Vest koja zabrinjava sve više iz dana u dan: Vršnjačko nasilje prečesto prva informacija u dnevniku
Vest da je grupa tinejdžera iz Poljoprivredne škole u Kraljevu pretukla svog vršnjaka u centru grada ne predstavlja prvi, a sudeći po prethodnim slučajevima ni poslednji incident u neprekinutom nizu vršnjačkog nasilja, čiji su vinovnici golobradi dečaci koji nisu stigli do zakonske granice krivične odgovornosti za počinjeno nedelo. Video-snimak brutalnog prebijanja tinejdžera po pravilu prvo se širi preko društvenih mreža, da bi potom u prvim minutima nacionalnih dnevnika potisnuo sve vesti, pa i one o učenicima koji donose medalje sa sportskih ili međunarodnih olimpijada znanja.
Podsećanja radi, početkom školske 2018/2019. godine dogodila se pobuna roditelja učenika Osnovne škole „Svetozar Marković” u Kraljevu, koji su svojoj deci zabranili odlazak na nastavu zbog agresivnog ponašanja učenika sedmog razreda, a gotovo svakog polugođa desi se barem jedna „buna” roditelja isprovocirana đačkim nasiljem unutar školskih zidina. U prethodnih šest godina troje tinejdžera oduzelo je sebi život zbog surovog vređanja, ponižavanja i maltretiranja svojih vršnjaka. Od nasilja školskih drugara škola nije uspela da zaštiti četrnaestogodišnjeg Aleksu iz Niša, četrnaestogodišnju Anđelu iz Kraljeva i četrnaestogodišnjeg Aleksandra iz Novog Sada.
Iako je vršnjačka agresija česta na školskom uzrastu, stiče se utisak da je nasilje sve brutalnije, a da je u svetu tinejdžera postao imperativ da se svaka tuča snimi i podeli preko „Fejsbuka”, „Instagrama” ili „Tiktoka”. Profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i predsednica novosadskog udruženja „Roditelj” Dragana Ćorić podseća da deca ne postaju problematična preko noći – u pitanju je proces identifikacije s nekim iz njihove porodične ili socijalne sredine. A na pitanje koje su odgovarajuće sankcije za maloletne počinioce nasilja i kako da decu zaštitimo od nasilja svojih vršnjaka, ona kaže:
Foto: Shutterstock
-Mi ne možemo decu da držimo pod staklenim zvonom – i ruža u ’Malom princu’ je držana pod zvonom, pa je uvela. Deca će jednostavno morati da prođu kroz određena iskustva s vršnjacima, koja predstavljaju sastavni deo odrastanja, ali je važno da znaju kome mogu da se obrate za pomoć ako postanu žrtve nasilja. Prema našem pravu, sva deca starija od 14 godina krivično su odgovorna, ali je ta odgovornost delimično umanjena – zbog toga za maloletnike postoji posebno tužilaštvo i sud. Po novom Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja, škola ima pravo da kao rezultat disciplinskog postupka, ispiše nasilnog učenika, a od same obrazovne ustanove zavisi kako će da postupi u konkretnom slučaju jer se žrtva i vinovnici nasilja koje se desilo u centru Kraljeva poznaju preko škole i nasilje se desilo na putu od kuće do škole- objašnjava sagovornica.
Ona podseća da deca ne postaju nasilna preko noći – kapacitet za vršenje nasilja stvara se godinama i najčešće se uči po modelu. Još sedamdesetih godina prošlog veka definisan je koncept „značajnih drugih”, odnosno osoba iz našeg okruženja čiji su stavovi i ponašanje inspiracija za drugu osobu i model ponašanja, bilo da su pozitivni ili negativni modeli u pitanju.
-Čini mi se da mi roditelji olako shvatamo da smo baš mi ti značajni drugi našoj deci. Nažalost, nismo uvek mi sami uzori. Ponekad uopšte nismo modeli za identifikaciju. Milenijalci imaju drugačije uzore i drugačije grade svoje vrednosti nego što ih mi učimo i zato smo u većem i jačem generacijskom sukobu nego ikada do sada. Danas su jači uzori vršnjačka grupa i zvezde rijalitija, crnih hronika i ’Jutjuba’ nego stvarne osobe iz bliskog okruženja – zato roditelji moraju da prate koga deca ’prate’ preko socijalnih mreža- ističe Dragana Ćorić.
Foto: S
Vršnjačka agresija je, podsećaju psiholozi, česta na školskom uzrastu, a iskustvo govori da su žrtve nasilja najčešće mališani koja su po bilo kom osnovu „različiti” od ostale dece u razredu, a kriterijum različitosti može biti sve što „bode oči” – od pegica do naočara. Pažnju školskih „terminatora” skreću i mirna deca, tiha, pasivna i plašljiva deca, kao i đaci koji imaju dobar odnos s učiteljem.
Iako rezultati jednog od najobimnijih Unicefovog istraživanja o nasilju u školi koje je sprovedeno u okviru projekta „Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu” svedoče da je čak 44 odsto učenika bilo izloženo vršnjačkom nasilju, praksa govori da sami đaci često ne prepoznaju nasilno ponašanje ili smatraju da je ono normalni deo školske svakodnevice. Među onima koji su bili izloženi nasilju, 46 odsto doživelo je verbalno nasilje, trećina fizičko nasilje, dok je petina dece priznala da je počinila neki oblik nasilja. Dečaci se nešto češće javljaju kao počinioci vređanja nego devojčice, a istovremeno su i češće izloženi nasilju vršnjaka i odraslih.
Udruženje “Drug nije meta” jedino je udruženje u Srbiji koje u fokusu rada ima prevenciju vršnjačkog nasilja. Kroz mnogobrojne aktivnosti udruženje je uključilo hiljade učenika i nastavnika, a na njihovom sajtu možete zakazati besplatnu radionicu, pronaći savete i brojne korisne informacije.
