Prema podacima UN iz 2021. godine, oko 265 miliona dece i tinejdžera širom sveta nema pristup obrazovanju, ili jednom započeto obrazovanje ne može da privede kraju. Svrha obeležavanja dana posvećenog obrazovanju je usmeravanje pažnje vlada i javnosti na dostupnost obrazovanja kao sredstva za izlazak iz siromaštva.

Upravo na taj način važnost obrazovanja sagledavaju i mladi u Srbiji, pokazalo je istraživanje “Mladi i Ciljevi održivog razvoja”, koje je krajem prošle godine sproveo Timočki omladinski centar TOC u saradnji sa Centrom za visoke ekonomske studije CEVES. Istraživanje je sprovedeno u okviru Platforme za opštedruštveni dijalog “Održivi razvoj za sve “, koju uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke u okviru projekta “Reforma javnih finansija – Agenda 2030” implementira GIZ.

Agenda za održivi razvoj do 2030, koju su usvojile sve članice UN 2015. godine među kojima i Srbija, obuhvata 17 ciljeva održivog razvoja, a cilj 4 obavezuje na zalaganje za bеsplatno predškolsko, osnovno i srеdnjе i pristupačnije univerzitetsko obrazovanje i podizanje nivoa uključenosti, posebno najosetljivijih grupa, u obrazovni sistem.

Foto: Shutterstock

– Kada je u pitanju očekivanje od države u pogledu sprovođenja ciljeva održivog razvoja, učesnici ispitivanja sprovedenog sa različitim grupama mladih širom Srbije kao najvažniji cilj istakli su dostupno besplatno i kvalitetno obrazovanje, a nakon toga univerzalnu pokrivenost socijalnom zaštitom i iskorenjivanje gladi. Kvalitetu obrazovanja manje značaja pridaju srednjoškolci nego studenti i oni koji su zaposleni bilo sa srednjim ili visokim obrazovanjem. Međutim, svi se svi slažu u jednom, a to je da obrazovanje mora da bude besplatno i dostupno svima, što je jedan od preduslova za iskorenjivanje gladi i siromaštva širom sveta. Mnogi su ukazali i na to da, iako je osnovno i srednje obrazovanje besplatno, postoje dodatni troškovi koji limitiraju mlade koji ne žive u univerzitetskim centrima da nastave školovanje i steknu više i visoko obrazovanje – kaže Goran Radisavljević direktor TOC-a.

U istraživanju, čiji je autor Boban Stojanović, kao generalni zaključak na ovu temu navodi se da mladi smatraju da se pre svega mora obezbediti dostupnost obrazovanja, a onda raditi na kvalitetu i uvezivanju sa tržištem rada, sa mnogo više praktičnog obrazovanja koje će pripremati učenike i studente za posao koji sledi. Pojedini učesnici fokus grupa su istakli da su najbogatije i najrazvijenije one zemlje koje najviše ulažu u obrazovanje i u kojima je obrazovanje moderno i primenjivo, U tom smislu ukazali su da bismo kao država morali da naučimo iz ovih primera i novac ulažimo u znanje i obrazovanje.

Pored uvida u stav mladih od 15 do 30 godina o važnosti obrazovanja, istraživanje je pokazalo i da 70,3% mladih u Srbiji uopšte nije upoznato sa Agendom za održivi razvoj do 2030. godine.

Foto: Profimedia/Ilustracija

– Tek svaka dvadeseta mlada osoba, što je procentualno tek 4,9%, izjasnila se da je u potpunosti upoznata sa Agendom 2030, a samo 11,1% mladih je stava da u potpunosti zna sve ciljeve održivog razvoja. Kada su ciljevi održivog razvoja u pitanju, u odnosu na prioritete grupisanih ciljeva, čak 94,7% ispitanika izjavilo je da im je najvažnija zaštita životne sredine. Prema njihovim odgovorima bilo je primetno da je kod gotovo svih učesnika jako razvijen i strah da je priroda u Srbiji nepovratno uništena i da ćemo se sa posledicama tek suočiti – zaključuje Radisavljević.

U okviru Platforme “Održivi razvoj za sve” sprovodi se niz aktivnosti posvećenih promociji, primeni i praćenju sprovođenja Agende za održivi razvoj do 2030. Među tim aktivnostima su i kampanje, radionice i javne debate posvećene informisanju javnosti, organizacija koje rade sa decom i lokalnih i nacionalnih institucija o važnosti veće dostupnosti i inkluzije i kvalitetnog obrazovanja za sve. Tokom ovih aktivnosti ukazano je i da je Kovid-19 izazvao velike poremećaje u obrazovanju, pogodivši čitavu generaciju učenika, a posebno decu sa teškoćama u razvoju.

The post Obeležavamo Međunarodni dan obrazovanja: Šta mladi u Srbiji najviše žele? appeared first on Obrazovanje.

Mijat Kustudić je diplomirao ekonomiju, master studije završio na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, dok će doktorske studije završiti na kineskom univerzitetu. O projektima koji su se našli na Uneskovoj listi kaže da su multidisciplinarni i internacionalni. Pored programera, čine ih i ekonomisti i menadžeri.

-Projekat ‘SD and Buy’ je namenjen svakom korisniku video-striming usluge, tako da bilo ko na svetu može da koristi te usluge i na taj način da pojačava generalno mrežu, a i da ima veći kvalitet snimka koji skida. Ovaj projekat je namenjen globalno, znači ne postoji jedna određena država, nego ceo svet koristiti projekat. Imamo više od 10 miliona korisnika i više od 600 vebsajtova koji koriste našu tehnologiju trenutno- kaže Kustudić.

U drugom projektu zadužen je za razvoj veštačke inteligencije. Uz njega su i holandski bankari.

-Bavili smo se mogućnošću, optimizacijom investicionog portfolija. Bilo koji čovek koji želi da investira svoj novac i na taj način zaštiti životnu sredinu, zato što se naša platforma bavi prevashodno investicijama u zelenu energiju i baterije, može to da uradi pomoću veštačke inteligencije- objašnjava Kustudić.

Pandemija ga je sprečila da se vrati u Kinu, pa doktorat piše u Srbiji.

-Komuniciram sa profesorom, njegovim asistentima. Iz Srbije pišem moj doktorat i naučne radove, mada to zaista nije problem s obzirom da je sve preko interneta i fizički u suštini nemam dodira sa pravim knjigama- dodaje Kustudić.

A kada se vrati u Kinu, kaže, voleo bi da projekat koji mu je doneo srebrnu medalju pretvori u startap firmu i da krene u osvajanje kineskog, pa globalnog tržišta.

The post Srebrni Mijat Kustudić: Odličje za srpskog naučnika u konkurenciji među šest miliona inovatora u Kini appeared first on Obrazovanje.

Na onlajn skupu posvećenom nacionalnim politikama o veštačkoj inteligenciji u obrazovanju koji je organizovao Unesko, Ružić je ministrima obrazovanja iz drugih zemalja predstavio rezultate koje je Srbija postigla u oblasti veštačke inteligencije.

On je rekao da je Srbija na vreme prepoznala značaj veštačke inteligencije i da je prva zemlja u regionu Jugoistične Evrope koja je usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije.

-S obzirom da je obrazovanje jedan od stubova Strategije veštačke inteligencije, počeli smo da sprovodimo reformu obrazovanja pripremajući promene kurikuluma u školama- rekao je Ružić.

Ružić je istakao da se o veštačkoj inteligenciji uči i u osnovnim i srednjim školama. On je naveo da se učenici u sedmom razredu osnovne škole upoznaju sa veštačkom inteligencijom kroz predmet tehnika i tehnologija, a da u osmom razredu o toj temi uče u okviru informatike i računarstva.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Takođe, u srednjim školama postoji nekoliko predmeta i programa koji uključuju temu veštačke inteligencije. Od sledeće školske godine, kako je rekao, plan je da se za učenike trećeg razreda srednje škole pokrene novi izborni program koji će ih upoznati sa konceptom i ulogom veštačke inteligencije, pravcima razvoja i oblastima primene.

Ružić je kazao da na fakultetima u Srbiji postoji sedam master programa u oblasti veštačke inteligencije.

-Time ćemo obezbediti da uz više od 3.000 IT stručnjaka, imamo i 300 visokobrazovanih stručnjaka iz oblasti veštačke inteligencije- rekao je on.

Podsetio je da je osnovan i Institut za veštačku inteligenciju, koji okuplja talente iz Srbije i povezuje ih sa svetskih stručnjacima. Ružić je rekao da veštačka inteligencija utiče na promene u svetu i na našu budućnost i da je nephodno da razmišljamo kako da je koristimo na dobrobit svih.

The post Novi izborni program za srednjoškolce o veštačkoj inteligenciji: Stigle i pohvale za Srbiju appeared first on Obrazovanje.

-Upravo su rezultati Republike Srbije u oblasti obrazovanja širom sveta hvaljeni i isticani kao odlični. O tome svedoči i to što je trenutno, na 41. zasedanju UNESKA u Parizu Srbija u izveštaju pomenuta čak 30 puta kao primer dobre prakse kada je inkluzija u obrazovanju u pitanju- rekao je Ružić na Ekonomskom fakultetu iz Subotice – Odeljenje u Bujanovcu.

Ružić će u toj ustanovi danas učestvovati na skupu o društvenom dijalogu “Plan od sedam tačaka, tema obrazovanje”, koji je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Koordinacionim telom Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

On je podsetio da je u oktobru sa visokim komesarom OEBS-a, dekanom Ekonomskog fakulteta iz Subotice, čiji ogranak postoji u Bujanovcu i predstavnicima albanske nacionalne manjine u Bujanovcu pokrenuo dijalog na temu rešavanja određenih izazova u ovoj oblasti.

-Drago mi je ne samo što je bio uspešan razgovor, nego i što smo u ovih mesec dana sa predsednikom Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine rešili i pitanje udžbenika na albanskom jeziku- rekao je Ružić.

On je istakao da činjenica da je ponovo došao u Bujanovac kako bi predstavio rezultate iz oblasti obrazovanja za pripadnike albanske nacionalne manjine i razgovarao o još nekim pitanjima, govori o spremnosti Ministarstva prosvete da doprinese unapređenju uslova za normalan život, ulaganje u mlade, negovanje različitosti kao naše vrednosti i za kreiranju još tolerantnijeg i boljeg društva u kojem živimo.

The post Srbija na dobrom putu: Ministar Ruzić objavio najnovije rezultate srpskog obrazovanja appeared first on Obrazovanje.