Gradonačelnik je istakao da je Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda u oktobru ove godine potpisao ugovor sa Mašinskim fakultetom za realizaciju nekoliko značajnih projekta iz oblasti ekologije i domena zaštite životne sredine.

Kako je naglasio saradnja sa mladim ljudima, mladim inovatorima je ono što je posebno važno, i zato Grad želi da sarađuje sa univerzitetima, a saradnja sa Mašinskim fakultetom je jedan odličan primer takve saradnje.

Foto: Beoinfo

– Interaktivna tabla za edukaciju dece o selekciji otpada i reciklaže je samo jedan od zajedničkih projekata. Projekat predstavlja izradu table, aplikacije, koja će na novi, metodički, interaktivni način doprineti razvijanju svesti o potrebi i mogućnosti ličnog angažovanja dece u selekciji i reciklaži otpada. Ovaj projekat je veoma važan za ekološku edukaciju dece predškolskog i školskog uzrasta, ali i generacijsko povezivanje jer stimuliše uključivanje u brigu o zaštiti životne sredine svih članova porodice. Za izradu ovog projekta grad Beograd je iz budžeta izdvojio blizu 2, 4 miliona dinara, a završetak projekta se očekuje krajem 2022. godine– istakao je Radojičić.

Gradonačelnik je dodao da Grad Beograd sa Mašinskim fakultetom radi i veoma važan projekat iz oblasti očuvanja životne sredine, a to je lociranje i mapiranje divljih deponija iz vazduha na teritoriji Gradskih opština Palilula i Voždovac.

Foto: Beoinfo

– Zadovoljan sam što će na osnovu ovih aktivnosti biti izvršen unos inicijalnih podataka u izabranu centralnu bazu i na taj način ćemo izraditi katastar divljih deponija na ovim opštinama. Na osnovu sprovedenog mapiranja biće predložena i dalja rešenja za buduće aktivnosti na uvođenju sistema monitoringa i mapiranja divljih deponija iz vazduha za čitavu teritoriju grada Beograda. Projekat će biti završen do kraja 2021. godine. Takođe želim da naglasim da radimo i strategiju za 2022/23 godinu o tretmanu građevinskog otpada. Osim toga, sarađujemo u nizu projekata u vezi sa poboljšanjem funkcionisanja gradskog saobraćaja, kao i u vezi sa racionalnom potrošnjom goriva, a sve u cilju smanjenja zagađenja životne sredine – rekao je prvi čovek prestonice.

On je naglasio da Grad Beograd ima dugu istoriju odlične saradnje sa Mašinskim fakultetom.

Foto: Beoinfo

–Važno je da se stručni ljudi uključuju u unapređenje i razvoj grada. Mladi studenti i asistenti svoje inovativne ideje implementiraju u Beograd. Kroz edukaciju dece učimo mlade generacije da budu spremni za nove izazove– zaključio je gradonačelnik.

The post Nova sredstva za ekološke teme tokom školovanja: Studenti smislili aplikaciju koja rešava problem deponija appeared first on Obrazovanje.

Takmičio se još od četvrtog razreda osnovne škole. Zato je, kaže, potpuno prirodno bilo da završi i sedmi i osmi razred pri Matematičkoj gimnaziji, i tu dalje nastavi školovanje i takmičenja.

-Bilo je puno takmičenja. Ja sam se uglavnom takmičio iz fizike, jer više volim fiziku nego matematiku generalno. Iz matematike sam se možda takmičio do prvog – drugog razreda, a onda je nekako fizika prevagnula. I shvatio sam da treba da se fokusiram samo za jednu oblast i biću uspešniji prosto – kaže brucoš Elektrotehničkog i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksa Madžarević.

Foto: RTS/PrintScreen

Od nadmetanja ga više interesuje primenjena nauka.

-Takmičio sam se iz matematičkog modeliranja u Rusiji, gde je baš to primenjena nauka i primenjena fizika i tu sam osvojio prvo mesto u svim disciplinama generalno- objašnjava Madžarević.

Priznanja iz fizike oslobodila su ga prijemnog na Elektrotehničkom fakultetu, ali je na Mašinskom polagao matematiku.

-Mislim da ću uspeti. Želeo bih da upišem master u inostranstvu, na nekom od najprestižnijih univerziteta u svetu. Zato su mi potrebne prakse, to ću raditi preko leta, a onda kad upišem studije master u inostranstvu, nadam se da pokrenem neki svoj start ap i da imam neku svoju firmu eventualno- objašnjava Madžarević.

Oprobao se i kao voditelj u emisijama Matematičke gimnazije. Iskustvo je, kaže, potpuno drugačije. Dosta je naučio od svojih sagovornika, a sa timom koji je radio emisije druži se i danas.

The post Aleksa je genijalac koji ostaje u svojoj Srbiji: Studira dva fakulteta, a fizikom je pokorio svet appeared first on Obrazovanje.

Samo retki na prijemnom osvoje maksimalnih 60 poena, a nije malo ni onih koji ostaju ispod crte za budžetsko studiranje. Najporaznije je da ima i kandidata koji iz srednje škole donesu sve petice, a na prijemnom osvoje – nula bodova.

Tako je na primer na Mašinskom fakultetu u Beogradu čak 17 vukovaca na prijemnom ispitu ostalo bez ijednog boda. To se vidi na konačnoj rang-listi, a objašnjenje za ovako loš skor moglo bi da bude da su se pojedini maturanti prijavili na još neki fakultet, pa na Mašincu nisu ni polagali prijemni.

Međutim, među kandidatima bilo je vukovaca koji test nisu uradili baš za nulu, ali se nisu ni proslavili, pa je jedan vukovac osvojio svega 19,5 bodova, a njegovi vršnjaci: 25,2 boda, 26,7 ili 27 bodova, što je ispod svih očekivanja s obzirom na to da su tokom celog školovanja imali petice iz matematike.

Poklonjene petice kroz celo školovanje

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da su ocene izgubile svaku vrednost – poklanjaju se od nižih razreda osnovne škole pa do mature, te da otud imamo hiperprodukciju vukovaca.

– Kada ti đaci naiđu na prvu ozbiljniju prepreku kao što je prijemni ispit i stanu na crtu onima koji imaju znanje vidi se koliko su i deca i roditelji zavaravani peticama, a sistem pogrešan – kaže Markov.

– To je veliki problem, koji mora što pre da se reši – upozorava dekan Mašinskog fakulteta prof. dr Radivoje Mitrović.

– Kvalitet srednjoškolskog obrazovanja nije zadovoljavajući, a rešenje je uvođenje državne mature na kojoj bi đaci pokazali sve što znaju i na kojoj ne bi bilo pristrasnosti u ocenjivanju.

On ističe da je uočljivo da na prijemnom vukovci zadatke urade slabije od vrlodobrih đaka. Dodaje da fakulteti nemaju instrument da naprave korekciju, i da to može samo država.

– Jedna od mera je veće ulaganje u obrazovanje, pitanje je da li slabo plaćeni nastavnici mogu da urade nešto više – kaže prof. Mitrović.

– Moraju se povećati zarade, dodatno edukovati nastavnici, uvesti moderna nastavna sredstva koja bi zamenila sistem kreda-tabla…

Vukovci podbacili na većini fakulteta

Ni na drugim fakultetima, ako je suditi po rang-listama, vukovci se nisu proslavili. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu najlošiji vukovac osvojio je 31 bod – iz hemije svega 13, a biologije 18. “Kolega” ispred njega stekao je tek 32 boda – 16 iz hemije i 15 iz biologije… I oni su tokom celog školovanja iz ova dva predmeta imali sve petice.

Na FON se prijavilo 356 vukovaca, od kojih je njih 29 osvojilo ispod 30 poena ili manje od polovine ukupnog broja bodova. Na ovom fakultetu više od 50 bodova osvojilo je 234 kandidata, između 30 i 50 bodova osvojilo je 93 brucoša. Inače, niko od kandidata nije osvojio svih 100 poena.

Ni na odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta, gde je na jedno mesto konkurisalo šest maturanata, niko od vukovaca nije osvojio svih 60 poena. Prvi na listi je iz testa znanja imao 27, a iz testa opšte informisanosti 24 – ukupno 51 bod, dok je najlošiji vukovac koji je konkurisao na psihologiju osvojio 24 poena iz testa znanja i 16 iz testa opšte informisanosti.

Sa ovim problemom susreće se i Ekonomski fakultet, a dekan prof. dr Branislav Boričić ističe da je zbog toga važan prijemni ispit koji je korektivni faktor, razbija sve poredrasude o odlikašima i pokazuje pravo stanje stvari.

The post POKLONJENE PETICE UZIMAJU DANAK: Na rang listama za upis na fakultete i vukovci sa nula postignutih bodova! appeared first on Obrazovanje.