Time je isključena mogućnost da se školski materijali za predškolsko obrazovanje, osnovnu i srednju školu, po hitnoj proceduri, kako je ranije bilo planirano, pišu na rodno osetljivom jeziku.

– Zavod će standarde usaglasiti sa stavovima struke i lingvistike, odnosno sa mišljenjem Matice srpske, Odbora za standardizaciju srpskog jezika i svih srbističkih katedri, a mi nemamo dilemu da prednost treba dati struci, a da ideologiji nema mesta u udžbenicima – rekao je za Novosti Radivoje Stojković, predsednik NPS nakon sednice ovog tela.

Stojković ocenjuje i da je ohrabrujući stav ministra prosvete Branka Ružića koji je ovim povodom izjavio da mora da se poštuje stav NPS, odnosno struke i nauke.

Stručna javnost, koja od samog početka smatra da se rešenjima u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti vrši nasilje nad srpskim jezikom, oštro se usprotivila stavu da se rodno osetljiv jezik uvrsti u udžbenike.

Tako je Matica srpska u saradnji sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika donela stručno mišljenje o Predlogu standarda kvaliteta udžbenika, a sa njihovim mišljenjem složile su se srbističke katedre sa svih šest državnih univerziteta u Srbiji.

– Budući da se u Predlogu standarda kvaliteta udžbenika na više mesta, sasvim opravdano, insistira na tome da pitanja, zadaci i nalozi u udžbenicima i svim tekstovima budu jasno formulisani, prilagođeni uzrastu i razvojnom nivou učenika, da jezik kojim su napisani bude funkcionalan i doprinosi lakšem razumevanju sadržaja, potpuno je nejasno zašto se u njemu insistira na rodno osetljivom jeziku – piše u stručnom mišljenju Matice srpske i Odbora.

Da je “prošao” predlog standarda kvaliteta, u udžbenicima bi se od 2024. koristile paralelne forme.

Na primer: učenici/ce ili učenici i učenice, naučnici/ce ili naučnici i naučnice, biolozi i biološkinje, psiholozi i psihološkinje, turizmolozi i turizmološkinje, stručnjaci i stručnjakinje, vojnici i vojnikinje… A jedan od naših sagovornika pita se i da li bi se imenica udžbenik koja je muškog roda preimenovala u – udžbenicu?

Inače, Zakon o rodnoj ravnopravosti koji je usvojen pre godinu dana predviđa uvođenje rodno osetljivog jezika u udžbenike od 2024. godine, pa je ZUOV, da bi ispoštovao zakonske norme, izradio predlog standarda kvaliteta udžbenika koji je to podrazumevao i taj predlog poslao NPS.

Međutim, ovo telo vratilo je predlog na doradu u delu koji se tiče rodno oseljivog jezika, ali je ZOUV odbio da izmeni sporni deo i predlog opet vratio Nacionalnom prosvetnom savetu, da bi na sednici Saveta Zavod ovaj predlog povukao.

The post Struka je odlučila: Udžbenici bez rodno osetljivog jezika! appeared first on Obrazovanje.

On je za današnju Politiku rekao da je od toga njih oko 500 prijavljeno za prilagodjene udžbenike koji odgovaraju njihovim obrazovnim potrebama.

“Oko 29.000 učenika ostvaruje pravo na besplatne udžbenike na osnovu socijalne pomoći, a više od 41.000 na osnovu činjenice da žive u višečlanoj porodici”, rekao je Ružić.

Naveo je da će oko 17.000 učenika dobiti udžbenike jer pohađaju obrazovanje uz dodatnu obrazovnu podršku.

“Ukupno oko 18 odsto učenika ostvaruje pravo na besplatne udžbenike koje država finasira sa 750 miliona dinara”, rekao je on.

The post Besplatni udžbenici za 88.900 osnovaca u Srbiji appeared first on Obrazovanje.

Prvog dana škole najveće uzbuđenje je među prvacima i njihovim roditelji. U klupama će se ove godine naći oko 65.200 prvaka, što je slično kao prošle godine. Nastava u školi počeće intoniranjem himne “Bože pravde”, što je od prošle godine uvedeno kao zakonska obaveza pred početak svake školske godine.

I ove godine učenici prvog i drugog razreda u Beogradu od Grada su dobili besplatne udžbenike. Udžbenici su već dostavljeni školama i uglavnom podeljeni roditeljima. Za one koji nisu stigli da preuzmu udžbenike u zakazanom terminu, knjige će đake sačekati prvog dana škole.

U predstojećoj školskoj godini neće biti previše novina, a đake čeka nekoliko koje se uglavnom odnose na Kalendar obrazovno-vaspitnog rada i protivepidemijske mere.

Tri raspusta, za đake u Vojvodini četiri

Za razliku od prethodne školske godine kada su osnovci i srednjoškolci imali četiri raspusta, ove godine će imati tri. Imaće zimski, prolećni i letnji raspust, dok je izostavljen jesenji raspust koji je prethodnih godina bio u novembru. Učenicima će jedini neradni dan u tom mesecu biti 11. novembar, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Spojeno sa vikendom imaće pauzu od tri dana.

Školska godina počinje 1. septembra, a prvo polugodište završava se 30. decembra. Đaci će i ove godine imati zimski raspust “u cugu”, te će tako spojeno sa praznicima imati pauzu od 23 dana. Drugo polugodište počinje u ponedeljak 23. januara, a završava se 6. juna za osmake, odnosno 20. juna za učenike od prvog do sedmog razreda. Prolećni raspust počinje u ponedeljak 10. aprila i završava se u utorak 18. aprila 2023. godine.

Za srednjoškolce prvo polugodište počinje u četvrtak, 1. septembra 2022. godine, a završava se u petak, 30. decembra 2022. godine. Drugo polugodište počinje u ponedeljak, 16. januara 2023. godine, a završava se u utorak, 20. juna 2023. godine.

Đaci u Vojvodini imaće četiri raspusta – zimski, sretenjski, prolećni i letnji raspust.

Školska godina bez maski

Epidemija virusa korona neće uticati na početak školske godine. Đaci i nastavnici neće morati da nose maske, a planirana je neposredna nastava.

Nadležni su apelovali na roditelje da u slučaju pojave povišene temperature, malaksalosti, kašlja ne šalju decu u školu. Maske se preporučuju osetljivim osobama, sa povećanim rizikom od težih formi bolesti.

Škole su dobile jasna uputstva da ukoliko se tokom boravka u školi kod učenika pojave simptomi bolesti koji mogu ukazati na COVID – 19, odmah o tome obaveste roditelja (ili drugog zakonskog zastupnika) da bi preuzeo dete i odveo ga kod lekara. Do momenta dolaska roditelja ili staratelja, učenik treba da bude u posebnoj prostoriji pod nadzorom nekog od zaposlenih u školi i pritom učenik i zaposleni treba da nose masku.

Dozvoljene ekskurzije i izleti

Dozvoljeno je da se organizuju izleti, ekskurzije, nastava u prirodi. U Uputstvu prosleđenom školama navedeno je da nije neophodno zahtevati podatke o učestalosti bolesti ni na teritoriji odakle učenici polaze niti u mestu gde će boraviti tokom izvođenja navedenih aktivnosti.

Učenici mogu na ekskurziju ukoliko nemaju, niti su imali prethodnih sedam dana simptome kovida. Važno je i da niko od članova porodice u tom periodu nije imao koronu. Škole su u obavezi da obezbede zdravstveni nadzora od strane lekara tokom putovanja dužeg od jednog dana, radi blagovremenog otkrivanja eventualnih simptoma i znakova infekcije.

Spajanje odeljenja od petog do osmog

Izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju stvorena je mogućnost spajanja odeljenja od petog do osmog razreda. U koliko škola će biti spojena odeljenja još se ne zna. U Uputstvu Ministarstva prosvete prosleđenog školama stoji da ukoliko se spajaju dva odeljenja ne mogu imati više od 15 učenika, a ukoliko se spajaju tri ili četiri odeljenja ne mogu imati više od 10 učenika.

Protiv spajanja odeljenja pobunili su se predstavnici sindikata zaposlenih u prosveti koji kažu da će to uticati na kvalitet nastave, da će dovesti do zatvaranja škola u selima, a da će nastavnici ostati bez posla. U Ministarstvu prosvete tvrde da su tu odluku doneli kako bi izašli u susret direktorima malih seoskih škola da mogu lakše da organizuju nastavu.

Ministarstvo prosvete saopštilo je prošle nedelje da u 102 škole neće biti spajanja odeljenja, dok se za ostalih osam još razmatra kao i da nema govora o stotinama zatvorenih škola, te da će se uvek voditi računa pre svega o učenicima.

Menja se kombinovani test

Za narednu generaciju osmaka mala matura izgledaće drugačije ukoliko bude usvojen predlog Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Planirano je da se menja treći test na završnom ispitu, te mali maturanti neće polagati kombinovani već će birati jedan od pet ponuđenih predmeta – istoriju, geografiju, fiziku, hemiju, biologiju.

U predlogu izmene Pravilnika o programu završnog ispita stoji da učenici koji završe osmi razred u školskoj 2022/23 godini, kao i naredne generacije osmog razreda, polažu završni ispit rešavanjem zadataka u okviru tri testa: iz srpskog (maternjeg) jezika, matematike i iz jednog od pet predmet koji učenik izabere sa liste nastavnih predmeta iz prirodnih i društvenih nauka – biologije, geografije, istorije, fizike, hemije.

U predlogu Pravilnika, u koji je je Euronews Srbija imao uvid, navodi se da se učenik osmog razreda najkasnije do 30 septembra izjašnjava iz kojeg će predmeta, od pet ponuđenih, raditi treći test. Menja se i način bodovanja. Do sada su đaci na testu iz srpskog i matematike mogli da ostvare maksimalno po 13 bodova, dok je kombinovani test nosio 14 bodova.

The post PROMENE ZA ĐAKE: Ovo je 5 novina koje važe od ove školske godine! appeared first on Obrazovanje.

U prvi razred krenulo je 65.000 đaka, potvrdio je ministar prosvete Branko Ružić i dodao da će u osnovnim i srednjim školama biti oko 740.000 učenika.

U uslovima pandemije korona virusa, nastava obavijati neposredno, a nadležni će redovno pratiti situaciju.

Ministar prosvete Branko Ružić poručio je da je sve spremno za početak školske godine, a da je neposredna nastava najbolji vid interakcije između nastavnika i učenika.

– Što se tiče prvog dana, sve će početi na redovan način. Nemam trenutno bojazni da će se širiti virus, ali će Tim za škole zasedati i ako bude bilo potrebe primenićemo neke restriktivnije mere – kazao je Ružić.

Prvo polugodište za djake u centralnoj Srbiji biće završeno u petak, 30. januara 2022. godine.

Drugo polugodište počeće u ponedeljak, 23. januara 2023. godine i trajaće do utorka, 6. juna za učenike osmog razreda, odnosno do 20. juna za učenike od prvog do sedmog razreda.

The post Nova školska godina je počela: U klupama 740.000 đaka appeared first on Obrazovanje.

“S obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju i činjenicu da, uz primenu odgovarajućih mera, škole ni do sada nisu bile primarno mesto transmisije (korona) virusa, zaključeno je da povratak djaka u klupe neće uticati na povećanje broja zaraženih”, naveo je Ružić u pisanoj izjavi.

Ružić je rekao da je dozvoljeno i izvodjenje izleta, ekskurzija i drugih putovanja učenika i dece u školama i predškolskim ustanovama.

“Pre realizacije ekskurzije škole su u obavezi da prikupe izjave roditelja da deca nemaju, niti su imala u prethodnih sedam dana simptome infekcije, da nisu lečena u istom periodu od kovida-19 i da medju članovima uže porodice nije bilo slučajeva kovida-19, kao i da obezbede zdrastveni nadzor od strane lekara tokom putovanja dužeg od jednog dana, radi blagovremenog otkrivanja eventualnih simptoma i znakova infekcije”, rekao je Ružić.

On je istakao da je osetljivim osobama preporučeno da nose zaštitne maske u zatvorenom prostoru, kao i da je predvidjeno da, ukoliko se tokom boravka u školi kod učenika pojave simptomi bolesti koji mogu ukazivati na kovid-19, škole obaveštavaju roditelje, a do njihovog dolaska, učenik se smešta u posebnu prostoriju, pod nadzorom nekog od zaposlenih u školi.

Ukoliko se tokom boravka u školi kod zaposlenog pojave simptomi, zaposleni je dužan da odmah stavi masku i da napusti školu radi odlaska na pregled kod lekara.

Ružić je najavio i da će Tim za škole i ubuduće nedeljno razmatrati epidemiološku situaciju.

The post Đaci sutra kreću u školu: Evo kako će se odvijati nastava appeared first on Obrazovanje.

Epidemiolog. dr Zoran Radovanović i član Veća za obrazovanje opštine Vračar Dragi Lukić izjavili su u Jutarnjem programu Kurir televizije da će se nastava u školama normalno odvijati.

The post KORONA NE UTIČE NA REDOVAN POLAZAK U ŠKOLU! Nastava će se normalno odvijati appeared first on Obrazovanje.

Pomenute promene koje su objavljene u novom Prosvetnom glasniku navele su na razmišljanje zbog čega su skraćivanja jesenjih i zimskih raspusta bila neophodna u narednoj školskoj godini, kakvi su kalendari bili do sada, i na osnovu čega se odlučuje o istim?

Ono što se za sada može zaključiti iz pomenutog kalendara jeste da će prvo polugodište za osnovce početi u četvrtak, 1. septembra, a završiće se u petak, 30. decembra, dok će drugo polugodište početi 23. januara 2023. godine i trajaće do 6. juna za osmake, a 20. juna za učenike od prvog do sedmog razreda.

Kada je o srednjoškolcima reč, njima se početak i kraj prvog polugodišta neće razlikovati od osmaka, dok će već u drugom polugodištu biti vidljive promene, odnosno, ono će za njih početi 7 dana ranije, odnosno od 16. januara 2023. godine, a završiće se 20. juna.

Ukoliko se uporede kalendari za školsku 2021/2022. i 2022/2023. godinu, vidljivo je da u školskoj godini koja se uskoro navršava nije bilo skraćivanja jesenjih i zimskih raspusta, odnosno da je u školskoj 2021/2022. godini osnovcima jesenji raspust trajao od 8. do 14. novembra, kao i da je srednjoškolcima drugo polugodište počinjalo 24. januara, kada i učenicima osnovnih škola, a ne kao što je planirano za narednu školsku godinu – 16. januara.

Kako su iz Ministarstva prosvete objasnili za “Blic”, kalendar obrazovno-vaspitnog rada ili školski kalendar donosi se za svaku školsku godinu, prilagođavajući se godišnjem kalendaru, odnosno kalendarskoj godini, te se otuda, kako dalje objašnjavaju, školski kalendar razlikuje za svaku školsku godinu.

– Prilikom njegove pripreme vodi se računa, pre svega, o potrebama realizacije programa nastave i učenja u školama – godišnjem fondu časova po predmetima, programima i aktivnostima, odnosno, propisanom broju nastavnih, kao i o radnim i neradnim danima, kontinuitetu u radu i odmoru, a istovremeno uvažavaju se i propisi kojim se uređuju državni i drugi praznici u Republici Srbiji – govore iz Ministarstva.

Kako u novom školskom kalendaru stoji, osmacima će, za razliku od prošle godine, jesenji raspust biti dosta kraći, a iz Ministarstva prosvete objašnjavaju o čemu je zapravo reč, te zašto će on sada trajati samo tri dana.

– “Jesenji raspust” se uvek planira u novembru mesecu i vezuje za državni praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar. Ranijih godina je ovaj, uz još jedan neradni dan, spajan sa vikendom, i na taj način su učenici osnovnih i srednjih škola imali takozvani “mini jesenji raspust”. Ova pauza u nastavno obrazovnom procesu bila je nešto duža jedino prošle godine zbog, u tom trenutku, pogoršane epidemiološke situacije – ističu iz Ministasrtva.

Ovom prilikom, Ministarstvo prosvete je za “Blic” objasnilo i promene vidljive kada je početak drugog polugodišta za srednjoškolce u pitanju.

– Učenici osnovnih škola imaju 36 radnih nedelja, a učenici srednjih škola imaju 37 radnih nedelja. Zbog ove razlike u broju radnih nedelja školski kalendar je oduvek bio drugačiji za osnovce i za srednjoškolce. Zbog ovog nepodudaranja, uvek srednjoškolci imaju jednu nedelju raspusta manje – nekada je to tokom zimskog, a nekada tokom prolećnog raspusta – ističu iz Ministarstva.

Školski kalendar se, navode još, objavljuje svake godine do 1. juna za narednu školsku godinu, te se stoga, roditelji blagovremeno mogu informisati o radnim danima i raspustima i u skladu s tim planirati slobodno vreme, i zaključuju da se školski kalendar može menjati u izuzetnim slučajevima po odluci ministra, na zahtev škole uz saglasnost ministra i na zahtev jedinice lokalne samouprave uz saglasnost ministra.

The post PROMENE U ŠKOLSKOM KALENDARU: Ministarstvo odgovorilo zbog čega su raspusti skraćeni appeared first on Obrazovanje.

Prema njenim rečima najveći broj učenika koji su ostvarili mogućnost da konkurišu jeste u Desetoj beogradskoj gimnaziji za bilingvalno odeljenje na engleskom jeziku i tu mogu da konkurišu tri učenika na jedno mesto. Veliko interesovanje vlada i za bilingvalno odeljenje na engleskom jeziku u Novom Sadu u gimanziji “Jovan Jovanović Zmaj” i u Nišu u gimnaziji “Bora Stanković”.

– Postoji veliko interesovanje učenika koji žele da deo nastave slušaju na francuskom jeziku u Trećoj beogradskoj gimanziji i tu će moći dva učenika da konkurišu na jedno mesto. Veliko interesovanje je i za Sportsku gimanziju u Beogradu i nešto što je uvek aktuelno su odeljenja učenika posebno obdarenih za informatiku i računarstvo, takozvana IT odeljenja – ističe Krneta.

Dodaje da u IT odeljenjima ima 670 učenika više koji su položili prijemni ispit, iako je ove godine proširena kvota za još pet odeljenja, dva u Beogradu i tri u unutrašnjosti Srbije.

Prema podacima Ministarstva prosvete, za 5.000 mesta u specijalizovanim odeljenjima prijavilo se oko 7.000 đaka. Kao i do sada prilikom bodovanja računa se uspeh iz osnovne škole i dobri rezultati na završnom ispitu.

Resorno ministarstvo pokrenulo je portal e-vežbaonica na kome učenici mogu da rešavaju zadatke i provere znanje pred prijemni ispit koji ih očekuje.

Marija Krneta naglašava da su radovi za specijalizovana odeljenja pregledani i da je 7.409 učenika položilo prijemni ispit. Oni mogu da konkurišu na 5.401 mesto, odnosno 25 posto više učenika je položilo prijemni nego što ima mesta.

– Učenici će na kraju konkurisati, svoju želju mogu prvu da stave, a ostale želje mogu da budu i ostale gimanzije i srednje škole. Važno je da teže onoj oblasti gde imaju izražne sklonosti – poručuje Krneta.

Lista želja će moći da se podnese i na portalu mojasrednjaskola.gov.rs. Konačan raspored učenika po srednjim školama i obrazovnim profilima je 13. jula, a 14. i 15. je upis u srednju školu.

– Svi postupci mogu da se obave preko portala mojasrednjaskola.gov.rs, od uvida u rezultate završnog ispita, podnošenja žalbi, prigovora do toga da se elektronski upišu u srednju školu – kaže Marija Krneta iz Ministarstva prosvete.

Dodaje da će završni ispiti biti održani od 27. do 29. juna, konačni rezultata završnog ispita su 5. jula, a pre toga učenici imaju mogućnost da dva puta ulože prigovor i to sve mogu da urade preko portala mojasrednjaskola.gov.rs

The post TRI UČENIKA NA JEDNO MESTO: Za ovim srednjim školama vlada najveće interesovanje appeared first on Obrazovanje.

U Konkursu za upis učenika u prvi razred srednje škole u školskoj 2022/2023, koji je objavljen na veb stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za četvorogodišnje profile predviđeno je 59.368 mesta što je 79,2 odsto od ukupnog broja.

Za trogodišnje obrazovne profile planirano je 15.374 mesta što je 20,5 odsto, a za profile u dvogodišnjem trajanju ima 240 mesta, odnosno 0,3 odsto.

Za učenike koji žele da obrazovanje nastave po dualnom modelu planirana su 3.273 mesta.

Od ukupnog broja mesta za buduće gimnazijalce 2.792 učenike moći će da upišu specijalizovana gimnazijska odeljenja.

U umetničkim školama i odeljenjima je planirano 1.772 mesta.

Učenici osmog razreda srednju školu mogu upisati nakon položenog završnog ispita koji se održava 27. 28. i 29., juna 2022. godine, objavilo je Ministarstvo prosvete.

The post Za buduće srednjoškolce skoro 75.000 mesta appeared first on Obrazovanje.

The post Proba velike mature od 5. do 8. aprila: Polagaće je svi srednjoškolci, evo koliko vremena će imati za zadatke appeared first on Obrazovanje.