Obrazovanje i u ratu: Ovako je izgledala tajna finska škola za decu boraca Islamske države
Foto: Profimedia/Ilustracija Kod kuće u finskoj prestonici, Ilona Tajmela skroluje kroz stotine Vocap ćaskanja sa svojim bivšim učenicima – slike životinja, matematičke sume i jednostavne rečenice na engleskom i finskom. Učiteljica je prošle godine držala lekcije finskoj deci zatvorenoj oko 3.000 kilometara udaljenom sirijskom kampu za raseljene Al-Hol koristeći samo aplikaciju za razmenu poruka.
Al-Hol je veliki šatorski grad u kojem živi oko 60.000 ljudi, uglavnom žena i dece, raseljenih zbog borbe koju podržavaju SAD za proterivanje Islamske države iz ratom razorene Sirije. Među njima je i hiljade dece stranih majki koje su otputovale u Siriju da budu supruge džihadista ID.
-Neka deca nisu znala šta je zgrada, šta je kuća, jer su uvek bila u šatoru- rekla je Tajmela za AFP, prenosi France24.
Bilo je toliko toga što su morali da nauče. Posmatrači za ljudska prava upozoravaju da su deca u kampu pod stalnom pretnjom nasilja, loših sanitarnih uslova i požara.
-To je jadno mesto, van kontrole je, rekao je Jusi Taner, specijalni izaslanik Finske zadužen za osiguranje osnovnih prava finske dece u Al-Holu, uključujući pristup zdravstvenoj zaštiti i školovanju, i eventualnu repatrijaciju.
Children attend class in make-shift classrooms at a camp for the displaced by the village of Killi, near Bab al-Hawa by the border with Turkey, in Syria’s northwestern Idlib province on December 20, 2021.,Image: 648762706, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: AAREF WATAD / AFP / Profimedia
Ekstremistička propaganda slobodno luta bez kontra-poruka, rekao je on. Taner je imala ideju da ponudi časove telefonom Al-Holovoj finskoj deci kada su školarci svuda prešli na učenje na daljinu na početku pandemije koronavirusa.
Uz pomoć Finske Fondacije za učenje, zvaničnici su angažovali Tajmelu, specijalistu za podučavanje finske dece u inostranstvu, i još jednog nastavnika, da osmisle i predaju nastavni plan i program.
“Kakvo je vreme tamo?”
Pošto su telefoni zabranjeni u kampu, časovi bi morali biti u tajnosti, a politički osetljiv projekat je takođe trebalo da bude skriven od finske javnosti. Taner je majkama prosledio detalje o dobrovoljnim časovima.
-Tog istog dana… dobili smo možda osmoro dece- rekla je Tajmela.
Ubrzo se prijavilo 23 od oko 35 finske dece koja žive u kampu.
-Dobro jutro! Danas je četvrtak, 7. maj 2020. Prvi dan onlajn škole!
Nastavnicina prva poruka deci uključivala je nasmejani selfi.
“Sunce sija ovde u Finskoj. Kakvo je vreme tamo?”
Ubrzo su Tajmela i njena koleginica razmenjivale stotine tekstualnih i glasovnih poruka dnevno sa decom, kojoj su predavale jedan ili dva predmeta dnevno.
-Mali bi uvek dobijali finski, a stariji geografiju ili istoriju, a neki od njih su hteli da uče i engleski- ispričala je ona.
Slanje fotografija koristilo je previše podataka, pa su se nastavnici oslanjali na emontikone, ali su ubrzo shvatili da nema simbola za matematičke razlomke. Iako zna samo pojedine detalje o deci, Tajmela je rekla da su ona i njena koleginica ”sve vreme bile zabrinute za njihovu dobrobit”.
-Pogotovo kada smo čule da su bolesni, ili da je bilo nevreme i da se šator srušio- ispričala je ona.
Povremeno bi prestajala komunikacija sa nekim porodicama.
-Neki od njih su pobegli iz kampa- kaže specijalni izaslanik Jusi Taner.
Foto: Profimedia/Ilustracija
Tako da su zapravo učestvovali u školi dok su bežali u severozapadnoj Siriji u zoni aktivnog sukoba, istakla je. Drugi su iznenada vraćeni u domovinu i zauvek su napustili grupu. Nakon meseci lekcija, majka jednog šestogodišnjaka je otkrila da njena ćerka sada može da čita.
-Ne mogu svi šestogodišnjaci u Finskoj to da urade- kaže Tajmela smeškajući se.
“Ponosni na ono što smo uradili”
Borci ID proglasili su ”kalifat” u velikim delovima Sirije i susednog Iraka 2014. godine, tri godine nakon građanskog rata u Siriji. Tajmela kaže da oseća ”pre tugu nego bes” prema majkama koje su dovele svoju decu među sukobe. Mnogi su bili ranjivi i verovali su obećanjima džihadista da će živeti u nekoj “vrsti raja”. Ali nekoliko vojnih ofanziva je umanjilo brutalnu proto-državu ID, sve dok je 2019. snage sirijskih Kurda nisu proglasile poraženom. Od tada nevoljne zapadne nacije dovele su kući šačicu svojih državljana povezanih sa ID, uglavnom dece. Tajmela je prihvatila da nikada neće saznati šta se desilo sa decom repatriranom kojoj je predavala, ali jednog dana je pozvana u prihvatni centar u Finskoj.
-Bilo je to emotivnih nekoliko sati kada sam se prvi put sreo sa nekim od njenih učenika licem u lice- rekla je ona.
Oni su ”prišli veoma blizu” i Tajmela im je čitala. Samo sam htela da znam ‘Kako je sve, u čemu mogu da pomognem?’, rekla je ona. Finsko ministarstvo spoljnih poslova je sada vratilo 23 dece i sedmoro odraslih. Taner je za AFP rekao da je samo oko 15 ”teže dostupnih“ pojedinaca, od kojih su 10 deca, ostalo u kampovima u Siriji. Pitanje se prvobitno pokazalo kao podela u Finskoj, ali opozicija je „postala mnogo prigušenija“. Tajmelino učenje se prirodno završilo sredinom 2021. godine, a ministarstvo je kasnije objavilo projekat. Ona sada razmatra kako da koristi inovativni model nastave u drugim kriznim zonama ili kampovima, a dobila je i zahteve u vezi sa Grčkom, Mjanmarom i Kolumbijom.
-Učiteljica Al-Hola, to je sada moja etiketa. Ali ponosna sam na ono što smo uradili – osmehuje se Tajmela.
