U projektu je učestvovalo 60 četvrtaka koji su imali zadatak da nastavnu temu “Prošlost i značajne ličnosti prošlosti” uče napolju, i to uz telefon. Oni su sa učiteljicom išli na teren, uz pomoć aplikacije učili o mestima koja su obilazili, a zatim su rešavali i pitanja iz kviza o tim lokacijama. Na kraju su testirani i u školi.

– Prilikom odabira lokaliteta, olakšavajuća okolnost je bila dobra pozicija naše škole, koja u svom neposrednom okruženju ima kulturno-istorijske spomenike i ustanove od značaja za temu koju smo odabrali. Tako smo sa đacima obilazili Spomenik Vuku Stefanoviću Karadžiću, Muzej Nikole Tesle, Spomen-bistu vojvode Petra Bojovića, Elektrotehnički fakultet i Spomen-groblje oslobodiocima Beograda, dok je poslednji lokalitet bila i naša OŠ “Ivan Goran Kovačić” koja nosi ime poznatog pesnika – objašnjava učiteljica Dragana Aničić, koordinatorka ovog projekta, dodajući da su deca bila oduševljena takvim zadatkom.

Deca bolje uče kada su zadovoljna

A kada su deca zadovoljna, onda i bolje uče. To se pokazalo i na samom kraju projekta, gde su uz mališane koji su znanja sticali napolju, testirana i deca koja su učila uobičajeno, u učionici.

– Uporednom analizom rezultata dobijenih testiranjem obe grupe učenika uočen je znatno veći procenat postignuća, za 21 odsto, kod đaka koji su učili uz upotrebu mobilne aplikacije u ambijentalnoj nastavi. Osim toga, anketirali smo i nastavnike predmetne i razredne nastave i zaključili da sve više njih u metodologiju uključuje ambijentalnu nastavu i u praksi koristi mobilne aplikacije – objašnjava Aničićeva, dodajući da baš ovakvi rezultati pokazuju da đaci uz pomoć mobilnih telefona uče uspešnije, ali i uživaju u samom procesu sticanja znanja. Uz digitalne materijale i alate, kaže ona, deca bolje povezuju znanje i informacije sa okolinom.

Ishodom projekta zadovoljan je i direktor škole Miomir Dragaš.

– Očekujem da će ovaj tim mladih ljudi nastaviti da igra ključnu ulogu u razvoju obrazovanja, učešćem u novim projektima, podstaknuti prikupljenim iskustvima u radu na projektu „Agora”. Korišćenje savremenih tehnologija i upotreba mobilnih aplikacija u nastavi je budućnost modernog obrazovanja. Cilj nam je da što veći broj nastavnika i učitelja iz drugih škola upoznamo sa prednostima učenja u ambijentu, uz upotrebu mobilne aplikacije. Nakon održane međunarodne konferencije širimo rezultate i uticaj projekta, ukazujući na značaj upotrebe digitalnih alata u nastavi – zaključuje Dragaš.

Upotreba digitalnih alata

U projektu “Agora” Osnovna škola „Ivan Goran Kovačić” bila je jedina osmoletka iz Srbije. Uz ovu obrazovnu ustanovu učestvovali su još OŠ „Ali Nihad Tarlan Ikokulu” iz Turske, OŠ „Sola Mladika” iz Slovenije, ali i organizacija „Scio” koja je takođe predstavljala našu zemlju. Bilo je angažovano devet nastavnika i tri koordinatora iz škola, dok je „Scio” organizacija dala pet koordinatora, nastavnika i stručnjaka za informacione tehnologije.

– Radeći na ovom projektu, radili smo i na sebi. Usavršavali smo jezik, korišćenje digitalnih alata, saznali smo više o istoriji i kulturi našeg mesta, ali i mesta u kojem žive naši partneri u ovom projektu – ističe koordinatorka Dragana Aničić.

The post Đaci bolje uče uz mobilni telefon: Jedna beogradska osnovna škola ima i dokaz za to appeared first on Obrazovanje.

Pravopis, širok vokabular, lingvističke i stilske veštine

Zbog ekspanzije interneta i društvenih mreža sve je više mladih, čak i onih sa završenim fakultetima, sa slabim poznavanjem srpskog jezika. Pravopis srpskog jezika za mnoge je bauk, sastavljeno i rastavljeno pisanje reči predstavlja polje velikih nedoumica čak i za same studente na fakultetima. Ima i sve više onih koji završe fakultet ali su i dalje u nedoumici oko pravilnog pisanja određenih reči. Pa tako vrlo često i za davno svršene studente predsednik postaje „precednik“, a sumnjam, postaje „sumljam“. Zbog ovakvog stanja nije iznenađujuć nedavni apel Odbora za standardizaciju srpskog jezika upućen Konferenciji univerziteta Srbije, da se na fakultete u Srbiji uvede srpski jezik kao obavezan predmet.

Komunikacijske veštine

Od komunikacijskih veština u dobroj meri zavise uspesi u životu svakog od nas, kako na poslovnom tako i na privatnom planu. Međutim, ove veštine se ne uče na fakultetima iako je njihova važnost u sveukupnom razvoju jedne osobe neprocenjiva. Šta se podrazumeva pod komunikacijskim veštinama? Slušanje onoga što nam sagovornik priča je na prvom mestu, ipak ne treba zanemariti ni način na koji nam sagovornik saopštava stvari. Neverbalna komunikacija podjednako je bitna kao verbalna. Jezikom tela mi dosta toga otkrivamo i govorimo. Od važnih komunikacijskih veština spomenućemo i kontrolisano upravljanje emocijama. Emocije igraju važnu ulogu u našem životu, kako privatnom tako i poslovnom pa je upravljanje njima veoma važno za uspeh u životu. Među komunikacijskim veštinama treba spomenuti jasno i koncizno izražavanje, kao i negovanje prijateljskog stava kroz otvorene razgovore sa kolegama. Sa komunikacijskim veštinama su direktno povezani i vokabular, odnosno poznavanje jezika, jer nam to omogućuje da se izrazimo onako kako želimo.

Foto: Shutterstock

Digitalna pismenost

Ključna veština 21. veka jeste digitalna pismenost. Upotrebu savremenih tehnologija mora da prati digitalna pismenost, međutim, jako mali broj mladih je stekne na fakultetu. Kornel univerzitet je digitalnu pismenost definisao kao „sposobnost pronalaženja, ocene, korišćenje i stvaranja sadržaja korišćenjem tehnologije i interneta“. Dakle, digitalno pismena osoba je svesna brojnih izvora informacija, prednosti i mana raznih medija, može da razume različite izvore informacija i poveže ih. Uz to, ume aktivno da se koristi računarom, društvenim mrežama, internetom i drugim tekovinama digitalnih tehnologija.

Aktivizam, praksa, preduzetništvo

Aktivizam, volonterizam, praksa i negovanje preduzetničkih veština kod studenata na fakultetima u Srbiji je retka pojava. Nažalost malo je onih studijskih programa koji u svojoj ponudi imaju programe o preduzetništvu i razvoju preduzetničkih veština. Većina svršenih studenata završi fakultete bez znanja o preduzetničkim veštinama i bez dana volonterske prakse. Negovanje aktivizma kod mladih još uvek je nepoznanica i za njih kao i za obrazovni sistem.

Drugi strani jezik

Na većini fakulteta u Srbiji uči se uglavnom jedan strani jezik. Ukoliko neko želi da nauči još jedan jezik pored engleskog, a da pri tom ne studira Filološki fakultet, sticanje znanja novog stranog jezika mora potražiti na drugom mestu.

Pet navedenih veština sigurno mogu biti od velike pomoći svršenim studentima u traženju budućeg posla. Nažalost, ove veštine nisu još uvek u fokusu obrazovnog sistema, ali to nikako ne treba da bude izgovor mladima da iste zanemare, posebno ako se u obzir uzme njihova praktičnost i važnost.

The post Pet ključnih stvari koje student ne nauči na fakultetu: Od velike su važnosti za budući razvoj appeared first on Obrazovanje.

Grupu čine kompanije, organizacije i pojedinci iz više sektora, a njome će rukovoditi Generalni direktorat za obrazovanje i kulturu (DG EAC) i Generalni direktorat za komunikacijske mreže, sadržaje i tehnologije (DG CNECT).

Inicijativa je deo Akcionog plana EK za digitalno obrazovanje koji je počeo da se primenjuje ove godine u nastojanju da se odgovori na dvostruke izazove tranzicije u digitalno doba i postapandemijski svet. Slična ekspertska grupa na visokom nivou za borbu protiv lažnih vesti i širenja dezinformacija na interentu oformljena je 2018. godine.

Foto: Shutterstock

-Danas, kritičko mišljenje i procenjivanje kvaliteta informacija kojima pristupamo onlajn je isto toliko važna veština kao čitanje i pisanje. Želimo da osnažimo naše mlade ljude da doprinesu svetu onlajn debata i diskusija. Da bismo uspeli, radićemo, preko ove ekspertske grupe, sa našim nastavnicima i edukatorima, kao pravom pokretačkom snagom promene u obrazovanju i obuci – izjavila je evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Marija Gabrijel.

Glavni cilj grupe, dodala je, jeste da se mladima usadi “kritički duh” nepohodan za preispitivanje sadržaja na koje nailaze na internetu i za razlikovanje činjenica od fikcije. Grupa ima 25 članova, uključujući akademike, ljude iz medija, obrazovnog sektora i sajberbezbednosti, a uključuje i istraživačke institute, nevladine organizacije i međunarodne i agencije EU.

Njihov zadatak će biti da oblikuju zajedničke pristupe obrazovanju mladih i unapređenju njihovih digitalnih veština i svesti, a koji će biti primenjivani u svim zemljama EU.

Komisija je, u okviru svog plana za Digitalnu deceniju, postavila cilj da do 2030. godine 80% stanovnika Evrope ima osnovne digitalne veštine. Taj procenat je 2019. bio 56%. U grupi je angažovana i kompanija Fejsbuk.

The post Kakva digitalna budućnost čeka Evropljane: Najvažniji zadatak na prosvetnim radnicima appeared first on Obrazovanje.