Krenu u srednju školu, a ne znaju da čitaju kako treba: Poslednje tri godine iznedrile velike probleme školstva
Foto: Shutterstock Manje znanja, a više izostanaka, zaključak je analize uspeha u prestoničkim osnovnim i srednjim školama na prvom tromesečju. Iz prosvetnih udruženja upozoravaju da je krajnje vreme da prosvetne vlasti nešto preduzmu. Škole su ušle u treću godinu rada u nenormalnim uslovima, deca izgubila radne navike i odgovornost, a znanje nikad nije bilo manje. Tako se dešava da među đacima koji upisuju srednju školu ima onih koji ne znaju da čitaju i tablicu množenja.
Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola Beograda, prosek ocena na prvom preseku je manji, ali bez jedinica. Kako navodi primetan je porast broja izostanaka, kao i neocenjenih učenika. On ističe da đaci trenutnu situaciju koriste kao izgovor da ne dolaze u školu. Tako su razlozi izostanaka, najčešće, da neko u porodici ima koronu ili da su bili u kontaktu sa kovid-pozitivnim.
– Dve godine se ocene poklanjaju, deca su izgubila radne navike i odgovornost. Upisuju srednju školu, a ne znaju da čitaju i tablicu množenja. Situacija u pojedinim stručnim školama je katastrofalna. Đaci ne znaju da uče. Apelujem na direktore škola, pedagoge, psihologe i razredne starešine da se uozbilje jer je najveća odgovornost na njima. Mora se uključiti i Ministarstvo prosvete i nešto preduzeti, jer nam iz škola izlaze generacije koje nemaju znanje – upozorova Antić.
Foto: Shutterstock
On ističe da se deca moraju motivisati da uče, da se neko mora baviti time što ne dolaze u školu, da ocenjivanje mora biti prema pokazanom znanju. Antić navodi da je prosečna ocena uspeha đaka u srednjim stručnim školama od 2,5 do 3, dok je u gimnazijama oko četvorke, što je manje nego u periodu pre pandemije.
– Iako nismo radili neku analizu, činjenica je da je znanje lošije nego pre izbijanja pandemije. Imamo situaciju gde i nastavnici i učenici jure za ocenama. To će se videti već na maloj maturi, ako ne bude smanjen kriterijum kao prošle godine, kao i na prijemnim ispitima za upis na fakultet. Nesumnjivo je da su znanje i veštine koje đaci stiču u školi skromni – kaže predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov.
I Markov navodi da je i u gimnazijama bio primetan veći broj izostanaka, kako se bližilo tromesečje.
Ništa bolja situacija nije u osnovnim školama. Analiza uspeha na tromesečju pokazala je da je prosek u većini škola niži za pola ili čak jednu ocenu. Poređenje je sa uspehom đaka pre pandemije.
Ima i škola, kako osnovnih tako i srednjih, u kojima direktori ne žele da priznaju da je uspeh lošiji, iako je to notorna činjenica, plašeći se da će tako naškoditi ugledu škole.
