Vesti04.10.2021. 06:43

Foto: Srbija Danas/Milana Pavković

Razvoj Republike Srbije zasnovan je na modernizaciji obrazovanja i to je jedan od najvažnijih strateških ciljeva naše države. Obrazovanje omladine najvažnija je tačka bolje budućnosti i prosperiteta zemlje, a o značaju reformi koje iz godine u godinu sprovodi Vlada Srbije i projektima koji su planirani za naredni period u cilju poboljšanja i digitalizacije obrazovnog sistema razgovarali smo sa predsednicom Vlade Republike Srbije Anom Brnabić.

Premijerka Brnabić je posebno istakla u razgovoru za portal Obrazovanje da država nesebično podržava osavremenjivanje obrazovnog sistema i daljeg usavršavanja mladih, kao i da stoji kao glavni partner i spona između obrazovnog sistema i privrede, jer je to jedini način da se dalje razvijamo i na evropskom putu, ali i globalno.

Da li je planirana dalja saradnja u oblasti nauke i obrazovanja u okviru „Otvorenog Balkana“ ili će se Srbija fokusirati na saradnju u ovim oblastima u okviru Evropske unije s obzirom na to da smo poglavlja o nauci i obrazovanju formalno zatvorili i deo smo evropske zajednice po tom pitanju?

– Apsolutno sam sigurna da su mladi ključ za sve naše dalje evropske i regionalne integracije i sve što radimo trebalo bi da radimo zbog mladih i sa njima. Što se tiče regionalnog povezivanja u okviru obrazovanja, to zavisi od pojedinačnih zemalja, nismo mnogo o tome razgovarali, ali jesmo sa partnerima iz Severne Makedonije i Albanije i donekle Crne Gore oko digitalizacije. Želeli su da repliciraju neke stvari koje smo mi u Srbiji već uradili, pre svega uvođenja obaveznog predmeta Programiranje i kodiranje, uvođenje specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama, novi master programi o četvrtoj industrijskoj revoluciji kao što je na primer gejming. Partneri u regionu su zainteresovani za te teme, a sada je ipak najvažnije da mi na evropskom putu „trčimo pre ostalih“, naš sistem obrazovanja je dovoljno centralizovan i imamo odlične rezultate i lakše je primeniti reforme za razliku od evropskih zemalja, tako da mi možemo napredovati brže od ostalih, kao što i jesmo od 2017. godine.

Medicinski fakultet je prva obrazovna ustanova koja je uvela kovid propusnice, da li možemo očekivati to od drugih ustanova i kako komentarišete taj postupak?

-Kako ne smem da se mešam u autonomiju fakulteta teško je da komentarišem taj njihov postupak. Moje lično mišljenje, Ane Brnabić, ne kao predsednice Vlade, jeste da je to dobro, pogotovo jer je reč o Medicinskom fakultetu, jer je jedini način da pobedimo pandemiju vakcinacija i da upravo Medicinski fakultet treba da bude taj koji predvodi tu pobedu. Studenti idu na prakse po zdravstvenim ustanovama i ne smemo dozvoliti da oni prenose zarazu pacijentima i smatram da je to hrabar iskorak i odluka. Kao Ana Brnabić je podržavam, a kao predsednica Vlade Srbije ne smem da se mešam u takve odluke i moram da poštujem autonomiju fakulteta.

Da sada upisujete fakultet, koje biste zanimanje izabrali?

-Teško pitanje, ali rekla bih da je najveća perspektiva u tehničkim fakultetima, ali nisu svi za te fakultete. Kako sam u gimnaziji išla na prirodno-matematički smer možda bih mogla da pokušam da upišem neki od tehničkih fakulteta. Nisam sigurna da bih uspela da upišem Elektrotehnički fakultet, FON ili Fakultet tehničkih nauka. Pored toga, odabrala bih medicinu i psihologiju. Od ta tri, izabrala bih psihologiju za profesiju iz ove perspektive.

Koliko će nam pomoći Jedinstveni informacioni sistem prosvete i Jedinstveni obrazovni broj da se sagleda realna slika celokupnog obrazovanja u Srbiji i da se odrede dalji pravci razvoja?

-Ogroman je bio pritisak da se završi unošenje podataka u Jedinstveni informacioni sistem prosvete. To je apsolutno najveća suštinska reforma koju smo mi uveli poslednjih decenija u naše obrazovanje. Prvi put ćemo imati ličnu kartu prosvete, od svake osnovne škole u Srbiji do fakulteta i kako se naš sistem obrazovanja vezuje sa našom privredom. Moći će da se vidi gde završavaju naši mladi, videćemo kada mladi završe srednju stručnu školu koliko brzo nađu posao, gde su se zaposlili, koliko čekaju posao i koja je početna plata. Sve to će biti moguće i za svršene studente, svi ti podaci će biti potpuno transparentni, uz ovaj sistem će i mladi i njihovi roditelji moći da vide šta ih očekuje nakon završetka obrazovanja. Vladi i Ministarstvu će ovaj sistem omogućiti da vidimo iz kojih osnovnih škola deca upisuju srednje stručne škole, koje škole su bolje, kvalitetnije, a u kojim školama imate manje šanse da dobijete dobro obrazovanje, tako da ćemo tim školama moći da se posvetimo i da im pomognemo da se povežu sa onim boljim i da se na nivou cele Srbije replicira dobra praksa.

Da li će na taj način Vlada biti u mogućnosti da dodatno finansira ona zanimanja koja su deficitarna, a onima koja se „studiraju iz ljubavi“ smanji finansiranje?

-Vlada će uvek podržavati i one fakultete gde u ovom trenutku ne postoji naročita potreba u okviru privrede, jer su uvek dobra neka zanimanja, nije ni sve do privrede i tu pre svega mislim na društveno-humanističke nauke. Zadržaće se finansiranje iako ne postoji potreba privrede, dobro je da se imaju budžetski studenti na filozofiji, sociologiji, na istoriji umetnosti, to je važno za društvo u celini. Moći ćemo na osnovu podataka JISP-a donesemo odluku kako da više podržimo one studijske programe i smerove u srednjim školama koji su potrebniji privredi. U svemu tome je veoma važno dualno obrazovanje, daje veoma dobre rezultate, 80 procenata đaka sa dualnih profila se zaposlilo. Od ove akademske godine se uvodi dualno obrazovanje na fakultetima i mnogo očekujem od toga, mnogo tu još rada ima da bi to zaživelo na način da imamo privredu i prosvetu koje u potpunosti komuniciraju, znaju i razumeju potrebe i jednih i drugih i te potrebe usaglašavaju.

Kada možemo očekivati zamenu đačkih knjižica i indeksa plastičnim karticama kao što je urađeno sa zdravstvenim knjižicama uvođenjem LBO broja?

-Nisam razmišljala o tome, ali je odlično pitanje, pre svega jer su đačke knjižice sa uvođenjem elektronskog dnevnika postale bespotrebne, izgubile su svoju svrhu. Razgovaraću o toj ideji sa Ministarstvom prosvete i prvim potpredsednikom Vlade Brankom Ružićem i Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Što se tiče indeksa, to je do autonomije univerziteta, Vlada može da ponudi podršku i pomoć, ali ne i da direktno utičemo kako će fakulteti da se ponašaju prema daljoj digitalizaciji.

Da li će JISP i JOB stati na put kupovini diploma u Srbiji?

-Kupovina diploma će faktički postati nemoguća, neće moći više da se bilo ko retroaktivno upiše, pa da za jedan dan završi četiri godine. Jedinstveni obrazovni broj će biti povlačen od upisa u prvi razred osnovne škole i taj isti broj će vas pratiti kroz čitavo obrazovanje. Prvi put će biti dostupni podaci koliko je država uložila u obrazovanje u svakog svog stanovnika pojedinačno i koliko nam se to kroz poreze i doprinose vratilo i koliko brzo. U svim sistemima uvodi se potpuna transparentnost i to je najbolji način za borbu protiv svake vrste kriminala i korupcije. Na JISP-u radimo već 24 meseca i zato je toliki pritisak da se taj sistem uvede i da svi krenu da ga koriste, ali kako je bilo i otpora od strane nekih institucija da taj sistem krene to je dokaz da je ovo najveća i najsuštinskija reforma u poslednjih nekoliko decenija u obrazovnom sistemu.

Najavljena je izgradnja zgrade Fakulteta muzičkih umetnosti nakon osam decenija, zbog čega se toliko dugo čekalo na to? Da li će i ostali fakulteti koji su u sličnoj situaciji moći da očekuju takvu investiciju i rešenje problema?

-U ovom trenutku se radi kompleks umetničkih fakulteta, to podrazumeva Fakultet muzičkih umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti i Fakultet primenjenih umetnosti. Što se tiče Fakulteta muzičkih umetnosti, on je jedini fakultet koji se od svog osnivanja 1937. godine nalazi na privremenoj lokaciji u parku „Manjež“. Vlada pokušava da reši taj problem još od 2018. godine, bilo je poteškoća oko pronalaska adekvatne lokacije, a sada je odlučeno da to bude u okviru Linijskog parka na donjem Dorćolu. Sada imamo i usvojen plan detaljne regulacije, raspisan je konkurs za idejno rešenje, a onda sledi projektno tehnička dokumentacija i ja se nadam da ćemo krajem sledeće godine moći da počnemo sa izgradnjom. Što se tiče ostalih zgrada fakulteta, problem je sa Biološkom fakultetom i oni će dobiti novu zgradu u okviru novog Biomedicinskog kampusa. Tu će biti i Hemijski fakultet koji će se u potpunosti renovirati, tu je i Institut Torlak, Institut za molekularnu biologiju i genetičko inženjerstvo, biće izdvojen Institut za veštačku inteligenciju, jedan deo Naučno-tehnološkog parka, sve će to biti deo tog kampusa i već u novembru krećemo sa tim projektom otvaranjem Centra za sekvenciranje genoma. Do kraja novembra se otvara dodatna zgrada Fakulteta organizacionih nauka, njihovi studenti se odmah zapošljavaju i sve više je zainteresovanih za taj fakultet. Država više nego ikada ulaže u fakultete, opremu, istraživačke radionice, otvoreni smo za sve ideje i šta je to što može da se uradi kako bi studenti imali najbolje moguće studiranje.

Zbog čega su zvanja diplomiranog novinara, psihologa i ekonomiste isključena iz programa dualnog obrazovanja, iako je realno moguće da i pojedine profesije iz oblasti društveno-humanističkih nauka mogu da učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja?

-Saglasna sam da je to moguće, mislim da je to isključenje posledica toga što smo pokušali da uvedemo dualno obrazovanje na fakultete što je pre moguće i već od ove akademske godine krenemo sa dualnim obrazovanjem na fakultetima. Očekujem da će se dualno obrazovanje proširiti i na druge u 2022. i 2023. godini i koliko god možemo, kao Vlada ćemo uticati na tu promenu i proširenje. Najbolji mogući način za svakog ko želi da osavremeni proces samog studiranja jeste uvođenje dualnog obrazovanja.

Beogradski univerzitet je na nižoj poziciji na Šangajskoj listi u odnosu na prošlu godinu, a jedan od razloga je i manji broj naučnih radova koji su objavljeni u najprestižnijim naučnim časopisima na svetu. Veliki problem za naučnike jesu visoke novčane kotizacije za naučne radove, da li bi država mogla da napravi sistemsko rešenje u vidu određenog fonda kroz koji bi se finansirala kotizacija prihvaćenih naučnih radova?

-Država bi mogla to da uradi i bila bi spremna to da uradi ukoliko bi postojao potpuno transparentan sistem u kom bi se videlo ko radi te naučne radove, da vidimo da su na vreme prijavljeni i tada bi država bila spremna da finansira te radove. Za tako nešto u ovom trenutku ne postoji adekvatan sistem i zbog toga smo pokrenuli projekat „Digitalizacija nauke, naučnih radova i naučnih istraživanje“. Radimo na tome sa Ministarstvom prosvete i verujem da ćemo imati sistem koji će biti među najnaprednijim u svetu i da ćemo biti u mogućnosti da podržimo objavljivanje naučnih radova. Mnogo je urađeno i osnivanjem Fonda za nauku, koji nismo imali do 2019. godine.

 

Izvor vesti: Srbija Danas