OBJAVLJENE LISTE UPISANIH UČENIKA: Đaci u šoku, roditelji u još većoj neverici – jednu stvar niko nije očekivao
Svršeni osnovci i njihovi roditelji našli su se u čudu kada su shvatili da će za upis u neku od željenih gimnazija, koje su opet bile na ceni, trebati od dva, pa do čak četiri boda više nego prethodnih godina.
Tražili su se IT smerovi, veća je bila zainteresovanost i za medicinske škole, ali čini se da gimnazije u Srbiji nikada ne izlaze iz mode i iz godine u godinu ih je sve teže upisati. Posebno one koje su, iz ovog ili onog razloga, na “dobrom glasu”.
Takva je situacija bila u Beogradu, ali i u Novom Sadu, Nišu i drugim gradovima.
Kakvo je stanje u beogradskim gimnazijama
U prestonici je najveća navala bila na one koje se vode kao “elitne”, smeštene u strogom centru grada, poput Treće ili Četrnaeste beogradske gimnazije. Za prirodni smer u ovim gimnazijama je bilo potrebno da učenik sakupi barem 97,08 poena u Trećoj, odnosno 94,33 u Četrnaestoj, što bi značilo da potrencionalni kandidat mora da ima skoro maksimalan broj bodova. Dakle, da je vukovac i da je skoro bez greške odradio prijemni.
Slična situacija bila je i u Prvoj, Četvrtoj, Petoj beogradskoj gimnaziji, a tek nešto bolje u Zemunskoj gde je bilo potrebno prikupiti 87,60 bodova za prirodno-matematički smer, odnosno 87,40 za društveno-jezički.
Nije tajna da su prethodne dve školske godine po mnogo čemu bile vanredne zbog situacije sa korona virusom, da je bilo malo popuštanja kod ocenjivanja, a prema rečima prosvetnih radnika, i prijemni ispiti su bili lakši nego ranijih godina.
Mnogi učenici, ali i njihovi roditelji, očekivali su da će se lako upisati u željene škole. Međutim, kada je Ministarstvo obrazovanja na svom sajtu objavilo koliko je poena trebalo za upis u određene škole, ti podaci su izazvali šok i nevericu.
Miloš Bjelanović, direktor Zemunske gimnazije, smatra da je lakša matura dovela do većeg broja poena.
– Imajući u vidu onlajn nastavu, ministarstvo je izašlo u susret učenicima i dalo lakši ispit. Oni su, logično osvojili više poena. Kako su učenici osvojili dosta poena, crta se pomerila na gore.
Kako je rekao, Zemunska gimnazija je ispunila u potpunosti kvotu.
– Popunili smo sva mesta već u prvom krugu i nemamo nijedno jedino slobodno mesto – naveo je Bjelanović.
Iako su za direktore ovakvi rezultati razumljivi i posledica okolnosti, postoje i druga mišljenja. Za Radmilu Dodić, počasnu presednicu Foruma osnovnih škola, ovogodišnja mala matura kao i njeni rezultati su duboko porazni – kako za ministarstvo tako i obrazovni sistem u celini.
– Nije ni trebalo da bude mature, mnogo je bilo problema tokom ove školske godine. Trebalo je da se vrednuje uspeh i da to bude osnovni kriterijum – navodi Dodić.
Po njenim rečima, znalo se da će test biti lak.
– Sugerisano je odavno da će test biti lak. I zaista je i bio. Međutim, nije se razmišljalo o posledicama takvog pristupa. Sada imate mnogo učenika koji su ispod crte, a nisu to ni sanjali. Srećom po njih, navodili su u listi želja i neke druge škole, ali do ovoga nije trebalo da dođe.
Ona kaže da bi bilo logično da se odeljenja prošire ili da se učini nešto ne bi li se omogućilo što većem broju dece da upišu željene škole.
Slična situacija viđena je i u gimnazijama širom Srbije. U Nišu je za upis u gimnaziji “Bora Stanković” bilo potrebno 91,40 poena za društveni, odnosno 94,65 za prirodno-matematički smer, a u susednoj “Svetozar Marković” – 87,13, odnosno 89,64.
Donja granica upisa u kragujevačke gimnazije, bez obzira na smer, kretala se između 85 i 89 bodova, u Kosovskoj Mitrovici 80-87 poena, Novom Pazaru od 80 za matematiku do 90,23 na opštem smeru, a najmanje problema imali su Pančevci u gimanziji “Uroš Predić”. Tamo je upisan svako ko je imao više od 77,67 bodova na društvenom, odnosno 80,23 poena na prirodno-matematičkom smeru.
Bodovanje za upis u gimnazije širom Srbije
- Osma gimnazija 86,33/85,93
- 14. gimnazija 94.33/92,31
- Treća gimnazija 97,08/94,66
- Šesta gimnazija 90,56/89,64
- Zemunska gimnazija 87,67/87,40
- Lazarevac 70,73/62,16
- Mladenovac 89,78/75,06
- 10. gimnazija 95,35 (srpski)
- Deveta gimnazija 90,49/89,35
- Peta gimnazija 92,65/91.14
- Četvrta gimnazija 92,88/89,68
- Sveti Sava 89,48/89,61
- Prva gimnazija 92,03/91,07
- Trinaesta gimnazija 85,55/86,06
- Bora Stanković 91.40/94.65
- Svetozar Marković 87.13/89.64
- Druga KG gimnazija 85.86/75.44
- Prva KG gimnazija 87.96/88.93
- Jovan Jovanović Zmaj 98.38 opšti
- Laza Kostić 87.47 opšti
- Svetozar Marković 93.77 opšti
- Gimnazija 87.08/80.53
- Uroš Predić 80,23/77,67
- Gimnazija 90,23 opšti/80,85 matematika