Privreda se oporavlja, to potvrđuju i podaci iz prošle godine o rastu broja oglasa za posao. Na portalu “Poslovi infostud”, u ponudi je bilo čak 61 odsto više oglasa u odnosu na 2020. godinu. Poslova je sve više, ali je zato kandidata sve manje. Miloš Turinski rekao je da je u godinama pre pandemije bio stabilan rast oglasa za posao iz godine u godinu koji je uvek iznosio od 30 do 35 odsto, što je merodavniji podatak i da na osnovu toga zaključimo da privreda stabilno raste.

-Godinu smo završili rekordno sa preko 67.000 oglasa za posao. Sa druge strane naše tržište postaje sve deficitarnije, a borba za kadrovima sve veća- istakao je Turinski.

Prema njegovim rečima, prosek onih koji konkurišu za svaki posao od ovih 67.000 je 57, dok je proteklih godina taj broj bio i 100.

Foto: Shutterstock

-Kandidata na tržištu je sve manje i borba za stručnim kadrovima je sve veća- naveo je dodajući da ljudi više neće da konkurišu kod bilo kog poslodavca.

Naveo je primer, da ako imate 100 oglasa za posao, a 10 nude dobre uslove i visoku zaradu, svi će konkurisati kod ovog poslodavca koji nudi bolje uslove.

-Kada pričamo o Srbiji najtraženiji je sektor trgovine i prodaje i od strane poslodavaca, ali i od strane kandidata. Prošle godine se najviše tražila administracija, IT, mašinstvo, elektrotehnika. Ali tražile su se pozicije poput magacionera i vozača- napomenuo je Turinski.

Kako je rekao, ako pogledamo šta su poslodavci najviše nudili, a sa druge strane gde su kandidati najviše konkurisali, podudaraju se želje.

-Srbija postaje deficitarna, uvozimo već radnu snagu. Sem IT gde će deficit vladati i narednih pet godina i zanati su deficitarni, kuvari, konobari. Na tržištu nema ni frizera, automehaničara, stolara- napomenuo je.

Sudeći po onome što se na početku godine vidi, ističe da će i 2022. godina biti dosta dobra za sve građane koji traže posao. Savetovao je i mlade i roditelje da se dobro informišu pri izboru zanimanja.

Foto: Shutterstock

-Zanati su zapali u neki plan B, pa i C. Mladi ne žele da se bave ovim zanimanjima jer misle da nisu dovoljno vredna. Međutim, to su zanimanja koja mogu da im donesu budućnost, stabilan i siguran posao, a i visoku zaradu- rekao je Turinski.

Napomenuo je da smo godinama učeni da treba da se završe fakulteti kako bi se lakše došlo do posla, a situacija je sada suprotna, više se traže kadrovi sa srednjom stručnom spremom nego sa višom ili visokom stručnom spremom.

The post IT sektor vapi za radnicima, ali to nije jedina branša za koju se treba školovati: Ova zanimanja donose siguran posao i dobru zaradu appeared first on Obrazovanje.

Prema podacimau periodu od novembra 2020. do novembra 2021. godine mladi najviše upisuju gimnaziju, ekonomsku i medicinsku školu, dok se brucoši najviše opredeljuju za ekonomski, pravni i medicinski fakultet. Međutim, tržište rada pokazuje da ponude za te poslove nema dovoljno.

Shodno tome da je prvi izbor ka užem obrazovnom, ali i karijernom usmerenju upis u srednju školu, zvanični podaci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazuju da je najviše maturanata upisalo gimnaziju, ekonomsku i medicinsku školu.

Sa brojem upisa se mogu pohvaliti i srednje elektrotehničke, tehničke i mašinske škole u kojima su kapaciteti uglavnom popunjeni. Međutim, deficit postoji u zanatskim oblastima za kojima postoji potražnja. Majstori, vodoinstalateri, automehaničari, kozmetičari, frizeri, kuvari i konobari su u manjini, a mali maturanti ne pokazuju preferecije ka ovim poslovima.

Foto: Shutterstock

Za nijansu teži zadatak dolazi nakon velike mature kada se mladi nađu na drugoj prekretnici na svom putu obrazovanja – upis na fakultet.

U školsku 2021/2022 godinu je krenulo 25.208 brucoša. Svaki deseti maturant u Srbiji je upisao Ekonomski fakultet. U stopu ga prati i Pravni fakultet sa devet odsto od ukupnog upisa na teritoriji Srbije.

Preko hiljadu brucoša su imale medicinska, matematička, elektrotehnička, tehnička, mašinska, filozofska i filološka oblast. Kada je reč o filozofskim fakultetima, najveća potražnja je bila za psihologijom. U slučaju medicine, najviše studenata je upisalo opšti smer, zatim farmaciju i stomatologiju.

Druga strana ove analize koja se odnosi na tržiše rada nam pokazuje da su studenti u poslednjih godinu dana konkurisali više od 80.000 puta, a da je broj ponuđenih oglasa za mlade od strane poslodavaca deset puta manji.

Mladi su najaktivniji u traženju posla početkom godine, kao i u prolećnom i jesenjem periodu. Pozicije za koje najčešće konkurišu su prodavac, administrativni radnik, komercijalista, telefonski operater i poslovni sekretar. Pozitivna informacija je proaktivnost mladih koji ulaze u poslovni svet i pre završetka formalnog obrazovanja, i to kroz različite poslove koji nisu iz njihove primarne struke.

Iako je školovanje za pravnika i medicinara popularno među studentima, podaci sa tržišta rada pokazuju da su kompanije raspoložene da daju šansu za sticanje praktičnog iskustva na poziciji advokatskog pripravnika, dok iz oblasti medicine nema ponuda za mlade. Takođe, na tržištu rada se nalaze i ponude za prakse u oblasti marketinga, ekonomije, prodaje i HR-a.

The post Svaki deseti maturant bi među ekonomiste: Srbija postala rasadnik i pravnika, samo nema majstora appeared first on Obrazovanje.

Među najplaćenija zanimanja spadaju diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva, diplomirani inženjeri elektronike, profesori matematike, fizike, informatike i računarstva, nastavnici/profesori stranih jezika i lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolog, kardiolog, oftalmolog, ginekolog)

Ipak kada je u pitanju niže obrazovanje, odnosno zvanje sa trogodišnjeg srednjoškolskog obrazovanja, poslodavcima je najteže da nađu vodoinstalatere.

Foto: Shutterstock

– Zbog velikog deficita, poslodavac koji nije mogao da nađe vodoinstalatera ponudio je platu od 240.000 dinara. Proširio je oglas na nivou cele Srbije. Ukoliko neko ne živi u Beogradu i dolazi iz unutrašnjosti, poslodavac je ponudio i smeštaj – objašnjava PR menadžer Infostud-a Miloš Turinski situaciju koja se dogodila pre dva meseca.

Sa srednjom školom brže do posla dolaze operateri na CNC mašinama, zavarivači, knjigovođe, računovođe, negovatelji, medicinske sestre (specijalista instrumentiranja), kuvari, radnici na obezbeđenju – tehničari obezbeđenja, tesari, zidari, armirači.

-Kada su u pitanju zanatska zanimanja, deficit je iz godine u godinu sve veći pa je na tržištu i dalje veća ponuda nego što je potražnja za radnim mestima kao što su kuvar, konobar, frizer, automehaničar, vozač, magacioner, bravar i stolar. Shodno velikoj potražnji za ovim kadrovima i njihovi uslovi rada se poboljšavaju iz godine u godinu, tako da neretko radnici zanatskih profila mogu imati mnogo više zarade nego što to mogu očekivati mnogo sa fakultetskim diplomama – istakao je za portal Obrazovanje PR menadžer Infostud-a Miloš Turinski.

The post Nude platu 2.000 evra mesečno, ali niko se ne javlja: U Srbiji za neka zanimanja radnika nema ni na vidiku, a ni u školi appeared first on Obrazovanje.

Kako trenutak za donošenje tako važne odluke već dolazi u adolescenciji dece, roditelji igraju veoma važnu ulogu u tim trenucima i neretko su upravo oni ti koji moraju da otkriju šta je to čemu njihovo dete životno teži.

Ipak, u modernim vremenima osim težnje i sklonosti ka nekim profesijama, mnogi roditelji veoma u obzir uzimaju i finansijsku potporu koju taj posao može da obezbedi njihovom detetu. Roditelji svesnije i šire vide situaciju unutar poslovnog sveta i zbog toga se vrlo često želje deteta i roditelja i ne preklapaju. Roditelji su otvoreni i za zanatska usmerenja i stručne škole, dok se deca pre odlučuju za sticanje opšteg znanja sve do fakulteta, jer im se zanatski poslovi čine isuviše teškim i nepopularnim.

Ipak, da li je zanat stvarno tako težak i nepopularan? Jeste li to naša budućnost ili niz izumrlih profesija?

Ovo su prava pitanja na koje odgovor daje samo tržište rada u Republici Srbiji, kao i obrazovni sistem. Naime, đaci se nakon osnovnog školovanja sve manje odlučuju za usmereno obrazovanje ka pojedinim poslovnim zanatskim profilima, a trenutne zanatlije starije su i starije iz godine u godinu. Matematika je jasna, zanatlije stare i gase poslove, a mladi ne uče da naslede taj posao, a onda se pitamo ko će nam popravljati obuću ili sašiti haljinu?

Jedan od dodatnih faktora koji može preokrenuti situaciju u korist povećanja interesovanja za zanatske poslove jeste i to što je zarada na ovim poslovima i više nego dobra, čak i bolja nego na nekim poslovima koji se obavljaju sa fakultetskom diplomom. Tako na primer pojedini frizeri na mesečnom nivou zarade i do 1.500 evra, a stolari i više hiljada evra, a automehaničari i autoelektričari godinama prednjače u visini zarade koju ostvaruju.

Foto: Shutterstock

-Kada su u pitanju zanatska zanimanja, deficit je iz godine u godinu sve veći pa je na tržištu i dalje veća ponuda nego što je potražnja za radnim mestima kao što su kuvar, konobar, frizer, automehaničar, vozač, magacioner, bravar i stolar. Shodno velikoj potražnji za ovim kadrovima i njihovi uslovi rada se poboljšavaju iz godine u godinu, tako da neretko radnici zanatskih profila mogu imati mnogo više zarade nego što to mogu očekivati mnogo sa fakultetskim diplomama – istakao je za portal Obrazovanje PR menadžer Infostud-a Miloš Turinski.

Nažalost sve je manje dece koja žele da se školuju za zanatliju bilo kog profila i to dugoročno nosi sa sobom nesagledive posledice. Tržište sve više vapi za šegrtima koji će od majstora učiti stare znanosti i veštine kako bi u trenutku kad majstori krenu u penziju imao ko da nasledi posao i nastavi rad. Jedan od dobrih koraka koji je napravljen u Srbiji jeste uvođenje dualnog obrazovanja koje za cilj ima rano osposobljavanje radne snage za poslove koji ne zahtevaju akademsko obrazovanje. Tokom ove godine kroz srednjoškolsko dualno obrazovanje prošlo je deset hiljada učenika, kroz 47 različitih programa, i sarađivalo sa 880 različitih kompanija.

– Ovo je segment na kom treba da se radi sistemski jer lagano ostajemo bez kvalifikovanih ljudi, a upisi u škole zanatskih smerova ne zadovoljavaju potrebe tržišta rada – navodi za portal Obrazovanje PR menadžer Infostud-a Miloš Turinski.

Iz resornog ministarstva navode da se praksa dualnog obrazovanja pokazala veoma uspešnom, te je najavljeno i uvođenje visokoškolskog dualnog obrazovanja. Državni sekretar ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Marijana Dukić Mijatović kaže da je dualno obrazovanje veoma funkcionalno i da osim što đaci steknu stručno radno znanje, tu je i ekonomski faktor gde će se školarcima plaćati rad i dok se obrazuju.

U davnim vremenima Srbija je bila zemlja zanatlija, pravo malo carstvo gde se na svakom ćošku mogao pronaći neki kujundžija, bombondžija, šeširdžija ili makar krojač. Slika Srbije sada je umnogome drugačija, mogli bismo vrlo lako naći menadžere svih profila, ali ne i veliki broj zanatlija iako su nam preko potrebni. Bilo kako bilo, Srbiji predstoji velika reforma i zaokret obrazovnog sistema, kao i obaveza da osmake adekvatno zainteresuje za određene profesije koje sada među omladinom i nisu tako popularne.

The post Kako će menadžer salona bez frizera: Zarade i po 1.500 evra, ali za ove profesije đaci nisu nimalo zainteresovani appeared first on Obrazovanje.