Nova budućnost za mlade: Poljoprivredne škole iz jednog razloga sve popularnije
Foto: Shutterstock Iako ih je dugo pratio trend “manje popularnih”, poljoprivredne škole se danas trude da privuku đake i čini se da u tome imaju uspeha. Na ceni su praksa, dualno obrazovanje, učeničke zadruge i sve više primena novih tehnologija u poljoprivredi.
-Odrasla sam sa konjima, tako sam i zavolela životinje i odlučila da upišem ovu srednju školu. Planiram na fakultet veterine kasnije- rekla je učenica Poljoprivredno-prehrambene škole u Somboru Teodora Avramović.
Njen školski drug David Šurjan kaže da se bave proizvodnjom soka, sirćeta i rakije i dodaje da ima tri jutra jabuka i da planira to da nastavi. Anica Simić i Aleksandra Jovanović iz Poljoprivredno-hemisjke škole u Obrenovcu ističu da mogu da rade neki posao kasnije što se tiče i kuhinje i pekarstva i da im najbolje ide pravljenje kiflica.
Već godinama je isti trend – retki su pekari, još ređi mesari. Veterinu i hortikulturu đaci nešto češće biraju. Digitalizacija privlači više nego mehanizacija, ali je pun pogodak upravo kada se spoje.
Foto: Shutterstock
-Na ovoj aplikaciji možemo da vidimo kolika je temperatura, vlažnost vazduha, udari vetra 3,4 metara u sekundi i shodno tome da reagujemo da zatvorimo krila na plasteniku- kaže direktor Poljoprivredno hemijske škole u Obrenovcu Dragoljub Zlatanović.
Uz digitalne izazove za đake poljoprivrednih škola podjednako su važni i oni na koje nailaze putujući od sirovine do gotovog proizvoda.
-Sve što vidite ovde, sve sirovine potiču sa školske ekonomije- kaže nastavnica stručne grupe predmeta Biljana Vuletić.
Velika školska imanja, često i sa učeničkim domovima, dobar su poligon za buduće stručnjake u agraru. Bilo da ih posao čeka u kompaniji u kojoj su praksu obavlli kroz sistem dualnog obrazovanja ili na porodičnoj ekonomiji. Ima i onih koji nastavljaju školovanje, a vodeća ideja je da se svi obuče za sopstveni biznis.
Foto: Shutterstock
-To je naš cilj da posle ovoga oni na sopstvenom imanju podignu svoj plastenik, voćnjak, vinograd i da povežu ono što su učili sa praksom- kaže nastavnik ratarske grupe predmeta Ivan Petreš.
-Ideja je da se somborskom siru vrati stari sjaj, da na školskoj ekkonomiji uzgajamo ovce i to rasu cigaja koja je nekada bila najviše zastupljena na ovim prostorima od čijeg mleka se pravio čuveni somborski sir- kaže direktor Poljoprivredno-prehrambene škole u Somboru Jovo Ćato.
Srednje poljoprivredne škole imaju dobre osnove i za razvoj đačkih zadruga koje su idealan model za učenje o preduzetništvu i jedan od načina da se ostvari dodatni prihod.
