Takođe, visokoškolske ustanove dale su i predloge koliko mogu da upišu akademaca koji će sami plaćati školovanje, ali kao i svake godine najžešću bitku maturanti će voditi upravo za za ulazak na budžet.

Prema odluci Vlade Srbije, o trošku poreskih obveznika na šest državnih univerziteta – u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Prištini i na Univerzitetu umetnosti – na osnovne studije ove godine upisaće se 18.098 brucoša.

Kao i svake godine najvaće interesovanje vlada za Univerzitet u Beogradu, pa će naša najstarija i najtraženija akademska institucija upisati i najviše studenta. Tako će se na 31 fakultetu ovog univerziteta o trošku države školovati 9.683 akademca, dok je predlog da samofinansirajućih bude 4.670.

Ostali univerziteti u Srbiji školovaće približno isti broj akademaca kao i ranijih godina. Kragujevački univerzitet upisaće 2.607 studenta na budžet, a njih 1.092 bi trebalo da sami plaćaju svoje školovanje.

Univerzitet u Nišu o trošku države upisaće 3.206 studenta, a samofinansirajućih će biti 1.290.

U Novom Pazaru na budžet će biti upisano 684 akademca, a samofinansirajućih 305.

Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici upisaće 1.173 studenta o trošku države, dok će njih 470 trebalo da studira o svom trošku.

Za maturante koji su skloni umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu planirao je da na budžet upiše 278 akademaca, a samofinansirajućih će biti 148.

Univerzitet u Novom Sadu predložio je da se o trošku pokrajinskih poreskih obveznika školuje 4.949 studenta, a da njih 3.454 plaća troškove školovanja, a te kvote treba da usvoji Vlada Vojvodine.

Inače, ove godine upis i polaganje prijemnih ispita vraća se u normalu, nakon dve godine posebnih zadravstvenih mera zbog virusa korona.

– Upis će ove godine biti održan uobičajeno i u skladu sa datumima koji su definisani politikom upisa za školsku 2022/2023. – potvrđuje za “Novosti” prof. dr Dejan Filipović, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.

– Istina je da su poslednje dve godine bile specifične, ali napominjem da je nastava u ovoj školskoj godini najvećim delom održavana uživo i da trenutna epidemiološka situacija dozvoljava da prijemni ispiti i upis proteknu kao u periodu pre kovida. Neki fakulteti su pripremnu nastavu održavali onlajn ili kombinovano, čime je pružena mogućnost svim zainteresovanim đacima da mogu da je prate. Jedan od zaključaka sastanka sa svim prodekanima za nastavu fakulteta Univerziteta u Beogradu i predstavnicima studenata je da se vraćamo uobičajenom načinu prijavljivanja i polaganja prijemnog ispita a zatim i upisa.

Ipak, i ove godine maturantima je ostavljena mogućnost da se prijave onlajn.

Kada je reč o upisnim rokovima, na Beogradskom univerzitetu prvi upisni rok počinje 22. juna, a kandidati treba da se prijave i predaju dokumenta do 25. juna. Prijemni ispiti planirani su od 27. juna do 1. jula, u zavisnosti od fakulteta koji rezultate treba da objave najkasnije 4. jula do 16 časova. Oni koji nisu zadovoljni imaju pravo žalbe, a konačna rang-lista biće istaknuta do 11. jula. Upis primljenih kandidata je od 11 do 15. jula.

Nakon upisa, fakulteti dostavljaju Univerzitetu izveštaj o upisanim studentima i slobodnim mestima za drugi upisni rok koji “pada” početkom septembra.

Dekani kažu da visokoškolske ustanove spremno dočekuju kandidate, a Elektrotehnički fakultet U Beogradu će zbog tradicionalno velikog broja prijavljenih maturanata i ove godine prijemni održati na Beogradskom sajmu.

Filološki fakultet, koji spada u one na kojim ostane mnogo praznih mesta, odlučan je u nameri da privuče što veći broj studenata.

– Nastojimo da učenicima ukažemo na širok spektar znanja i veština koje će steći na Filološkom fakultetu i koje će ih spremiti za izazove savremenog doba i raznovrsna zanimanja u mnogim sektorima – kaže za “Novosti” dekanka Iva Draškić Vićanović.

Inače, na fakultet mogu da se upišu svi koji su završili srednju četvorogodišnju školu, a na prijemnom se računaju bodovi na osnovu uspeha u srednjoj školi koji nosi najmanje 16, a najviše 40 bodova. Oni se sabiraju sa bodovima sa prijemnog ispita gde se može osvojiti od 0 do 60 bodova. Za ulazak na budžet potreban je najmanje 51 bod, a za samofinansiranje 30 bodova. Međutim, to zavisi i od broja mesta na fakultetima, pa se događa i da brucoši sa većim brojem poena ne “upadnu” na budžet. Međutim, ukoliko je učenik na takmičenjima, domaćim i međunarodnim, u poslednje dve godine srednje škole osvojio jednu od prve tri nagrade – ne mora da polaže prijemni, njemu se upisuje maksimalan broj bodova, kao da je prijemni uradio bez greške.

A prijemni ispit, inače, ima svoja stroga pravila koja maturanti moraju poštovati.

Da bi pristupio polaganju, kandidat kod sebe mora da ima ličnu kartu ili pasoš, jer da bi ih dežurni nastavnici pustili da polažu, mora se prvo ustanoviti njihov identitet.

Potrebno je i da svaki kandidat ima kod sebe listić sa prijavnim brojem koji se dobija na prijavljivanju za prijemni.

Kandidat ne sme koristiti nikakva dodatna pomagala pri polaganju ispita.

Maksimalan broj bodova koji se može dobiti na polaganju prijemnog ispita je 60 bodova.

DOKUMENTA ZA PRIJAVLJIVANJE
* Svedočanstvo za svaki razred srednje škole
* Diploma o položenom maturskom ispitu
* Dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog
* Diplome sa takmičenja

DOKUMENTA ZA UPIS BRUCOŠA
* Overene fotokopije dokumenata i originalna dokumenta
* Izvod iz matične knjige rođenih
* Popunjen obrazac ŠV-20
* Indeks
* Dve fotografije formata 4,5 puta 3,5 cm
* Dokaz o uplati naknade na ime troškova upisa
* Dokaz o uplati školarine za samofinansirajuće
* Dokaz o uplati naknade za centar za razvoj karijere

The post BORBA ZA BUDŽET: Vlada odredila broj budžetskih mesta za novu školsku godinu appeared first on Obrazovanje.

Za početak, ključ je razumeti glavnu temu o kojoj se piše. U svakom području rada postoji drugačija vrsta prakse i baš putem praktičnih primera najlakše je shvatiti kako treba da izgleda hijerarhija informacija koje izvlačite.

Na primer u knjigama iz hemije je uključeno upoznavanje sa predmetom koji se istražuje, metode kojim je istraživanje ili eksperiment obavljen, sa tačnim uzorcima i merama putem kojih su dobijeni rezultati istraživanja. Na samom kraju dolaze na red rezultati koji su dobijeni ogledom ili eksperimentom i analiziranje i upoređivanje sa drugim rezultatima koji su dobijeni.

Ovo sve predstavlja jedan šablon po kome se analiziraju eksperimenti i kada bismo izvlačili beleške u vezi sa njima, vodili bismo se tim tačnim redom. Potrebno je da sami pronađete šablon koji vam je potreban u učenju određene oblasti, tačnije da napravite smernice na osnovu kojih ćete u svakoj lekciji izvlačiti podatke.

Foto: Shutterstock

Uvek je važno da se setite činjenice da nije sve što pročitate vredno ispisivanja beležaka. Morate sebi postaviti za cilj da prestanete čitati delove gradiva koji nisu vezani za vaš rad i polje istraživanja na kome u tom momentu radite. Takođe je izuzetno bitno da znate do koje mere je dovoljno da izvlačite beleške inače ćete završiti posao čistim dupliranjem knjige iz koje učite. Dakle ukoliko ste uspeli da napravite šablon po kome ćete izvlačiti podatke nećete zapasti u ovaj problem.

Još jedan efektan način za izvlačenje beležaka je podvlačenje. Podvlačenjem bitnih termina u vašem polju istraživanja možete sebi drastično olakšati posao. Nakon što podvučete u svakom delu teksta termin koji vam je potreban možete se vratiti i izvlačiti rečenice i delove lekcije isključivo vezane za podvučenu reč.

Izuzetno je bitno da ukoliko na času ili predavanju ručno hvatate beleške radite to u posebnim sveskama koje služe isključivo toj svrsi. Ukoliko vam je rukopis nečitak, imaćete puno problema u dešifrovanju ukoliko je beleška izdvojena na delu ispisane knjige, korici sveske, ruci ili bilo kojoj površini na kojoj postoji mogućnost da beleška bude obrisana pocepana ili isprljana.

The post Hvatanjem beleški do završetka studija: Donosimo nekoliko saveta koji će vam olakšati praćenje gradiva appeared first on Obrazovanje.

Dakle šta preduzeti ukoliko vaše dete kaže da ne želi da ide na fakultet?

Za početak, nema potrebe za bilo kakvim vidom panike ili rasprave. Kao roditelj prirodno je da želite najbolju moguću budućnost za vaše dete i većina roditelja će smatrati da je fakultet najbolje mesto da počne građenje te budućnosti. Ipak, pre nego što pomislite da povedete raspravu o izboru koje želi da napravi, morate razumeti da je sam upis deteta na fakultet samo pola posla, a završavanje je ono što je zaista bitno.

Često se dešava da deca ne mogu da donesu pravu odluku o tome šta će studirati i kada budu primorana da donesu tu odluku dešava se da naprave pogrešnu. Sam izbor pogrešnog fakulteta izaziva ogromnu frustraciju ili nezainteresovanost studenata, pa se često i desi da obnove godinu što može biti nizak udarac i pad samopouzdanja. Koliko je taj udarac bolan za samopouzdanje vašeg deteta može biti podjednako bolan i za vaše novčano stanje.

Pretty student studying in the library at the university,Image: 231343941, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: yes, Credit line: – / Wavebreak / Profimedia

Dakle, koliko god vam može biti teška činjenica da vaše dete ne želi da studira, morate i razmotriti činjenicu da bi se sve moglo završiti daleko pogubnije. Sam povratak deteta sa fakulteta bez diplome, poljuljanog samopouzdanja i praznijih džepova mogao bi biti daleko teži nego činjenica da vaše dete prosto u nekom trenutku ne želi da studira i želi da prati put ka nekom drugom pozivu.

Dakle slanje nezainteresovanog deteta na fakultet može biti veoma pogubno što po vaše resurse što po, daleko bitnije, samopouzdanje, inspiraciju i kreativnost vašeg deteta. Istina je naravno da sve velike karijere zahtevaju obrazovanje, ali ne zahtevaju sve fakultetsko obrazovanje. Postoje različite vrste kurseva, specijalizovanih treninga i programa koji se mogu pohađati. Ono što je najvažnija stvar koju možete uraditi kao roditelj je da pomognete detetu da shvati šta je ono što ga najviše interesuje i koji posao bi ga inspirisao i motivisao ga da radi.

Fakultetski amfiteatri nisu za svakoga i pored činjenice da je ekonomska i privredna situacija teška u našoj zemlji, morate dozvoliti da vaše dete pronađe zanimanje kojim želi da se bavi iako se ta odluka možda kosi sa vašim pogledom na akademsko obrazovanje.

The post Roditeljske muke: Šta kada dete ne želi da studira? appeared first on Obrazovanje.

Mnogi se često pitaju kako nekim studentima polazi za rukom da lako i bez problema polože ispit, dok se drugi mesecima muče oko polaganja ispita. Koje navike praktikuju uzorni studenti? Da li je tu uopšte reč o navikama ili je posredi puka sreća?

U nastavku predstavićemo osam navika koje uzorni studenti neguju, a koje često mogu biti dobar razlog njihovog uspeha na fakultetu.

Hvataju beleške i pišu na papiru

Uzorni studenti ne misle za sebe da su mnogo pametni i da samim tim sve mogu da pamte. Najbolji studenti obavezno hvataju beleške na predavanjima i pišu ih na papiru. Poznato je da pisanje rukom aktivira područja mozga koja nam pomažu da učimo brže i bolje, isto tako pisanje rukom pomaže da naučimo da bolje skupljamo ideje ali i zadržavamo informacije.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Puno spavaju

Pored višečasovnog učenja najbolji studenti vode računa o svom snu i kvalitetnom spavanju. Ako analiziramo dan najuspešnijih videćemo da uzorni studenti u proseku spavaju između 7 i 9 sati. Nakon internzivnog učenja bitno je da sledi period sna i odmora, što najbolji znaju. Dakle, spavanje i kvalitetan san nikako ne treba zanemariti, baš naprotiv.

Prave više pauza

Da bi se informacije što bolje upijale neophodno je u procesima učenja praviti što više kraćih pauza. Nikako ne treba učiti satima bez prestanka jer je nemoguće da informacije budu kvalitetno apsorbovane. Učenje bez pauze je zapravo kontraproduktivno, najbolji studenti vrlo često prave pauze i bave se nekom drugom aktivnošću.

Bave se fizičkom aktivnošću

Fizička aktivnost ne samo da je bitna zbog zdravlja, već je opšte poznato da ista čini da se ljudi nakon vežbi psihički mnogo bolje osećaju, budu bez stresa i pozitivniji. Najbolji studenti dobro organizuju svoje obaveze i uvek tokom napornog dana punog učenja, obavezno izdvoje vreme za neku fizičku aktivnost. Bez obzira da li je to trčanje ili teretana uzorni studenti za to uvek pronađu vreme jer znaju da je negovanje tela isto toliko bitno kao negovanje duha.

Uključeni su u dodatne projekte

Iako studije ne ostavljaju dovoljno vremena najbolji studenti uvek nađu vreme za druge aktivnosti kojima aktiviraju različite veštine i sposobnosti. Kada ste aktivni u više različitih oblasti, bićete primorani da budete efikasniji. S druge strane ako imate samo jednu obavezu, nećete biti baš toliko motivisani da sebe nadmašite, a tu jedinu obavezu radićete sa odugovlačenjem.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Dobro su organizovani

Dobra organizacija čini čuda i to uzorni i vredni studenti dobro znaju i zbog toga “sve stižu”. Možemo slobodno reći da je ova veština usko povezana sa prethodne tri i da je ona preduslov uspeha svakog studenta. Planiranje obaveza na dnevnom nivou najbolji je početni korak dobre organizacije.

Analiziraju svoje greške sa ispita ili kolokvijuma

Nakon završenog ispita/kolokvijuma najbolji studenti uvek analiziraju svoje greške i nikada ne traže odgovornost za neuspeh u “lošoj sreći” ili “neraspoloženosti profesora”. Uzorni studenti će se odmah pozabaviti onim stvarima koje su loše uradili na kolokvijumu ili na ispitu i potrudiće se da iste greške na ponove sledeći put.

The post Osam navika koje treba da primeni svaki student: Očas posla do položenog ispita ili kolokvijuma appeared first on Obrazovanje.

Foto: Profimedia/ilustracija

The post OBRAZOVNI SISTEM U SRBIJI SVE JAČI I SAVREMENIJI: Od oktobra možete upisati master iz veštačke inteligencije appeared first on Obrazovanje.