Niko više neće u pekare: Školarci beže od zanata, a majstora za đakonije sve manje
Foto: Shutterstock Male porodične pekare polako se gase. Glavni razlog su veliki prehrambreni lanci u kojima je sve automatizovano, kao i sve skuplje sirovine. Dodatni problem je i manjak radne snage. Pekarski zanat će za nekoliko godina potpuno nestati, upozoravaju u Uniji pekara Srbije i ističu da što pre treba doneti Zakon o zanatstvu.
Otvaraju se picerije, poslastičarnice, moderne pekare koje uglavnom prodaju već gotove zamrznute ili poluzamrznute proizvode, dok je pravih pekara u kojima se testo pravi ručno sve manje. Pored visokih cena dažbina i sirovina, pekari se suočavaju i sa deficitom radne snage. Često se dešava da nekoliko pekara ima istog majstora za burek.
-Ručni rad polako gubi smisao, mada to treba da bude glavna stvar, jer to što ruka napravi mašina nikada ne može. Testo i ljudska energija su povezani jedno sa drugim i to donosi jedan fantastičan proizvod sa puno mirisa i ukusa- kaže vlasnik pekare Zoran Grubanoski.
Male pekare su uglavnom porodični biznis, pa kada nema ko da ga nasledi, posao se gasi. Problem je i preveliki broj pekara, a posebno su ugrožene one na lošijim lokacijama sa manjim prometom.
Foto: Shutterstock
-Taj posao na tim mestima izumire, borba je velika. A poseban problem je što nemamo dovoljan broj kvalifikovane radne snage. Ljudi odlaze, neće da rade, kada dođe sezona pobegnu na more. Više niko neće da bude pekar, mesar ili nešto slično- navodi predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica.
Rešenje je, kažu, lojalna konkurencija, optimalan broj pekara i donošenje Zakona o zanatstvu.
-Ako bi se doneo mogao bi da reši pitanje statusa velikog broja zanatlija, tu pre svega mislimo na klasične zanate kao što su pekari, kozmetičari, frizeri, moleri, ali i na stare umetničke zanate. Potrebno je izgraditi eko sistem, statusno prepoznati zanatlije i oni koji ispunjavaju uslove da budu upisani u registar i da dobiju posebne mere podrške kako bi mogli da opstanu i budu konkurentni – ističe direktorka NALED-a Violeta Jovanović.
U Srbiji se dnevno proizvede oko 3,5 miliona vekni hleba. Dugo smo bili u samom vrhu po potrošnji ove namirnice, ipak, prema najnovijim istraživanjima, potrošnja hleba i peciva u Srbiji opala je za 17,5 odsto.
