Pandemija napravila još veći digitalni jaz među decom: Otkriveno šta im je najveći sada problem u školi
Foto: Shutterstock Svetski dan deteta obeležen je ove godine pod sloganom “Bolja budućnost za svako dete”. U Srbiji deca čine 17,3 odsto stanovništva, a 8,3 procenta ih žive u apsolutnom siromaštvu, podaci su UNICEF-a. Jadranka Milanović iz te organizacije ukazala je, da je problem mentalnog zdravlja jedan od značajnih koji se pokazao tokom pandemije koronavirusom među adolescentima i mladima. Naglasila je da je Srbija dobar primer u regionu i šire jer ima najmanji broj dece u ustanovama dece bez roditeljskog staranja.
Jadranka Milanović je podsetila da sve države sveta koje su potpisnice i ratifikovala dokument UN o pravima detete imaju obavezu da učine sve što je u njihovoj moći da se svako dete razvija, raste, ima pristup obrazovanju da je zaštićeno od nasilja, da živi u svojoj porodici…
Posebno je istakla da je, kao svuda u svetu, tako i kod nas, jedna od značajnih stvari koja se pokazala tokom pandemije koronavirusom među adolescentima i mladima problem mentalnog zdravlja, i da to i ne čudi kada se zna koliko su deca bila uskraćena i za fizičke i socijalne kontakte, za druženja s drugima.
-Moram reći da je u našoj zemlji obrazovni sistem fantastično reagovao i deca nisu gubila nastavu kao u mnogim zemljama u svetu gde su škole bile potpuno zatvorene. Ali taj hibridni onlajn način školovanja je dosta doprineo tome- ocenila je Milanovićeva.
Dodala je da su im deca u jednom istraživanju od marta prošle godine do maja ove, rekla da je njihov najveći problem gubitak koncentracije, dok je 44 posto roditelja izjavilo da su deca jako razdražljiva i anksiozna. U tom smislu, kaže da je to nešto što je epidemija doprinela i iznela na površinu iako to, međutim nije problem koji je nov. Problem je i što u mnogim siromašnim porodicama deca nemaju digitalne uređaje i taj digitalni jaz se povećava.
-Značajan je broj siromašnih porodica i pre pandemije je bilo nekih 7 posto dece koja žive u siromaštvu. Pandemija je doprinela tome da te porodice sa decom, a posebno najsiromašnije, da su izgubile primanja i zato je njima mnogo veći problem da obezbede sve što je potrebno za njihovu decu. Tako da je tu važno da se na taj aspekat posebno obrati pažnja – ukazala je Milanovićeva.
Srbija dobar primer u regionu i šire
Istakla je da je u Srbiji, kao i u svetu poslednjih decenija mnogo toga učinjeno za dobrobit dece, iskorenjena je dečja paraliza, smanjena je smrtnost dece a sve zahvaljujući vakcinaciji dece protiv dečjih bolesti koje mogu da se spreče da ne bi obolela i da ne bi došlo i do smrtnog ishoda. Posebno je naglasila da je dobro što u Srbiji sve više dece pohađa predškolsko obrazovanje, preko 60 posto ih ide u vrtiće.
-Međutim kad pogledamo siromašnu decu, iz siromašnih porodica, taj procenat je daleko manji, negde oko 11, i 7 posto je taj procenat za decu iz romskih porodica. Dobra vest je da sada imamo više devojčica iz romskih naselja koja idu u srednju školu. Međutim i tu vidimo disparitet kada se pogleda kakva je situacija na nacionalnom nivou. Na nacionalnom nivou je taj procenat tri puta veći- objasnila je Milanovićeva.
Ono što je u Srbiji veoma dobro, za šta je kako je naglasila, zemlja primer i u regionu i šire je to da ima najmanji broj dece u ustanovama, dece bez roditeljskog staranja, ali i da je problem što od te dece, svako četvrto od petoro je dete sa smetnjama u razvoju.
-Iako je obrazovanje zaista dobro i svako ima pristup, kada pogledamo u ovom novom kontekstu digitalizacije imate mnogo dece, posebno iz socijalno-ekonomski ugroženih porodica, koje nemaju digitralne uređaje a danas mnogo toga zavisi od znanja da se koriste i poseduju ti uređaji- zaključila je Milanovićeva.
