Ukoliko ustanova ne izvede himnu predviđena je kazna u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara, odnosno novčana kazna od 25.000 do 100.000 dinara za direktora ili odgovorno lice ustanove.

Ista novčana kazna važi, između ostalog, i ukoliko ustanova ne upiše dete u predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa, ne upiše dete u osnovnu školu, ne donese razvojni plan i godišnji plan rada u roku propisanom zakonom ili ih ne primenjuje, sprovodi ogled bez odobrenja ministra ili vrši statusne promene, ne donese blagovremeno, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja.

U predloženom zakonu se navodi da se učenik ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju i vaspitanju, a ako je nedeljni fond časova obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas – najmanje dva puta u polugodištu.

Foto: Shutterstock

Ružić je nedavno, komentarišući to što je forum beogradskih gimnazija pozvao ministarstvo na čijem je čelu da razmotri mogućnost izmene ovog zakona u cilju ukidanja zaključivanja ocena na kraju polugodišta, rekao da je Ministarstvo otvoreno za razgovore na tu temu.

-Ali situacija trenutno nije takva da ćemo u ovim izmenama i dopunama zakona pristupiti tim intervencijama- naveo je Ružić.

U predloženom rešenju se navodi da Ministarstvo prosvete treba da uspostavi informacioni sistem za sprovođenje ispita u kojem se, između ostalog, unose iskazane želje učenika za upis u srednju školu, odnosno fakultet. Obradu podataka vrši Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja – Centar za ispite, u svrhu pripreme i sprovođenja ispita, a podaci o rezultatima ispita dostavljaju se srednjim školama, odnosno fakultetima.

Foto: Shutterstock

Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju opštu, stručnu i umetničku maturu prvi put će polagati učenici upisani u srednju školu od školske 2020/2021. godine, odnosno prvi ispiti biće organizovani školske 2023/2024. godine.

Između ostalog, definisano je i da plan i program nastave i učenja verske nastave, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama donosi ministar. Organizovanje i ostvarivanje verske nastave prati Komisija za versku nastavu koju obrazuje vlada na period od šest godina.

Predviđeno je i da se prijem u radni odnos na neodređeno vreme vrši na osnovu konkursa koji raspisuje direktor, a da konkurs sprovodi komisija. Kao osnovni razlog za donošenje predloženih izmena zakona navodi se blagovremeno stvaranje uslova za efikasnu i stručnu pripremu za realizaciju ispita kojim se završava određeni nivo obrazovanja.

The post Konačno slovo zakona o himni: Kreće se 1. septembra u školu, ali pod kojim uslovima? appeared first on Obrazovanje.

U avgustu je Kina zabranila pisane ispite za šestogodišnjake i sedmogodišnjake. Zvaničnici su tada upozoravali da je ugroženo fizičko i mentalno zdravlje učenika.

U poslednjih godinu dana država je takođe uvela niz mera usmerenih na „ublažavanje zavisnosti“ dece od interneta i popularne kulture.

Najnoviju meru u subotu je doneo Odbor Nacionalnog narodnog kongresa, stalno zakonodavno telo zemlje. Potpuni detalji zakona još nisu objavljeni, ali izveštaji medija ukazuju na to da on podstiče roditelje da neguju moral, intelektualni razvoj i društvene navike dece.

Foto: Shutterstock

Lokalna uprava će biti odgovorna za primenu zakona, kao što je obezbeđivanje sredstava za „obogaćivanje vannastavnih aktivnosti“.

Zakon je na društvenim mrežama Veibo izazvao različitu reakciju, pri čemu su neki korisnici hvalili želju za dobrim roditeljstvom, dok su drugi postavljali pitanje da li će lokalne vlasti ili sami roditelji biti dorasli zadatku.

-Radim 996 (od 9:00 do 21 sat, šest dana u nedelji), a kada dođem kući uveče još moram i da se bavim obrazovanjem (dece)? Ne možete iskorišćavati radnike i dodatno tražiti od njih da imaju decu- napisao je jedan korisnik ove društvene mreže, koga citira list Saut Čajna morning post.

U julu je Peking oduzeo mogućnost onlajn firmama za podučavanje koje posluju u zemlji da ostvare profit od predavanja osnovnih predmeta. Nove smernice takođe su ograničile strana ulaganja u industriju i poremetile privatni sektor podučavanja koji je vredeo oko 120 milijardi dolara.

Foto: Shutterstock

U to vreme, ovaj potez je viđen kao pokušaj vlasti da ublaže finansijske pritiske u podizanju dece, nakon što je Kina objavila rekordno nisku stopu nataliteta. Problem je i nejednakost u obrazovanju – imućniji roditelji spremni su da potroše hiljade dolara kako bi decu upisali u vrhunske škole.

The post Potpuna revolucija u obrazovanju: Brdo domaćih zadataka odlazi u prošlost, uvodi se nova obaveza za decu appeared first on Obrazovanje.

Polaznici su sa teritorije čitavog okruga i oni će – po prilagođenom programu, koji je verifikovalo Ministarstvo prosvete, nastavu pohađati u sertifikovanoj OŠ “Duško Radović”.

– U klupe će sesti pedesetak polaznika koje smo podelili u tri grupe. Jedna je od prvog do četvrtog razreda, drugu čine kandidati za peti i šesti, a treću je najbrojnija i sačinjena je od zainteresovanih za sedmi i osmi razred. Njima će predavati nastavnici koji taj posao obavljaju i u redovnoj školi, a časovi će trajati po 30 minuta – kaže direktorka pomenute obrazovne ustanove Nataša Branković.

S obzirom na to da najveći broj polaznika radi i privređuje za sebe i svoje porodice, nastava je organizovana tako da ne utiče na njihove redovne aktivnosti. Praktično, to znači da će se časovi odvijati u večernjem terminu, od 18.15 sati, a prevoz do škole je besplatan.

Foto: Shutterstock

Tako će oni kojima, na primer, nedostaju sedmi i osmi razred već naredne jeseni imati svedočanstvo, što znači da će moći odmah da se prijave u evidenciju lokalnih filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, te stanu u red za neko radno mesto. Stručnjaci kažu da će takvi kandidati biti prepoznati na tržištu rada, što trenutno nije slučaj jer je svedočanstvo o svršenoj osnovnoj školi presudan uslov za zasnivanje bilo kakvog radnog odnosa.

U Pirotskom okrugu će, dakle, za tri godine moći da se završi kompletna osmogodišnja škola, a među polaznicima ima ljudi različitih životnih doba i sudbina. Poslovi kojima se trenutno bave su uglavnom nadničarski – teški, fizički i slabo plaćeni.

Ima i onih koji su talentovani za neki zanat, ili za muziku, na primer, a razlozi zbog kojih nisu završili osmoletku su mnogobrojni i svaka životna priča se razlikuje. Neki koji su deca razvedenih roditelja, a sada konačno imaju svoje porodice… drugi su u pubertetu malo “zastranili” jer nije imao ko da brine o njima… pojedini su odrastali po selima u kojima nije bilo škole, a u grad nisu mogli…

Inače, procenjuje se da na krajnjem jugoistoku Srbije ima oko 800 osoba sa nepotpunom osmogodišnjom školom.

The post Večernja škola za nadoknadu znanja: Ko nije završio osnovnu školu, sad ima priliku appeared first on Obrazovanje.