Vesti13.01.2022. 10:57

Pandemijske posledice po obrazovanje: Deci ne fali samo znanje, već još jedan bitan segment školovanja

Uz zdravlje i privredu, pandemija virusa kovid-19 ostaviće dalekosežne posledice i na obrazovanje, jer se skoro dve godine nastava u osnovnim i srednjim školama ne odvija uobičajenim ritmom. Dok čekaju odluku Tima za škole kako će njihova deca od ponedeljka ići u školu, mnogi roditelji negoduju što su srednjoškolci ove nedelje na onlajn nastavi.

– Mi idemo na posao u fabrike, gde je mnogo više ljudi, a oni ostaju kod kuće. Ispada sada da su škole leglo zaraze, a ne skupovi, noćni klubovi, fabričke hale i druga mesta, gde je ogromna koncentracija ljudi. Neko ko donosi te odluke ne želi da razume da, primera radi, moje dete koje je sada maturant u srednjoj školi, od početka drugog polugodišta nema normalnu nastavu. To je tri četvrtine srednjoškolskog doba! Treba da odabere fakultet, da počne da se priprema za prijemni, a rupe u znanju su ogromne – priča jedna revoltirana majka.

I stručnjaci smatraju da skraćeni časovi, učenje na daljinu, prepolovljena odeljenja ostavljaju traga na znanju i ponašanju dece svih dobi.

Što se ponašanja tiče, onlajn i bilo koja vrsta izolacije najviše utiču na decu u predpubertetu i pubertetu, jer su oni psihološki usmereni jedni na druge. Stručnjaci su primetili da su se tokom ove situacije razvila ponašanja koja loše utiču na psihološki i psihički razvoj ličnosti. To su autoagresivna ponašanja, različite vrste anksioznosti, kao i porast konzumiranja alkohola, cigareta, pa čak i psihoaktivnih supstanci. Deci je jako teško padalo što će biti kod kuće na onlajn nastavi, što se odeljenja dele, pa ne mogu da budu u grupi sa svojim drugarima. Bilo je suza, molbi da se menjaju grupe i videli smo koliko im je stalo da budu zajedno – objašnjava Dragana Ćupurdija, pedagog u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ i dodaje:

škola

Schoolboy studying in classroom at school,Image: 309047915, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: yes, Credit line: Wavebreak Media LTD / Wavebreak / Profimedia

– Deca u nižim razredima su još uvek usmerena ka svojim porodicama a najteže je padalo onima koji su jedinci. Što se tiče znanja, nisam teoretičar zavera, ali čini mi se da se ide ka tome da se generacije zatupljuju i da se njima lako manipuliše. Deca onlajn nastavu doživljavaju kao raspust. Preporuka prosvetnim radnicima je da niko ne pada razred i ocene se daju ni na šta. Deca ne formiraju radne navike i ne stiču osnovna znanja. Gradivo se preleće, ne može da se kreira nastava, već mora da se prati Ministarstvo, da ako dođe do prekida nastave đaci odmah mogu da nastave da je prate na televiziji. Tako da veliki teret pada na roditelje. O praktičnoj nastavi da ni ne govorimo. Sve u svemu, nastava na daljinu ništa dobro nije donela ni u razvoju ličnosti, ni u sticanju znanja – ističe Ćupurdija.

Po rečima Jasmine Marić, profesorke istorije u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“, đacima se uskraćuje sve što jedno đačko doba sa sobom nosi, od znanja koje će ih pratiti ceo život, do zajedničkih uspomena.

– Postoje škole gde je jako teško izvesti nastavu na daljinu. Konkretno, moji đaci su podeljeni u tri grupe imaju raspored za „nedelju A“ i „nedelju B“ i to je sada opšta konfuzija ko šta sluša, a recimo, jedan predmet predaje četiri profesora. „Gugl učionice“ su dobra stvar, ali kao dodatno sredstvo za rad, ne može da zameni redovne časove, koji moraju da imaju interakciju, a koju je na ovaj način teško ostvariti. Ja predajem monitoru i gledam u tačkice, koje se uključuju i isključuju. Ne kažem da se đaci ne trude, ali dešava se da im pukne internet, da nemaju mikrofon, da nestane struje. Čak i najbolji đaci kažu da ovo nema smisla, da satima sede uz računar, statični su. Da ne govorimo o tome da mi nemamo zajedničku fotografiju, da deca nisu išla na ekskurziju. Ne razumemo zašto nije primenjen sistem „semafor“, koji je donelo Ministarstvo prosvete početkom školske godine, da se situacija prati na nivou lokalne samouprave i da se primeni adekvatan model nastave, jer đaci i profesori treba da budu u školi – objašnjava profesorka Marić.

Za nijansu lakše je učiteljima, koji su u proteklom periodu ipak imali neposredan kontakt sa đacima, bez obzira što su časovi bili skraćeni.

škola

Foto: Profimedia/ilustracija

– Mi smo na samom početku išli onlajn, što je, naravno, izazvalo pometnju dok se nismo svi snašli. Potom smo išli skraćeno i to se pokazalo mnogo bolje za decu, ali se osećao nedostatak redovne nastave. Ove školske godine išli smo redovno i to se stvarno pokazalo kao najbolje. Mislim da su učitelji uspeli da se sustignu i da deca steknu prva znanja, iako je prošle godine falilo utvrđivanje i ponavljanje, jer smo radili skraćeno. Dobro u svemu ovome je što su deca zaista napredovala u sticanju digitalnih kompetencija, ali im nedostaju vannastavne aktivnosti, druženje. Iako su još mali, socijalizacija je veoma važna – kaže Marijana Dobrilović, učiteljica u OŠ „Matko Vuković“.

Nastava na daljinu posebno teško pada porodicama sa više dece, jer malo koja kuća ima tri računara ili tableta, kao i u siromašnim porodicama i ruralnim sredinama gde je internet često luksuz. Koliko cela situacija teško pada deci sa invaliditetom i njihovim roditeljima, to samo oni znaju.

SAVET RODITELJA TRAŽIO NASTAVU U KLUPAMA

Savet roditelja Subotice obratio se pismenim putem Učiteljskoj upravi Sombor i Ministarstvu prosvete apelujući da srednjoškolci nastave drugo polugodište u školskim sklupama, a ne kako je najavljeno “na daljinu”. Vrlo brzo je stigao odgovor da se ove sugestije najozbiljnije razmatraju, kao da i će na današnjem sastanku i njihovi komentari i argumenti biti uzeti u razmatranje.

 

Izvor vesti: Srbija Danas/Subotica