Čak iako se spremaš veče pre testa, sigurno možeš naučiti dovoljno za solidnu ocenu.

Važno je pripremiti se

Pojedi nešto pre nego što se baciš na učenje. Pomoći će ti da se koncentrišeš, a i smanjuje mogućnost za odlaganje učenja kasnije. Pripremi se koliko god možeš. Kada sedneš da učiš više nema izgovora za prekidanje i odlazak po grickalice ili piće. Pripremi sav materijal za koji misliš da će ti trebati: beleške, knjige, skripte i slično, i složi ih negde u dohvatu ruke.

Namesti tajmer na 45 minuta. Trebalo bi da učiš u periodima od 45 minuta koje ćeš prekidati petominutnim pauzama. Ukoliko ne praviš pauze pre ćeš se umoriti, što će loše uticati na koncentraciju i memoriju.

Izvuci najbitnije delove gradiva

Pokušaj da se setiš na čega vam je profesor posebno skretao pažnju na času i nauči to najbolje. Obavezno se skoncentriši i na svoje beleške. Ukoliko u udžbeniku na kraju poglavlja postoje pitanja probaj da naučiš odgovore na sva.

Bilo bi dobro da imaš partnera za učenje, ili bar nekoga ko može da ti postavlja pitanja i pomogne ti da proveriš znanje. Obavezno obeležavaj pitanja na koja ne znaš odgovor pri propitivanju i prelazi ih ponovo sve dok ih ne naučiš. Napravi listu najvažnijih činjenica. Neka to budu samo jedna ili dve strane koje možeš da iskoristiš kao podsetnik ujutro ili pred sam test.

San je neophodan

Obavezno se naspavaj. Ukoliko se spremaš celu noć i zanemariš san, sigurno ćeš zapamtiti manje gradiva. Znamo da ako imaš puno da naučiš možda budeš u iskušenju da ne spavaš celu noć, ali ti to neće pomoći da ostvariš bolji rezultat. San je dobar za memoriju.

Studenti veoma često koriste razna energetska pića i različite metode kako bi održali koncentraciju, dok postoje i prirodne metode koje će vam pomoći da se oslobodite stresa pred ispit, kao npr čaj za stres.

The post Učenje dan pred test: Ispoštujte tri važna pravila i možda vaša provera znanja ne bude fijasko appeared first on Obrazovanje.

Ukoliko vam se ovo dešava, moguće je da vaše trenutne metode učenja i navike koje imate ne funkcionišu kako treba. U ovakvim situacijama treba okrenuti drugi list i uneti promene u načinu kojim pristupate učenju.

Proces učenja je i dalje misteriozan, ali studije su pokazale da najefektniji proces učenja uključuje veoma aktivno postupanje tokom vaših radnih sati. Drugim rečima, da biste učili efektivno i efikasno, morate da čitate, crtate, upoređujete, memorišete i testirate se.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Jedan od lošijih načina učenja je hvatanje linearnih beležaka. Ovo je metod koji učenici i studenti koriste kada pokušavaju da zapišu svaku reč lekcije koju im predavač ispredaje, što izgleda često kao ispreturan esej bez paragrafa. Sigurno se pitate: Kako može biti loše to što zapisujem svaku reč lekcije? Naravno, nije loše zapisati svaku reč lekcije, ali jeste loše ako mislite da učite efikasno ukoliko ne pokušavate da izmenite svoje linearne beleške bar na neki način.

Ono što morate učiniti da bi linearne beleške bile od neke koristi je da ih ponovo iščitate i pronađete veze između različitih pasusa koje ste zapisali i sredite ih da budu čitke i razumljive. Pre svake sledeće lekcije, trebali bi da pregledate svoje beleške sa prethodnih časova i predavanja i da utvrdite šta će biti gradivo za sledeću lekciju kako bi mogli valjano da se nadovežete na nju na osnovu starijih predavanja. Takođe još jedan od dobrih načina za korišćenje beležaka sa časova je da napravite sebi testove koji su bazirani na osnovu sadržaja istih.

Još jedna loša navika tokom učenja je podvlačenje ili obeležavanje markerom rečenica u knjigama. Svetle boje na stranicama i podvučeni redovi u knjizi ostavljaju veliki vizuelni uticaj, pa će vam se svakako učiniti kako je to što radite kvalitetno utrošeno vreme na učenje. Podvlačenje zaista jeste bitno što se tiče isticanja bitnih informacija na stranici, međutim ponovno i ponovno iščitavanje nije dovoljno produktivno. Kako bi podvlačenje tekstova u knjizi bilo efektnije, vaš metod korišćenja informacija koje su podvučene mora biti aktivniji. Jedno od kreativnijih rešenja bi bilo da ispisujete podvučene reči i rečenice na kartice ili samolepljive papiriće i zalepite ih na sebi vidno mesto, kako biste mogli da ponovljate to gradivo čak i kada ne sedite i aktivno učite. Ukoliko bi vam se ovaj metod pokazao efektnim, možete, na primer, bojiti nove reči i rečenice u neke nove boje.

Foto: Profimedia/Ilustracija

Jedna od navika koju učenici imaju je ponovno iščitavanje lekcija noć pre testa. Ovo jeste dobra ideja, ali tek kao poslednji korak. Dakle ukoliko ste preduzeli sve korake koji su već navedeni tek onda se možete posvetiti ponovnom iščitavanju lekcija.

Učenici takođe provode dosta vremena iščitavajući kartice i papiriće koje smo već naveli kako bi zapamtili definicije. Ovo jeste dobar metod učenja, ali isključivo ako je to prvi korak u proces učenja.

Kako učenicima ocene napreduju, tako se od njih očekuje i da im sistem učenja napreduje, tako da je veoma bitno da posvetite vreme razvijajući način učenja koji vam najviše odgovara.

The post Učili ste, a pali ispit: Uzrok je u lošem načinu učenja, a ovo su neke od navika koje doprinose neuspehu appeared first on Obrazovanje.

Većina studenata, kojima to ne polazi za rukom, sigurno se pita kako nekima uspeva da polože sve ispite u roku , a da ne pričamo o tome kako uspevaju da završe fakultet na vreme. U čemu je njihova “tajna”?

Ne uče kampanjski

Studenti koji završavaju fakultet u roku ne uče kampanjski. Oni redovno odlaze na predavanja i vežbe. Hvataju beleške na svim predavanjima, ukoliko im nešto nije jasno odlaze na konsultacije. Na vreme uče i gledaju da ne zaostaju sa gradivom jer su svesni da će im nagomilano gradivo kasnije predstavljati veliki problem. Za razliku od njih studenti koji kampanjski uče sve rade u poslednjem trenutku, pokušavajući da veliku količinu gradiva memorišu u kratkom vremenskom roku.

Najteže ispite prvo polažu

Studenti koji na vreme završe fakultet nikako ne ostavljaju najteže ispite za kraj. Oni prvo polažu najteže ispite, pa zatim kreću sa polaganjem lakših. Za razliku od njih, studenti koji studiraju godinama, prave veliku grešku jer oni prvo kreću od lakših ispita, a teške ostavljaju za kraj, što je potpuno pogrešna strategija. Dakle, ako ste brucoš i želite na vreme da polažete sve ispite, samim tim da završite fakultet u roku, imajte u vidu ovu naviku redovnih i uzornih studenata.

Foto: Shutterstock

Dobro se organizuju

Grešite ako mislite da studenti koji završe na vreme fakultet “greju stolicu” konstantno i da nemaju vremena za društveni život. Pored učenja, spremanja ispita u roku, uzorni studenti uvek imaju vremena za izlaske, druženje sa prijateljima, porodične obaveze. Sigurno se pitate kako to postižu? Odgovor je u dobroj organizaciji koja je ključ uspeha.

The post Ovako ćete završiti studije u roku: Uz tri metode, studentski dani biće veoma laki appeared first on Obrazovanje.

Unutrašnja i spoljašnja motivacija

Koren unutrašnje motivacije je u zainteresovanosti za ono što se uči. Pokretač određene inacijative je u samoj ličnosti. Aktivnost sama po sebi, u ovom slučaju učenje, izaziva osećaj zadovoljstva. Moglo bi se reći i da je to cilju usmerena radoznalost. Kao krajnji cilj se ne opaža spoljašnja nagrada, a i ako ona izostane motivacija ne jenjava. Počiva na uverenju ,,hoću i želim da uradim to’’.

Spoljašnja motivacija dolazi iz okruženja, iz želje da se ostvari određeni cilj, odnosno da se izbegne posledica koja bi proistekla iz neostvarivanja, na primer, da se dobije dobra ocena, da se ispune očekivanja roditelja, da se izbegne kazna, da se ispune uslovi za dobijanje stipendije, da se stekne diploma koja će obezbediti siguran posao i finansijsku stabilnost. Počiva na uverenju ,,moram da uradim to’’. Stoga, spoljašnja motivacija može biti:

1) pozitivna, podstaknuta prethodnim pohvalama i nagradama, ili

2) negativna, podstaknuta prethodnim neuspehom, strahom od neuspeha i/ili kaznom.

Foto: Shutterstock

U oba slučaja nagrada je sama po sebi cilj. Aktivnost se gasi kada nema potkrepljenja. Ukoliko je motivacija isključivo spoljašnja, pamćenje će vrlo verovatno biti kratkoročno jer se i uči samo za konkretnu situaciju.

Koji su najčešći razlozi za nedostatak motivacije?

Svaki učenik, odnosno student, kroz svoje obrazovanje će naići na period kada motivacija neće biti na zavidnom nivou. Najčešći razlozi za nedostatak motivacije su:

Nepostojanje ciljeva – ako nema cilja, učenje deluje besmisleno jer ne vodi nikud. Bitno je i to da postavljeni cilj bude jasan, specifičan i realan. Ukoliko je cilj izvan granica postojećih mogućnosti, osoba usvaja uverenje da je učenje uzaludno. Na primer, ako je cilj naučiti 200 strana za jedan dan, sasvim je verovatno da će se odustati i pre nego što se počne. Ukoliko je cilj ispod granica nečijih mogućnosti, mnogi potencijali će ostati neiskorišćeni, što će, takođe, proizvesti osećaj nezadovoljstva.

Nedostatak samopouzdanja, odnosno sumnja u vlastite sposobnosti – u ovom slučaju, biće od pomoći podeliti put do konačnog cilja na niz manjih koraka koji će se postepeno prelaziti, a svaki od njih uticati na jačanje sigurnosti. Takođe je bitno fokus sa strahova premestiti na ciljeve. Kako? Tako što se jednostavno, bez odlaganja, počne sa učenjem. Samim tim će se razviti određena doza zadovoljstva jer nije još jedan dan protekao u brizi i posmatranju kako vreme odmiče, a ništa nije postignuto. Nesigurnost može voditi ka razvijanju slike o sebi kao neadekvatnoj osobi za određeno zanimanje, odustajanju od školovanja, anksioznosti i depresiji pa je neophodna i pomoć i podrška okruženja – roditelja, nastavnika, društva iz odeljenja/sa fakulteta, pa i stručnog lica.

Foto: Shutterstock

Nedostatak radne navike i adekvatnih metoda učenja – u ovom slučaju od pomoći može biti pisanje plana organizacije za predstojeći dan ili nedelju, navođenje tačnog vremena kada se i šta uči, kao i procena (u vidu ocene ili procenta) koliki deo predviđene aktivnosti je obavljen. Propust u usvajanju radnih navika najčešče ima koren još u prvim razredima osnovne škole, ali na ovaj problem se nailazi i kada je potrebno vratiti se na učenje posle višemesečne ili višegodišnje pauze.

Primarne potrebe nisu zadovoljene – da bi više potrebe, među kojima je i motivacija, bile zadovoljene, neophodan uslov je da moraju biti zadovoljene primarne potrebe, kao što su naspavanost, sitost, fizičko zdravlje, emocionalna uravnoteženost. Umor, glad, bolest i iscrpljenost ometaju funkcionisanje mozga i izazivaju telesnu i mentalnu neprijatnost. Stoga je bitno i tokom samog učenja praviti pauze.

Neproduktivni perfekcionizam – osoba ima uverenje da je sve ono što nije savršeno neprihvatljivo. Prethodni uspesi se ne uzimaju u obzir, a često se i oni procenjuju kao nezadovoljavajući. Ukoliko se ne prepozna i ne radi na prevazilaženju ove dispozicije, može voditi u povišenu anksioznost i depresiju pa dolazi onda do gubitka i psihofizičke sposobnosti za učenje.

Naučena bespomoćnost – osoba je razvila uverenje da se na ishode u životu ne može uticati i da sve zavisi od spoljašnjih okolnosti. Dovodi do toga da se ništa i ne pokušava jer je neuspeh ,,zagarantovan’’ pa se svakako gubi šansa za bilo kakvu promenu i napredak. Takođe može voditi u depresiju i apatiju. U ovom slučaju bitno je raditi na menjanju uverenja o bespomoćnosti i ići ka usvajanju uverenja da je neuspeh posledica nedostatka truda, na šta se može uticati.

Motivacija za učenje se razvija od ranog detinjstva, i to učenjem po modelu roditelja, starije braće i sestara, baka i deka ili drugih značajnih osoba. Ukoliko dete posmatra odrasle koji čitaju, kritički razmišljaju i vrednuju znanje, i samo će usvojiti takav obrazac mišljenja i ponašanja, te razvijati lična interesovanja.

The post Kako pomoći školarcima kada nemaju motivacije za učenje: Otklonite šest najčešćih uzročnika bezvolje za znanjem appeared first on Obrazovanje.