S obzirom na dobre rezultate u prethodne dve godine i zbog jačeg intenziteta pandemije roditelji su onlajn nastavu oberučke prihvatili i ove jeseni, a kako učiteljica Sanja ističe ovaj vid nastave i deci je zanimljiv.

Pošto se u oktobru obeležava Dan inteligencije škola iz Hildena je imala radionicu sa Mensom iz Srbije. Đaci su pokretima tela uz pesmu učili geometrijske oblike i brojali na komplikovan ali zabavan način. Ovde su u prednosti bila deca koja znaju više jezika, a učiteljica kaže da ih zbog još jačeg razvijanja intelektualnih veština, treba stavljati pred teže zadatke. Prema njenom mišljenju za razvijanje dečje inteligencije Mensa je prava adresa.

U novembru je programom obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se u Srbiji kao državni praznik obeležava od 2012. Deci je objašnjen i simbol primirja, cvet natalijina ramonda.

– U decembru planiramo nastavak saradnje sa prijateljskom školom iz Busolenga kod Verone u Italiji – otkriva planove učiteljica Damnjanović, uz napomenu da redovno pohađa seminare za usavršavanje nastavnika srpskog jezika u dijaspori.

Foto: Shutterstock

Roditelji su zbog čuvanja dece od zaraze rado prihvatili onlajn nastavu, a mališani je vole jer je zanimljiva i dinamična, međutim nastavnicima koji za svaki onlajn čas moraju posebno da se pripremaju, ovaj vid nastave teži je od nastave u učionici.

– Onlajn nastava zahteva puno veće angažovanje pri pripremanju časa. Današnje generacije dece su naviknute na multimedije, a mi treba da pariramo multimedijskim sadržajima koje deca prate. Moramo da konkurišemo internetu, a da pritom decu nečemu i naučimo, što znači da istovremeno moramo da budemo i zanimljivi i edukativni. Međutim, to je posao koji se radi iz ljubavi pa uloženi trud nikome ne pada teško. Ipak, moram da naglasim da presudnu ulogu imaju podrška roditelja i Ministarstva spoljnih poslova, bez kojih škola ne bi mogla da funkcioniše – rekla je za “Vesti” učiteljica Damnjanović.

Sedmogodišnja Mila kaže da su onlajn časovi baš zanimljivi.

– Volim što smo onlajn povezani jer tako drugarima iz svoje sobe mogu da sviram klavir, a takođe volim da slušam Pavla koji nam svira gitaru i Aleksandra koji svira violinu. Često posle časova jedni drugima pokazujemo i igračke.

Svi bi rado prihvatili nove drugare

– Škola srpskog jezika i ćiriličnog pisma u Hildenu uvek je otvorena za nove polaznike. Svi koji žele da uče i na taj način čuvaju srpsku tradiciju, kulturu i istoriju, dobro su došli, a za informacije mogu da se jave na moj telefon +49176 5693 8802 – poziva učiteljica Damnjanović.

Škola srpskog jezika i ćiriličnog pisma jedina je u Severnoj Rajni Vestfaliji u kojoj polaznici srpski jezik mogu da polažu za nivoe A1, A2, B1, B2, C1 i C2 i dobiju priznate sertifikate. Pavle Ranđelović se iz Hildena sa porodicom preselio u Berlin, ali i dalje prati sve časove.

Foto: Shutterstock

– Moja učiteljica je Sanja, a moji drugari su u Hildenu. Ja hoću da i dalje ostanemo zajedno. S njima mi je lakše da učim srpski jer smo prijatelji i uvek imamo mnogo toga da pričamo – poručuje sedmogodišnji Pavle iz nemačke prestonice.

Njegova mama Jelena Ranđelović je lekarka u Berlinu.

– Kroz nastavu srpskog jezika i kulture sa učiteljicom Sanjom se družimo već tri godine. Onlajn nastava pružila je našem sinu Pavlu mogućnost da i posle preselenja u Berlin nastavi da prati nastavu. Kroz kreativne i interaktivne časove naš sin lako savladava gradivo i raduje se svakom novom druženju – kaže Jelena.

The post Postoje deca koja su oduševljena onlajn nastavom: Osim multimedijalnih časova, učenje ćirilice im je omiljeno appeared first on Obrazovanje.

Gde se sve može čuti srpski i kako mališanima ide učenje padeža i ćirilice?

Pesmicu o strašnom lavu, kako se igra kolo i ko je bio Karađorđe, samo su neke lekcije koje u dopunskoj školi srpskog jezika uče deca iz dijaspore.

Jelena je nastavnica na Malti u školi otvorenoj pre mesec dana. Kaže da nisu očekivali da se u četiri mesta na ovom ostrvu upiše čak 180 đaka.

-Ono što decu najviše raduje su ti susreti sa vršnjacima i korišćenje srpskog jezika u toku nastave. Zainteresovani su za sve što se radi, bilo da je učenje ćirilice i latinice bilo da je u pitanju gradivo o Srbiji – priča koordinatorka projekta Škola srpskog jezika na Malti Jelena Jablanov Maksimović.

Slično oduševljenje dece i u Austriji, gde se u čak 16 škola uči srpski. Polovina njih je u Beču.

Foto: Shutterstock

-Oni tu dobijaju nešto što ne mogu dobiti ni od porodice ni od školskog sistema u Austriji, a to je kontekst u kome oni žive, a to je da žive u dvojezičnom sistemu i da nije jedan ili drugi dominantan i da oni dobijaju mogućnost izbora – ukazuje koordinator obrzovno-vaspitnog rada za Austriju prof. Srđan Mijalković.

Od Amerike preko Južnoafričke Republike do Finske i Rusije, deca biraju da, uz redovni školski sistem, upoznaju i maternji jezik, kulturu i istoriju. Programe je akreditovalo Ministarsvo prosvete.

-Otvorili smo dopunske škole čak i na Kanarskim ostrvima, postoji izreka: nema gde nema naših ljudi, a mi želimo da dodamo: nema gde nema srpskih škola. I to je naš cilj – ističe direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon.

Samo ove godine država je izdvojila 20 miliona dinara za otvaranje 23 dopunske škole.

Foto: Shutterstock

-Sa ovim novim dopunskim školama koje smo otvorili povećali smo taj broj za oko 800, a uskoro očekujemo da taj broj pređe i 1.000 dece, tako da smo broj sada samo za godinu dana povećali broj dece koja uče srpski za oko 20 posto- navodi Gujon.

Posle vremena kriza, sankcija i bombardovanja, kada su srpske škole u svetu masovno nestajale, poslednjih godina obnavljaju se i otvaraju nove. Do Svetog Save, kako najavljuju iz Uprave za saradnju sa dijasporom, u sedam novih škola mališani će imati priliku da nauče padeže i recituju srpske pesmice.

The post Pesmica o štrašnom lavu na ćirilici za đake: Srpske škole postoje širom sveta, na svim meridijanima appeared first on Obrazovanje.