beogradskom univerzitetu.

Zatim, drugi studijski program po interesovanju brucoša je Informacioni sistemi i tehnologije na Fakultetu organizacionih nauka, sa 3,89 prijavljenih kandidata na jedno mesto.

Na trećem mestu su integrisane studije stomatologije na Stomatološkom fakultetu, sa 3,85 prijavljenih, pokazuje analiza upis za školsku 2021/22. godinu koju je uradio Beogradski univerzitet.

Osim ova tri smera na fakultetima u 10 najtražanijih su se našli i informatika na Matematičkom fakultetu (2,93 prijavljenih na jedno mesto), Logopedija (2,70), Medicina (2,40), Arhitektura (2,37), Softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu (2,31), Farmacija (2,28) i Informacione tehnologije u mašinstvu na Mašinskom fakultetu, sa 2,18 prijavljenih kandidata.

Kao i prethodnih godina, kada gledamo broj prijavljenih u odnosu na broj objavljenih mesta u okviru tehničko-tehnološke grupacije najveće interesovanje je bilo za Fakultet organizacionih nauka.

U okviru društveno-humanističke grupacije najveće interesovanje srednjoškolaca je vladalo za Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (za integrisane akademske studije).

Dok je u okviru medicinske grupacije, kao i ranijih godina, najviše zainteresovanih je bilo za Stomatološki fakultet, a na prirodno-matematičkoj za Matematički fakultet.

Za upis na Medicinski fakultet se prijavio najveći broj učenika koji su srednju školu završili sa odličnim uspehom, tako je prosečan broj poena koje su imali po osnovu uspeha iz srednje škole bio čak 38,76, od mogućih 40.

Među smerovima sa najvećim brojem bodova iz srednje škole su i Softversko inženjerstvo (38,56), Psihologija (38,49), Elektrotehnika i računarstvo (38,48), Farmacija – medicinska biohemija (38,30), Informacioni sistemi i tehnologije (38,12), Farmacija (38,06), Primenjena i kompjuterska fizika (37,84), Astronomija i astrofizika (37,79) i Menadžment i organizacija (37,78).

Smerovi na kojima je zabeležen najveći prosečan broj poena na prijemnom ispitu su studijski programi na Poljoprivrednom fakultetu, Inženjerski menadžment i Rudarsko inženjerstvo na Tehničkom fakultetu u Boru, kao i Prostorno planiranje na Geografskom fakultetu.

Studijski programi na kojima je poslednji upisanan student na budžetu imao najviše bodova su: Informacione tehnologije u mašinstvu (86,52), Logopedija (85,98), Turizmologija (85,96), Softversko inženjerstvo (82,78), Međunarodne studije (79,60), Informacioni sistemi i tehnologije (78,32), Arhitektura (osnovne akademske studije 78,32), Arhitektura (intregrisane studije 77,50), Ekonomija, poslovno upravljanje i statistika (76,82) i Pravo (76,68).

Kada je reč o studijskim programima sa najvećim ukupnim prosečnim brojem poena na prvom mestu je Prehrambena tehnologija (91,81), a slede Biotehnički i informacioni inženjering (90,61), Fitomedicina (90,38), Primenjena kompjuterska fizika (89,17), Zaštita životne sredine u proizvodnji hrane (89,03), Logopedija (88,62), Agroekonomija (88,60), Zootehnika (87,65), Inženjerski menadžment (86,78) i Prostorno planiranje (85,86).

Na Univerzitetu najveći prosečan broj bodova (računajući i osnovne akademske i integrisane akademske studije) je bio na Poljoprivrednom fakultetu – 88,67, a najmanji na Učiteljskom fakultetu – 60,64.

The post OGROMNO INTERESOVANJE: Ovo su najtraženiji fakulteti u Srbiji appeared first on Obrazovanje.

DA LI SRPSKOM JEZIKU PRETI OPASNOST? Zašto se na fakultetima uče strani jezici, ali ne i srpski

admin_obrazovanje — Sat, 09 Oct 2021 09:45:57 +0000

Srpski jezik i ćirilica nalaze se u nezavidnom položaju u obrazovnom sistemu, upozoravaju stručnjaci. Iako je uvođenjem Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma napravljen pomak u očuvanju jezičke kulture i pismenosti, na mnogim fakultetima srpski jezik se ne izučava, a fond časova u školama je premali.

Prema rečima profesora srpskog jezika i književnosti i predsednika Centra za razvoj pismenosti i negovanje jezičke kulture “Dositej” Vladimira Milojevića, jedan od ključnih problema je to što se maternji jezik proučava samo na filološkim i učiteljskim fakultetima širom Srbije.

Nezavidan položaj srpskog jezika

On ističe da bi svaki akademski građanin, nezavisno od struke, trebalo da poznaje jezička pravila:

– Ne znam kako opravdati činjenicu da na nekim tehničkim, pravnim ili ekonomskim fakultetima imamo jedan ili dva strana jezika koje studenti polažu, a da ni u jednom trenutku nemaju srpski jezik. Izučavanje maternjeg jezika se završava sa srednjoškolskim obrazovanjem, a i do tada ono nije u dovoljnoj meri zastupljeno.

Stručna javnost je, kako kaže, dugo upozoravala na nezavidan položaj srpskog jezika i ćiriličnog pisma u školstvu, a država je konačno prepoznala da njihov položaj treba da poboljša.

– To je jedan vrlo nezavidan broj časova na nedeljnom nivou. U odnosu na većinu zemalja u okruženju, mi smo zemlja s najmanjim fondom časova svog, maternjeg jezika. U tom kontekstu, ne možemo očekivati ni da on bude usvojen, negovan i primenjivan na pravi način. Srpskom jeziku treba dati nadpredmetni status, treba mu povećati fond časova. U školama se, pogotovo srednjim, moraju ozbiljnije negovati jezik i jezička kultura – ističe za Milojević.

On podvlači da je negovanje i očuvanje jezičke kulture i ćiriličnog pisma danas od ključnog značaja i ocenjuje da je dobro što je nedavno donet Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, jer je ćirilica bila prilično ugrožena.

– Ako danas šetate Beogradom ili bilo kojim drugim gradom, Knez Mihailovom ulicom, a ne znate da je taj grad u Srbiji, teško biste poverovali da ste u našoj zemlji, jer kada gledate natpise, sve je latinično i ne samo to, nego je i na stranom jeziku, obično engleskom, koji je u ovom trenutku jezik uticaja i moći. Treba da zamenimo strane reči domaćim, ali ne po svaku cenu i na silu, već onda kada je to moguće. Da počistimo najpre svoje dvorište. Za početak, da ne idemo u “šoping”, nego u kupovinu – kaže Milojević.

The post DA LI SRPSKOM JEZIKU PRETI OPASNOST? Zašto se na fakultetima uče strani jezici, ali ne i srpski appeared first on Obrazovanje.

DANAS POČINJE NOVA AKADEMSKA ŠKOLSKA GODINA: Ministarstvo uputilo niz preporuka svim fakultetima!

admin_obrazovanje — Fri, 01 Oct 2021 07:11:23 +0000

Na univerzitetima u Srbiji danas počinje nova akademska školska godina, koja će na beogradskim fakultetima startovati kombinovanom nastavom zbog pandemije korona virusa.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, imajući u vidu epidemijsku situaciju, preporučilo svim visokoškolskim ustanovama u Srbiji da omoguće studentima uplatu iznosa školarine u više rata i prilagode dinamiku izmirivanja studentskih obaveza prema visokoškolskim ustanovama.

Jedna od preporuka je da se studentima završnih godina osnovnih studija omogući upis do 90 ESPB bodova, kao i da se rok za upis na master studije produži za dve nedelje, a za upis na doktorske studije za mesec dana, saopštilo je Ministarstvo.

Preporučeno je i da se studentima omogući minimum dva “apsolventska” roka, kao i da trajanje rokova bude prilagođeno epidemijskoj situaciji radi sprečavanja povećanog broja studenata koji istovremeno borave u prostorijama ustanove.

U slučajevima kada je to moguće, visokoškolske ustanove trebalo bi da predvide dodatne termine za izvršavanje predispitnih obaveza, navodi se u saopštenju.

Visokoškolskim ustanovama se preporučuje da preispitaju uslove za upis viših godina studija i prilagode uslove i kriterijume upisa otežanim uslovima održavanja nastave i učenja.

Preporučuje se i da zbog nemogućnosti studenata da u uslovima epidemije ispune svoje obaveze u izradi master radova i doktorskih disertacija, u slučajevima kada je studentu ostao samo master rad, odnosno doktorska disertacija, rok za plaćanje prenosa bodova koji nosi master rad, odnosno doktorska disertacija bude do odbrane rada, ali ne kasnije od juna 2022. godine.

Uoči početka nove akademske godine, 1. oktobra 2021. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ističe da je neophodno da visokoškolske ustanove sve aktivnosti organizuju poštujući epidemiološke mere koje donose Krizni štab i Vlada Republike Srbije.

The post DANAS POČINJE NOVA AKADEMSKA ŠKOLSKA GODINA: Ministarstvo uputilo niz preporuka svim fakultetima! appeared first on Obrazovanje.

NOVA AKADEMSKA GODINA POČINJE IZVOĐENJEM HIMNE? Iz Ministarstva prosvete stiglo obaveštenje

admin_obrazovanje — Sat, 25 Sep 2021 16:57:19 +0000

Ministarstvo prosvete preporučilo je svim visokoškolskim ustanovama da prvi čas nastave u novoj akademskoj godini počne izvođenjem himne Srbije “Bože pravde”.

– Na ovaj način studenti grade poštovanje prema državi u kojoj žive i svojoj naciji i razvijaju osećaj zajedništva i pripadnosti društvenoj zajednici – ističe se u saopštenju.

Intoniranje himne visokoškolske ustanove mogu da izvedu putem razglasa, računara, muzičkog ili telefonskog uređaja, odnosno pevanjem uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Da podsetimo, i nova školska godina 1. septembra počela je puštanjem himne u školama.

Resorni ministar Branko Ružić rekao je da je ponosan što je prvi dan škole počeo intoniranjem himne Srbije.

The post NOVA AKADEMSKA GODINA POČINJE IZVOĐENJEM HIMNE? Iz Ministarstva prosvete stiglo obaveštenje appeared first on Obrazovanje.

VIŠE ZAHTEVA NEGO BROJA KREVETA: Brucoši grabe slobodna mesta u studentskim domovima, poznat datum izlaska konačne rang liste

admin_obrazovanje — Tue, 21 Sep 2021 15:40:07 +0000

Za smeštaj u nekom od domova u okviru Studentskog centra “Beograd”, konkurisalo je 1.000 brucoša više od broja slobodnih mesta. Prema podacima SC “Beograd”, podnete su 2.392 prijave, a slobodno je 1.354 kreveta.

Svi koji su konkurisali su odlični đaci, a među njima je 510 vukovaca. Prosečna ocena devojaka je 4.70, a njihovih kolega 4.55. Na spisku se nalazi 905 momaka, a mesta ima za 491, a dokumenta je podnelo 1.487 devojaka, za koje su “rezervisane” 863 postelje.

Brucoši dobijaju mesta u domovima “Patris Lumumba”, “Žarko Marinović”, Studentski grad – domovi 3 i 4, “Košutnjak”, “Rifat Burdžević”, “Vera Blagojević” 2 (za devojke) i “Penzić” (za mladiće).

SC “Beograd” je objavio preliminarnu rang-listu, a studenti koji su nezadovoljni mogu uložiti prigovor do 23. septembra. Konačna lista biće poznata 24. septembra, a useljenja su “zakazana” za vikend.

The post VIŠE ZAHTEVA NEGO BROJA KREVETA: Brucoši grabe slobodna mesta u studentskim domovima, poznat datum izlaska konačne rang liste appeared first on Obrazovanje.

PADA INTERESOVANJE ZA DRŽAVNE FAKULTETE: Sve više mladih odlučuje se za privatne, mesta na Univerzitetu u Beogradu na pretek

admin_obrazovanje — Tue, 21 Sep 2021 14:56:20 +0000

Na fakultetima Univerziteta u Beogradu (UB) juče je počeo treći upisni rok. Ostalo je kupno 2.370 slobodnih mesta, a od toga je 1.155 budžetskih i 1.215 samofinansirajućih.

Prorektor za nastavu UB izrazio je očekivanja da će univerzitet sa trećim upisnim rokom doći do broja upisanih studenata koji je veći nego prošle godine. On je ranije za Tanjug rekao da je, ako se uzme u obzir nekoliko prethodnih godina, primetan trend pada broja upisanih studenata na Univerzitetu u Beogradu.

On je objasnio da je to posledica depopulacije jer su, kako kaže, generacije sve manje, a s druge strane privatni fakulteti odvlače deo studentske generacije.

Foto: Profimedia/ilustracija

– Postoji pad zainteresovanosti studenata za studijske programe koji su predviđeni za obrazovanje budućih nastavnika, tako da ako se pogledaju matematika, hemija i fizika, tu imamo najmanji broj upisanih na katedrama za nastavnička zanimanja, a slična situacija je i na Filološkom fakultetu – rekao je Bulat.

On je istakao i da je u prethodnom, drugom upisnom roku, odziv kandidata bio manji od očekivanog, kao i da je od 737 kandidata, 422 njih upisalo neki od fakulteta UB. Najveći broj brucoša izabrao je tehnološko-metalurške fakultete i medicinu na kojoj je ostalo 30 slobodnih mesta.

Posle prijava za treći upisni rok, već danas počinju prijemni ispiti na visokoškolskim ustanovama na kojima još uvek ima slobodnih mesta.

Upis na fakultete UB treba da bude završen do 1. oktobra. Tada bi trebalo da počne nastava, a prema odluci Senata Univerziteta u Beogradu ona će se izvoditi po kombinovanom modelu. To podrazumeva da će uprava svakog fakulteta imati mogućnost da odredi koji deo nastave će organizovati onlajn, a koji uživo, već prema svojim specifičnostima.

Ideju da se nastava odvija po kombinovanom modelu, slično kao i prošle akadamske godine, podržali su i predstavnici Studentskog parlamenta ali su apelovali da se što više predavanja i vežbi održava uživo.

The post PADA INTERESOVANJE ZA DRŽAVNE FAKULTETE: Sve više mladih odlučuje se za privatne, mesta na Univerzitetu u Beogradu na pretek appeared first on Obrazovanje.