Ljubica Knežević je 1992. godine upisala Pravni fakultet. Ipak, nepredvidive okolnosti često menjaju prioritete. Kako kaže, njoj se, kao i mnogima, dogodio život, pa je studije privremeno prekinula. Ona je sada majka troje dece i da bi njima pokazala da se sve može ostvariti, vratila se studijama i diplomirala u novembru prošle godine.

-Postojao je razlog da zaokružim jednu celinu u životu, da mi tako neke stvari ne ostanu nedovršene, da se nešto započeto završi i da time dam primer svojoj deci- kaže Ljubica.

Zbog specifičnosti vođenja evidencije, nije poznat tačan broj studenata upisanih po starom programu na Univerzitetu u Beogradu. Ipak, na Fakultetu političkih nauka u proseku njih deset godišnje diplomira.

-Razmak godina je izuzetno veliki. Upravo je diplomirala studentkinja sa nepunih 60 godina i mislim da je to i najstarija studentkinja na našem fakultetu- ističe vanredni profesor dr Natalija Perišić.

Upisivanje fakulteta i posle tridesete

Sa 34 godine Goran Štulić je odlučio da upiše istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Do kraja studija mu je ostalo još pet ispita, a razmišlja i o master studijama.

-Ja mislim da nikad nije kasno, a pogotovo recimo u tridesetim i četrdesetim, kada imate i realno šansu da posle napravite karijeru- smatra Goran Štulić.

Uz slogan “Nikad nije kasno da steknete svoju diplomu” Univerzitet Jork u Kanadi ukinuo je školarinu studentima starijim od 60 godina. Našim studentima nedostaje dodatni podsticaj institucija kako bi se hrabrije vraćali svojim studijama.

Profesori koji često odlaze u inostranstvo kažu da su tamo amfiteatri ispunjeni studentima različitih godina. Kada bi tako bilo i kod nas, to bi znatno povećalo procenat visokoobrazovnog stanovništva i mnogima dalo mogućnost da opet sanjaju.

The post Diploma i u šestoj deceniji: Ovako je jedna Ljubica završila Fakultet političkih nauka appeared first on Obrazovanje.

Milan Krstić, profesor Fakulteta političkih nauka kaže da je dobitnik prve nagrade Sava Mitrović, student master studija međunarodne politike.

-Za preostale nagrade da sačekamo podne, da bi i ostali učesnici saznali- rekao je Krstić.

Prema njegovim rečima, žiri već tradicionalno ima poteškoća da izabere najbolja tri rada i to pokazuje interesovanje studenata Fakulteta političkih nauka za teme kojima se bavio profesor Predrag Simić.

-Uvek je ponuđeno više tema, pa studenti onda odaberu neku. Ove godine je najveće interesovanje bilo za temu koja se tiče Otvorenog Balakana i koristi koje Srbija i region ima politički i ekonomski od tog projekta- rekao je Krstić.

Ističe da nagrada koja nosi ime jednog uglednog profesora, za onog ko je osvoji znači i ugled u kolektivu, ali ima i materijalni deo. Studenti se, dodaje, jednako interesuju za spoljnu politiku, ali za različite teme.

-Deluje mi da 2016. kada smo prvi put dodeljivali nagradu bilo veće interesovanje za teme koje se tiču EU, pomirenja u regionu, rešenje pitanja KiM, a danas se više interesuju na teme kao što su vojna neutralnost, ekonomska integracija regiona- rekao je Krstić.

Nakon proglašenja pobednika u podne, biće održano tradicionalno memorijalno predavanje u čast profesora Simića. Ove godine, to će učiniti njegov kolega i ambasador dr Srećko Đukić, a na temu “Kako izaći iz energetske krize?”.

Nagradu dodeljuju porodica Simić, Fakultet političkih nauka i Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative, uz podršku Ambasade Republike Slovačke u Beogradu.

The post Dodeljena nagrada “Dr Predrag Simić”: Prvo mesto osvojio Sava Mitrović appeared first on Obrazovanje.

-Svestan sam da sam do ovog ranga stigao jako mlad, tako da nova pozicija za mene predstvalja veliku motivaciju, ali i veliku obavezu da opravdam sve ono što se u ovom trenutku od mene očekuje. U Koreju putujem krajem januara, a u Ministarstvu spoljnih poslova sam od 2009.  godine i ovo je svakako svojevrsna kruna mog rada u diplomatiji- rekao je Nemanja.

Rođen je u Beogradu, ali je po majci Čačanin i tako se “izjašnjava”. Tu je, kako kaže, proveo bezbrižne dane svog detinjstva iako su te devedesete bile sve samo ne bezbrižne. Odluku da upiše upravo Međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka u Beogradu doneo je sasvim slučajno u trećem razredu Gimnazije, iako mu je bilo jasno da mogućnosti zaposlenja nakon završenog fakulteta i nisu baš tako obećavajuće. Ipak, imao je veliku želju koja ga uvek gurala napred.. a, upornost i naporan rad mogu dovesti do samo jednog rezultata – uspeha. Osnovne studije završio je kao student generacije, a zatim je upisao master studije Azije.

-Evidentno je da veoma mali broj ljudi nakon završenih Međunardnih odnosa zapravo i dobije posao u Ministarstvu spoljnih poslova, ali šanse postoje ukoliko ste vredni i kvalitetni. Konkurencija je velika jer ima mnogo odličnih kolega sa drugih fakulteta, ali opet najveći broj zaposlenih jesu oni sa diplomom Fakulteta političkih nauka. Tu se dobija najbolja teorijska baza za bavljenje diplomatijom. Ja sam se na konkurs za posao u Ministarstvu spoljnih poslova prijavio samo sa velikom željom, diplomom i nekoliko nagrada sa takmičenja u međunarodnom pravu koje sam osvojio tokom studija. Ispostavilo se da je to bila dobitna kombinacija i tako sam počeo da gradim svoju diplomatsku karijeru – kaže Nemanja.

Foto: RINA/Privatna arhiva

Službovao je u Japanu, u Ambasadi Srbije u Tokiju, kao generalni sekretar Komisije Republike Srbije za saradnju sa UNESCO, potom u Kabinetu ministra spoljnih poslova, a zatim kao koordinator u Sektoru za bilateralanu saradnju koji prati i pokriva rad svih naših ambasada u svetu. Predstojeća misija na poziciji ambasadora u Republici (Južnoj) Koreji je nova stepenica u njegovoj diplomatskoj karijeri. Ovaj Čačanin govori engleski, japanski, korejski i francuski, a poznaje i farsi, jezik koji se koristi u Iranu i Avganistanu, i bahasu, zvanični jezik Indonezije. Pre nekoliko godina upravo u Koreji je proglašen za najboljeg od 42 učesnika programa za učenje korejskog jezika, koji je za mlade diplomate iz celog sveta organizvala korejska ambasada. Za Grbića, ovo nije bila prva nternacionalna nagrada jer je na sličnom programu u Japanu, proglašen za najboljeg govornika, nakon čega je u toj dalekoj zemlji ostao na poziciji konzula i atašea za kulturu pri srpskoj ambasadi.

-Posle završenih master studija Azije, priliku da usavršavam prvo japanski, a zatim i korejski jezik dočekao sam sa oduševljenjem. Različitost kultura, nacija i nemerljivo životno iskustvo su ono po čemu pamtim svoj boravak na istoku. Naravno, znanje koje sam dobio zahvaljujići programima japanske i korejske ambasade, pokušaću da iskoristim ka daljem prosperitetu u karijeri- izjavio je Grbić.

Foto: RINA/Privatna arhiva

Nemanja kaže da iako će karijeru nastaviti daleko od domovine, Čačak ipak zauzima posebno mesto u njegovom srcu. Sa lepotama ovog grada, planinom Kablar, rekom Zapadnom Moravom upoznaje sve prijatelje koji prvi put dođu u taj deo Srbije. I upravo u gomili idola današnje omladine koji neretko hodaju po moralnim ivicima, ovaj mladić bi mogao da bude jedan od svetlih primera na kog bi mogli, ali i trebalo da se ugledaju.

The post Obrazovanje i vredan rad se i te kako isplate: Mladi Čačanin postavljen za ambasadora u Republici Koreji appeared first on Obrazovanje.

Iako je Senat Univerziteta u Beogradu odluku doneo još početkom meseca o tome da će se nastava odvijati kombinovano, svaki fakultet ipak zadržava pravo da odluči kako će to zaista i izgledati u praksi. Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović rekla je nakon sednice održane 8. septembra da će se nastava izvoditi u skladu sa epidemiološkom situacijom i preporukama Kriznog štaba i da će se prilagođavati specifičnostima svakog fakulteta.

– Svaki fakultet će odrediti udeo uživo i online nastave prema svojim specifičnostima. Preporuka je da udeo nastave uživo bude što veći, pre svega za brucoše, i u domenu praktičnog rada – rekla je Popović i dodala da će dekani na dnevnom nivou pratiti situaciju.

Navela je da od Ministarstva prosvete nije stigla nikakva preporuka i instrukcija za nastavu u visokom obrazovanju i naglasila da je odluka Senata neophodan okvir da bi fakulteti mogli da rade budući da se, kako je rekla, epidemiološka situacija menja iz dana u dan. Na kraju dana, to u praksi znači da mnogi studenti iz provincije ne mogu da “izvagaju” da li im se uopšte isplati da traže smeštaj u prestonici tokom predstojeće školske godine.

Tako, na primer, studentima koji uče na Fakultetu političkih nauka u Beogradu ne isplati se previše da smeštaj traže u prestonici, jer će se veliki deo nastave odvijati onlajn. Kako je ovaj fakultet objavio na svom zvaničnom sajtu predavanja i vežbe će se odvijati u potpunosti onlajn. Ipak, praktična nastava će se odvijati po tzv. hibridnom odnosno kombinovanom modelu.

Prema obaveštenju koje je ponuđeno na sajtu, ovakav hibridni model podrazumeva da praktični deo nastave studenti bi delom “odrađivali” delom onlajn, delom bi morali biti prisutni na fakultetu, a jedan deo bi podrazumevao individualne zadatke kao što su pisanja izveštaja i slično. Jedino će se kolokvijumi i ispiti na FPN-u u predstojećoj godini odvijati isključivo uživo u prostorijama ovog fakulteta.

Zanimljivu situaciju imaju studenti sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Što se tiče nastave oni će praktično imati mogućnost da biraju kako će slušati nastavu.

– Mi malo ranije krećemo, pa će se ove prve dve nedelje do 1. oktobra odvijati potpuno onlajn. Nastava će se od 1. oktobra odvijati preko “lajv strima”. Dakle, predavanja će se odvijati normalno u amfiteatru fakulteta i na njima će moći da prisustvuju studenti koji žele, ali će se ova predavanja snimati i prenositi uživo za studente koji žele da prate nastavu onlajn – ispričao je prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta.

On napominje da će se svi ispiti i kolokvijumi odvijati u prostorijama fakulteta. Međutim, kada je u pitanju fakultet koji ima nešto više praktične nastave kao što je Biološki fakultet u Beogradu, situacija je nešto drugačija.

– Teorijska nastava će se 99 odsto odvijati onlajn. Ne kao nastava na daljinu koja podrazumeva da se materijali sa predavanja okače na neku onlajn platformu i studenti mogu da ih preuzmu pa sami da uče iz njih. Već prava onlajn nastava gde su profesori i studenti uključeni u interaktivni dijalog preko onlajn “Google meet” platforme. Vežbe će morati da se odvijaju u prostorijama fakulteta, ali u manjim grupama i uz poštovanje svih epidemioloških mera – ispričao je prof. dr Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta i dodao da će se ispiti i kolokvijumi takođe održavati “uživo”.

Niš uglavnom ide onlajn

Čini se da su na nekim fakultetima u Nišu ipak bili malo obzirniji prema studentima. Zbog loše epidemiološke situacije, a i zbog studenata koji dolaze sa strane, po rečima prodekanice Pravnog fakulteta Anđelije Tasić, oni su se odlučili za onlajn nastavu. Smatraju, kaže, da je ekonomski neracionalno da samo deo nastave bude uživo, zbog čega bi studenti zbog nekoliko časova vežbi morali da plaćaju stanarinu, pišu “Južne vesti”.

– Mi smo doneli odluku na veću da u jednom semestru, dok se situacija ne promeni, idemo onlajn. Odluka je u vezi sa prvim semestrom, sa mogućnošću da je promenimo kada se, nadamo se, situacija popravi. To važi za sve i za brucoše i za nastavu i za vežbe – kaže prodekanica Pravnog fakulteta za “Južne vesti”.

S obzirom na to da se Pravni i Ekonomski fakultet nalaze u istoj zgradi, gde je veliki broj studenata u stalnom kontaktu, ovo će važiti i za studente ekonomije, gde će biti organizovano samo svečano uručivanje indeksa za prvih 70 studenata sa rang liste.

– Samo ćemo izvršiti prijem nove generacije. Zbog cele epidemiološke situacije, Ekonomski i Pravni fakultet su doneli odluku da se organizuje onlajn nastava. Da se nastavi kakva je bila u prošloj godini. Pratićemo situaciju i u zavisnosti od epidemiološke situacije, mera, donositi odluke, ali će se krenuti sa onlajn nastavom reko zuma – kaže dekan Ekonomskog fakulteta Tadija Đukić.

Na Filozofskom fakultetu, po rečima dekanice Natalije Jovanović, nastava će se odvijati po kombinovanom modelu, tamo gde je neophodno da se vežbe održe uživo.

– Neće biti sve onlajn, neke vežbe i predavanja će biti uživo po zahtevu studenata i profesora, gde je to potrebno, uz poštovanje svih mera. Pošto imamo 4.000 aktivnih studenata, bilo bi zaista nerazumno da u ovoj zgradi na dnevnom nivou i 2.000 ljudi cirkuliše, bilo bi krajnje nebezbedno. Zbog toga će biti preporuka da se ona predavanja koja mogu i uz saglasnost studenata rade uživo – kaže dekanica Filozofskog fakulteta.

U planu je, kaže dekanica, da studenti prve godine, prve dve nedelje idu na nastavu, a da li će se se nastaviti sa tim zavisi od epidemiološke situacije.

Po rečima dekana Fakulteta zaštite na radu Miomira Praščevića brucoši će krenuti na fakultet, dok će starije kolege imati kombinovanu nastavu. Prva godina će ići za sad uživo kompletno i predavanja i vežbe sa smanjenim brojem po grupama, a više godine će ići kombinovano predavanja, računske i laboratorijske vežbe biće uživo na fakultetu, kaže dekan Fakulteta zaštite na radu.

Kako je rekao dekan fakulteta, oni će pratiti situaciju na dve nedelje i ako za to bude bilo potrebe menjaće se način organizovanja nastave.

The post REGULARNE, KOMBINOVANE, ONLAJN I HIBRIDNE NASTAVE: Kako će ove godine izgledati studiranje u Srbiji? appeared first on Obrazovanje.