Seksualno obrazovanje neophodno u osnovnim školama: Struka u Srbiji ima jasan stav, a sve komplikuju roditelji
Foto: Shutterstock Stopa trudnoća kod adolescentkinja u Srbiji jedna je od najviših u Evropi i iznosi 50 od 1.000 devojaka starosti od 15 do 19 godina u jednoj kalendarskoj godini. Razgovor o seksu, polnim bolestima, kontracepciji, poseti ginekologu sa decom za većinu roditelja je i dalje tabu tema. I nakon mnogo godina priče o potrebi bolje edukacije mladih o reproduktivnom zdravlju i potrebi seksualnog vaspitanja, do danas nije uvedeno seksualno obrazovanje ni u osnovnim, ni u srednjim školama, pa čak se vrlo šturo uči na ovu temu i u srednjim medicinskim školama.
Zašto i gde smo kao društvo “zakazali” priča dr Božana Stepanov, specijalista ginekologije i akušerstva, suspecijalsta steriliteta i fertiliteta koja ističe da je intimni svet adolescenata polje medicine koja poslednjih godina zaokuplja veliku pažnju ginekologa u svetu.
– Dečju ginekologiju odlikuju specifičnosti koje zahtevaju poseban tretman i blagovremeno reagovanje, da ne bi kasnije došlo do neželjenih situacija. Tom problemu se na našim prostorima ne posvećuje dovoljno pažnje. I dalje je to vezano samo za određene zdravstvene ustanove i mali broj ginekologa se bavi tom problematikom – kaže dr Stepanov.
Foto: Shutterstock
Ona ističe da sa svojom decom moramo razgovarati o prvom seksu, polnim bolestima i zaštiti, te da bi plan i program seksualnog obrazovanja morao precizno i detaljno da se definiše za svaki uzrast ponaosob, a u saradnji tima stručnjaka – ginekologa, pedijatra, psihologa i pedagoga. Morale bi se sagledati mogućnosti i recimo organizovati seksualno vaspitanje kao poseban predmet te zdravstveno vaspitanje ili seksualno vaspitanje implementirati u neki drugi predmet, na primer u okviru biologije, domaćinstva i sl.
– Tek nakon kontinuirane i prave edukacije mladih možemo očekivati da nam buduće generacije drugačije razmišljaju o svom zdravlju, da razmišljaju o prevenciji a ne o lečenju, da osluškuju svoj organizam i svakodnevno brinu o svom zdravlju, pa će i poražavajuće statistike u našoj zemlji početi da se menjaju kao što su recimo broj neželjenih trudnoća i abortusa, broj porođaja maloletnica, velika prokuženost mladih HPV virusima, visoka stopa karcinoma dojke i grlića materice kao i mnogi drugi statistički pokazatelji iz drugih oblasti zdravstva – navodi doktorka Stepanov.
Ona ističe da bi roditelji trebalo da budu uključeni u seksualno vaspitanje bez obzira na to što oni često nemaju komunikaciju sa decom na temu seksa i da se mnogi ne snalaze u situacijama kada im deca postavljaju pitanja u vezi sa seksom.
Foto: Shutterstock
– Deca nemaju u početku stid, on se kasnije razvije verovatno kao odgovor na reakciju i stav roditelja kada se deca dotaktnu takvih tema, tako da smatram da roditelje treba uključiti u seksualno vaspitanje u smislu da i oni dobiju konkretne savete i smernice kako da uspostave i održavaju dobru komunikaciju sa decom, na šta da obrate pažnju, kako da reaguju kada nastane neki problem, da odrastaju sa svojom decom zajedno – poručuje doktorka Stepanov.
Ona je stava da mlade treba edukovati o kontracepciji pre njihovog stupanja u seksualni odnos, a kod nas se starosna granica mladih koji stupaju u seksualne odnose stalno pomera ka nižim starosnim grupama, tako da teme kontracepcije treba “obrađivati” već u 7-8 razredu osnovne škole.
