Ove godine je rangrano više od 180.000 istraživača, od preko osam miliona koliko ih ima u svetu. Istraživači su klasifikovani u 22 naučne oblasti i 176 podoblasti. Metodologija rangiranja zasnovana je na većem broju kriterijuma, među kojima su najznačajniji broj samostalnih naučnih radova, broj radova u kojima je naučnik prvi autor, broj citata tih radova, H indeks itd.

Sačinjene su dve tabele, jedna koja se odnosi na rangiranje bazirano na parametrima uticajnosti za celu karijeru istraživača u periodu 1960-2020. godine, a druga daje rangiranje koje se oslanja na podatke za ukupan broj citata u 2020. godini.

Dr Marina Soković naučni je savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i rukovodilac tima mikrološke laboratorije u okviru Odeljenja za biljnu fiziologiju. Dr Soković ima ogromno iskustvo u oblasti istraživanja biološke aktivnosti prirodnih proizvoda, pre svega aktivnosti koje se odnose na antimikrobno dejstvo. Glavne teme istraživanja su joj biološka aktivnost sekundarnih metabolita lekovitih biljaka i gljiva (mikromiceta i pečuraka), hemijski profil lekovitih biljaka i gljiva, istraživanja patogenih gljiva (fitopatogeni, humani i animalni patogeni, kontaminatori hrane).

Foto: Youtube/PrintScreen/
Novo jutro

Dr Marina Soković predaje na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, studentima na smeru Sistematika i fologenija biljaka u okviru doktorskih studija, na predmetu „Antifungalna aktivnost sekundarnih metabolita biljaka“. Diplomu biološkog fakulteta stekla je na Univerzitetu u Beogradu (1995), magistraturu (1998) i doktorirala (2001) iz oblasti biologije na istom univerzitetu. Posle doktorske studije završila je na Plant Research International, Wageningen University, u Holandiji.

Objavila je više od 300 radova u međunarodnim časopisima sa SCI liste, više od 140 domaćih i inostranih saopštenja, ima oko 5000 citata, 4500 heterocitata (H indeks 32). Dr Marina Soković je započela istraživanja biološke aktivnosti prirodnih produkata, pre svega antimkrobnog potencijala, i tako otvorila novo i važno naučno poglavlje u Srbiji.

The post Ona je jedna od najuticajnijih naučnika na svetu: Upoznajte Marinu Soković appeared first on Obrazovanje.

Dr Soković je rekla da je pre dve godine promenjen način finansiranja nauke, sa projektnog na institucionalno finansiranje. Istakla je da je cilj države da istraživačima, posebno mladim, stvori uslove za rad u Srbiji i obezbedi podsticajne uslove za naučno-istraživači rad.

Takođe, sa radom su počeli i novi instituti, kao što je Instut BioSens, Institut za IT u Kragujevcu, Institut za veštačku inteligenciju, rekla je ona.

Navela je da je osnovan Fond za nauku, koji ima programe kojima podržava mlade naučnike, kao što je Promis program za mlade istraživače, koji treba da im pomogne da naprave sopstvene programe istraživanja. Kako je dodala i na poziv za podršku razvoju projekata u oblasti Dijaspore i veštačke inteligencije prijavljivali su se mladi.

Foto: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Dr Soković je podsetila da je usvojena i nova Strategija razvoja nauke od 2021. do 2025. „Moć znanja“. Vizija je, kako je rekla, jačanje naučno-istraživačkih organizacija i timova, kao i saradnja sa naučnoistraživačkim organizacijama u svetu.

Najveću i najbolju popularizaciju nauke, kako kaže, rade naši istraživači. Dr Soković je pohvalila naše naučnike koji su od početka epidemije izazvane korona virusom bili u prvim redovima u borbi protiv korone.

Istakla je da Ministarstvo neprekidno nastavlja da prati i podstiče razvoj, rad i obrazovanje naučnoistraživačkih kadrova kroz podršku sticanja znanja neposrednom razmenom naučnih informacija i naučnih dostignuća, kao i kroz razvoj naučne saradnje na međunarodnom nivou, postdoktorskim usavršavanjem, učešćem na naučnim skupovima u inostranstvu, kao i sufinansiranjem boravka inostranih naučnika u Republici Srbiji.

Aleksandar Jović ocenio je da je razvoj nauke važan za sveobuhvati napredak i da bez nauke i tehnike ne može da se zamisli razvoj društva kao celine.

Foto: Profimedia/ilustracija

-Model za finansiranje nauke kod nas je takav da svaka oblast nauke može da pronađe svoje mesto. Bez obzira kojom oblasti se istraživači bave, moći će da pronađu odgovarajući poziv u okviru Fonda za nauku ili Fonda za inovacionu delatnost, gde će moći da apliciraju za sredstva”, kazao je Jović.

On je naveo i da je posle uspešne priče sa učešćem istraživača iz Srbije u Horizont programu 2020 prvom ciklusu Erazmus+ programa, Srbija je okončala pregovore za priključivanje Horizont Evropa programu i drugom ciklusu Erazmus+ programa, kao i da se potpisivanje sporazuma sa EU o učešću Srbije u ovim programi očekuje sredinom novembra. Nagasio je da je našim istraživačima i institucijama već sada omogućeno da konkurišu na otvorene pozive u okviru ova dva programa.

The post Novine za naučnike u Srbiji: Strategija razvoja nauke od 2021. do 2025. “Moć znanja” donosi bolju budućnost appeared first on Obrazovanje.