„Zbog polemike koja je u proteklih nekoliko dana prisutna u javnosti, a odnosi se na sadržaje udžbenika biologije za osmi razred, zahtevao sam da se Nacionalni prosvetni savet ponovo izjasni i da svoju stručnu ocenu o tome da li je takav program u skladu sa naučnim teorijama koje prihvataju i po kojima rade biološki fakulteti, da li se i kroz njih odražava nacionalni interes, i pre svega, da li je to u najboljem interesu po obrazovanje naše dece”, rekao je ministar.

Dodaje da, upravo struka mora da se pita zbog kompleksnosti procesa i važnosti da damo najveći kvalitet obrazovanja našim učenicima.

„U potpunosti razumem i podržavam da je potrebno i da učimo decu o toleranciji i međusobnom poštovanju, razumevanju različitosti i prihvatanju istih, ali na bazi priznatih naučnih teorija i u skladu sa politikama države u kojoj živimo“, podvukao je on.

The post Program za biologiju vraćen Nacionalnom prosvetnom savetu na ponovno razmatranje appeared first on Obrazovanje.

Planirano je da se menja treći test na završnom ispitu te osmaci neće polagati kombinovani već će birati jedan od pet predmeta – istoriju, geografiju, fiziku, hemiju ili biologiju.

U predlogu izmene Pravilnika o programu završnog ispita stoji da učenici koji završe osmi razred u školskoj 2022/23 godini i naredne generacije osmog razreda polažu završni ispit rešavanjem zadataka u okviru tri testa: iz srpskog (maternjeg) jezika, matematike i iz jednog od pet predmet koji učenik izabere sa liste nastavnih predmeta iz prirodnih i društvenih nauka.

U predlogu Pravilnika navodi se da se učenik osmog razreda najkasnije do 30. septembra izjašnjava iz kojeg će predmeta od pet ponuđenih raditi treći test. Menja se i način bodovanja. Do sada su đaci na testu iz srpskog i matematike mogli da ostvare maksimalno po 13 bodova dok je kombinovani test nosio 14 bodova.

– Učenik može da ostvari najviše 14 bodova na testu iz maternjeg jezika i 14 bodova na testu iz matematike, a 12 bodova na trećem testu – navedeno je u predlogu Pravilnika.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja prosledio je predlog izmene Pravilnika o programu završnog ispita Ministarstvu prosvere, a ministarstvo prosvete Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) na mišljenje.

Kritika na račun kombinovanog testa

Već duže nastavnici prosvetnim vlastima ukazuju da je treći test na maloj maturi slabije koncipiran u odnosu na ostala dva i da ga treba unaprediti. Navode da se na osnovu četiri pitanja iz svakog predmeta nije mogao dobiti dublji uvid u znanje po predmetima. Roditelji su ukazivali da to predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje za učenike.

Kritike na račun trećeg testa iznete su i u Strategiji razvoja obrazovanja do 2030 godine. U dokumentu se navodi da roditelji i učenici zastupaju stanovište da treći test predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje koje dovodi do stanja preteranog stresa, anksioznosti i zabrinutosti.

Polovinom juna u svim osnovnim školama sedmaci su radili probno testiranje kombinovanog testa po novom modelu. Oni su se zapravo opredeljivali za jedan od pet ponuđenih predmeta. Nije saopšteno kakve su rezultate ostvarili, niti za koji predmet su se najčešće odlučivali.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Radivoje Stojković kaže da će to telo Pravilnik razmatrati po hitnom postupku.

– Materijal je primljen i istog dana prosleđen članovima Nacionalnog prosvetnog saveta. Prihvaćen je da se uradi po hitnom postupku. Početkom septembra na vanrednoj sednici diskutovaćemo o tome i dati mišljenje Ministarstvu prosvete – rekao je Stojković.

Procedura je takva da NPS daje mišljenje na osnovu koga Ministrastvo prosvete donosi konačnu odluku. U stručnoj javnost već provejava mišljenje da kompletna procedura neće moći da se završi kako bi učenici do 30. septembra mogli da se izjasne te će, kako se nezvanično saznaje, jedan od predloga biti da se izjašnjavanje pomeri do kraja prvog polugodišta.

U skladu sa Kalendarom aktivnosti za sprovođenje završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja za školsku završni ispit u avgustovskom roku biće održan 17, 18. i 19. avgusta, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

The post MALA MATURA VIŠE NEĆE BITI ISTA: Osmaci će ubuduće donositi ključnu odluku za test odmah u septembru, a menja se i način bodovanja appeared first on Obrazovanje.

The post Počinje polaganje male mature u avgustovskom roku appeared first on Obrazovanje.

Prvo polugodište počinje u četvrtak, 1. septembra, a završava se u petak, 30. decembra.

Za učenike osnovne škole drugo polugodište počinje u ponedeljak, 23. januara 2023. i završava se u utorak, 6. juna za učenike osmog razreda, odnosno u utorak, 20. juna za đake od prvog do sedmog razreda.

Što se tiče srednjih škola, drugo polugodište počinje u ponedeljak, 16. januara, a završava se u utorak, 20. juna.

Drugo polugodište za učenike četvrtog razreda gimnazije završava se u utorak, 23. maja, a za učenike završnih razreda trogodišnjih i četvorogodišnjih srednjih stručnih škola u utorak, 30. maja.

U toku iduće školske godine učenici će imati zimski, prolećni i letnji raspust.

Zimski raspust počinje u ponedeljak, 2. januara 2023. godine, a završava se u petak, 20. januara za osnovce, odnosno u petak, 13. januara za srednjoškolce.

Na prolećnom raspustu svi đaci će biti od ponedeljka, 10. aprila, zaključno sa utorkom, 18. aprilom.

Foto: Shutterstock

U školi se praznuju radno Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, Sveti Sava – Dan duhovnosti, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, Dan pobede i Vidovdan – spomen na Kosovsku bitku.

Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje se 21. oktobra 2022. godine, Sveti Sava 27. januara, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu 22. aprila, Dan pobede 9. maja i Vidovdan ‒ spomen na Kosovsku bitku 28. juna.

Sveti Sava i Vidovdan praznuju se radno, bez održavanja nastave, a Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i Dan pobede su nastavni dani, izuzev kad padaju u nedelju, piše u kalendaru obrazovno-vaspitnog rada.

U školama se obeležavaju: 8. novembar kao Dan prosvetnih radnika, 21. februar kao Međunarodni dan maternjeg jezika i 10. april kao dan sećanja na Dositeja Obradovića, velikog srpskog prosvetitelja i prvog srpskog ministra prosvete.

Učenici i zaposleni u školi imaju pravo da ne pohađaju nastavu, odnosno da ne rade u dane sledećih verskih praznika, i to: pravoslavci – na prvi dan krsne slave;

Pripadnici islamske zajednice ‒ 21. aprila, na prvi dan Ramazanskog bajrama i 28. juna, na prvi dan Kurbanskog bajrama; pripadnici jevrejske zajednice – 5. oktobra, na prvi dan Jom Kipura; pripadnici verskih zajednica koje obeležavaju verske praznike po gregorijanskom kalendaru – 25. decembra, na prvi dan Božića; pripadnici verskih zajednica koje obeležavaju verske praznike po julijanskom kalendaru – 7. januara, na prvi dan Božića.

Pripadnici verskih zajednica koje obeležavaju dane vaskršnjih praznika po gregorijanskom i julijanskom kalendaru ne rade počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa (katolici – od 7. do 10. aprila, a pravoslavci od 14. do 17. aprila).

The post UKIDA SE JESENJI RASPUST: Objavljen kalendar za narednu školsku godinu appeared first on Obrazovanje.

The post Roditelji širom Srbije ostali zatečeni: Đaci u školi dobili papir sa ovih 16 karaktera appeared first on Obrazovanje.

Test iz matematike počinje danas u 13 časova, a polagaće ga oko 64.200 đaka.

Pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Milan Pašić ranije je rekao za Tanjug da je svrha probe male mature verna simulacija pravog završnog ispita, kako bi se nova generacija maturanata upoznala sa procedurama.

– Šta je neophodno od pribora, kad dolaze u školu, kako se ponašaju na samom završnom ispitu, kakve su aktivnosti, popunjavanje formulara, obrazaca… – naveo je Pašić i istakao da je veoma značajno da mali maturanti naprave svoj presek znanja.

Pašić podseća da se probni završni ispit ne ocenjuje i da se ne vrši rangiranje učenika na osnovu rezultata.

Ove godine u učionici može biti maksimalno 15 učenika i jedan dežurni nastavnik i potrebno je da se poštuje razmak od dva metra između maturanata.

Prema uredbi Vlade Srbije, usled bolje epidemijske situacije nošenje maski neće biti obavezno.

Probni završni ispit nastavlja se sutra testom iz maternjeg jezika u 9.00, kada se završava kombinovanim testom u 11.30 časova.

Zbog produženja školske godine za učenike osnovnih i srednjih škola za tri dana, biće pomereno i polaganje završnog ispita, koju će osmaci polagati 27, 28. i 29. juna.

The post Danas počinje proba male mature za osmake appeared first on Obrazovanje.

Zgrada je završena, ostaje još samo da se uredi dvorište obdaništa i ključevi predaju vaspitačima i deci. Radila se i infrastruktura u ovom naselju koje je sa svojim saradnicima obišla gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski kako bi raugovarala sa meštanima i na terenu sazanala šta je to što njima još nedostaje a Grad bi mogao da pomogne

The post Renovira se škola i završava vrtić u Brzom Brodu, naselju koje ima sve više dece appeared first on Obrazovanje.

Posmatrajući po tipu naselja, prednjače deca iz gradske sredine (36 odsto), u odnosu na prigradske i seoske (21 odsto), a podaci po školskim upravama svedoče da je najmanji broj đaka izabrao građansko u Valjevu (18 odsto), a najviše u Zaječaru (50 odsto). U prestonici je oko trećina učenika ide na građansko vaspitanje.

Ovi podaci obelodanjeni su prilikom nedavnog predstavljanja rezultata istraživanja, prikupljenih u procesu praćenja kvaliteta nastave ovog izbornog programa koje sprovodi ZUOV, uz podršku Nacionalne asocijacije nastavnika/ca građanskog vaspitanja i saradnika/ca. U istraživanju je 111 nastavnika i 85 učenika iz 47 gradova u Srbiji iznelo svoje viđenje statusa građanskog vaspitanja, kao i novih programa u osnovnim školama i gimnazijama.

Istraživanje je sprovedeno u okviru Zajedničkog regionalnog projekta „Dijalog za budućnost“ koji sprovodio Unicef, UNDP i UNESCO. Da javnost ne prepoznaje ili malo poznaje značaj koji građansko vaspitanje ima u obrazovanju učenika saglasno je 77 odsto nastavnika. Oni su, međutim, podeljeni u proceni koliko su roditelji naklonjeni građanskom vaspitanju, pa tako 55,8 odsto smatra da roditelji nisu upoznati sa značajem i vrednostima ovog predmeta za učenike.

Foto: Shutterstock

Za razliku od svojih roditelja, 67,8 odsto đaka smatra da su učenici prilično ili veoma dobro poznaju šta mogu dobiti od građanskog vaspitanja. Nastavnici su podeljeni i kada je reč o njihovim uverenjima kako Ministarstvo prosvete i drugi zaposleni u školi vrednuju građansko vaspitanje. Oni ocenjuju da uprava škole više vrednuje građansko od drugih aktera u obrazovanju, dok se stručni saradnici prepoznaju kao ključno uporište podrške za nastavnike ovog predmeta.

Kada je reč o motivima koji utiču na opredeljenje učenika za pohađanje građanskog vaspitanja, istraživanje je pokazalo da je status programa u lokalnoj zajednici uslovljen odnosom koji građani imaju prema konceptu ljudskih prava, demokratije i vrednosti koje se promovišu kroz građansko vaspitanje. U manjim sredinama veći je uticaj crkve, prisutnija je podela na „verujuće“ koji biraju veronauku i „neverujuće“, koji biraju građansko. Na percepciju važnosti programa utiče i činjenica da je program izborni i da se ne ocenjuje.

Kao mogući razlozi zbog kojih se broj učenika koji biraju građansko povećava sa uzrastom, istraživači navode to što učitelji favorizuju veronauku iz ličnih ubeđenja ili da bi smanjili obaveze koje prema programu, ali i činjenicu da je veći uticaj roditelja na odluku, što su učenici mlađi. Ovaj nalaz potvrđuju đaci koji su učestvovali u istraživanju, koji kažu da na odluku u nižim razredima utiču učitelji direktno ili preko roditelja, odnosno da odluku češće odnose roditelji, a njihov uticaj se smanjuje kako učenici rastu.

Kada je reč o sadržajima koji su obuhvaćeni novim programima, gimnazijski profesori iznose utisak da su teme aktuelne i atraktivne učenicima, ali da lična interesovanja nastavnika utiču na izbor tema/sadržaja koje će obrađivati tokom školske godine. Smatraju da je predviđeni broj časova dovoljan da se programi uspešno realizuju u redovnim okolnostima, posebno u korelaciji sa drugim predmetima.

Nastavnici su posebno zadovoljni tematskim oblastima koje se obrađuju u drugom razredu gimnazije: Svi različiti, a svi ravnopravni, Mediji za građane i građani za medije i Bezbednost mladih, dok, s druge strane, misle da su određene teme previše “bombastične“ i kompleksne za učenike. Prema njihovom mišljenju, Globalizacija nije primerena učenicima prvog razreda gimnazija, Mir i pretnje miru đacima trećeg razreda, a Soci-ekonomska prava maturantima gimnazija. Takođe, ove teme se navode i kao najizazovnije za nastavnike, te je za njihovu relizaciju potrebna dodatna podrška i obuka.

Foto: Shutterstock

Srednjoškolci koji su učestvovali u istraživanju kao najinteresantnije navode teme bezbednost mladih (sa posebnim fokusom na nasilje, ali i bezbednost u saobraćaju) i ljudskih prava i diskriminacija, dok su manje zainteresovani za sadržaje koji se tiču medija, globalizacije, demokratskog društva i građanskog aktivizma i prava na zdravu životnu sredinu. Kada je reč o nastavnicima koji građansko vaspitanje predaju od petog do osmog razreda, oni su više upoznati i zadovoljniji novim programima od kolega iz gimnazija.

Prema njihovom viđenju, novi programi su konkretniji, interesantniji i podsticajniji i za nastavnike i za učenike i uvode pojmove i oblasti koje se smatraju veoma važnim za dostizanje ishoda koji su predviđeni programom. Posebno pohvaljuju pristup u izradi programa, takozvani spiralini kurikulum, koji omogućava da se četiri ključne oblasti (ljudska prava, demokratsko društvo, procesi u savremenom društvu i društveni aktivizam) obrađuju tokom celog ciklusa obrazovanja, tako što se proširuju i produbljuju.

Nastavnici koji predaju u osnovnoj školi visoko vrednuju oblasti koje se tiču ljudskih prava, zatim poglavlje u kome se obrađuju teme kao što su identiteti i sukobi i nasilje, upotreba i zloupotreba interneta i mobilnih telefona. Međutim, teme iz oblasti Demokratsko društvo koje se tiču podele i nivoa vlasti, političkih stranaka, odnosa pozicije i opozicije, rada skupštine trećina nastavnika preskače u sedmom razredu. Iako to pravdaju nedovoljnim interesovanjem učenika, istraživači su stekli se utisak da nastavnici imaju otpor i otklon ka ovim temama, doživljavajući ih kao „previše političke“. Nastavnici navode da im je potrebna dodatna podrška i obuka za relizaciju ovih tema, navodeći da i sami nemaju dovoljno znanja kako da ih približe đacima.

Učenici od petog do osmog razreda kao značajne i upečatljive teme navode toleranciju, prihvatanje različitosti, rešavanje sukoba i veštine komuniciranja u grupi i prihvatanja različitih mišljenja, diskriminaciju, u kontekstu prepoznavanja mehanizama diskriminacije, prepoznavanja osetljivih grupa i reagovanje u situacijama diskriminacije, kao i bezbednost mladih. Upečatljivo je da navodeći časove i sadržaje kojih se sećaju učenici uvek opisuju način kako je obrađena tema. Stiče se utisak da je način kako ih je nastavnik podsticao da diskutuju i suočavaju se određenim temama doprinosi sticanju znanja i veština. Takođe, đaci često ističu da je timski rad i saradnja novina koju su časovi građanskog doneli i određuju se prema tome da li im je rad u timu bio izazovan ili ne, navodi se u istraživanju.

Foto: Shutterstock

Nastavnici procenjuju da se najviše ostvaruju sledeći ishodi programa: svest o svojim pravima i odgovornosti (61,1 odsto), tolerancija na otvorenost i različitost (48,9 odsto), saradnja i timski rad, kritičko promišljanje i sagledavanje različitih fenomena u društvu (42 odsto). S druge strane, najteže se postiže ishod koji se odnosi na podsticanje na učešće – jačanje veština i spremnost da se aktivno deluje na probleme u zajednici i da se utiče na promenu/ rešavanje problema, potom aktivno učešće u procesu života i rada škole i donošenju odluka koje se tiču dece/mladih.

Iz ugla đaka, svest o svojim pravima i odgovornostima, tolerancija i otvorenost ka različitosti i veštine konstruktivne komunikacije su ishodi koji se najviše postižu kroz nastavu građanskog vaspitanja, a najteže osetljivost na potrebe pojedinca i zajednice, razvoj odgovornog ponašanja prema okruženju i aktivno učešće u procesu života i rada škole i donošenju odluka koje se tiču dece/mladih.

The post Šta to deca uče na građanskom: Deca ne vole pojedine teme, a još uvek tinja problem između “verujućih” i “neverujućih” appeared first on Obrazovanje.

To znači da će prvaci, drugaci, trećaci i četvrtaci morati da uče od kuće u sledećim slučajevima:

• Ako se u odeljenju koje ima 17 i više učenika dvoje zaraze koronom to odeljenje se deli na dve grupe i prelazi na kombinovanu nastavu 14 dana.
• Ako se potom u nekoj od ovih grupa još troje đaka zarazi koronom onda samo ta grupa prelazi na onlajn nastavu na 10 dana.

Foto: Profimedia

Za odeljenja koja imaju do 16 đaka situacija je sledeća: ukoliko bude troje pozitivnih na kovid-19 to odeljenje prelazi na onlajn nastavu.

U Ministarstvu prosvete su naveli da će se nove mere odnositi na sve razrede.

– Sve navedeno u odluci Tima za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola, primenjuje se u oba ciklusa obrazovanja i vaspitanja – kažu u Ministarstvu.

Roditelji, inače, u ovoj školskoj godini više nemaju mogućnost izbora da li će decu da šalju u školske klupe ili ne već učenje onlajn mogu da zatraže samo na osnovu preporuke lekara.

Do sada je model kombinovane nastave i nastave onlajn, podsetimo, važio za starije osnovce i za sve srednjoškolce. Prethodne školske godine mlađi osnovci išli su na nastavu svaki dan.

 

The post NOVA MERA ZA ŠKOLARCE: Prvaci će zbog kovida takođe ići na onlajn i kombinovanu nastavu u ovim slučajevima appeared first on Obrazovanje.

U svakom slučaju, da li je mit da nastavnici imaju odmor od dva ili dva i po meseca? Uglavnom jeste. Njihove obaveze kreću mnogo pre nego što škola počne s radom, 1. septembra. Takođe, treba imati u vidu da u obrazovnim ustanovama ne rade samo nastavnici, već i ostali stručni kadar.

Najpre da krenemo od radnih obaveza. Iako nam deluje da nastavnik dnevno radi “nekoliko sati”, to i nije baš tačno. Potrebno je ispuniti određeni fond, koji nije uvek vezan za samo držanje časova u toku dana/nedelje, a neretko se dešava da nastavnik koji u jednoj školi nema mogućnost da ispuni standard – radi paralelno u još jednoj ustanovi.

Naime, puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova nedeljno. Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku na početku školske godine izdaje se rešenje o godišnjem i nedeljnom zaduženju fonda časova. Takođe, u skladu sa zakonom je i tzv. “nepuno radno vreme”, koje se određuje posebnim aktom, u odnosu na vrstu posla.

Prema članu 13, Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, i domovima učenika, odmor u toku dnevnog rada traje 30 minuta za puno radno vreme i, po pravilu, ne može se koristiti u prva dva sata nakon početka, niti u poslednja dva sata pre završetka radnog vremena, odnosno za nastavnike – tokom neposrednog obrazovno-vaspitnog rada.

Kada govorimo o godišnjem odmoru, postoji zakonski minimum od 20 radnih dana, koji se, međutim, uvećava individualno, na osnovu: doprinosa na radu, uslova, iskustva, obrazovanja i osposobljenosti, socijalnih uslova. Recimo, zaposleni dobijaju 2 dodatna dana na osnovu uspešnih rezultata, a čak četiri – na račun “izuzetno uspešnih rezultata”.

Odmor ne znači celo leto
Takođe, onima koji imaju od 5 do 10 godina radnog iskustva sleduju još dva dana, a oni koji imaju više od 30 godina rada – dobijaju 5 dodatnih dana odmora.

Prema članu 15, raspored korišćenja godišnjeg odmora nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika utvrđuje se godišnjim planom rada ustanove, a za ostale zaposlene – u zavisnosti od potrebe posla, planom korišćenja godišnjih odmora. Takođe, i član 16. donosi svoje benefite.

Npr, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo od 7 radnih dana u slučaju sklapanja braka, 3 radna dana za sklapanje braka deteta, 5 radnih dana na račun porođaja supruge, 5 radnih dana zarad usvajanja deteta, 2 uzastopna radna dana – ako je reč o selidbi u istom mestu stanovanja itd.

Postoji niz situacija, uključujući one neprijatne kao što je bolest, gde zaposleni u osnovnoj ili srednjoj školi ostvaruje pravo na dodatne dane odmora.

Foto: Profimedia/ilustracija

– Odmor u školi ne znači celo leto, posebno za upravu (direktor, PP služba, pravna služba, finansije…). Uvek neko mora da bude u školi, tako da se uklapaju odmori. Uglavnom se dobije 25-30 radnih dana odmora, zavisno od staža, da li zaposleni ima decu ili ne, zatim, u odnosu na zasluge na poslu… – priča L. J. (33), psiholog iz jedne beogradske osnovne škole.

Plate ne mogu da čekaju
Mnogi automatski misle da školu čine samo nastavnici, međutim, u pitanju je raznoliki stručni kadar: od ekonomista do domara.

– Računovodstvo uklapa odmore prema platama, jer služba mora redovno da pušta zarade. Pravnica naše škole, generalno, ima posla tokom cele godine, a leti je na odmoru oko mesec dana – dodaje L. J.

Pedagoško-psihološka ili tzv. PP služba je, uglavnom, do početka jula na svom radnom mestu, zbog prijemnog ispita i rasporeda učenika. Onda prave pauzu od mesec i po dana, i polovinom avgusta vraćaju se u školu. Druga polovina avgusta “rezervisana” je za formiranje odeljenja učenika.

– Mada, organizacija poslova (prijemni, administracija) umnogome zavisi od same škole i interne politike. U jednoj određeni posao obavlja direktor, u drugoj PP služba, a u trećoj pomoćnik. U nekim školama, tokom svih raspusta, nastavnici imaju obavezu da dežuraju u ustanovi, na smenu, kako bi neko uvek bio tu – kaže L. J.

Raspust nije isto što i odmor
– Dakle, obaveza tokom raspusta je uglavnom svuda na snazi, osim tamo gde je uprava malo fleksibilnija – dodaje naša sugrađanka, i iznosi suštinu da nastavnici najčešće imaju mesec do mesec i po dana odmora.

Mimo same nastave, kaže, imaju administrativne zadatke, pripreme za narednu godinu, pisanje planova, izveštaja za različite timove koji postoje u školama… Dakle, njihov posao nije samo da “predaju gradivo ispred table”. Takođe učestvuju i u prijemnom ispitu, bilo kao pregledači ili kao dežurni u drugim školama.

Krajem juna se odvija jedno nastavničko veće, a onda ponovo drugo – sredinom avgusta. Tada svi imaju obavezu da budu u Beogradu ili nekom drugom gradu/mestu gde žive i rade.

– Sve u svemu, biti nastavnik ne znači samo držati časove. Ima tu mnogo papirologije, administracije, takmičenja i tome slično zaključuje L. J.

The post DA LI JE MIT DA NASTAVNICI IMAJU ODMOR KOJI TRAJE CELO LETO? Škola počne sa radom 1. septembra, a kad oni kreću appeared first on Obrazovanje.