Pet koraka koje nastavnici moraju da preduzmu u borbi protiv digitalnog nasilja: Informišite se na vreme

Živimo u svetu gde je digitalno nasilje sve zastupljeniji vid nasilja, a postajemo posebno osetljivi kada ono dotiče najmlađe. Velika odgovornost je na roditeljima kada je reč o prevenciji i sprečavanju digitalnog nasilja, ali sve više se govori i o odgovornosti škole i obrazovnog sistema. Šta nastavnici i profesori mogu da učine kada je reč o sprečavanju digitalnog nasilja? Da li su oni važan faktor u celokupnom procesu prevencije digitalnog nasilja? Ako škole koriste digitalne tehnologije u podučavanju učenika i pružanju obrazovanja, isto tako one moraju imati odgovornost da edukuju učenike da digitalne tehnologije koriste pravilno.
U nastavku navodimo nekoliko koraka koje škole i nastavnici trebaju da preduzmu u sprečavanju i borbi protiv različitih vidova nasilja na internetu, koje je pripremilo Udruženje “Drug nije meta”.

KORAK 1: Ozbiljno shvatiti problem

Nastavnici i profesori moraju da shvate da različiti vidovi maltretiranja i nasilja na internetu nisu prolazno stanje, već da predstavljaju pojavu nastalu kao rezultat sveukupne digatalizacije i tehnološkog napretka čovečanstva. Oni ozbiljno moraju da shvate da su deca svakodnevno izložena različitim opasnostima na internetu, društvenim mrežama, i da decu moraju naučiti da izbegnu “viktimizaciju”.

KORAK 2: Prepoznavanje znakova

Nastavnici i profesori moraju da vode računa o emocionalnom stanju svojih učenika. Da li učenik izgleda depresivno? Da li je povučen? Dužnost svakog učitelja, nastavnika, profesora jeste da uoči promene u ponašanju učenika, kako bi moglo da dođe do intervencije. Sa đacima je neophodno razgovarati, slušati ih, ali i staviti im do znanja da mogu da vam se obrate ukoliko imaju neki problem.

Foto: Shutterstock

KORAK 3: Tražite od učenika da prijave nasilje

Nasilje prestaje onog momenta kada žrtve progovore o nasilju. Đaci treba da se ohrabre da pričaju i da prijave sve vidove digitalnog nasilja, pa čak i da na svoj zid objave post “Ovo nije kul” kada uoče neprikladan sadržaj na internetu ili na nekoj od društvenih mreža.

KORAK 4: Pronađite odgovarajuće rešenje

Iako bi trebalo da postoje posledice za različite vidove zlostavljanja na internetu, mnogi stručnjaci smatraju da ta “posledica” ne bi trebalo da bude samo kažnjavanje. Oni koji svojim porukama na internetu “maltretiraju” druge moraju da shvate uticaj svojih postupaka. Zato je na profesorima da slušaju svoje učenike, kao i da puste učenike da razgovaraju jedni sa drugima kako bi razumeli uticaj određenog incidenta.

Foto: Shutterstock

KORAK 5: Uključite roditelje

Škole su važno mesto za povezivanje sa roditeljima i za širenje informacija o bezbednosti dece na internetu. Nastavnici moraju ohrabriti roditelje da se uključe u online život svoje dece. Jedno od pametnih rešenja može biti i organizovanje radionica za roditelje o različitim oblicima nasilja na interenetu. Baš kao što roditelji ne bi dozvolili da im deca budu na nepoznatoj lokaciji, bez njihovog znanja, isto tako ne bi trebalo da dozvole deci da surfuju online bez nadzora.

Ovih pet koraka mogu biti pametno uputstvo za škole, njihove nastavnike i profesore, u borbi protiv različitih vidova nasilja na internetu. Ono što je sigurno jeste da je razgovor između nastavnika i đaka jedan od najdelotvornijih načina u prevenciji digitalnog nasilja. Nastavnici i profesori moraju da posmatraju svoje učenike i da kada primete promene u njihovom ponašanju, reaguju odmah.