Takođe, visokoškolske ustanove dale su i predloge koliko mogu da upišu akademaca koji će sami plaćati školovanje, ali kao i svake godine najžešću bitku maturanti će voditi upravo za za ulazak na budžet.

Prema odluci Vlade Srbije, o trošku poreskih obveznika na šest državnih univerziteta – u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Prištini i na Univerzitetu umetnosti – na osnovne studije ove godine upisaće se 18.098 brucoša.

Kao i svake godine najvaće interesovanje vlada za Univerzitet u Beogradu, pa će naša najstarija i najtraženija akademska institucija upisati i najviše studenta. Tako će se na 31 fakultetu ovog univerziteta o trošku države školovati 9.683 akademca, dok je predlog da samofinansirajućih bude 4.670.

Ostali univerziteti u Srbiji školovaće približno isti broj akademaca kao i ranijih godina. Kragujevački univerzitet upisaće 2.607 studenta na budžet, a njih 1.092 bi trebalo da sami plaćaju svoje školovanje.

Univerzitet u Nišu o trošku države upisaće 3.206 studenta, a samofinansirajućih će biti 1.290.

U Novom Pazaru na budžet će biti upisano 684 akademca, a samofinansirajućih 305.

Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici upisaće 1.173 studenta o trošku države, dok će njih 470 trebalo da studira o svom trošku.

Za maturante koji su skloni umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu planirao je da na budžet upiše 278 akademaca, a samofinansirajućih će biti 148.

Univerzitet u Novom Sadu predložio je da se o trošku pokrajinskih poreskih obveznika školuje 4.949 studenta, a da njih 3.454 plaća troškove školovanja, a te kvote treba da usvoji Vlada Vojvodine.

Inače, ove godine upis i polaganje prijemnih ispita vraća se u normalu, nakon dve godine posebnih zadravstvenih mera zbog virusa korona.

– Upis će ove godine biti održan uobičajeno i u skladu sa datumima koji su definisani politikom upisa za školsku 2022/2023. – potvrđuje za “Novosti” prof. dr Dejan Filipović, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.

– Istina je da su poslednje dve godine bile specifične, ali napominjem da je nastava u ovoj školskoj godini najvećim delom održavana uživo i da trenutna epidemiološka situacija dozvoljava da prijemni ispiti i upis proteknu kao u periodu pre kovida. Neki fakulteti su pripremnu nastavu održavali onlajn ili kombinovano, čime je pružena mogućnost svim zainteresovanim đacima da mogu da je prate. Jedan od zaključaka sastanka sa svim prodekanima za nastavu fakulteta Univerziteta u Beogradu i predstavnicima studenata je da se vraćamo uobičajenom načinu prijavljivanja i polaganja prijemnog ispita a zatim i upisa.

Ipak, i ove godine maturantima je ostavljena mogućnost da se prijave onlajn.

Kada je reč o upisnim rokovima, na Beogradskom univerzitetu prvi upisni rok počinje 22. juna, a kandidati treba da se prijave i predaju dokumenta do 25. juna. Prijemni ispiti planirani su od 27. juna do 1. jula, u zavisnosti od fakulteta koji rezultate treba da objave najkasnije 4. jula do 16 časova. Oni koji nisu zadovoljni imaju pravo žalbe, a konačna rang-lista biće istaknuta do 11. jula. Upis primljenih kandidata je od 11 do 15. jula.

Nakon upisa, fakulteti dostavljaju Univerzitetu izveštaj o upisanim studentima i slobodnim mestima za drugi upisni rok koji “pada” početkom septembra.

Dekani kažu da visokoškolske ustanove spremno dočekuju kandidate, a Elektrotehnički fakultet U Beogradu će zbog tradicionalno velikog broja prijavljenih maturanata i ove godine prijemni održati na Beogradskom sajmu.

Filološki fakultet, koji spada u one na kojim ostane mnogo praznih mesta, odlučan je u nameri da privuče što veći broj studenata.

– Nastojimo da učenicima ukažemo na širok spektar znanja i veština koje će steći na Filološkom fakultetu i koje će ih spremiti za izazove savremenog doba i raznovrsna zanimanja u mnogim sektorima – kaže za “Novosti” dekanka Iva Draškić Vićanović.

Inače, na fakultet mogu da se upišu svi koji su završili srednju četvorogodišnju školu, a na prijemnom se računaju bodovi na osnovu uspeha u srednjoj školi koji nosi najmanje 16, a najviše 40 bodova. Oni se sabiraju sa bodovima sa prijemnog ispita gde se može osvojiti od 0 do 60 bodova. Za ulazak na budžet potreban je najmanje 51 bod, a za samofinansiranje 30 bodova. Međutim, to zavisi i od broja mesta na fakultetima, pa se događa i da brucoši sa većim brojem poena ne “upadnu” na budžet. Međutim, ukoliko je učenik na takmičenjima, domaćim i međunarodnim, u poslednje dve godine srednje škole osvojio jednu od prve tri nagrade – ne mora da polaže prijemni, njemu se upisuje maksimalan broj bodova, kao da je prijemni uradio bez greške.

A prijemni ispit, inače, ima svoja stroga pravila koja maturanti moraju poštovati.

Da bi pristupio polaganju, kandidat kod sebe mora da ima ličnu kartu ili pasoš, jer da bi ih dežurni nastavnici pustili da polažu, mora se prvo ustanoviti njihov identitet.

Potrebno je i da svaki kandidat ima kod sebe listić sa prijavnim brojem koji se dobija na prijavljivanju za prijemni.

Kandidat ne sme koristiti nikakva dodatna pomagala pri polaganju ispita.

Maksimalan broj bodova koji se može dobiti na polaganju prijemnog ispita je 60 bodova.

DOKUMENTA ZA PRIJAVLJIVANJE
* Svedočanstvo za svaki razred srednje škole
* Diploma o položenom maturskom ispitu
* Dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog
* Diplome sa takmičenja

DOKUMENTA ZA UPIS BRUCOŠA
* Overene fotokopije dokumenata i originalna dokumenta
* Izvod iz matične knjige rođenih
* Popunjen obrazac ŠV-20
* Indeks
* Dve fotografije formata 4,5 puta 3,5 cm
* Dokaz o uplati naknade na ime troškova upisa
* Dokaz o uplati školarine za samofinansirajuće
* Dokaz o uplati naknade za centar za razvoj karijere

The post BORBA ZA BUDŽET: Vlada odredila broj budžetskih mesta za novu školsku godinu appeared first on Obrazovanje.

Postoje određena pravila u studentskim menzama, koje su kartice potrebne, kako se odvija ishrana studenata, kao i koje su cene obroka.

Ko ima pravo na odlazak u beogradske menze

Studentske menze u Beogradu otvorene su za sve studente visokoškolskih ustanova u Beogradu, ali pod različitim uslovima.

Studenti sa srpskim državljanstvom, upisani na studije prvog, drugog ili trećeg stepena na teret budžeta Republike Srbije i čije prеbivаlištе niје u Beogradu imaju prаvо nа ishrаnu оd tri оbrоkа dnеvnо (doručak, ručak, večera) po regresiranim cenama.

Njihove kolege, pod istim uslovima, ali sa prеbivаlištеm u Beogradu imaju prаvо nа ishrаnu оd јеdnоg оbrоkа dnеvnо (ručak) po istoj ceni.

Samofinansirajući studenti takođe imaju pravo na tri obroka dnevno u studentskoj menzi ali po ekonomskim cenama, koje su znatno više od regresnih, ali su opet isplative.

Pravo na korišćenje studentske menze mogu da ostvare i studenti koji su strani državljani, u skaladu sa međunarodnim ugovorom i reciprocitetom.

Cene u menzama

Sve studentske menze imaju jedinstveno propisan cenovnik. U svim menzama gde postoji mogućnost kupovine obroka cenovnik je istaknut na oglasnoj tabli. Promena cenovnika obavezno bude najavljena nekoliko meseci ranije.

Po regresiranim cenama studente na budžetu tri obroka koštaju ukupno 171 dinar i to: doručak – 40 dinara, ručak – 72 dinara i večera – 59 dinara. Kompletna ishrana za ceo mesec izađe oko 5.000 dinara, što je sigurno velika ušteda za studente i one koji ih finansiraju.

Ekonomska cena dnevnog menija je nešto veća i iznosi 475 dinara za sva tri obroka i to: doručak – 95 dinara, ručak – 205 i večera – 175 dinara. Mesečno oko 14.000 za hranu možda zvuči mnogo u odnosu na prethodnu mesečnu cifru, ali ako ste student znate da po ovim cenama u Beogradu teško možete naći solidan kompletan obrok.

Zbog velike razlike u ceni budžetskih i samofinansirajućih kartica, studenti na samofinansiranju se dovijaju na različite načine da se dokopaju kartica onih na budžetu. Neki ih dobiju na poklon od prijatelja koji ih ne koriste, a mnogi nemaju ovakvu sreću, pa ih kupuju od drugih studenata.

Foto: Shutterstock

Za budžetsku karticu spremni su da odvoje i više hiljada dinara, a na forumima i fejsbuk grupama postoje i posebne grupe gde je prava berza kupovine i prodaje kartica za menzu. Oni koji ne koriste usluge studentskih restorana koriste svoju budžetsku poziciju da zarade neki dinar.

Budžetske kartice prodaju se na studentskim forumima i facebook grupama od 50 evra, pa na više. Cene variraju i pogađaju se pod uticajem veština prodaje i pregovaračkih moći kupaca. Tako neki svoje kartice cene i po 90 evra. U ponudi se nađe i po neki polovni žeton od 200 do 400 dinara. I ovde se može uštedeti, s obzirom da je nov žeton 500 dinara.

Korišćenje tuđe kartice nije dozvoljeno, međutim, studenti koriste gužve koje su redovne u menzama i osoblje nema vremena da proverava da li je osoba na slici ona koja uzima obrok. Ono što znamo je da je rizično koristiti tuđu karticu jer ako primete oduzimaju je. Da li se isplati? Na vama je da procenite.

Bilo kako bilo, velika je olakšica što je studentima omogućeno da se kvalitetno i raznovrsno hrane po veoma niskim cenama i da njihovi roditelji ne moraju da razmišljaju da li su im deca redovno spremila hranu, ovako su svi bezbedni.

The post Raj hrane, a cene za džep svakog studenta: Ko sve ima pravo da se hrani u studentskim menzama? appeared first on Obrazovanje.