DA LI SRPSKOM JEZIKU PRETI OPASNOST? Zašto se na fakultetima uče strani jezici, ali ne i srpski

– Ne znam kako opravdati činjenicu da na nekim tehničkim, pravnim ili ekonomskim fakultetima imamo jedan ili dva strana jezika koje studenti polažu, a da ni u jednom trenutku nemaju srpski jezik. Izučavanje maternjeg jezika se završava sa srednjoškolskim obrazovanjem, a i do tada ono nije u dovoljnoj meri zastupljeno.

Stručna javnost je, kako kaže, dugo upozoravala na nezavidan položaj srpskog jezika i ćiriličnog pisma u školstvu, a država je konačno prepoznala da njihov položaj treba da poboljša.

– To je jedan vrlo nezavidan broj časova na nedeljnom nivou. U odnosu na većinu zemalja u okruženju, mi smo zemlja s najmanjim fondom časova svog, maternjeg jezika. U tom kontekstu, ne možemo očekivati ni da on bude usvojen, negovan i primenjivan na pravi način. Srpskom jeziku treba dati nadpredmetni status, treba mu povećati fond časova. U školama se, pogotovo srednjim, moraju ozbiljnije negovati jezik i jezička kultura – ističe za Milojević.

On podvlači da je negovanje i očuvanje jezičke kulture i ćiriličnog pisma danas od ključnog značaja i ocenjuje da je dobro što je nedavno donet Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, jer je ćirilica bila prilično ugrožena.

– Ako danas šetate Beogradom ili bilo kojim drugim gradom, Knez Mihailovom ulicom, a ne znate da je taj grad u Srbiji, teško biste poverovali da ste u našoj zemlji, jer kada gledate natpise, sve je latinično i ne samo to, nego je i na stranom jeziku, obično engleskom, koji je u ovom trenutku jezik uticaja i moći. Treba da zamenimo strane reči domaćim, ali ne po svaku cenu i na silu, već onda kada je to moguće. Da počistimo najpre svoje dvorište. Za početak, da ne idemo u “šoping”, nego u kupovinu – kaže Milojević.