Tekstilna industrija u Srbiji zavisi od đaka: Kako školstvo može da spasi poslove u ovom sektoru?

Za opstanak i razvoj tekstilne industrije Srbije potrebno je ulaganje u kvalifikovanu radnu snagu jer je u ovom momentu u tekstilnoj industriji zaposleno oko 84.000 radnika, mahom žena, poručuju iz Udruženja za tekstilnu industriju Privredne komore Srbije.

Starosna struktura zaposlenih nikako ne ide na ruku ovoj industriji pa je neophodno hitno što više kompanija i srednjih stručnih škola uključiti u sistem dualnog obrazovanja.

Globalna privredna kretanja na koja je uticala pandemija virusa korona uticala su na sve sektore privrede uključujući i „tekstilce. Slika današnje tekstilne industrije u mnogo čemu se razlikuje u odnosu na period od pre nešto više od godinu i po dana, iako je u julu ove godine proizvodnja dostigla nivo iz 2019.

Foto: Shutterstock

Za dalji razvoj i održivo poslovanje potrebna su ulaganja u razvoj kadrova, stimulativna poreska politika i promocija ove grane industrije, smatra Nemanja Jovanović iz Udruženja za tekstilnu industriju.

-Pred srpskom tekstilnom industrije je veliki broj izazova zbog promena trendova na svetskom tržištu i načinu poslovanja koji u najvećem slučaju podrazumeva prebacivanje proizvodnih kapaciteta iz zemalja jugoistočne Azije u zemlje jugoistočne Evrope. Upravo ova činjenica može ići naruku domaćim tekstilcima. Potrebno je veće uključivanje kompanija u sistem dualnog obrazovanja i učešće u kreiranju poslova kao i standarda kvalifikacije jer će tako pomoći da se formira stručni kadar. Već sada, na osnovu inicijativa i potreba kompanija, otvaraju se odeljenja u srednjim stručnim školama širom Srbije- kaže Jovanović.

Još jedan od preduslova, kaže, jeste potreba da se poveća interesovanje mladih ljudi da rade u tekstilnoj industriji.

Foto: Shutterstock

-Tekstilna industrija je niskoakumulativna i radnointenzivna privredna grana i godinama je prosečna plata u tekstilnoj industriji ispod republičkog proseka. Ukoliko bi se iz bruto plate smanjio deo koji se odnosi na poreze i doprinose i taj procenat prelio u korist radnika, došlo bi do znatnog približavanja prosečnoj plati u Srbiji. To bi, bez ikakve sumnje, povećalo interesovanje mladih ljudi za rad u tekstilnoj industriji. Posledica bi bila i veći broj učenika u srednjim stručnim školama u kojima se po sistemu dualnog obrazovanja sprovodi obuka i edukacija mladih kadrova- ističe Jovanović.

Potencijal postoji. Da bi se šansa iskoristila, potrebno je zajedničko angažovanje svih – predstavnika tekstilne industrije i onih koji utiču na kreiranje privrednog sistema, od obrazovanja preko izvršne i zakonodavne vlasti, zaključuje Jovanović. Poslednjih nekoliko godina primetan je nedostatak modnih krojača, modelara, mehaničara tekstilnih mašina, što u mnogome remeti planove za proširenje kapaciteta i širenje tržišta za koje postoji potencijal.