Ona je za Euronews Srbija rekla da su svi već prošli kroz jednu stresnu situaciju prošle nedelje kada je iznenada izašao lekar iz Kriznog štaba i rekao da će od ponedeljka, 25. oktobra, đaci preći na onlajn nastavu. Podseća da je u tom momentu najmanji broj grdova bio na kombinovanoj nastavi, samo tri – Šabac, Beograd, Vrnjačka Banja.

-Očigledno je da postoji neka neusklađenost. Ta neusklađenost je veliki stres za sve. Dve trećine stanovništva povezano je sa školskom decom i svi su se uznemirili, šta će da rade, ko će biti sa decom kod kuće ako se pređe na onlajn nastavu- rekla je Janković.

Podsetila je da svi direktori u školama svakodnevno prate i obaveštavaju školsku upravu o broju zaraženih učenika i nastavnika, a školska uprava šalje podatke TImu za škole koji donosi odluku o nastavi.

Foto: Shutterstock

-Šta nije bilo dobro u tom lancu i odakle taj nesklad to ne znamo. Samo znam da može da se desi da je više dece zaraženo, jer se kod nas testiraju samo deca koja imaju temperaturu- rekla je Janković i podsetila da je ovo vreme kada su đaci i pre korone imali respiratorne infekcije i da bi rešenje bilo testiranje, jer bi se tačno znalo o čemu se radi.

Onlajn nastava na srpski način

Janković kaže da kombinovana nastava u mnogim školama nije dobro organizovana, jer ne postoje tehnički uslovi za to. Ona je podsetila da na kombinovanoj nastavi đaci idu dan u školu, a sledeći dan prate nastavu od kuće. Napominje da bi to trebalo da znači da učiteljica radi sa polovinom učenika u školi, a da svi koji su kod kuće to gledaju i prate. Međutim, to je nemoguće u mnogim školama, jer nemaju tehničke mogućnosti.

-Kombinovana nastava nije ako samo učiteljica radi sa polovinom đaka i ako joj sutra dolazi druga polovina ona ne može da predaje isto dva dana već mora da nastavi. Ona šalje materijale, a ko sa decom da radi materijale? Zašto nije radila? Ne zato što nije želela, ona nema tehničke mogućnosti- rekla je Janković.

Smatra da je nemoguće izvesti i da niži razredi i šesti i sedmi redovno idu u školu, a sedmi i osmu pređu na onlajn, što je jedan od predloga. Podseća da nastavnici predaju u petom i sedmom, šestom i osmom, ne predaje samo u jednom razredu, te da će mu jedno odeljenje biti onlajn, drugo u školi.

-Što se tiče samih škola, mi smo sada u goroj situaciji nego novembra prošle godine. Novembar prošle godine je bio strašan i moralo se ići na raspust koji je počeo za svetog Nikolu – navela je ona.

Foto: Shutterstock

Upitana da li nedostatak nastavnika može nadomestirti novo zapošljavanje koje je najavljeno u prosveti ona je pojasnila da je to zapošljavanje na neodređeno ljudi koji su u sistemu, koji već rade na određeno. Dodala je i da je uvođenje platnih razreda, za koje se sindikati zalažu već dugo, odloženo za 1. januar 2023. godine.

Član Kriznog štaba Branislav Tiodorović naglasio je da se vode razgovori i o produžetku jesenjeg raspusta za đake i da bi to doprinelo smanjenju efekata epidemije.

-Cela jedna nedelja, imate i pre toga vikend i posle toga vikend, sve skoro devet dana. Da li će biti ranije ili kasnije sredinom meseca – videćemo šta je odgovarajuće, moramo da poštujemo i ono što će reći zdravstveni radnici i sindikati i ono što misle roditelji. Mislim da imamo dogovor i stav koji će biti jedinstven gde ćemo učiniti sve da škola ipak očuva ono što je najvažnije, jer deca najviše gube ako su isključivo na onlajn nastavi iako smo u onom trenutku govorili o tome da bilo šta što se radi sa obrazovnim sistemom mora da bude praćeno merama koje primenjujemo u ukupnom društvu – navodi Tiodorović.

The post Neizvesnost raste, a to negativno utiče i na roditelje i na đake: Koji je najbolji način za sprovođenje nastave ove zime? appeared first on Obrazovanje.

Ovo i ne čudi, s obzirom na to da su, ističu, zaposleni u obrazovanju, uz medicinske radnike, sve vreme na udaru virusa korona.

– Ovom prilikom obaveštavamo javnost da je u školama skoro nemoguće naći stručne zamene. Jedan od razloga za to jeste i zarada zaposlenih, koja je ponovo ispod republičkog proseka za procentualno najobrazovaniju struku u našoj zemlji. Zapošljavanje u osnovnim i srednjim školama mladima nije privlačno. Tako, pored kadrova koji već dugo nedostaju: matematičara, informatičara, fizičara, nastavnika stranih jezika, trenutno nema ni dovoljno predavača za maternji jezik, a fale nam i učitelji – poručuju iz USPRS.

Foto: Shutterstock

Ovo bi, dodaju oni, trebalo da bude jasan signal pred usvajanje budžeta za prosvetu koji je i dalje na dnu evropske lestvice. Unija SPRS se zalaže za odnos zarada u odnosu 1:3, gde bi minimalne plate za pomoćne radnike i tetkice bile oko 32.000 dinara, u zavisnosti od broja radnih sati u mesecu, dva bi bili administrativni radnici (oko 64.000 dinara), a koeficijent 3 bi nosili svi fakultetski obrazovani u školama (oko 96.000 dinara).

The post Fale nastavnici matematike, ali i učitelji: Korona desetkovala škole u Srbiji appeared first on Obrazovanje.