Ljubica Knežević je 1992. godine upisala Pravni fakultet. Ipak, nepredvidive okolnosti često menjaju prioritete. Kako kaže, njoj se, kao i mnogima, dogodio život, pa je studije privremeno prekinula. Ona je sada majka troje dece i da bi njima pokazala da se sve može ostvariti, vratila se studijama i diplomirala u novembru prošle godine.

-Postojao je razlog da zaokružim jednu celinu u životu, da mi tako neke stvari ne ostanu nedovršene, da se nešto započeto završi i da time dam primer svojoj deci- kaže Ljubica.

Zbog specifičnosti vođenja evidencije, nije poznat tačan broj studenata upisanih po starom programu na Univerzitetu u Beogradu. Ipak, na Fakultetu političkih nauka u proseku njih deset godišnje diplomira.

-Razmak godina je izuzetno veliki. Upravo je diplomirala studentkinja sa nepunih 60 godina i mislim da je to i najstarija studentkinja na našem fakultetu- ističe vanredni profesor dr Natalija Perišić.

Upisivanje fakulteta i posle tridesete

Sa 34 godine Goran Štulić je odlučio da upiše istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Do kraja studija mu je ostalo još pet ispita, a razmišlja i o master studijama.

-Ja mislim da nikad nije kasno, a pogotovo recimo u tridesetim i četrdesetim, kada imate i realno šansu da posle napravite karijeru- smatra Goran Štulić.

Uz slogan “Nikad nije kasno da steknete svoju diplomu” Univerzitet Jork u Kanadi ukinuo je školarinu studentima starijim od 60 godina. Našim studentima nedostaje dodatni podsticaj institucija kako bi se hrabrije vraćali svojim studijama.

Profesori koji često odlaze u inostranstvo kažu da su tamo amfiteatri ispunjeni studentima različitih godina. Kada bi tako bilo i kod nas, to bi znatno povećalo procenat visokoobrazovnog stanovništva i mnogima dalo mogućnost da opet sanjaju.

The post Diploma i u šestoj deceniji: Ovako je jedna Ljubica završila Fakultet političkih nauka appeared first on Obrazovanje.

To znači da se postojeći Zakon o visokom obrazovanju neće menjati, kako bi se uvele jedinstvene podsticajne mere za povećanje nataliteta, već je Vlada Srbije zaključkom preporučila visokoškolskim ustanovama da izađu u susret svim budućim majkama.

U Ministarstvu prosvete naglašavaju da studentkinje koje su zbog trudnoće, porođaja i nege deteta sprečene da prate nastavu, izvršavaju predispitne obaveze i polažu ispite, kao i studenti koji su postali roditelji, fakulteti treba da, izmenama svojih akata, omoguće polaganje ispita nezavisno od redovnih rokova.

Treba i da utvrde povoljnije uslove za upis naredne godine studija i omoguće produžetak rokova za završetak studija.

Foto: Shutterstock

– Vlada je saglasna da se na fakultetima čiji je osnivač Republika studentkinje i studenti na koje se odnosi ovaj zaključak oslobode dodatnih troškova u vezi sa produžetkom rokova, ispitnih prijava i svih drugih izdataka koji proisteknu iz priznatih povoljnijih uslova studiranja najdalje do navršene 26, odnosno 28. godine života za studente integrisanih studija iz polja medicinskih nauka – kažu u Ministarstvu prosvete.

Prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu i profesor Ekonomskog fakulteta Branislav Boričić smatra da se državnim merama za podizanje nataliteta kuca na otvorena vrata ove visokoškolske ustanove.

– I do sada smo na Ekonomskom fakultetu imali svu moguću blagonaklonost prema trudnicama i porodiljama. Dodatni podsticaj je da one budu sada upoznate da mogu ova svoja prava da ostvare bez ikakvog ustručavanja. Mislim da bi svi fakulteti trebalo da izađu u susret studentima – kaže profesor.

Profesor naglašava da bi buduće mame na studijama trebalo da bez straha i stida ovo dožive kao svoje pravo.

The post Detalji državne pomoći studentkinjama koje su trudne: Vlada poslala dopis visokoškolskim ustanovama appeared first on Obrazovanje.

Prema podacimau periodu od novembra 2020. do novembra 2021. godine mladi najviše upisuju gimnaziju, ekonomsku i medicinsku školu, dok se brucoši najviše opredeljuju za ekonomski, pravni i medicinski fakultet. Međutim, tržište rada pokazuje da ponude za te poslove nema dovoljno.

Shodno tome da je prvi izbor ka užem obrazovnom, ali i karijernom usmerenju upis u srednju školu, zvanični podaci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazuju da je najviše maturanata upisalo gimnaziju, ekonomsku i medicinsku školu.

Sa brojem upisa se mogu pohvaliti i srednje elektrotehničke, tehničke i mašinske škole u kojima su kapaciteti uglavnom popunjeni. Međutim, deficit postoji u zanatskim oblastima za kojima postoji potražnja. Majstori, vodoinstalateri, automehaničari, kozmetičari, frizeri, kuvari i konobari su u manjini, a mali maturanti ne pokazuju preferecije ka ovim poslovima.

Foto: Shutterstock

Za nijansu teži zadatak dolazi nakon velike mature kada se mladi nađu na drugoj prekretnici na svom putu obrazovanja – upis na fakultet.

U školsku 2021/2022 godinu je krenulo 25.208 brucoša. Svaki deseti maturant u Srbiji je upisao Ekonomski fakultet. U stopu ga prati i Pravni fakultet sa devet odsto od ukupnog upisa na teritoriji Srbije.

Preko hiljadu brucoša su imale medicinska, matematička, elektrotehnička, tehnička, mašinska, filozofska i filološka oblast. Kada je reč o filozofskim fakultetima, najveća potražnja je bila za psihologijom. U slučaju medicine, najviše studenata je upisalo opšti smer, zatim farmaciju i stomatologiju.

Druga strana ove analize koja se odnosi na tržiše rada nam pokazuje da su studenti u poslednjih godinu dana konkurisali više od 80.000 puta, a da je broj ponuđenih oglasa za mlade od strane poslodavaca deset puta manji.

Mladi su najaktivniji u traženju posla početkom godine, kao i u prolećnom i jesenjem periodu. Pozicije za koje najčešće konkurišu su prodavac, administrativni radnik, komercijalista, telefonski operater i poslovni sekretar. Pozitivna informacija je proaktivnost mladih koji ulaze u poslovni svet i pre završetka formalnog obrazovanja, i to kroz različite poslove koji nisu iz njihove primarne struke.

Iako je školovanje za pravnika i medicinara popularno među studentima, podaci sa tržišta rada pokazuju da su kompanije raspoložene da daju šansu za sticanje praktičnog iskustva na poziciji advokatskog pripravnika, dok iz oblasti medicine nema ponuda za mlade. Takođe, na tržištu rada se nalaze i ponude za prakse u oblasti marketinga, ekonomije, prodaje i HR-a.

The post Svaki deseti maturant bi među ekonomiste: Srbija postala rasadnik i pravnika, samo nema majstora appeared first on Obrazovanje.

– Nadamo se da će studenti postati svesni da je to važno i da će se više njih vakcinisati, kako bismo se u narednom semestru vratili normalnoj nastavi – rekao je Ðokić na vakcinalnom punktu na Ekonomskom fakultetu.

Na pitanje da li ima poteškoća prilikom održavanja kombinovane nastave, Ðokić je rekao da nije lako ni studentima ni profesorima kada predavanja prate onlajn.

Foto: Shutterstock

– Svaki fakultet je napravio neki model po kome se može iskombinovati kombinovana nastava – naglasio je Ðokić.

Dodao je da će nastava moći da se odvija regularno, u zgradama fakulteta, ukoliko se vakciniše veći broj populacije. Dekanka Ekonomskog fakulteta Žaklina Stojanović istakla je da je želja da se fakulteti vrate normalnim uslovima rada.

– Naš zadatak je da doprinesemo većoj vakcinaciji – dodala je Stojanović.

Studenti treće i četvrte godine Ekonomskog fakulteta vratiće se u prostorije fakulteta od 1. novembra, a Stojanović naglašava da i studenti koji prate onlajn nastavu imaju jednako kvalitetne informacije kao i oni koji su u učionici.

Student Nikola Karaklajić došao je danas na Ekonomski fakultet da primi treću dozu Fajzer vakcine i poslao poruku vršnjacima da treba da se vakcinišu, jer su oni, dodaje, najveći prenosioci virusa.

Foto: Shutterstock

– Zbog svog kretanja treba da zaštite i sebe i najbliže. Poručujem da u što većoj meri dođu da se vakcinišu. Dobra stvar je što Univerzitet u Beogradu podstiče studente – rekao je Karaklajić.

Student četvrte godine Ekonomskog fakulteta Lena Jovanović takođe je primila treću dozu Fajzera, a kolegama poručuje da se vakcinišu jer, kaže, nema nikakvih nus pojava.

Student prorektor i predsednik Studentskog parlamenta Pravnog fakulteta Uroš Mijatović rekao je da je ideja da se radi na edukaciji studenata, kako bi se, ističe, što pre vratili u studentske klupe.

– Četvrti semestar smo počeli sa kombinovanom nastavom. Studenti veći deo predavanja slušaju onlajn, to nije optimalna situacija – rekao je Mijatović.

Svi zainteresovani studenti i zaposleni sa svih fakulteta Univerziteta u Beogradu moći će danas i sutra na Ekonomskom fakultetu da prime prvu, drugu ili treću dozu vakcine.

Vakcinacija će se sprovesti od 10 do 16 časova, a prethodna prijava nije potrebna. Kako navode u Studentskoj poliklinici, do sada je vakcinisano oko 14.000 studenata.

The post Novi apel akademcima za vakcinaciju: Situacija alarmantna, a pred izazovom i održavanje nastave na fakultetima appeared first on Obrazovanje.

U pitanju su studenti sa Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru i Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a stručna praksa otpočeće u januaru sledeće godine.

Ministar Selaković rekao je da potpisivanje protokola ima za cilj da se obrazuju mladi ljudi koji će voditi Srbiju, dodajući da je obavljanje stručne prakse jedan od koraka koji treba da gradi novi imidž Ministarstva spoljnih poslova.

Foto: Shutterstock

Praksu će obavljati studenti sa Pravnog fakulteta, Fakulteta političkih nauka, Ekonomoskog, Filološkog, FON-a – u šest gradova.

-To su ove godine prvi fakulteti sa kojima uspostavljamo saradnju. Želimo da Ministarstvo spoljnih poslova u budućnosti ostane ona tačka koja će privlačiti mlade ljude i hoćemo da Ministarstvo posluži kao primer svima drugima- rekao je Selaković.

On je najavio i da će se u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odnosno sa Studentskim centrom u narednom periodu sarađivati kako bi se studentima iz najudaljenijih mesta omohućilo da tokom sticanja stručne prakse imaju smeštaj u nekom od beogradskih domova.

-Kako bi praksu obavljali što je moguće bolje- rekao je ministar i istakao da se time želi poboljšati kvalitet kvadrova u Ministarstvu.

Foto: Profimedia

U ime predstavnika 15 fakulteta sa šest univerziteta obratio se dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Zoran Mirković koji je poručio da je današnje potpisivanje protokola velika stvar za studente i državu.

-Treba da školujemo mlade ljude, jer je to višestruka korist. Naši najbolji studenti sa završnih godina osnovnih i master studija imaće priliku da se zaposle u Ministarstvu, hvala ministru na inicijativi- rekao je Mirković.

The post Sjajne vesti za srpske akademce: Studenti sa 15 fakulteta odlaze na praksu u Ministarstvo spoljnih poslova appeared first on Obrazovanje.

Iako je Senat Univerziteta u Beogradu odluku doneo još početkom meseca o tome da će se nastava odvijati kombinovano, svaki fakultet ipak zadržava pravo da odluči kako će to zaista i izgledati u praksi. Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović rekla je nakon sednice održane 8. septembra da će se nastava izvoditi u skladu sa epidemiološkom situacijom i preporukama Kriznog štaba i da će se prilagođavati specifičnostima svakog fakulteta.

– Svaki fakultet će odrediti udeo uživo i online nastave prema svojim specifičnostima. Preporuka je da udeo nastave uživo bude što veći, pre svega za brucoše, i u domenu praktičnog rada – rekla je Popović i dodala da će dekani na dnevnom nivou pratiti situaciju.

Navela je da od Ministarstva prosvete nije stigla nikakva preporuka i instrukcija za nastavu u visokom obrazovanju i naglasila da je odluka Senata neophodan okvir da bi fakulteti mogli da rade budući da se, kako je rekla, epidemiološka situacija menja iz dana u dan. Na kraju dana, to u praksi znači da mnogi studenti iz provincije ne mogu da “izvagaju” da li im se uopšte isplati da traže smeštaj u prestonici tokom predstojeće školske godine.

Tako, na primer, studentima koji uče na Fakultetu političkih nauka u Beogradu ne isplati se previše da smeštaj traže u prestonici, jer će se veliki deo nastave odvijati onlajn. Kako je ovaj fakultet objavio na svom zvaničnom sajtu predavanja i vežbe će se odvijati u potpunosti onlajn. Ipak, praktična nastava će se odvijati po tzv. hibridnom odnosno kombinovanom modelu.

Prema obaveštenju koje je ponuđeno na sajtu, ovakav hibridni model podrazumeva da praktični deo nastave studenti bi delom “odrađivali” delom onlajn, delom bi morali biti prisutni na fakultetu, a jedan deo bi podrazumevao individualne zadatke kao što su pisanja izveštaja i slično. Jedino će se kolokvijumi i ispiti na FPN-u u predstojećoj godini odvijati isključivo uživo u prostorijama ovog fakulteta.

Zanimljivu situaciju imaju studenti sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Što se tiče nastave oni će praktično imati mogućnost da biraju kako će slušati nastavu.

– Mi malo ranije krećemo, pa će se ove prve dve nedelje do 1. oktobra odvijati potpuno onlajn. Nastava će se od 1. oktobra odvijati preko “lajv strima”. Dakle, predavanja će se odvijati normalno u amfiteatru fakulteta i na njima će moći da prisustvuju studenti koji žele, ali će se ova predavanja snimati i prenositi uživo za studente koji žele da prate nastavu onlajn – ispričao je prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta.

On napominje da će se svi ispiti i kolokvijumi odvijati u prostorijama fakulteta. Međutim, kada je u pitanju fakultet koji ima nešto više praktične nastave kao što je Biološki fakultet u Beogradu, situacija je nešto drugačija.

– Teorijska nastava će se 99 odsto odvijati onlajn. Ne kao nastava na daljinu koja podrazumeva da se materijali sa predavanja okače na neku onlajn platformu i studenti mogu da ih preuzmu pa sami da uče iz njih. Već prava onlajn nastava gde su profesori i studenti uključeni u interaktivni dijalog preko onlajn “Google meet” platforme. Vežbe će morati da se odvijaju u prostorijama fakulteta, ali u manjim grupama i uz poštovanje svih epidemioloških mera – ispričao je prof. dr Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta i dodao da će se ispiti i kolokvijumi takođe održavati “uživo”.

Niš uglavnom ide onlajn

Čini se da su na nekim fakultetima u Nišu ipak bili malo obzirniji prema studentima. Zbog loše epidemiološke situacije, a i zbog studenata koji dolaze sa strane, po rečima prodekanice Pravnog fakulteta Anđelije Tasić, oni su se odlučili za onlajn nastavu. Smatraju, kaže, da je ekonomski neracionalno da samo deo nastave bude uživo, zbog čega bi studenti zbog nekoliko časova vežbi morali da plaćaju stanarinu, pišu “Južne vesti”.

– Mi smo doneli odluku na veću da u jednom semestru, dok se situacija ne promeni, idemo onlajn. Odluka je u vezi sa prvim semestrom, sa mogućnošću da je promenimo kada se, nadamo se, situacija popravi. To važi za sve i za brucoše i za nastavu i za vežbe – kaže prodekanica Pravnog fakulteta za “Južne vesti”.

S obzirom na to da se Pravni i Ekonomski fakultet nalaze u istoj zgradi, gde je veliki broj studenata u stalnom kontaktu, ovo će važiti i za studente ekonomije, gde će biti organizovano samo svečano uručivanje indeksa za prvih 70 studenata sa rang liste.

– Samo ćemo izvršiti prijem nove generacije. Zbog cele epidemiološke situacije, Ekonomski i Pravni fakultet su doneli odluku da se organizuje onlajn nastava. Da se nastavi kakva je bila u prošloj godini. Pratićemo situaciju i u zavisnosti od epidemiološke situacije, mera, donositi odluke, ali će se krenuti sa onlajn nastavom reko zuma – kaže dekan Ekonomskog fakulteta Tadija Đukić.

Na Filozofskom fakultetu, po rečima dekanice Natalije Jovanović, nastava će se odvijati po kombinovanom modelu, tamo gde je neophodno da se vežbe održe uživo.

– Neće biti sve onlajn, neke vežbe i predavanja će biti uživo po zahtevu studenata i profesora, gde je to potrebno, uz poštovanje svih mera. Pošto imamo 4.000 aktivnih studenata, bilo bi zaista nerazumno da u ovoj zgradi na dnevnom nivou i 2.000 ljudi cirkuliše, bilo bi krajnje nebezbedno. Zbog toga će biti preporuka da se ona predavanja koja mogu i uz saglasnost studenata rade uživo – kaže dekanica Filozofskog fakulteta.

U planu je, kaže dekanica, da studenti prve godine, prve dve nedelje idu na nastavu, a da li će se se nastaviti sa tim zavisi od epidemiološke situacije.

Po rečima dekana Fakulteta zaštite na radu Miomira Praščevića brucoši će krenuti na fakultet, dok će starije kolege imati kombinovanu nastavu. Prva godina će ići za sad uživo kompletno i predavanja i vežbe sa smanjenim brojem po grupama, a više godine će ići kombinovano predavanja, računske i laboratorijske vežbe biće uživo na fakultetu, kaže dekan Fakulteta zaštite na radu.

Kako je rekao dekan fakulteta, oni će pratiti situaciju na dve nedelje i ako za to bude bilo potrebe menjaće se način organizovanja nastave.

The post REGULARNE, KOMBINOVANE, ONLAJN I HIBRIDNE NASTAVE: Kako će ove godine izgledati studiranje u Srbiji? appeared first on Obrazovanje.