Po tom planu, učenici će biti slobodni od subote 12. februara, a u klupe će se vratiti u ponedeljak 21. februara.

Tako će, sa dva vikenda, dobiti devet neradnih dana, što će, smatraju u pojedinim školama, biti od pomoći u saniranju epidemiološke situacije. Inače, odluku o tome kako će deca ići u školu tokom naredne nedelje, doneće danas Tim za škole, a saopštiće je sutra. Kako sada stoje stvari, neće biti bitnijih izmena, odnosno nastavu će đaci pohađati po kombinovanom modelu. Moguće je jedino da u nekim lokalnim sredinama gde zaraza bukti deca pređu na onlajn sistem.

Istovremeno, sindikati upozoravaju da se školskim upravama i lokalnim samopravama, prijavljuje mnogo manje inficiranih đaka nego što ih zaista ima.

– Od škola niko ne traži da dostave podatke koliko dece ne dolazi na nastavu, već samo koliko njih ima dokaz da su zaražena. A taj “papir” ima veoma mali broj učenika, jer decu retko kada testiraju, pošto ona obično imaju blaže simptome ili nemaju uopšte. Ukoliko sve prođe za dan-dva, učenik se vraća u školu bez lekarskog uverenja da je zdrav i da može da pohađa nastavu, jer svaki izostanak do tri dana mogu da opravdaju roditelji. I tako je broj učenika kod kojih je potrđena korona uvek – nula – navode u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Foto: Profimedia/ilustracija

S druge strane, prema podacima Ministarstva prosvete koje dostavlja Institut “Batut”, u protekloj nedelji broj obolele dece školskog uzrasta od 6 do 18 godina bio je 5.480 odnosno 0,71 odsto đaka je zaraženo. Prema tim podacima, učešće dece školskog uzrasta u ukupnom broju potvrđenih slučajeva kovida u istom periodu je 3,7 odsto.

– Ima ih najmanje tri puta više – ocenjuje Jasna Janković, predsednica USPRS.

HILJADE POZITIVNIH NASTAVNIKA

Jasna Janković tvrdi da je broj zaraženih nastavnika veoma veliki:

– Prema našim podacima, u prvoj sedmici drugog polugodišta bilo je 8.500 zaraženih prosvetara, sada ih ima verovatno i duplo više. Nemoguće je naći zamene za većinu predmeta, jer niko neće da dođe da radi nekoliko sedmica i da rizikuje da se zarazi.

The post Još jedna pauza: Stiže Sretenje, a sa praznikom i novi raspust za školarce appeared first on Obrazovanje.

Kombinovani model nastave podrazumeva da se odeljenja dele u dve grupe i nastavu prate dan od kuće, dan u školi. To znači da jedna grupa ide u školu, a druga tog dana prati nastavu onlajn. Narednog dana se menjaju i grupa koja je pratila nastavu od kuće ide u školu.

Iako su predstavnici pojedinih sindikata tražili da se zbog loše epidemijske situacije i velikog broja zaraženih učenika i nastavnika, pređe na onlajn nastavu, predstavnici Ministarstva prosvete i Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” odlučili su ipak da se nastava odvija kao i prethodne nedelje.

Tu svoju odluku potkrepili su podacima iz nadzora preuzetim iz elektronskog sistema “Servis javnog zdravlja” koje je Ministarstvu prosvete dostavio Institut Batut. Zvanični podaci kažu da je u nedelji od 20. do 26. januara 2022. godine broj obolele dece školskog uzrasta od 6 do 18 godina bio 5.480 (0,71 odsto). Učešće dece školskog uzrasta u ukupnom broju potvrđenih slučajeva kovid -19 u istom periodu iznosio je 3,7 odsto.

Odeljenja na onlajn nastavi

Uputstvom koje su škole dobile još na početku školske godine precizirano je da pojedinačna odeljenja prelaze na onlajn nastavu ukoliko se pojavi veći broj zaraženih učenika. U Ministarstvu prosvete kažu da je osnovnim i srednjim školama na teritoriji Srbije, ukupno je 25 (0,06 odsto) odeljenja (16 i manje učenika), koja su zbog najmanje tri slučaja infekcije učenika u odeljenju promenila način organizacije rada sa neposrednog rada na onlajn nastavu u poslednjih 10 kalendarskih dana.

Foto: Shutterstock

Ukupno je 214 (0,54 odsto) odeljenja (17 i više učenika) koja su zbog najmanje dva slučaja infekcije učenika u odeljenju promenila način organizacije rada sa neposrednog na kombinovani model u poslednjih 10 kalendarskih dana i 43 (0,11 odsto) grupe u kojima se iz kombinovanog modela nastave prešlo na onlajn (pojava tri slučaja infekcije učenika) u poslednjih 10 kalendarskih dana.

Dodatno uputstvo

Pravilo da se prelazi na onlajn nastavu u trajanju od deset kalendarskih dana, ukoliko se u odeljenju pojavi više zaraženih učenika, u međuvremenu je promenjeno. Naime, Ministarstvo prosvete uputilo je školama 24. januara dodatno uputstvo u kome navode da se onlajn nastava skraćuje sa 10 na pet kalendarskih dana.

To je usledilo, kako kažu, jer je Istitut Batut izdao uputstvo da se skraćuje karantin za kontakte sa 10 na pet dana.

-To znači da se u školama menja postupak kod pojave slučajeva infekcije kod učenika u pojedinim odeljenjima, tako što se treći model nastave (onlajn nastava) skraćuje sa 10 na pet kalendarskih dana- navodi se u uputstvu dostavljenom školama.

Đaci u Srbiji odlaze na kratku pauzu od škole već u februaru. Naime, zbog državnog praznika Sretenje neradni su 15 i 16. februar, ali je školskim kalendarom predviđeno da se ne radi i 14. februar. Spojeno sa vikendima đaci će imati pauzu od pet dana.

The post Promena pravila u školama: Ovako će se odvijati nastava kada se učenici zaraze koronom appeared first on Obrazovanje.

Za srednjoškolce i starije osnovce nastava se odvija po kombinovanom modelu – dan za danom, a učenici su podeljeni u dve grupe.

Da li će raspust eventualno biti produžen odluka je koju treba da preporuči Krizni štab. Sednica još uvek nije zakazana.

Podsetimo, i ministar prosvete Branko Ružić nagovestio je u četvrtak da ne očekuje nikakvu “epohalnu” promenu na današnjem sastanku, dodajući da škole nisu mesta zaražavanja. Premijerka Ana Brnabić takođe je u četvrtak rekla da je onlajn nastava najgore rešenje.

S druge strane, nekoliko škola već je tražilo odobrenje da pređu na onlajn nastavu, komopletno, zbog velikog broja zaraženih nastavnika i dece.

The post Čeka se sednica Kriznog štaba, ali prva odluka je doneta: Ovako će đaci ići sledeće nedelje u školu appeared first on Obrazovanje.

U osnovnim i srednjim školama u centralnoj Srbiji počinje drugo polugodište.

Tim za škole je doneo odluku da učenici od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola nastavu pohađaju neposredno, dok će učenici od petog do osmog razreda obrazovno-vaspitni rad pratiti po kombinovanom modelu i ići u školu dan za danom, podeljeni u dve grupe.

Za učenike srednjih škola nastava će se, takođe, odvijati prema kombinovanom modelu.

Foto: Shutterstock

Iz Ministarstva prosvete je saopšteno da će Tim za škole kao i do sada pratiti stanje i donositi odluke na nedeljnom nivou.

Prema školskom kalendaru, učenike očekuju neradni dani za Dan državnosti i Prvi maj, a u vreme Vaskrsa biće na kratkom prolećnom raspustu.

Školska godina se za učenike osnovnih i srednjih škola završava 21. juna.

Kraj školske godine za učenike četvrtog razreda gimnazija biće 24. maja, za učenike završnih razreda srednjih stručnih škola 31. maja, a malim maturantima školska godina se završava 7. juna.

Nastava je za učenike srednjih škola u Vojvodini počela 10. januara, dok su se osnovci u klupe vratili 17. januara.

The post Zvanično počelo drugo polugodište: Objavljeni i datumi novog raspusta i kraja godine appeared first on Obrazovanje.

Pomoćnik ministra prosvete Miloš Blagojević kaže da je ovakva odluka, pa čak i uprkos pogoršanju epidemijske situacije doneta gotovo jednoglasno i na osnovu nekoliko parametara.

-Pre svega prema stopi zaražavanja stanovništva, broja zaraženih učenika i zaposlenih, uopšte transmisije virusa u zajednici. Odluku smo doneli i na osnovu nekih sekundarnih pokazatelja koje smo mogli da pratimo u Vojvodini, kao što je broj odeljenja koji su prešli na online nastavu, broj grupa, podelu odeljenja na veći broj grupa- kaže on i dodaje:

-Na jučerašnjem sastanku smo doneli jedinstvenu odluku da se raspust ne produži i nakon jedne ozbiljne analize koja je trajala do kasno, odlučili smo da krenemo sa ovakvim modelom.

Kako kaže, zaključak sastanka bio je i da je Vojvodina bolja od ostatka Srbije u tom pogledu.

Foto: Profimedia/ilustracija

+U Vojvodini imamo porast obolelih, ali i pored toga što se nastava organizuje, taj broj je bolji nego što je to slučaj sa ostatkom Srbije. To je vrlo značajan podatak jer smo u početku pandemije tvrdili da škole nisu mesto zaražavanja, da se poštuju mere, da u tome imamo veliku pomoć i učenika, i zaposlenih, pa i roditelja.

Prema podacima iz servisa javnog zdravlja od 12. do 19. januara broj obolelih učenika od šest do 18 godina iznosi 3.084.

-Taj broj je u ukupnoj populaciji 2,8 odsto i u ovom trenutku mi se čini da ga možemo kontrolisati- kaže i dodaje da za prosvetne radnike još ne postoji precizna brojka obolelih.

Kaže i da ih je na ovu odluku ohrabrilo podatak da je omikron soj blaži, ali da ovakva odluka ne znači da neće biti reakcije u školama u kojima se situacija bude otela kontroli.

-Bilo je bitno da krenemo sa nastavom i počnemo da primenjujemo sve one instrumente koje smo već uveli, pa da možemo da reagujemo kada vidimo situaciju na terenu. Nije nikakav problem da određeno odeljenje ili gripa pređe na online ako se stvore uslovi za to.

Blagojević ističe da postoje sredine u kojima su 60 odsto škola imale jednog ili nijednog zaraženog u svakom trenutku.

-Škole su refleksija onoga što se dešava u društvu. Hteli smo da ostavimo mogućnost da nastavu organizuju po modelu koji je najbolji za njih, naravno u dogovoru uvek možemo intervenisati i napraviti neki drugi model koji im odgovara.

Vesna Vojvodić iz Sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost” kaže da je još u avgustu Tim za škole, zajedno sa Minsitarstvom prosvete odredio jedan niz osnovnih i sekundarnih indikatora koji su vodilja tokom odlučivanja na nivou opština i gradova, a koji će odrediti po kojem će modelu raditi škole.

Foto: Profimedia/Ilustracija

-Nevolja je međutim u tome, što s jedne strane javnost – ni prosvetna, ni celokupna ne dobija te podatke da bismo mogli i mi da sagledamo tu situaciju i njenu ozbiljnost. S druge strane, ministar isporučuje jedno jedino merilo, a to je procenat zaraženih učenika u školskom sistemu- ističe Vojvodić.

Ona naglašava da procenat zaraženih učenika ne može da bude jedini kriterijum, kada je u pitanju određivanje metode nastave, jer su u samom dokumentu navedena i druga merila – broj zaraženih na 100.000 stanovnika, tendencije u poslednjih sedam dana, itd.

-Mi ne raspolažemo tim podacima i zato mislim da Tim za škole i ministar prosvete duguju javnosti te podatke- dodaje ona.

Vojvodić smatra da bi ustanove trebalo da dobiju kako je raspoređen broj novozaraženih u Srbiji.

-Ako u Novom Sadu, koji ima oko 300.000 stanovnika, danima imate hiljadu novozaraženih ljudi, računajte da to na 100.000 ljudi iznosi više od 330 građana, što predstavlja signal za primenu crvenog modela. Nama je važno da znamo kojim se kriterijumima Tim za škole vodi, kako bismo znali da je njihova odluka utemeljena na realnim brojkama, a ne na jednoj razumljivoj, ali neopravdanoj želji ministra da sistem funkcioniše uprkos činjenicama sa terena- zaključuje članica Sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost”.

The post Dva parametra bila ključna: Objavljeno kako se došlo do toga da deca idu u školu bez ozbira na porast zaraženih appeared first on Obrazovanje.

Srednjoškolci u Vojvodini će od danas nastavu pohađati po kombinovanom modelu i biće podeljeni u dve grupe.

Obavezna je upotreba zaštitnih maski za sve zaposlene, učenike i ostale sve vreme tokom boravka u školama.

Ministarstvo ističe da je potrebno pojačati mere opšte i lične higijene (pranje i dezinfekcija ruku) i naročito voditi računa o redovnom provetravanju svih prostorija u kojima borave učenici i zaposleni u školi.

Tim za škole apeluje i očekuje od učenika i zaposlenih u školama, kao i roditelja učenika, da dosledno primenjuju mere lične zaštite od infekcije kako u školi, tako i van ustanove.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” u periodu od 1. do 11. januara broj obolele dece školskog uzrasta od 6 do 18 godina bio je 2.084 (0.27 odsto), preneo je Tanjug.

Učešće dece školskog uzrasta u ukupnom broju potvrđenih slučajeva kovid-19 u istom periodu iznosio je 2.8 odsto.

The post Vojvođanski školarci u klupama pod posebnim pravilima: Jedno važi i za đake i za nastavnike appeared first on Obrazovanje.

To znači da će se đaci u Vojvodini 17. januara 2022. vratiti na neposredan rad u školi.

Za učenike srednjih škola u Vojvodini, od ponedeljka, nastava će se održavati po kombinovanom modelu. Učenici će ići u školu podeljeni u dve grupe.

Imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju, karakteristike omikron soja SARS-CoV-2, obavezna je upotreba zaštitnih maski za sve zaposlene, učenike i treća lica sve vreme tokom boravka u školi. Nošenje zaštitnih maski je obavezno za sve zaposlene u školama, učenike i treća lica od momenta ulaska u školsko dvorište do napuštanja školskog dvorišta.

Takođe, potrebno je pojačati mere opšte i lične higijene (pranje i dezinfekcija ruku), a naročito voditi računa o redovnom provetravanju svih prostorija u kojima borave učenici i zaposleni u školi.

The post Tim za škole prelomio: Objavljeno kako se sledeće sedmice ide u školu appeared first on Obrazovanje.

– Mi idemo na posao u fabrike, gde je mnogo više ljudi, a oni ostaju kod kuće. Ispada sada da su škole leglo zaraze, a ne skupovi, noćni klubovi, fabričke hale i druga mesta, gde je ogromna koncentracija ljudi. Neko ko donosi te odluke ne želi da razume da, primera radi, moje dete koje je sada maturant u srednjoj školi, od početka drugog polugodišta nema normalnu nastavu. To je tri četvrtine srednjoškolskog doba! Treba da odabere fakultet, da počne da se priprema za prijemni, a rupe u znanju su ogromne – priča jedna revoltirana majka.

I stručnjaci smatraju da skraćeni časovi, učenje na daljinu, prepolovljena odeljenja ostavljaju traga na znanju i ponašanju dece svih dobi.

– Što se ponašanja tiče, onlajn i bilo koja vrsta izolacije najviše utiču na decu u predpubertetu i pubertetu, jer su oni psihološki usmereni jedni na druge. Stručnjaci su primetili da su se tokom ove situacije razvila ponašanja koja loše utiču na psihološki i psihički razvoj ličnosti. To su autoagresivna ponašanja, različite vrste anksioznosti, kao i porast konzumiranja alkohola, cigareta, pa čak i psihoaktivnih supstanci. Deci je jako teško padalo što će biti kod kuće na onlajn nastavi, što se odeljenja dele, pa ne mogu da budu u grupi sa svojim drugarima. Bilo je suza, molbi da se menjaju grupe i videli smo koliko im je stalo da budu zajedno – objašnjava Dragana Ćupurdija, pedagog u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ i dodaje:

Schoolboy studying in classroom at school,Image: 309047915, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: yes, Credit line: Wavebreak Media LTD / Wavebreak / Profimedia

– Deca u nižim razredima su još uvek usmerena ka svojim porodicama a najteže je padalo onima koji su jedinci. Što se tiče znanja, nisam teoretičar zavera, ali čini mi se da se ide ka tome da se generacije zatupljuju i da se njima lako manipuliše. Deca onlajn nastavu doživljavaju kao raspust. Preporuka prosvetnim radnicima je da niko ne pada razred i ocene se daju ni na šta. Deca ne formiraju radne navike i ne stiču osnovna znanja. Gradivo se preleće, ne može da se kreira nastava, već mora da se prati Ministarstvo, da ako dođe do prekida nastave đaci odmah mogu da nastave da je prate na televiziji. Tako da veliki teret pada na roditelje. O praktičnoj nastavi da ni ne govorimo. Sve u svemu, nastava na daljinu ništa dobro nije donela ni u razvoju ličnosti, ni u sticanju znanja – ističe Ćupurdija.

Po rečima Jasmine Marić, profesorke istorije u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“, đacima se uskraćuje sve što jedno đačko doba sa sobom nosi, od znanja koje će ih pratiti ceo život, do zajedničkih uspomena.

– Postoje škole gde je jako teško izvesti nastavu na daljinu. Konkretno, moji đaci su podeljeni u tri grupe imaju raspored za „nedelju A“ i „nedelju B“ i to je sada opšta konfuzija ko šta sluša, a recimo, jedan predmet predaje četiri profesora. „Gugl učionice“ su dobra stvar, ali kao dodatno sredstvo za rad, ne može da zameni redovne časove, koji moraju da imaju interakciju, a koju je na ovaj način teško ostvariti. Ja predajem monitoru i gledam u tačkice, koje se uključuju i isključuju. Ne kažem da se đaci ne trude, ali dešava se da im pukne internet, da nemaju mikrofon, da nestane struje. Čak i najbolji đaci kažu da ovo nema smisla, da satima sede uz računar, statični su. Da ne govorimo o tome da mi nemamo zajedničku fotografiju, da deca nisu išla na ekskurziju. Ne razumemo zašto nije primenjen sistem „semafor“, koji je donelo Ministarstvo prosvete početkom školske godine, da se situacija prati na nivou lokalne samouprave i da se primeni adekvatan model nastave, jer đaci i profesori treba da budu u školi – objašnjava profesorka Marić.

Za nijansu lakše je učiteljima, koji su u proteklom periodu ipak imali neposredan kontakt sa đacima, bez obzira što su časovi bili skraćeni.

Foto: Profimedia/ilustracija

– Mi smo na samom početku išli onlajn, što je, naravno, izazvalo pometnju dok se nismo svi snašli. Potom smo išli skraćeno i to se pokazalo mnogo bolje za decu, ali se osećao nedostatak redovne nastave. Ove školske godine išli smo redovno i to se stvarno pokazalo kao najbolje. Mislim da su učitelji uspeli da se sustignu i da deca steknu prva znanja, iako je prošle godine falilo utvrđivanje i ponavljanje, jer smo radili skraćeno. Dobro u svemu ovome je što su deca zaista napredovala u sticanju digitalnih kompetencija, ali im nedostaju vannastavne aktivnosti, druženje. Iako su još mali, socijalizacija je veoma važna – kaže Marijana Dobrilović, učiteljica u OŠ „Matko Vuković“.

Nastava na daljinu posebno teško pada porodicama sa više dece, jer malo koja kuća ima tri računara ili tableta, kao i u siromašnim porodicama i ruralnim sredinama gde je internet često luksuz. Koliko cela situacija teško pada deci sa invaliditetom i njihovim roditeljima, to samo oni znaju.

SAVET RODITELJA TRAŽIO NASTAVU U KLUPAMA

Savet roditelja Subotice obratio se pismenim putem Učiteljskoj upravi Sombor i Ministarstvu prosvete apelujući da srednjoškolci nastave drugo polugodište u školskim sklupama, a ne kako je najavljeno “na daljinu”. Vrlo brzo je stigao odgovor da se ove sugestije najozbiljnije razmatraju, kao da i će na današnjem sastanku i njihovi komentari i argumenti biti uzeti u razmatranje.

The post Pandemijske posledice po obrazovanje: Deci ne fali samo znanje, već još jedan bitan segment školovanja appeared first on Obrazovanje.

Ovi đaci su na zimskom raspustu do 23. januara, a za njih drugo polugodište počinje 24. januara.

Za srednjoškolce u Vojvodni, podsetimo, drugo polugodište je počelo u ponedeljak i oni ove nedelje nastavu slušaju na daljinu.

U Ministarstvu prosvete za Danas demantuju pisanje nekih medija da će osnovci u Vojvodini od ponedeljka, 17. januara preći na onlajn nastavu.

Foto: Shutterstock

Kako je pojašnjeno, u slučaju nepovoljne epidemiološke situacije ta opcija može da se odnosi na učenike starijih razreda osnovne škole i na srednjoškolce, dok bi za đake od prvog do četvrtog razreda nastava mogla da se organizuje tako da se odeljenja podele i da se svakog dana smenjuje jedna, pa druga grupa.

Ovakav model organizacije nastave je bio i prošle školske godine.

Ipak, sve su ovo samo mogućnosti o kojima se u ovom trenutku razmišlja, a konačna odluka biće poznata sutra, posle sastanka Tima za škole.

Svi mogući modeli organizacije rada osnovnih i srednjih škola su detaljno razrađeni u stručnim uputstvima koje su obrazovnim ustanovama prosleđene na početku školske godine.

The post Ministarstvo se oglasilo povodom zimskog raspusta: Potpuno je jasno šta se dešava sa produžetkom odmora appeared first on Obrazovanje.

Ova odluka se ne odnosi na osnovne i srednje škole u AP Vojvodina, u kojima je juče završeno prvo polugodište.

Prema podacima iz nadzora preuzetim iz elektronskog sistema „Servis javnog zdravlja“ koje je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dostavio Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ u nedelji od 16. decembra do 22. decembra 2021. godine broj obolele dece školskog uzrasta od 6 do 18 godina je bio 885 (0.11 posto) obolelih.

U osnovnim i srednjim školama u Srbiji, ukupno je 3 (0.01 odsto) odeljenja (16 i manje učenika), koja su zbog najmanje tri slučaja infekcije učenika u odeljenju promenila način organizacije rada sa neposrednog rada na onlajn nastavu u poslednjih deset dana.

Ukupno je 55 (0.14 posto) odeljenja (17 i više učenika) koja su zbog najmanje dva slučaja infekcije učenika u odeljenju promenila način organizacije rada sa neposrednog na kombinovani model u poslednjih 10 kalendarskih dana i 14 (0.03 odsto) grupa u kojima se iz kombinovanog modela nastave prešlo na onlajn (pojava tri slučaja infekcije učenika) u poslednjih deset dana.

The post Poslednja nedelja pred zimski raspust: Doneta odluka kako đaci idu u školu i ko neće ići na nastavu appeared first on Obrazovanje.