U projektu je učestvovalo 60 četvrtaka koji su imali zadatak da nastavnu temu “Prošlost i značajne ličnosti prošlosti” uče napolju, i to uz telefon. Oni su sa učiteljicom išli na teren, uz pomoć aplikacije učili o mestima koja su obilazili, a zatim su rešavali i pitanja iz kviza o tim lokacijama. Na kraju su testirani i u školi.

– Prilikom odabira lokaliteta, olakšavajuća okolnost je bila dobra pozicija naše škole, koja u svom neposrednom okruženju ima kulturno-istorijske spomenike i ustanove od značaja za temu koju smo odabrali. Tako smo sa đacima obilazili Spomenik Vuku Stefanoviću Karadžiću, Muzej Nikole Tesle, Spomen-bistu vojvode Petra Bojovića, Elektrotehnički fakultet i Spomen-groblje oslobodiocima Beograda, dok je poslednji lokalitet bila i naša OŠ “Ivan Goran Kovačić” koja nosi ime poznatog pesnika – objašnjava učiteljica Dragana Aničić, koordinatorka ovog projekta, dodajući da su deca bila oduševljena takvim zadatkom.

Deca bolje uče kada su zadovoljna

A kada su deca zadovoljna, onda i bolje uče. To se pokazalo i na samom kraju projekta, gde su uz mališane koji su znanja sticali napolju, testirana i deca koja su učila uobičajeno, u učionici.

– Uporednom analizom rezultata dobijenih testiranjem obe grupe učenika uočen je znatno veći procenat postignuća, za 21 odsto, kod đaka koji su učili uz upotrebu mobilne aplikacije u ambijentalnoj nastavi. Osim toga, anketirali smo i nastavnike predmetne i razredne nastave i zaključili da sve više njih u metodologiju uključuje ambijentalnu nastavu i u praksi koristi mobilne aplikacije – objašnjava Aničićeva, dodajući da baš ovakvi rezultati pokazuju da đaci uz pomoć mobilnih telefona uče uspešnije, ali i uživaju u samom procesu sticanja znanja. Uz digitalne materijale i alate, kaže ona, deca bolje povezuju znanje i informacije sa okolinom.

Ishodom projekta zadovoljan je i direktor škole Miomir Dragaš.

– Očekujem da će ovaj tim mladih ljudi nastaviti da igra ključnu ulogu u razvoju obrazovanja, učešćem u novim projektima, podstaknuti prikupljenim iskustvima u radu na projektu „Agora”. Korišćenje savremenih tehnologija i upotreba mobilnih aplikacija u nastavi je budućnost modernog obrazovanja. Cilj nam je da što veći broj nastavnika i učitelja iz drugih škola upoznamo sa prednostima učenja u ambijentu, uz upotrebu mobilne aplikacije. Nakon održane međunarodne konferencije širimo rezultate i uticaj projekta, ukazujući na značaj upotrebe digitalnih alata u nastavi – zaključuje Dragaš.

Upotreba digitalnih alata

U projektu “Agora” Osnovna škola „Ivan Goran Kovačić” bila je jedina osmoletka iz Srbije. Uz ovu obrazovnu ustanovu učestvovali su još OŠ „Ali Nihad Tarlan Ikokulu” iz Turske, OŠ „Sola Mladika” iz Slovenije, ali i organizacija „Scio” koja je takođe predstavljala našu zemlju. Bilo je angažovano devet nastavnika i tri koordinatora iz škola, dok je „Scio” organizacija dala pet koordinatora, nastavnika i stručnjaka za informacione tehnologije.

– Radeći na ovom projektu, radili smo i na sebi. Usavršavali smo jezik, korišćenje digitalnih alata, saznali smo više o istoriji i kulturi našeg mesta, ali i mesta u kojem žive naši partneri u ovom projektu – ističe koordinatorka Dragana Aničić.

The post Đaci bolje uče uz mobilni telefon: Jedna beogradska osnovna škola ima i dokaz za to appeared first on Obrazovanje.

Mesečni “minus” na računima škola, zbog privremene obustave bio je 200.000 do 250.000 dinara, pa je za jednu školsku godinu dostigao i do dva miliona dinara.

Zakonom je precizirano da novac, koji zarade na ime izdavanja prostora, škole ulažu u kupovinu nastavnih sredstava i drugih potrepština neophodnih za nastavu. Pored učila za poboljšanje nastave, mogu kupiti knjige za biblioteku i nagrađivanje najboljih đaka.

Najčešći “zakupci” prostora u školama su sportski klubovi, mada su u poslednje vreme dvorišta i učionice, bili interesantni i filmadžijama. Za izdavanje prostora ne postoji jedinstveni “cenovnik”, već svaka škola ima svoju kalkulaciju troškova, a predloženu cenu mora da verifikuje i školski odbor.

Foto: Shutterstock

– Izdajemo fiskulturnu salu školama sporta u kojima treniraju naši učenici. Cilj nam je da se što više naših učenika bavi sportom. Na godišnjem nivou, po tom osnovu, prihodujemo oko dva miliona dinara, što nam omogućava da kupimo ono što je neophodno za održavanje kvalitetne nastave. Cena zakupa fiskulturne sale iznosi 2.200 dinara po satu. Prostor se izdaje isključivo u periodu kada đaci nemaju nastavu – kaže Miomir Dragaš, direktor OŠ “Ivan Goran Kovačić”.

Zakonska procedura nalaže da, pre ulaska u proceduru javne nabavke za izdavanje prostora, škole moraju da dobiju “zeleno svetlo” od Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu. Sledi objavljivanje oglasa u štampanim medijima. “Pečat” na izbor klijenta mora da stavi i školski odbor. Ugovor se potpisuje za jednu školsku godinu, a javni tender se objavljuje, obično, polovinom avgusta, pre nego što počne školska godina. Korišćenje školskog prostora je moguće samo posle redovne nastave, u večernjim časovima.

Foto: Shutterstock

Sat zakupa 1.200 do 2.400 dinara

Na kalkulaciju troškova izdavanja utiču mnogobrojni faktori – opremljenost sale ili drugog prostora koji se izdaje, lokacija na kojoj se škola nalazi, pa je u centralnim gradskim opštinama i “kirija” veća. Takođe, cenovnik zavisi i od termina kada se treninzi održavaju, pa su oni u ranim večernjim časovima jeftiniji od kasnijih. Prostor se izdaje na sat, a cena se kreće od 1.200 do 2.400 dinara po satu.

The post Sme li škola da izdaje fiskulturnu salu za novac: Saznajte šta kaže Zakon o tome appeared first on Obrazovanje.