POKLONJENE PETICE UZIMAJU DANAK: Na rang listama za upis na fakultete i vukovci sa nula postignutih bodova!
Foto: Profimedia Najbolji učenici, koji tokom četiri razreda srednje škole zabeleže samo petice, što im prilikom upisa na fakultet donosi 40 bodova, na prijemnom ispitu za fakultet često ne opravdaju status vukovaca.
Samo retki na prijemnom osvoje maksimalnih 60 poena, a nije malo ni onih koji ostaju ispod crte za budžetsko studiranje. Najporaznije je da ima i kandidata koji iz srednje škole donesu sve petice, a na prijemnom osvoje – nula bodova.
Tako je na primer na Mašinskom fakultetu u Beogradu čak 17 vukovaca na prijemnom ispitu ostalo bez ijednog boda. To se vidi na konačnoj rang-listi, a objašnjenje za ovako loš skor moglo bi da bude da su se pojedini maturanti prijavili na još neki fakultet, pa na Mašincu nisu ni polagali prijemni.
Međutim, među kandidatima bilo je vukovaca koji test nisu uradili baš za nulu, ali se nisu ni proslavili, pa je jedan vukovac osvojio svega 19,5 bodova, a njegovi vršnjaci: 25,2 boda, 26,7 ili 27 bodova, što je ispod svih očekivanja s obzirom na to da su tokom celog školovanja imali petice iz matematike.
Poklonjene petice kroz celo školovanje
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da su ocene izgubile svaku vrednost – poklanjaju se od nižih razreda osnovne škole pa do mature, te da otud imamo hiperprodukciju vukovaca.
– Kada ti đaci naiđu na prvu ozbiljniju prepreku kao što je prijemni ispit i stanu na crtu onima koji imaju znanje vidi se koliko su i deca i roditelji zavaravani peticama, a sistem pogrešan – kaže Markov.
– To je veliki problem, koji mora što pre da se reši – upozorava dekan Mašinskog fakulteta prof. dr Radivoje Mitrović.
– Kvalitet srednjoškolskog obrazovanja nije zadovoljavajući, a rešenje je uvođenje državne mature na kojoj bi đaci pokazali sve što znaju i na kojoj ne bi bilo pristrasnosti u ocenjivanju.
On ističe da je uočljivo da na prijemnom vukovci zadatke urade slabije od vrlodobrih đaka. Dodaje da fakulteti nemaju instrument da naprave korekciju, i da to može samo država.
– Jedna od mera je veće ulaganje u obrazovanje, pitanje je da li slabo plaćeni nastavnici mogu da urade nešto više – kaže prof. Mitrović.
– Moraju se povećati zarade, dodatno edukovati nastavnici, uvesti moderna nastavna sredstva koja bi zamenila sistem kreda-tabla…
Vukovci podbacili na većini fakulteta
Ni na drugim fakultetima, ako je suditi po rang-listama, vukovci se nisu proslavili. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu najlošiji vukovac osvojio je 31 bod – iz hemije svega 13, a biologije 18. “Kolega” ispred njega stekao je tek 32 boda – 16 iz hemije i 15 iz biologije… I oni su tokom celog školovanja iz ova dva predmeta imali sve petice.
Na FON se prijavilo 356 vukovaca, od kojih je njih 29 osvojilo ispod 30 poena ili manje od polovine ukupnog broja bodova. Na ovom fakultetu više od 50 bodova osvojilo je 234 kandidata, između 30 i 50 bodova osvojilo je 93 brucoša. Inače, niko od kandidata nije osvojio svih 100 poena.
Ni na odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta, gde je na jedno mesto konkurisalo šest maturanata, niko od vukovaca nije osvojio svih 60 poena. Prvi na listi je iz testa znanja imao 27, a iz testa opšte informisanosti 24 – ukupno 51 bod, dok je najlošiji vukovac koji je konkurisao na psihologiju osvojio 24 poena iz testa znanja i 16 iz testa opšte informisanosti.
Sa ovim problemom susreće se i Ekonomski fakultet, a dekan prof. dr Branislav Boričić ističe da je zbog toga važan prijemni ispit koji je korektivni faktor, razbija sve poredrasude o odlikašima i pokazuje pravo stanje stvari.
